Judaizam (יהודה) je monoteistička religija Jevreja. Karakteristična je po tome što ne predstavlja samo religijsko-običajnu već i etičku, pravnu i istorijsku crtu jevrejskog naroda. Reč jevrejin (judejac, hebrejac) odnosno jevrejstvo (hebrejstvo, judejstvo) potiču od glagola AVOR (prastari aramejsko-hebrejski jezik) što znači - prelaziti, tako su se nazivala sva semitska plemena koja su početkom II milenijuma p.n. ere, počela iz Mesopotamije da prelaze reku Eufrat krećući se ka Sredozemlju. Stari Grci su ova plemena nazivali Hebraia, a Rimljani Hebraei (Hebreji, Jevreji).
Pošto je proučavanje same religije, obreda i običaja jevreja nemoguće odvojiti od istorijskih i društvenih uslova u svom radu prikazaću i najvažnije istorijske faze kroz koje je prošla jevrejska zajednica.

Prvi period (Biblijsko jevrejstvo)

I period pre odlaska u vavilonsko ropstvo 587/6. god. p.n.ere, koji se naziva i biblijsko jevrejstvo.Za upoznavanje drevne istorije jevreja pored arheoloških otkrića i malog broja istorijskih letopisa, značajnu ulogu ima i Stari Zavet (naročito u upoznavanju najranije epohe). Iako su podaci iz Starog Zaveta više mitskog nego činjeničnog karaktera, predstavljaju važnu smernicu istoričarima, mada sve više ta stara biblijska predanja poprimaju izgled prepričanih realnih dogadjaja.
Ovaj period se deli na četri dela, tj. četri saveza boga (Jahve) i mitskih heroja iz naroda.
Prvi savez, Bog je sklopio sa Nojem. Prema bibliji, Noje (deseto koleno od Adama) u 500. godini života dobio je 3 sina: Šema, Hama i Jafeta.Sto godina kasnije bog se pokajao što je stvorio čoveka koji je sve više grešio i odluči da pusti potop i istrebi sve živo na Zemlji. Zato je pozvao Noja (kao najboljeg i najbezgrešnijeg čoveka) i rekao mu da napravi kovčeg od drveta i da u njega unese porodicu, i po par svega živog na Zemlji. Noje je to uradio, a onda je bog poslao kišu koja je poplavila Zemlju. Posle potopa Noje i njegova porodica nastavili su život na Zemlji i zasnovali bolje generacije ljudi.
Drugi savez, Bog je sklopio sa Avramom (deseto koleno od Noja). Prema legendi bog se javio Avramu posle smrti njegovog oca i rekao mu da sa porodicom i stadom krene iz Harana u Kanan. Tom prilikom bog je obećao Avramu da će njegovo potomstvo biti "jedini izabrani narod". A za raspoznavanje Avramovih potomaka od ostalih ljudi, bog je odredio obrezivanje muške dece, sedam dana posle rodjenja. Avram je imao sina Isaka, a Isak blizance Jakova i Esava. Esav je bio snažan i dobar lovac, a Jakov slab fizički i vezan za majku i kućne poslove. Jednog dana stari i obnevideli Isak zažele meso divljači i posla Esava u lov, za to vreme Jakov se preobukao u Esava i uz pomoć majke uspeo da prevari oca. Otac je, pošto se najeo i napio izrekao neopoziv blagoslov sinu, donosiocu hrane, da mu bude naslednik. Kad se vratio iz lova Esav je bezuspešno pokušavao da promeni očevu odluku. Medjutim Jakov se uplašio osvete i po nagovoru majke odlazi u Hanan i stupa u službu kod svog ujaka. Posle 21 godine odluči da se ponovo vrati. Na tom putu u toku jedne noći Jakov se u snu snažno borio sa nepoznatim čovekom koji ga je, da bi se spasao blagoslovio za Isakovog naslednika i rekao mu : "Od sada se nećeš zvati Jakov, nego Izrael, jer si se junački borio sa bogom i sa ljudima".Tako je bog Jakova označio praocem Zemlje i naroda čije će ime Izrael (onaj koji se i samom bogu odupire) tj. Izraelićani nositi "obećana zemlja i božiji narod".Jakov je imao 12 sinova od kojih su nastala jevrejska plemena: Ruven, Levi, Jehuda, Isahar, Simon, Zevulon, Dan, Josif, Naftali, Gad, Aser i Venijamin. Od Esava su nastali nebožiji narodi (jer je bio oženjen nejevrejkom). Po legendi Jakovljeva i Esavova plemena su postali večni neprijatelji.
Josif (Jakovljev sin) poveo je narod u Misir. Prema biblijskoj legendi o Josifu, jevrejska plemena su živela dobro u Misiru za vreme vladavine Hiksa. Pa dom ove dinastije sredinom 15. veka p.n. ere, i dolaskom egipatskih faraona na vlast, položaj jevreja se počeo pogoršavati, dok na kraju nisu postali robovi. Kada je 1270. god. p. n. ere faraon naredio da se ubije svako novorodjeno muško dete jevreja, bog je izabrao Mojsija da izbavi narod i vrati ga u obećanu zemlju Hanan. Prema legendi Mojsije je bio jevrejsko dete koje je majka, da bi ga spasila od smrti posle rodjenja stavila u korpu obloženu voskom na obalu Nila, gde se kupala faraonova kći koja je uzela bebu i odgajila. Tako je Mojsije odrastao na dvoru. Kada su stradanja jevreja bila na vrhuncu, Mojsije intuicijom postaje sve stan svoje jevrejske pripadnosti. Ubija jednog egipćanina i beži u pustinju. Posle više neuspelih pobuna jevreja, Mojsije po božijim upustvima nekoliko puta odlazi na dvor kod faraona da traži dozvolu da izvede narod iz Misira. Svaki put je pre tio velikim nesrećama misirskom narodu. Kada je najzad umro i faraonov sin, prvenac, faraon je dozvolio Mojsiju da izvede narod Izraela iz Misira i krene u obećanu zemlju.
Tako je Bog treći savez sklopio sa Mojsijem.
Deset bozijih zapovesti Lutanje po Sinajskoj pustinji trajalo je 40 godina. Bog je pozvao Mojsija na brdo Sinaj gde je on ostao 40 dana i noći posle čega mu je bog dao ispisane tablice sa deset božijih zapovesti. Kada se vratio sa Sinaja zatekao je svoj narod kako pravi idole drugih bogova, huleći na Jehovu.Ogorčen, razbio je tablice i naredio da se 3 000 bezbožnika iseče. Posle toga, ponovo odlazi na Sinaj da moli boga da oprosti božijem narodu i da mu ponovo ispiše zapovesti. Došavši ponovo sa Sinaja Mojsije je naredio da se izgradi kovčeg božijeg zaveta i šator u kome će se čuvati. Zbog velikih grehova koje je narod počinio tokom lutanja Jehova je odlučio da u obećanu zemlju ne udje ni jedan muškarac iznad 20 godina, pa ni Mojsije, nego da do smrti lutaju po pustinji. Bog je odredio Jošua (Isus Navin) da uvede narod u obećanu zemlju, a da grehove ispašta kroz osvajanje i krvave i teške ratove. Osvajanje je naišlo na veliki otpor starosedelačkih plemena I naročito Filestijaca i Kananaca.
Za vreme vladavine Saula 1040.-1012. god. p. n. ere Filestinci su krenuli u ratni pohod protiv Izraela i ulogorili se kod mesta Bohort (severni Izrael). Saul im je pošao u susret i dve vojske su stajale jedna naspram druge 40 dana. Filestinci su svaki dan slali kolosa Golijata koji je pozivao najhrabrijeg Judejca na megdan pa da tako odluče ishod bitke. Pošto se u vojsci nije našao takav slučajno se tu pojavio mladi pastir David koji je izašao na megdan i ubio kolosa običnom praćkom. Posle toga Saul je postavio Davida za komandanta vojske. Prema biblijskoj legendi Jehova je četvrti savez sklopio sa Davidom.Posle previranja na prestolu i sukoba izmedju sveštenstva Saula i njegovih naslednika na vlast dolazi David 1004.-965. god. p.n. ere. Prestonicu države je preneo iz Herbona u Jebus ( kasnije je dobio ime Jerusalem ). Pod carom Davidom starojudejska država dostigla je svoj vrhunac, prostirala se znatno izvan granica obećane zemlje. David je u jevrejskoj istoriji najveći simbol prastare prošlosti, zato je cionistički pokret uzeo simbolički naziv po jerusalimskom brdu Cionu gde se nalaze Davidov grob i dvorac. Davidovi naslednici vladaju do 587. god. p.n. ere kada ta oblast postaje vavilonska pokrajina.
U periodu pre izgnanstva u Vavilon najveći hebrejski religijski cilj bio je spoznati boga. Drugi po važnosti bio je dug život na zemlji, dok se na prevremenu i iznenadnu smrt gledalo na božiju kaznu koja stiže poročne i bezbožne (priče Solomonove 10:21, 11:9; Psalmi Davidovi, Knjiga o Jovu...) .Za mrtve se mislilo da na neki način nastavljaju da postoje u podzemnom predelu - šeolu, gde čovek žive brzo zaboravlja.Ali sa druge strane postojalo je ubedjenje da je sveti bog jači od smrti i šeola i da će spasti vernike od pakla, " Jer nećeš ostaviti duše svoje u paklu i nećeš dati da svetac tvoj vidi strahote" (psalmi Davidovi 16:10). Iz ovoga se kasnije razvija misao vaskrsenja.
Takodje se smatralo da zlo leži u ponašanju i stavovima koji štete dobru. Oni koji su živeli protivno Jehovinim zahtevima i imali su osećanje " promašaja". U Starom Zavetu reč greh se piše Het, a vodi poreklo od reči promašiti. U ovom periodu oblikovane su starojevrejske, versko-istorijske priče koje su kasnije zapisane.
Za ovaj period vezuje se i pojava proroka, naročito je proročka delatnost porasla u osmom veku p.n. ere, kao potreba suprostavljanja carskoj vlasti. Ono na šta su oni želeli da skrenu pažnju jeste sve veća iskvarenost jehovinog kulta koja po njima leži u osnovi svih nelagodnosti u Izraelu. Druga pojava na koju su ukazivali bila je sve veća klasna nejednakost. Zemljoradnici su sve više siromašili a zemlja je prelazila u ruke manjinske grupe bogatih. Tako je Izrael prestao da postoji kao društvo jednakih pred Jehovom. Proroci smatraju da se Izrael mora vratiti pravednom društvenom poretku u skladu sa verskim idealima. Najpoznatiji proroci su bili: Amos, Mihej, Osia i Isajia.
Prema Amosu suštinski element jevrejske religije jeste upravo postojanje proroka: " Jer gospod bog ne čini ništa ne otkrivči svoje tajne slugama svojim prorocima"(Knjiga proroka Amosa 3:7). Osia je smatrao da je osnovna uloga proroka da pozovu ljude da odbace svetovnjački način mišljenja i ponašanja i da teže za poznavanjem volje gospodnje : "Tražite gospoda i bićete živi, hodite da se vratimo gospodu".

Drugi period izgnanstva u Vavilon

Vavilon Jevrejskim teritorijama vladali su Vavilonci 587.-539. god. p.n. ere, Persijanci 539.-333. god.p.n. ere, Grci 333.-63. god.p.n. ere, Rimljani 63. p.n. ere -70. god., Arapi, Turci. U razdoblju sedmovekovnog ropstva postavljeni su temelji današnjeg judaizma. Nove tekovine razvoja nastale u tom periodu su svete knjige, sinagoga, razvoj dualizma, verovanje u andjele, apokaliptični spisi, učenja o ustajanju mrtvih na sudnji dan.
Pre izgnanstva jevrejska verska zajednica, bila je okupljena oko hramova, u toku vavilonskog ropstva centar tog okupljanja postaju verski spisi koje su sveštenici poneli sa sobom. Tako su se razvile posebne prigode za čitanje tih svetih knjiga a najvažnija je bila sedmi dan sedmice - Sabat. Pre izgnanstva to je bio tabu dan izdvojen za verske običaje, u Vavilonu postaje dan za održavanje skupova čitanje i tumačenje svetih spisa i molitve.
539. god.p.n. ere persijski car Kir srušio je vavilonsko carstvo. Deo jevreja se vratio u Jerusalim, 515. god.p.n. ere obnovljen je Hram, paralelno sa tim obnavlja se i sveštenstvo koje potencira deo svetih knjiga koje normiraju verski i svetovni život naročito Toru i Mojsijev zakonik.
Za vreme grčke vladavine došlo je do pojave tri struje:

1.fariseji
2.sadukeji
3.eseni

U korenu ove podele bile su nesuglasice oko toga da li treba potpasti pod uticaj helenizma ili ostati dosledan izvornom učenju jahvista.
Fariseji - (njihovo ime znači "oni koji se odvajaju" - od sveštenstva koji su tada bili politički i ekonomski najmoćniji sloj društva ; od nečistoće i težnje ka helenizmu. Tražili su da se živi u skladu sa zakonom (pisanim verskim spisima i nepisanim moralnim normama). Sačinjavali su mali deo jevrejske populacije, ali su bili jako poštovani od širokih narodnih masa.Osobine fariseja: strpljenje, iskrenost, čistunski i isposnički život, briga za život običnih ljudi. Otvorenost prema novim idejama, spremnost da prihvate razvoj verske misli, doveli su do toga da su prihvatili persijsko učenje o veskrsenju mrtvih i strašnom sudu. Podržavali su verovanje u andjele.
Sadukeji - tradicionalistički orijentisana verska aristokratija. Imali su moć i vlast. Da bi opravdali svoj dobrostojeći položaj propovedali su : "Bog dobrog čoveka za života nagradjuje, a grešnoga za života stiže kazna". Smatrali su da jevrejstvo treba da šire rabini odnosno školovani tumači Biblije i Talmuda koji bi zamenili sveštenike. Na hebrejskom reč rabin znači "moj učitelj". To je bio začetak rabinskog jevrejstva čiji je cilj bio obnova verskog života bez hrama.
Vremenom fariseji sve više jačaju, kako verski, tako i politički i postaju ozbiljni suparnici sadukejima. Taj sukob je omogućio uzdizanje hrišćanstva. Smatra se da je Isus bio prvo farisejac, da bi se tek posle odvojio i ustanovio novo učenje. Fariseji su zatražili pomoć od rimljana, pa je 63. god.p.n. ere Judeja postala provincija rimskog carstva.
Eseni - asketska sekta koja je živela u pustinji Judeje blizu mrtvog mora od oko 150 godina p.n. ere do uništenja zajednice od strane rimske vojske 86. godine. Deo njihove literature "Svici Mrtvog mora", pronadjen je u 11 pećina u Kumranu 1947. i 1977. godine. Ti dokumenti oslikavaju esene kao dualiste koji veruju u postojanje 2 duha - dobrog i zlog koji su izmedju sebe podelili generacije živih. Negovali su ubedjenja da će dobro da pobedi zlo u sukobu Sinova svetla i Sinova tame. Pretpostavlja se da ta bitka ustvari predstavlja bitku izmedju duhovne snage i oružja rimskih vojnika.
Za vreme rimljana javlja se apokaliptična književna delatnost. Još više se razvija učenje o vojskama duhova dobra i zla koje su u medjusobnom sukobu. To je omogućilo da se objasni priroda zla u ljudskom društvu, a da se to ne pripiše bogu i božijoj kazni, tako da zlo može pogoditi i nedužnog čoveka. Razvija se i misao o mesiji ("Dolazeći Veliki", ili sveopšti spasitelj). Veruje se da bi on bio pripadnik ljudskog roda.

Treći period - Srednji vek

U Italiji i Franačko-germanskim zemljama jevreji su sve do početka krstaških ratova uživali osnovna gradjanska prava.U španiji su od samog osnivanja vizigotske hrišćanske države bili proganjani, nasilno pokrštavani, oduzimana im je imovina. Najgori položaj jevreji su imali u Poljskoj i Rusiji. U cilju stvaranja što šire podrške hrišćanskog stanovništva, krstaškim osvajačkim pohodima na istoku, katolička crkva je pristupila sistematkom podsticanju verskih predrasuda prema jevrejima. Ponovo je aktuelan Pilatov akt, gde je jevrejski narod optužen za raspeće Isusa Hrista. U cilju samozaštite od sve veće verske netrpeljivosti hrišćana, jevreji samoinicijativno počinju da žive u posebnim ulicama i gradskim četvrtima - getoima. Vrhunac eksplozije antijevrejskog raspoloženja i progona bio je u vreme epidemije kuge 1348.-49. god. kada je umrlo 25 miliona evropskog stanovništva. Tada su jevreji bili optuženi da su zatrovali sve bunare i izvore od španije do Poljske. A sa druge strane pošto je trgovina i novčano poslovanje bilo glavno zanimanje jevreja i pošto su se sve više bogatili, to je izazvalo zavist ne samo kod hrišćanskih trgovaca, nego i kod širih slojeva stanovništva. Budući da je katolička crkva u 12. veku zabranila i proklela davanjem novca uz kamatu, jevrejski trgovci na koje se kao na antihriste nije odnosila ova zabrana, i dalje su davali novac uz kamatu jačajući tako optužbu da su oni najveće "krvopije" hrišćana. Tako je u 13. veku počelo proterivanje jevreja iz pojedinih gradova i država: Engleska 1298., Francuska 1392., Španija 1492., Portugalija 1497. U ostalim državama živeli su izolovani u getima.1235. godine papskom odlukom zavedene su spoljne odlike jevreja (papa Inoćentije III) : posebni šeširi, platneni crveno-žuti krug na grudima i ledjima svakog jevreja starijeg od 14, a jevrejke starije od 12 godina.
U takvoj situaciji razvija se društveno-religijski pokret Hasidizam (na hebrejskom Hasid- pobožan) čije je glavno obeležje mistička ideologija. Pokret se deli u dve struje: 1. nemački hasidizam 2. istočno-evropski hasidizam. Zajedničko za sve haside je to da svaki hasid nastoji da ono što je svakodnevno učini svetim.
Nemački hasidizam nastaje u Rajnskoj oblasti posle masakra nad jevrejima u vreme krstaških ratova. Glavni produkt je moralistička književnost koja se odlikuje pripovedanjem asketske pobožnosti, duboke posvećenosti poštovanju jevrejskog zakona i etike. Podržavali su rabinsko jevrejstvo i jevrejski misticizam.
Istočno-evropski hasidizam javlja se u Poljskoj i Rusiji, gde su patnje i progoni bili najači. Odbacuju asketizam i mesijanizam jer to zahteva promenu istorijskih uslova. Oni su smatrali da se istinsko iskupljenje nalazi u unutrašnjem religioznom duhu pojedinca : "Stvarnost se ne može promeniti, ali oči koje gledaju mogu".
U svakom slučaju može se zaključiti da je hasidska književnost bila puna suprotnih stavova, tako da se pravi duh hasidizma ogleda u bogatoj tradiciji melodija koje se pevaju bez reči i koje su i danas prisutne u crkvenim službama.

Savremeno jevrejstvo

Danas su tri središnje ideje jevrejstva ujedno i odlike tri glavne struje:
1.Reformističko jevrejstvo - naglašava boga
2.Konzervativno jevrejstvo - naglašava Izrael
3.Ortodoksno jevrejstvo - naglašava Tor

Reformističko jevrejstvo - pokret reforme započet je u Nemačkoj. Prevodom jevrejske biblije na nemački i gradnjom "hramom reforme" u Braunšvajgu - do tada se naziv hram koristi samo za Hram u Jerusalimu. Nastojali su da jevrejsku religiju usklade sa duhom vremena.Odbacili su ideju ličnog mesije a uveli ideju o mesijskom dobu koje će biti ostvareno ljudskim napretkom. Uvode bogosluženje na nemačkom i engleskom, orgulje, propovedi. Nastoje da rabine oslobode pravosudnih obaveza. Ignorišu obred obrezivanja.
Konzervativno jevrejstvo - smatraju da jevrejstvo treba da ostane verno tradicionalnim karakteristikama, a da promene uvodi postepeno, bez promena u upražnjavanju vere. Ipak njihovu službu odlikuje liturgija na engleskom jeziku. Najveći centri su u Izraelu i Latinskoj Americi. Podržavaju cionizam.
Ortodoksno jevrejstvo - smatraju da je jevrejski zakon božanska a ne ljudska ustanova. Po njima je ideal ljudskog postojanja izučavanje i upražnjavanje Tore. Danas se sve više oslanjaju na zapadno-evropsku kulturu i odbacuju cionizam.

SVETO PISMO

Jevrejsko sveto pismo naziva se Torah nebi`im we ketuvim - "zakon, proroci i spisi", i ima tri osnovna dela: Toru, ili pentateuh (petoknjižje); proroke i druge spise (ketuvim). Najstariji deo Tora datira iz 10. veka p.n. ere. Propisuje osnovna pravila ponašanja pripadnika judejske dogme.To su ustvari Mojsijevi zakoni koji čine prvih pet knjiga biblije.

Prva knjiga - Beresit (genesis) -"u početku", sadrži legendu o postanku sveta, prvim ljudima na Zemlji, potopu, jevrejskim praocima - Avramu, Isaku, Jakovu i Josifu.
Druga knjiga - Semon (exodus) - "imena", sadrži istoriju robovanja u Egiptu, izlazak iz Egipta, primanje 10 božijih zapovesti.
Treća knjiga - Vajikra (leviticus) -"i pozva", sadrži zakone o prinošenju žrtvi Jehovi, o Levitima (čuvarima svetog kovčega), o praznicima.
Četvrta knjiga - Bamitbar (numeri) - "u pustinji", sadrži opis lutanja po Sinajskoj pustinji, stradanje i kolebanje naroda prema Jehovi.
Peta knjiga - Devarim (deuteronomium) - "reči", sadrži Mojsijeve oporuke narodu, ponavljanje božijih zakona i smrt Mojsija.

Pisana redakcija Tore (Stari Zavet), početa je 6. veka p.n. ere, a završena 4. veka p.n. ere. Starojudejski sveštenici (redaktori Tore) svojevoljno su preuzimali i preradjivali stara mesopotamijsko- sumerska predanja o bogovima, nastanku sveta i čoveka. Primer - postanak sveta, identična hronologija dogadjaja: na početku haos i mrak, odvajanje vode od zemlje, nastanak dana i noći, stvaranje čoveka. Prema sumerskom predanju sedmog dana bogovi prave zajedničku svečanost, a prema bibliji, bog se odmara.
Legenda o potopu je preradjeno sumersko narodno predanje o velikoj kataklizmi u kojoj je uništen jedan ceo narod na teritoriji koju su sumeri kasnije naselili.
Proročki spisi su podeljeni na drevne i nove. Drevni sadrže šest istorijskih knjiga:
1. Jošua (knjiga Isusa Navina)
2. Suci (knjiga o sudijama)
3. I knjiga o Samuelu
4. II knjiga o Samuelu
5. I knjiga o kraljevima
6. II knjiga o kraljevima (do vavilonskog osvajanja)

Novi sadrže vizije Izaija, Jeremije, Ezekijela i dvanaestorice proroka.
Ketuvim je niz raznolikih rukopisa iz različitih perioda kao što su : Psalmi Davidovi (150 molitvi i himni), Priče Solomonove, Knjiga o Jovu, Pet Svitaka ( pesma nad pesmama, plač Jeremijin...), Knjiga proroka Danila, Prva i Druga knjiga letopisa...
Prva zbirka svih biblijskih tekstova naziva se "LXX" ili Septua Ginta. Prema legendi to je broj mudraca koji je radio na pripremi.
Pored Tore važno mesto zauzima i Talmud. To je zbornik usmenog zakona, predanja i mudrih izreka koje se odnose na svakodnevni život jevreja. Sastoji se iz Mišne i Gemare.
Postoje dve redakcije Talmuda, jerusalimski i vavilonski, pošto je nastao u periodu posle vavilonskog ropstva, kada se stvaraju dva verska centra. Mišna je ista u obe redakcije a Gemara (Pisani komentar same Mišne) je različita. Mišna sadrži propise običajnog prava i ustvari upotpunjuje Toru. Deli se na 6 delova:
1.Seder Zeraim (usevi) - propisi o obradi zemlje
2.Seder Moed (praznici) - propisi o suboti i ostalim praznicima
3.Seder Našim (žene) - propisi o porodičnom pravu
4.Seder Nezikim (štete) - propisi o imovinskom i krivičnom pravu
5.Seder Kodašim (žrtve) - propisi o prinošenju žrtvi Hramu i poklonima
6.Seder Tearot (čistoća) - propisi o čuvanju zdravlja i čistoće

Talmud je, prilagodjavajući Mojsijeve propise novim okolnostima (napuštajući one zastarele i prevazidjene o Levitima - žrtvama, službi Hramu, a proširujući one o braku, porodici, radu, učenju, praznicima i hrani) uspeo da održi jevreje kao jednu zatvorenu celinu i da ih sve duhovno poveže.Snaga lokalnih zajednica - opština oslanja se na organizaciju koja je propisana u Talmudu. Pored opštine za održavanje jevreja u dijaspori, važnu ulogu ima i porodica, a u Talmudu su do detalja regulisani odnosi u njoj.

JEVREJSKI MISTICIZAM

Kabala (hebrejski - predanje, tradicija) je zajednički izraz za mnoge oblike jevrejskog misticizma, kao što su učenja o monoističkoj hijerarhiji bića, čovečanstvu kao mikrokosmosu, o krajnjem povratku sveukupne stvarnosti svojim metafizičkim korenima, u nebeskom i božanskom svetu. Karakteriše ih okrenutost ka unutrašnjem - pronalasku onog svetog božanskog u unutrašnjim dubinama svih stvari. Jevrejski mistik tvrdi da je u stanju da prodre u stvarnost i tako stekne suštinski i harmoničan svega što postoji. Cilj religioznog života je carstvo božije. Kabala je prožeta i magijskom praksom.
Posle izgona jevreja iz španije i Portugalije, misticizam se zasniva na dualističkoj razdvojenosti boga i sveta, a cilj religioznog života postaje obnavljanje religije i misticizma.
Sefer Bahir (knjiga sjaja) je osnovni tekst jevrejskog misticizma. Govori o tome da šta god se dešava "ovde" dešava se i "tamo" u bogu. Sve što postoji "ovde" predstavlja različite modalitete ( koji su beskonačni ) boga i nosi različita božanska imena. Svet je stvoren i bog se otkriva progresivnim prikazivanjem. Ustvari govori o deset iskonskih kosmičkih brojeva koje je stvorio bog. To su deset reči kojima je stvoren svet. Broj deset za Jevreje ima simboličko značenje (deset kušnji Avramovih, deset čuda u Egiptu...).

VERSKI PRAZNICI I KALENDAR

Jevrejski kalendar u obliku u kom se koristi danas sastavio je Hilel II (sredina 4. veka n. ere).On je 354 dana rasporedio u 12 meseci, a svaki počinje mladim mesecom. U sedam od svakih 12 godina imaju i 13. mesec (zbog razlike u odnosu na opštepriznato trajanje godine). Trenutno je 5761. godina od nastanka sveta. Neki od važnijih verskih praznika:
Roš Hašana (jevrejska nova godina) slavi se prvog dana meseca Tišrija i prvi je u nizu praznika koji obeležavaju kraj poljoprivredne sezone.Učesnici se skupljaju na zvuk šofara (duvački instrument od govedjeg roga) koji treba da otera demone. Zatim sledi ritual Tašlika, odvija se pored vode a cilj mu je oslobadjanje grehova.Uveče, jelo se zasniva na namirnicama koje imaju dvostruko značenje imena npr. cvekla - oterati, praziluk - odseći, urme - dovršiti, što bi značilo neka bog naše neprijatelje otera, odseče, dovrši... Jom Kipur (10. Tišri) Dan pomirenja.Podrazumeva ceremonije okajanja koje počinju noćnim postom i oplakivanjem. Nekada je praznik završavan prenošenjem greha na žrtvenog jarca koga bi posle pustili u pustinju. Sukot (praznik senica) nekada je podrazumevao sakupljanje letine uz ceremonije zahvalnosti bogu, danas je to slavlje povodom izlaska iz Egipta.

MOLITVE I SINAGOGA

Obavezne molitve su : pre spavanja, pri ustajanju i tokom službe u sinagogi (jutarnja, podnevna i večernja), za dane praznika i punog meseca.Postoje i dodatne službe. Molitva se sastoji iz slavljenja boga, molbe iskazivanja zahvalnosti i ispovedanja vere.Molbe se izražavaju u množini i predstavljaju zamenu za žrtve koje navodi biblija.
Neke molitve:
Kiduš - njome se proglašava svetost nekog praznika nad čašom vina pre obroka. Izgovara je glava porodice, a započinje blagoslovom vina, a završava se blagoslovom svetog dana.
Alenu - najpopularnija molitva na Roš Hašanu
Kadiš - izgovara se na godišnjicu smrti bliskog rodjaka

Postoji 18 jevrejskih blagoslova.Evo nekih od njih:
Pred hlebom:
"da si blagosloven, Ti, Večni Bože naš, kralju svega što daješ hleb iz zemlje."
Kad se vidi duga:
"da si blagosloven, Ti, Večni Bože naš, kralju svega što se sećaš zaveta, što si veran svom zavetu i što držiš svoje obećanje."

Sinagoga, naziva se još i kuća molitve jer se tu održavaju zajedničke molitve, ona je ujedno i mesto okupljanja održavanja gradskih skupova isčitavanja verskih knjiga.Od I veka gradi se da služi kao konak za putnike namernike, smatra se da sinagoga predstavlja adaptaciju starih palestinskih hramova. Danas se ne smeju graditi po uzoru na Hram u Jerusalimu.što se tiče dekoracije zabrana figurativne umetnosti iz 10 božijih zapovesti se ne poštuje. Najčešći elementi dekoracije su : zavetni kovčeg, lavovi, orlovi, znakovi zodijaka. Reformisti uvode orgulje, propovedi i svešteničku odeću.
Najvažniji elementi sinagoge su: podignuti deo sa stolom nazvan teva na kome se čitaju verski spisi i ormar za toru nazvan Aron, na istočnom zidu okrenut Jerusalimu.

CIONISTIČKI POKRET

Savremeni jevrejski autori razvijaju tezu da je cionistički pokret nastao kao najviši izraz milenijumske težnje širokih jevrejskih masa za povratak u staru domovinu. U tom cilju oni se pozivaju na kazivanja starih proroka da će bog jednog dana ponovo okupiti izgnani narod u obećanu zemlju. Treba napomenuti i to da jevreji u molitvama na dan Jon Kipura vekovima ponavljaju refren: "sledeće godine u Jerusalim!". Idejni preteča političkog cionizma je ruski jevrejin Leon Pinsker. Verovao je da će Rusija postati demokratska i ustavna monarhija koja će dati jednakost svim neruskim narodima. Medjutim, odmah posle ubistva Aleksandra II intelektualni krugovi pozvali su ruski narod da ustane protiv jevreja jer oni nanose najviše zla i stradanja ruskom stanovništvu. U takvim uslovima Pinsker je razradio teze o nemogućnosti rešavanja jevrejskog pitanja putem prilagodjavanja ruskom društvu. Pošto nije uspeo da pridobije bogate jevreje u Rusiji, on svoju brošuru objavljuje na nemačkom pod anonimnim imenom "jedan ruski jevrejin".On izvodi osnovni zaključak da usled sve većeg porasta antisemitizma, jevreji moraju osnovati svoju državu u palestini.
Cionistički pokret osnovan je 1885. a prvi cionistički kongres održan je jula 1897., prisustvovala su 197 kandidata iz celog sveta. Ovako glasi rezolucija koju je doneo prvi cionistički kongres:
"Cionizam se bori za stvaranje jevrejskog doma u Palestini, za jevrejski narod na bazi medjunarodnog prava.Za postizanje ovog cilja kongres predvidja sledeće mere:
1.Razvoj Palestine u podesnoj formi, od strane jevrejskih poljoprivrednika, zanatlija i trgovaca.
2.Organizovanje i ujedinjenje celokupnog jevrejstva putem odgovarajućih lokalnih i širih institucija u saglasnosti sa zakonima svake zemlje.
3.Jačanje jevrejske nacionalne svesti i odboja.
4.Pripremne mere u cilju obezbedjivanja pristanka turske vlade, mere koje su neophodne da bi se postigao cilj cionizma."

Pokret je naišao na otpor, ne samo kod uglednih jevrejskih ličnosti iz zapadne Evrope, već i kod jevrejskih organizacija širom sveta. Najizrazitiji protivnik cionizmu je reformistička judejska struja, ovo je njihov stav prema cionizmu:
"Mi sebe ne smatramo posebnom nacijom nego religioznom zajednicom i zato ne težimo povratku u Palestinu kao ni obnovi bilo kojih zakona koji se odnose na jevrejsku državu..."
U Rusiji se javlja ideja o rešenju jevrejskog pitanja u okviru kulturne autonomije u socijalističkoj federaciji, a cionizam se karakteristiše kao reakcionarna buržoarska pojava. Posebno je osudjeno to što cionizam odbacuje saradnju sa svakom jevrejskom organizacijom koja ne prihvata cionističku platformu. Cionističkom pokretu suprostavlja se opšta atmosfera asimilacije koja je početkom 20-og veka preovladala u zapadnim jevrejskim zajednicama.

LITERATURA

- Enciklopedija živih religija, Nolit Beograd 1971
- Istorija religije istoka i zapada, Ling Trevor, Skz Beograd 1990
- Vodič kroz svetske religije, Mirča Elijade
- Jevrejstvo i Izrael, Vojimir Šobajić Samoupravna praktika Skoplje 1986
- Talmud
- Stari Zavet

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi