|
TAOIZAM
Taoizam je nastao na tlu Kine u periodu od IV veka pre nove ere do II
veka p.n.e. i obuhvata: umece šamana, alhemicara, verovanje u
bogove, demone, bajanje pomocu razlicitih crtea, filozofiju razlicitih
škola, religijske zapovesti i organizaciju unutar hrama.
Postoji više hipoteza i legendi o nastanku taoizma:
Neki smatraju da prvi spisi o taoizmu datiraju cak iz šestog veka
p.n.e. i da je njihov autor filozof Lao Ce, nešto stariji savremenik
Konfucija. Drugi smatraju da je spis Tao Te Ching kompilacija paradoksalnih
poema i da su one plod rada više autora, koji su koristili ime Lao
Ce.
Postoji i hipoteza da je osnivac taoizma bio Zhang Ling, koji je po predanju
na planini Heming osnovao taoisticku sektu pod nazivom wu dou mi dao.
On je šamanistickim tehnikama pomocu vode i magicnih crtea
lecio bolesne. Sam je sebe nazvao „nebeski / boanski ucitelj",
pa se otuda ova ranotaoisticka sekta nazivala i „tao nebeskog/boanskog
ucitelja". Kao osnovni kanonski spis uzet je Lao Ce-ov Tao Te Ching.
Još jedna hipoteza govori da je taoizam osnovao Zhang Jiao.
On je inicirao religiozni pokret „tao krajnjeg spokoja". Zhang
Jiao je poznat i kao vodja cuvenog ustanka „uti turbani",
koji je bio krvavo ugušen. Ucenja sledbenika ovog taoistickog pravca
su sakupljena u zborniku koji je nazvan „Knjiga o krajnjem spokoju".
Lao Ce: otac Taoizma
Lao
Ce je, smatra se, rodjen oko 570.godine p.n.e.
Prema legendi bio je cuvar arhive pri carskom dvoru. Kada je imao 80 godina,
premešten je na zapadnu granicu Kine, prema današnjem Tibetu.
Bio je raalošcen i razocaran zato što ljudi moraju nevoljno
da prate stazu svog ivotu. Jedan cuvar granice je zamolio Lao Cea
da zabelei svoja ucenja, i tako je on sacinio u 5000 simbola svoj
spis nazvan Tao Te Ching (put i njegova moc).
Posmatrajuci svet i društvo, Lao Ce je osetio da covek i njegove
aktivnosti uzrokuju propast savršenog reda stvari u prirodi. On je
savetovao ljudima da se odreknu propadljivosti i da se okrenu svojoj iskonskoj
prirodi, da dragocene stvari više ne bi išle stranputicom. Lao
Ce kae da coveka treba da vodi ne ono što vidi, vec što
oseca. Centralno sredstvo za dostizanje mira u taoistickom ucenju je Tao,
termin koji se prevodi kao „put" ili „staza".
Te u ovom kontekstu znaci „vrlina", a Ching se odnosi na zakone.
Stoga se Tao Te Ching prevodi kao „Zakon o vrlini i njenom putu".
Tao je centralni misticni termin Lao Ce-a i taoista, bezoblicni, nedokuciv
izvor svih stvari.
Pogledaj, to se ne moe videti - ono je iza oblika.
Poslušaj, to se ne moe cuti - ono je iza zvuka.
Dotakni, to se ne moe dotaci - ono je neopipljivo.
Od iznad nije svetlo.
Od ispod nije tamno.
Neprekinuta nit sa one strane prikaza.
Vraca se ništavilu.
Oblik bezoblicnosti.
Slika bespredstavnosti.
Stani pre njega - nema mu pocetka.
Prati ga - nema mu kraja.
Stani uz Tao i kreni ka vecnosti.
Lao Ce je smatrao da su ljudski napori kontraproduktivni. Zato je on
insistirao na necinjenju. To ne znaci doslovno ne raditi ništa, nego
on poziva coveka da razlikuje i prati prirodne sile, da prati i oblikuje
dogadjaje u skladu sa prirodnim tokom stvari. Najvanije je da covek
bude spontan u svojim akcijama. Tako moe da obuzda moc univerzuma.
U tom smislu se taoisticka doktrina moe razumeti kao put ovladavanja
okolnostima i put razumevanja prirodnih principa i zahtev za oblikovanjem
ljudskih akcija u skladu sa tim.
Tao boravi u necinjenju.
Ipak, ništa nije ostavljeno nedovršeno.
Ako carevi i gospodari uoce ovo
Deset hiljada stvari bi se razvilo prirodno.
Ali, ako još uvek ceznu da delaju
Izabrace jednostavnost bezoblicne biti.
Bez oblika nema udnje.
Bez udnje ima mira.
To je nacin da sve stvari budu u miru.
Taoisticka filozofija dopire do vladara i savetuje im kako da vladaju.
Tako taoizam na osoben nacin postaje politicka filozofija. Ovakvo razmišljanje
o prirodi, udaljeno od stvari koje se ticu coveka je na kriticki, ali
istovremeno i na konstruktivan nacin direktna i prakticna politicka poruka.
Zašto ljudi gladuju?
Zato što je vlast pojela sav prihod od poreza.
Zašto ljudi misle tako malo o smrti?
Zato što vlast zahteva mnogo od ivota.
Tri religije
Ipak, individualisticki i misticki karakter taoizma i ideje o oslobodjenju
od teških zahteva društva nisu mogle da se dopadnu konfucijanizmu,
koji je u to vreme bio vladajuca ideologija.
Naime, u Kini je postojalo rivalstvo izmedju konfucijanizma i
taoizma, koje se pojacalo sa dolaskom budizma.
Konfucijanizam je primorao taoiste da se odreknu okultisticke
prakse i narodnih bogova, a budizam ih je
podvrgnuo intelektualnom pritisku. Pod budistickim pritiskom taoisti su
morali da prihvate monaške institucije i da se barem zvanicno odreknu
drevnih seksualnih rituala, koji su izvodjeni u taoistickim zajednicama.
Tokom dinastije Ming (1368.- 1644. naše ere) konfucijanski
intelektualac Lin Cao-en je osetio potrebu da proklamuje jedinstvo
tri religije i da izgradi njihovu sintezu.
Cuang Ce
Cuang
Ce je bio uticajni kineski filozof. Pisao je i o onostranom,
ali i o svakodnevnom ivotu. Zastupao je filozofsko stanovište
Lao Ce-a, produbio ga i razvio dalje. Prihvatio je Lao Ce-ove perspektive
i misticna stremljenja i dao im je pecat transcendentalnosti. Takodje,
govori o prirodi i stavlja akcenat na individualnost coveka.
Uneo je novinu u kinesku filozofiju - on govori o samotransformaciji
kao centralnom principu u taoizmu.
Cuang Ce je verovao da je ivot prolazan i da
je ljudska tenja za bogatstvom i licnim postignucima najobicnija
ludost, koja sprecava coveka da vidi i razume svet u njegovom pravom znacenju.
„Tao je stvarnost i ociglednost, ali ne i cinjenje u fizickom
obliku. Moe biti prenešen, ali ne i shvacen. Moe biti
korišcen, ali ne i viden. Zasniva se na samome sebi, ukorenjen je
u sebi. Došao je pre Neba i Zemlje. Tao postoji od sebe za sve ovo
vreme. Dao je svet i vladarima njihove moci. Stvorio je Nebo i Zemlju.
Iznad zenita je, ali nije visoko. Ispod nadira je, ali nije nisko. Prethodnik
je Neba i Zemlje, ali nije star."
Cuag Ce se interesovao i za medjuzavisnost prividjanja i realnosti. On
se pita „Kako moemo biti sigurni šta vidimo?"
„Kada sanjamo mi ne znamo da sanjamo. U našim snovima
mi cak moemo tumaciti snove. Jedino kada se probudimo znamo da smo
sanjali. Ali, onda doivljavamo veliko budenje kada shvatimo da je
ivot jedan veliki san."
U suštini, taoizam nije upadao u religijske zamke, ostavio je dosta
prostora za razvoj od strane buducih mislilaca, šamana, alhemicara
. . .
Religijski taoizam
Uz razvoj taoizma kao filozofije,
uporedo se razvijala i religijska interpretacija ovog pravca. Religijski
taoizam je imao svoje hramove, sveštenike, rituale....A Lao
ce je poštovan kao svetac.
Na prvi pogled izgleda da taoizam propoveda superiornost ništavila
nad bicem, praznine nad punocom. Ali, na to ne moe da se gleda kao
na negaciju ivota, jer je krajnji cilj taoizma upravo postizanje
fizicke besmrtnosti.
Prema ovakvom ucenju, ljudska bica su slike univerzuma. Njih je oiveo
primordijalni dah, podeljen na yin i yang,
na enski i muški, na zemlju i nebo. Mislilac
Zou Yan je svojim ucenjem objedinio dva velika teorijska sistema stare
Kine, teoriju o pet kosmickih usmerenja (wu xing) i teoriju yin
- yang. Njegov pristup se ogleda u tome što je on potencijalnu
moc ispoljavanja vezao za pet kosmickih usmerenja (wu xing),
a kretanje i proticanje je vezao za yin i yang. Potencijalnu
moc ispoljavanja odredice kao koren svega postojeceg, dok ce kretanje
biti njena manifestacija. Fenomen ivota se zasniva na toj energiji,
pa tako, ako se ta energija poveca i sacuva, onda je covek sposoban da
dosegne besmrtnost. Da bi se ostvario taj princip ivota, tj. besmrtnost
korišcene su razne procedure:
gimnastika, dijeta, tehnike disanja, tehnike vodjenja ljubavi, alhemija.
Meditacija je bila centralni deo taoizma i bazirala se na unutrašnjoj
topografiji, koju su sacinjavale „palate" u koje je sledbenik
postavljao svoje bogove, odavao im svoje poštovanje i ljubav.
Interesantno je da je vanost drevnih taoistickih tehnika postepeno
nestajala onoga casa kada bi postajale suviše uniformne ili monotone.
Bez obzira na to, dve tehnike su dugo egzistirale:
1) tehnika embrionalnog disanja, koja se zasnivala na praksi zadravanja
daha u sve duim vremenskim intervalima, što je slicno joga
pranayam-i.
2) tehnika fang - chung shu, ili „umetnost spavace sobe", koju
cini suzdravanje od ejakulacije blokiranjem protoka sperme. Moe
se reci da ova tehnika sadri dosta tantrickih elemenata. U taoizmu
oboavanje yina i yanga ima izrazito sexualnu formu. Meduigra yin
i yang elemenata je slavljena kao seksualno sjedinjenje. Neki naucnici
smatraju da je tantricka škola, koja je kasnije apsorbovana u budizam,
prvobitno potekla iz taoisticke prakse.
Obe ove tehnike su imale isti cilj - postizanje fizicke besmrtnosti.
U prvom slucaju „dah", a u drugom „spermicki
dah" morali su da budu prerasporedeni kako bi se sacuvao ili
oiveo vitalni princip.
Ove tehnike su postojale dugo, sve dok nisu probudile sumnju konfucijanskog
establišmenta. Ali, Robert van Gulik tvrdi da su fang chung (zadravanje
spermickog daha) prihvatile konfucijanske aristokrate iz razloga što
nisu mogle da odgovore svim obavezama poligamnog braka, koje bi iz muškarca
iscrple svu energiju.
Alhemicari i eliksir besmrtnosti
Alhemicari su potekli iz redova šamana i svoje
osnovne aktivnosti su usmerili ka postizanju besmrtnosti, odgoju ivota
i lecenju bolesnih. Svojim brojnim eksperimentima su doprineli razvoju
prirodnih nauka u Kini i ucvrstili veru u mogucnost transformacije materije
i duha. Vecina alhemicara
je bila bez pravog znanja i umeca, samo se nekolicina njih izdvajala po
svom dubokom poznavanju sveta i covekove prirode.
Osnovni cilj taoisticke alhemije je bio fabrikacija eliksira besmrtnosti.
Postojala je podela na spoljašnji eliksir wai tan i unutrašnji
eliksir nei tan, koji je zapocet sa spravljanje za vreme dinastije
Tang (618.-907. naše ere).
Spoljašnji eliksir se dobijao topljenjem odredenih
mineralnih materija, npr.cinobera, ive, magnetita. Stavljanjem u
odredeni sud, koji se u drevna vremena koristio u obredne svrhe, a kasnije
za spremanje hrane, taoisti su ih zagrevali do temperature koja je bila
potrebna da se izvrše eljene hemijske reakcije. A onda su uz
dodatne alhemijske tehnike oblikovali „zlatni eliksir".
Verovali su da su sa njim dobili kljuc pristupa tao-u, a time i kljuc
besmrtnosti. Sve do devetog veka su ovi eliksiri besmrtnosti bili dosta
traeni. Ali, praksa je pokazala da je veliki broj onih koji su koristili
ove eliksire nalazila smrt u svojoj praznoverici i pre nego što bi
ugrabili delic ovog „boanskog obecanja".
Unutrašnji eliksir uzima covekovo telo kao posudu
i kao pec. Za majstora unutrašnjeg eliksira su jing
(unutrašnji fluid, sperma), qi (dah) i shen
(duh) bili tri dragocenosti koje treba negovati, zagrevati u sebi, sve
dok se ne pretope u boanski napitak, koji potom struji kroz citavo
telo, penje se do mozga i onda u vidu zlatnih kapljica pada na usne. Kad
se proguta, pretvara se u Sveti Embrion, koji posle šest
meseci narastanja menja pristalicu u besmrtnika na zemlji. Posle devet
godina prakse, Besmrtni bi postao savršen.
Tai Chi i taoizam
Postoji duga istorija pokreta i vebi koje su povezane sa taoizmom.
U izvesnom smislu mogu se videti elementi koji doprinose da se razvije
klima iz koje je iznikao Tai Chi.
Lao Ce je govorio:
Onaj ko stoji na vrhovima prstiju nije siguran. Onaj ko krupno koraca
ne moe odrati korak.
Tao Te Ching
Što je cvrsto postavljeno ne moe biti iskorenjeno. Što
je cvrsto stegnuto ne moe iskliznuti.
Tao Te Ching
Takodje postoje interesantne inspiracije za Tai Chi pokret u spisima
Cuang Ce-a:
„Mudrac se nece nagnuti napred ili nazad da bi prilagodio stvari.
To se zove spokojstvo u nemiru, što znaci da posebno u sredini nemira
mir postaje savršen." U osnovi ovog pristupa je i duga
tradicija taoistickih monaha koji su upranjavali razlicite vebe.
Neke od njih su bile i vebe disanja. Nije jasno kada je potekao
ovaj pokret, prvi pisani podaci o njemu mogu se naci u kineskim hronikama
iz 122.godine pre naše ere.
Onda, u VI naše ere Bodidarma (Kinezi su ga zvali
Ta Mo) došao je u Shao - Lin manastir i
video monahe koji su bili u lošem fizickom stanju, iscrpljeni meditacijama.
On im je predstavio odredene vebe, tako da je ubrzo zaiveo
jedan vid spoljašnjih formi vebanja.
Kasnije, u XV veku znacajni tvorac Tai Chi Chuan-a, monah Chang
San - feng bio je pocastvovan od strane cara da dobije titulu
chen - jen, ili titulu „spiritualnog coveka koji je
dostignuo Tao i nije bio voden onim što vidi, cuje ili oseca."
To pokazuje da je i u to vreme postojala bliska povezanost izmedu filozofije
taoizma i Tai Chi pokreta. Za vreme dinastije Ming (od XIV do XVII veka)
Wang Yang - ming je bio vodeci propovednik filozofije
koja je bila mešavina taoizma i Chan budizma i koja je imala razradjen
sistem pokreta i vebi.
U svakom slucaju, nacela popustljivosti, mekoce, sporosti, ravnotee,
gipkosti....su nacela taoizma koja je Tai Chi prihvatio i pretocio u pokrete,
koji su i u funkciji zdravlja, ali takodje imaju i borbenu funkciju. Ti
principi mekoce i gipkosti su utkani i u imena nekih Tai Chi pokreta:
npr. „ruke od oblaka", „vetar nosi lišce
lotosa", „guranje camca niz reku"...
Takodje
je i taoisticko uvaavanje prirode imalo uticaj na neke Tai Chi pokrete.
Pa su tako neki nazvani: „ptica leti u šumu",
„konj preskace jarugu", „zmija puzi"
Odredene funkcije taoisticke alhemije i talismanskih simbola su takodje
ušle u Tai Chi forme. Kao deo spoznaje prirode, taoisti su bili vredni
ucenici astronomije i astrologije. Tai Chi pokreti vezani za to su: „zagrli
mesec", „iskoraci do sedme zvezde", „meteor
prolazi pokraj meseca"
Simbolizam je bio mocna snaga u taoistickoj misli. Magicni dijagrami i
mocni talismani su imali uticaj na duhovne sile. Taoisti su se pozivali
na yin i yang, Boanski red neba, zemlje i covecanstva, na delovanje
univerzuma kroz Pet Elemenata. Oni su simbolizovali Pet Svetih planina
(Taishan, Hunan, Songshan, Huashan
i Hopei), koje su bile centralna mesta taoistickog delovanja
i hodocašca. Zato ne bi trebalo da iznenaduje cinjenica da je taj
simbolizam infiltriran u Tai Chi forme. Simbolizam ima i numericku komponentu.
Npr.broj „5" ima specijalno misticno znacenje za taoiste. Postoji
pet planina, pet elemenata, pet planeta, vrlina, pet emocija Takodje ima
mnogo slucajeva gde i Tai Chi koristi simboliku ovog broja. Npr. pokret
„pet majmuna", „pet ruka od oblaka"
Ima puno slucajeva gde su i drugi brojevi, ali i drugi misticni taoisticki
simboli iskorišceni u nekim Tai Chi pokretima i vebama.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|