POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ PSIHIJATRIJE / PSIHOPATOLOGIJE
 

PSIHOTIČNI SINDROMI KOD ŽENA

1.Premenstrualni sindrom

Premenstrualni sindromBrojna istraživanja potvrdju da se kod velikog broja žena u generativnom periodu javlja premenstraulni sindrom i to od 36% do73% žena, a 3% do 5% ispunjavaju sve relevatne dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični sindrom. Ovaj sindrom opisao je američki lekar Dr Rbert Frank 1931.godine i on se od tada i koristi u stručnoj medicinskoj literatur. Zanimljivo je da je prvi zapaženiji članak o PMS napisala čuvena Karen Horney, koji više poznajemo kao vrhunskom psihoanalitičara.. Sindrom je mnogo češći u adolescentnom i ranom zrelom životnom dobu ( učenice srednjih škola i studentkinje). Večina ovih simptoma se ne dijagnostikuje i ne leči. Još uvek nije dovoljno sazrela stručna svest akušera, ginekologa, psihijatra i lekara opšte medicine o ovom problemu. Nema sumnje da postoji značajna pozitivna korelacija izmedju psiholpško-psihijatrijskih simptoma i odredjenih oblika društvenih i/ili socijalnih poremećaja ( najčešće poremećaja bračne harmonije i društvenih odnosa ( i premenstrualnog sindroma. PMS nije jedinstven, već je sastavljen od velikog broja odvojenih premda povezanih nizova i/ili kompleksa simptoma. Sindrom pretežno čini veća grupa psiholoških i psihijatrijskih simptoma ( promene raspoloženja, razdražljivost, napetost, depresija, plačljivost, slaba koncentracija, gubitak efikasnosti i dr., zatim somatski znaci i simptomi:palpitacije, bol u ledjima, glavobolja, gastralgija, bolovi u dojkama, vrtoglavica/ nesvestica, muka/povračanje,, otoci, dobitak na težini, naduvenost, potreba za odmorom, veći rizik od udesa itd. Neki autori navode veoma veliki broj znakova i simptoma, čak 150, amalgam više simptoma različito kombinovanih i koji odgovaraju na različite forme lečenja i koji se dovode u vezu sa PMS. Utvrdjeno je takodje da žene koje se žale na PMS u premenstrualnoj fazi mogu da reflektuju na veći stepen stresa, što čini ove osebe i ostljivijim prema fiziološkim dogadjajima premenstruma. Nije utvrdjena sigurnija veza izmedju PMS i drugih psihijatrijskih poremećaja. Na sreću samo mali procenat žena pati od psihotičnog stanja koji se javlja u periodu mentraualnog ciklusa, tzv. menstrualne psihoze. Radi se o tipičnoj, cikličnoj, periodičnoj, "povratnoj" psihozi. Isto tako se u kliničkoj praksi sreće velika grupažena koje pate od akutne psihoze i koje su hospitalizovane u premenstrualnoj fazi. Ovde naročito prevaliraju različiti shizofreni i shizofreniformi poremećaji, ali je isto tako dosta visok procenat i endogenih i/ili endorekativnih depresija. Isto tako se uočavaju značane razlike u patoplastici i simptomatologiji psihoza kod žena koje su hospitalizovane u pre ili postmenstrualnoj fazi. tako npr. kod ove druge grupe koja je hospitalizovana u posmentrralnoj fazi više se uočava anstenična, nedinamička slika, sa osetljivijim halucinacijama, poremećajem sna, psihomotorna usporenost, glavobolje i oslabljeni impulsi, a kod prve grupe sa premenstrualnom kliničkom slikom sreću se: eksenzivnija impulsivnost, povećana želja za motoričkim i drugim oblicima opuštanja koji blede sa prestankom menstruacije. Izmedju dva ciklusa naročito se smatra patognomoničnim pri period za psihotični recidiv i koji se izgleeda značajno smanjuje u drugoj vremenskoj polovini. Ranije su se ove psihotične reakcije nazivale hipo i hiperfolukularne psihoze Danas se koriste veoma pouzdane rajtnig skale sa 15 do 20 znakova i/ili simptoma koji se procenjuju i evaluiraju u odgovarajućim savetovalištima.
Pored poslednje već pomenute dekade posvečene mentalnom zdravlju žena, takodje se poslednjih nekoliko decenija u psihijatrijskim krugovima sve više se posvećuje pažnje mentalnom zdravlju žena u različitim generativnim fazama koje imaju svoj fiziološki tok, a koje su vezane za funkciju ovulacije, oplođenja, trudnoće, porođaja, laktacije i involucije. Baš zbog toga što se smatra da su to fiziološke faze kroz koje prolazi ženski organizam, mnogi poremećaji koji se u toku tih faza pojavljuju ne bivaju zapaženi ili se preko njih prelazi kao preko nečega što je više ili manje uobičajeno. Tek onda kako intenzitet tih poremećaja postane takav da se i okolini čini kao nešto "nenormalno", traži se pomoć lekara. Prave psihoze u toku tih generativnih faza kod žene nisu retka pojava. One se ubrajaju u grupu simptomatskih psihoza. Ovde posebno naglašavano sledeću grupu psihotičnih stanja: psihoze u toku trudnoće, posle porođaja i u toku puerperijuma, psihoze u toku klimakterijuma i veoma retke psihoze tokom menstrualnog ciklusa gde preovlađuje više premenstrualna napetost nego psihotične reakcije.

2. Psihotični sindromi u toku trudnoće i postpartalnom periodu

Psihoticni sindrom u trudnociU toku trudnoće odigrava se čitav niz promena u organizmu žene koje su vezane i za mnoga posebna doživljavanja. Sva ta stanja mogu biti prvenstveno razni neurotski poremećaji i/ili stanja straha na pr. od porođaja. Smatra se da tokom druge polovine trudnoće više raste mogući rizik od psihotične dekompenzacije. Psihotična slika se manifestuje u vidu mentalnokonfuznih stanja, depresivnih reakcija ili konfuzije sa psihotičnom anksioznošću koja dovodi do nemira, agitacije, sumnjičavosti, paranoidnih ideja i pokušaja samoubistva. Ipak treba naglasiti da su ove psihoze relativno retke.
Mnogi autori naglašavaju određene razlike kod psihoza koje se javljaju pri porođaju i nešto kasnije u puerperijumu, obično do 6 nedelja posle porodjaja. I pored velikog napretka u reproduktivnoj medici, postojanja brojnih mentalno-higijenskih savetovališta za vođenje trudnoće, ipak i danas u kliničkoj praksi se sreće ova grupa psihotičnih sindroma. Pored mogućih psihotičnih reakcija vezanih za porođaj i puerperijum ovde treba uključiti i psihotična stanja koja su samo deklanširana porođajem. Kao mogući etiološki faktori mogu se navesti sledeći činioci: nagli poremećaj endokrino - vegetative hormonske ravnoteže, neadekvatno uspostavljanje nove endokrine ravnoteže zbog mogućih parcijalnih rezidua placente ili neadekvatne revizije, postpartalna infekcija, mnogi emocionalni stavovi porodilje i drugo. U grupu psiholoških činilaca spadaju: nezrela ličnost, otpor prema detetu, njegovom ocu, anksioznost vezana za materinstvo i budućnost deteta. Mogući socijalni faktori su: vanbračno, neželjeno dete, socijalna neprilagođenost i drugo. Postpartalna psihoza obično izbija akutno.
U kliničkoj slici postpartalne psihoze javljaju se brojni simptomi: depresivnost, anksioznost, konfuzna agitacija, shizofreniformna reakcija i pseudomanična slika. U nekim slučajevima prisutni su shizofreni simptomi, autizam, slušne halucinacije i sumanute ideje. Mišljenja o prekidu laktacije u tom periodu su podeljenja. Sigurno je treba prekinuti u koliko su u pitanju deklanširane endogene psihoze ili psihoze u celini sa lošom prognozom.

3. Psihotični sindromi u toku klimakterijuma

MenopauzaKlimakterijum predstavlja završnu fazu generativne aktivnosti u životu žene i početak nove fiziološke etape, postepenog slabljenja većine endokrinih funkcija. Ova životna faza kod žene vezana je za čitav niz subjektivnih doživljavanja vezanih za postepeno slabljenje funkcija mnogih organa. Pošto je u ovom tekstu dat akcenat na psihotične, ovde nećemo posebno isticati brojne neurotske, vazomotorne i vegetativne poremećaje i sindrome, subjektivne psihološke tegobe i endokrine smetnje koje prate period klimakterijuma svake žene u blažem ili izraženijem obliku. Od psihotičnih poremećaja ovde ističemo involutivnu melanholiju, odnosno unipolarnu psihotičnu depresiju koja se istina ne sreće samo kod žena, ali je kod njih 2-3 puta češća. Teško je bukvalno smestiti sindrom involutivne parafrenije i hronične halucinatorne i interpretativne sumanutosti samo u generativni period žena kao što su činili autori 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Ove psihotični sindromi se danas klasifikuju u grupu perzistentinh poremećaja sa sumanutošću. Neki psihijatrijsko-epidemiološki podaci i dalje govore na znatno veću učestlalost ovih poremećaja kod žena nego muškaraca.

4. Unipolarna psihotična depresija kao poseban psihotični sindrom
    ( sindorm involutivne melanholije)

U domaćoj stručnoj literaturi i kod kod većine psihijatara i lekara starije i srednje generacije prihvata se klinički entitet pod nazivom involutivne melanholije kao poseban klinički entitet. U novije vreme postoji tendencija da se ovaj poremećaj prihvati kao poseban oblik unipolarne odnosno rekurenrtne depresije. Treća grupa autora je smatra kasnom manifestacijom endogene depresije, tj. predlažu naziv - " kasna depresija" slično pojmu kasne shizofrenije. Ipak, neke specifičnosti kliničke slike, premorbidne strukture ličnosti pacijenta i pretpostavljeni endokrini involutivni proces možda opravdavaju ako ne posebno izdvajanje ovog oboljenja u klasifikaciji, ono sigurno poseban opis i analizu ovog sindroma. Uzrok pojave ovog sindroma, involutivne melanholije je nepoznat, kao što je slučaj sa drugim psihotičnim sindromima. Sigurno je da mnogi etiološki faktori igraju značajnu ulogu, pre svega, činioci biološke i psihološke prirode.
U grupi bioloških faktora nalaze se izvesni endokrini činioci značajni naročito kod žena koji prate menopauzu i kod kojih je ovaj sndrom tri puta češći. Ovde se misli pre svega na endokrinu genetsku predispoziciju i na endokrinu vezu sa izmenjenjim neuroendokrinim Bf, biohemijskim procesima u mozgu koje se, inače, sreću češće kod depresije. Drugu grupu faktora čine brojni psihološki, emocionalni i psihosocijalni činioci. Brojni emocionalni faktori udruženi sa biološkim i međusobno kombinovani, čine involutivni period kod večine ljudi veoma stresogenim životnim periodom u kome se gube mnogi pozitivni mehanizmi odbrane, koji su do tada zadovoljavajuće štitili osobu od pojave psihopatoloških simptoma i sindroma i koji pre toga nisu nikada bolovali od bilo kojeg oblika mentalnog poremećaja. Nekoliko karakterističnih simptoma čini suštinu kliničke slike ove vrste depresivnih psihoza: depresivno raspoloženje koje nije praćeno psihomotornom usporenošću, osećanje straha, psihomotorni nemir, osećanje nerealnosti, postojanje mnogih hipohondrijskih ideja i depresivnih nihilističkih sumanutih ideja. Izuzetno izražen strah i nemir ukazuju da uz depresiju postoji veoma izražena agitiranost. Otud u novijoj stručnoj literaturi i neadekvatan naziv depresija sa panikom, a zapravo se radi o već navedenoj agitiranoj formi depresije. Početak bolesti je postepen. Pojavi psihotične slike prethodniprepsihotični sindrom koji može da traje nekoliko meseci kada su pacijenti manje aktivni, često zabrinuti, žale se na nedostatak apetita, gubitak snage, nesposobnost da se koncentriše pri radu, slab san, osećanje psihiofizičke nemoći, mutnoća u glavi, otežano mišljenje, ustaju malaksali, bezvoljni i zabrinuti. Posle toga dolazi do izražaja intenzivan strah, vodeći simptom bolesti: bolesnici su veoma uplašeni, uzbuđeni, depresivni, uzdišu, plaču, jadikuju, krše ruke, ruminiraju svoju prošlost, optužuju sebe za mnoge radnje, sasvim beznačajne postupke, osećanje krivice, grešnosti, odbijaju hranu, satima ne spavaju, stalno su u pokretu, sa otporom prema terapiji. Depresivno raspoloženje je najizraženije ujutro. Svi ti simptomi veoma brzo progrediraju u nihilističke sumanute ideje, ideje negiranja sopstvenih organa, ubeđenošću da su osuđeni na smrt. U toj fazi bolesti često dolazi do samopovređivanja ili suicida. Treba istaći da je orjentacija prema ličnostima i prostoru očuvana, pamćenje bez poremećaja sem falsifikovanog sećanja na prošlost pod dejstvom depresivnog raspoloženja i sumanutih ideja krivice i veoma retka pojava halucinacija. Atak involutivne melanholije može da traje vrlo dugo. U koliko dođe do komplikacija sa nekim psihoorganskim poremećajima, uznapredovale cerebralne arterioskleroze, izgledi na izlečenje i oporavak su veoma mali. Postoji veliki rizik od recidiva i/ili suicida. Pomoć lekara je značajna ne samo u prvoj prodromalnoj fazi bolesti već i kasnijem akivnom praćenju oporavljenih pacijenata i blagovremenog prepoznavanja novih relapsa, pogoršanja i prevencije nove rehospitalizacije.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  


Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD