|
BRAK I SEKSUALNOST U RELIGIJAMA
Religija predstavlja veliki uticaj na svakog pojedinca. Religija ima za
cilj definisanje moralnih pravila u seksualnom odnosu. Prema religijskim
shvatanjima seksualni odnos ima isključivi cilj, a to je produženje vrste.
Svaki drugi oblik seksualnog odnosa predstavlja amoralno ponašanje. Tako
je i razumljivo zašto se homoseksualizam, seks tokom menstruacije, kontracepcija
i seksualni odnos radi užitka smatraju nedopustivima u verskom smislu i
predstavljaju kršenje moralnih (verskih) normi.
Šta islam, judaizam
i hrišćanstvo imaju da kažu o seksu? Odgovori
se razlikuju najviše od toga koga ste pitali. Svaka religija ima vrlo izraženu
i jasno podeljenu hijerarhiju od fundamentalista do onih koji samo uživaju
u prazničnoj trpezi. Kako se svetske religije odnose prema pitanju seksualnosti?
U čemu su slične, a u čemu se razlikuju?
Budući da je seksualnost jedan od temeljnih elemenata u međusobnim odnosima
ljudi u društvu, najveći broj religija poklonio je ovom pitanju pažnju,
nastojeći odrediti pravu ulogu seksualnosti, te uskladiti je sa svojim verovanjima
i vrednosnim sistemima. Različite religije imaju različite zbirke pravila
u odnosu na ljudsku seksualnost. Kako su se pogledi na seksualni moral s
vremenom menjali, tako su se i usklađivali kodeksi ponašanja u odnosu na
seksualnost, mada ne drastično, jer većina religija shvata svoje temeljne
spise ('svete spise') uglavnom dogmatski.
Pogledi različitih religija na seksualnost široko variraju, od stavova da
su seksualnost i telesnost izričaji zla, pa sve do verovanja da je seks
najviši izraz božanskoga. Prema tome, pogledi na seksualnost mogu varirati
i među različitim denominacijama jedne religije.
1. SEKSUALNOST I BRAK U JUDAIZMU
Seksualnost
u judaizmu je omeđena naredbom «Plodite se i množite!» (Stvaranje,
1:28), te zabranom rasipanja semena. Stajališta prema mnogim pitanjima koja
seksualnost donosi podeljena su s obzirom na to da li je tumačeno sa stajališta
ortodoksnog, konzervativnog ili reformističkog judaizma, pri čemu su ortodoksna
najstroža i najkonzervativnija, a reformistička najliberalnija i najblaža.
Ortodoksni judaizam zahteva strogu podelu na polove, te strogu podelu uloga
u društvu na polove, dok je reformizam u svojoj liberalnosti prerastao u
uniseks kulturu.
Uporište seksualnosti u judaizmu je brak, te su supružnici obavezni čuvati
obrednu čistoću koja je propisana odredbama o nida. Ženama u judaizmu pripada
važna uloga, pa na polju seksualnosti imaju ista prava kao i muškarci; pravo
na uživanje nije im uskraćeno. Zbog zabrane rasipanja semena zabranjena
je muška masturbacija, kao i svako seksualno ponašanje koje ne može dovesti
do začeća deteta (homoseksualizam, analni i oralni heteroseksualni odnos).
Odnos prema muškoj homoseksualnosti stroži je nego prema ženskoj, budući
da muškarac u seksualnom odnosu s osobom istog pola rasipa seme. Iako je
u davnim vremenima za homoseksualizam bila propisana smrtna kazna, ona se
ne sprovodi već stolećima, a homoseksualnost kao seksualna orijentacija
nije greh dok ne dovede do homoseksualnog odnosa. Abortus je težak greh,
no postoje okolnosti u kojima je dopušten, pa čak i poželjan; to su situacije
u kojima je fizičko ili psihičko zdravlje majke ugroženo, i u slučaju da
je dete posljedica silovanja žene od muškarca koji joj nije suprug. Preljuba
je jedan od najtežih greha, pa je prevareni supružnik obavezan razvesti
se od preljubnika.
U ovome radu želim prikazati i objasniti seksualnost sa stanovišta judaizma.
Pojam judaizam i sam zahteva pobliže
objašnjenje; izneta su i objašnjena stajališta ortodoksnog judaizma, s posebnim
napomenama o shvatanjima i propisima sa stajališta konzervativne i reformističke
struje u judaizmu.
Potrebno je objasniti i neka kriva shvatanja određenih običaja vezanih uz
brak, tačnije, običaja «kupovanja mlade» i ugovorenog braka. Ima li seksualnost
istu ulogu i mesto kao u kršćanskom društvu? Jesu li zabrane, ograničenja
i tabui isti? Kako judaizam shvata moderne stilove života čiji se uticaj
proširio na seksualno ponašanje i rušenje tradicija vezanih za brak i polni
život u njemu, feministički pokret koji je promenio poimanje seksualnosti
kao nečega rezervisanoga za muškarce, te na alternativne stilove života,
dakle homoseksualnost, biseksualnost i transseksualnost ? Je li kontracepcija
dopuštena, i koji su njeni oblici dopušteni Židovima ?
Budući da su temeljne vrednosti judaizma brak i porodica, ovaj je rad temeljen
prvenstveno na seksualnosti unutar bračne zajednice, i u sferama problema
povezanima s njom, kao što je na primer problem preljuba.
1.1. Brak i položaj žene u braku
U jevrejskom pravu brak je veza između muškarca i žene kojom se sjedinjuju
u najužu zajednicu. Svrha samog braka nije samo u nastavku rase, njegov
glavni razlog je taj da je brak temelj verskog i etičkog života.
U prošlosti, jevrejsko pravo nije u potpunosti zabranjivalo poligamiju,
koja je bila uobičajena na Istoku, nego je dozvoljavala da se muž može
oženiti sa najviše četiri žene u društvu gde je poligamija priznata. Tek
je u 10. veku u Mainzu poligamija zabranjena svim Židovima koji žive u
zapadnim krajevima čime se stalo u kraj dosta nedefinisanom zakonu o poligamiji
kod Jevreja.
Judaizam dopušta razvod. Ako supružnici traže razvod, podnose zahtev rabinatu,
koji će provesti postupak pomirenja. Ukoliko se uveri da ne postoji ni
jedan osnov za dalji opstanak braka, dati će svoj pristanak.
Specifičnost jevrejskog razvoda je u tome sto samo muž može dati ženi
dozvolu za razvod, dok žena razvod može tražiti samo u ekstremnim situacijama.
Da bi razvod bio valjan, ženi ili njenom pravnom zastupniku mora bit predan
get – dokument o razvodu. Get je obično pisan na pergamentu i potpisuju
ga dvojica svedoka. Dok žena nema get svaka njena veza se smatra preljubništvom,
a mogući potomak takve veze naziva se mamzer. Takva žena se naziva aguna
- ostavljenica i prema jevrejskom zakonu ne može se razvesti i ponovo
udati dok ne dobije već spomenutu dozvolu od muža. Potpisana ketuba pre
braka osigurava ženu da u slučaju razvoda treba da dobije deo imovine,
odnosno sve što je donela kao miraz.
Dete u judaizmu dobija puna verska prava na početku puberteta; za devojčice
to je dvanaesta godina, dok je za dečake to godinu dana kasnije, u trinaestoj
godini. Verska prava ne znače preuzimanje potpune odgovornosti za svoj
život, već samo pravo i obavezu sudelovanja u verskim ritualima i javnoj
molitvi, za koje je potreban minjan, ili desetorica verski punopravnih
muškaraca. Smatra se da je dete, odnosno čovek, spreman na ženidbu u osamnaestoj
godini, iako se u prošlosti venčanje ugovaralo i pre te dobi. Budući bračni
par ima pravo prigovora na odabir svojih roditelja, iako se to u praksi
retko događalo, tako da je konačna odluka o braku zapravo na roditeljima.
Ipak, budući se mladenci pre venčanja moraju videti barem jednom, te je
u slučaju da su fizičkim izgledom odbojni jedno drugome venčavanje zabranjeno.
U židovskoj su bračnoj tradiciji važnu ulogu odigrali šadhani, ili bračni
posrednici. Šadhani su osobe oba spola koje posreduju u ''spajanju'' mladih
ljudi u cilju sklapanja braka, i za to, u slučaju uspešnog sklapanja zaruka,
a kasnije braka, dobijaju finansijsku naknadu za obavljeni posao.
Ženske se seksualne potrebe smatraju jednakima onima muškaraca, pa Mišna,
delo-komentar Talmuda navodi i konkretne slučajeve i prilike u kojima
se od muškarca očekuje da ima seksualne odnose sa suprugom, naravno, uz
njenu volju i pristanak. Žena ima pravo određivanja načina provođenja
odnosa, dakle frekvencije, poze u kojoj se odnos sprovodi, itd., a muškarac
mora paziti da odnos zadovoljava i ženu, a ne samo njega. Talmud čak kaže
i da bi muškarac seksualni odnos trebao započeti predigrom kojoj je cilj
uzbuđivanje partnerice, te da je, u okvirima propisa, paru dozvoljeno
u krevetu raditi šta žele i što ih zadovoljava.
Muškarcu je apsolutno zabranjeno prisiljavanje supruge na seksualni odnos,
kao i pristupanje odnosu u alkoholiziranom stanju. Nadalje, zabranjeno
mu je započeti, odnosno zatražiti seksualni odnos usred svađe bilo koje
vrste, uskratiti joj pravo na odnos (osim u razdoblju obredne nečistoće,
o kojoj se govori dalje u tekstu) ili se koristiti odnosom, odnosno njegovim
neprovođenjem za rešavanje razmirica ili kao kaznom. U slučaju da muškarac
mora na put, očekuje se od njega da sa suprugom ima odnos noć pre odlaska
na put, naravno, ukoliko to ona želi, tako da ona bude što manje zakinuta
njegovim obavezama.
1.2. Obredna čistoća i seksualnost u braku
Rabinski stav prema seksualnosti je sledeći: seksualnost je Božji dar
čoveku, ali i životinjama. Čovek je na višem stupnju svesti i spoznaje
od životinja, stoga to mora pokazati i svojim postupcima. Seksualni nagon
ima pozitivnu ulogu u životu čoveka ako je zadovoljen na odgovarajući
način, mestu i vreme, te ako je zadovoljen u sklopu bračne zajednice.
Polni odnosi na sveti, sedmi dan, Šabat , smatraju se naročitoo pohvalnim
delom koje pridonose zbližavanju supružnika, a time utiču i na celokupnu
atmosferu.
Na seksualne se odnose ne gleda samo kao na čin kojem je jedini cilj prokreacija,
produženje vrste, već kao i na sredstvo uživanja i zbližavanja supružnika;
ipak, na seksualni se nagon gleda kao na nagon koji čoveka najlakše i
najsnažnije može navesti na greh i skretanje s Božjeg puta. Od čoveka
se očekuje da u zadovoljavanju seksualnog nagona ne preteruje i da se
drži propisa o obrednoj čistoći koji su doneseni u svrhu posvećivanja
ljudskog tela, a time i rešavanja čoveka od animalne sfere koju nagoni,
a među njima i seksualni, donose.
Propisi o obrednoj čistoći, u uskoj su vezi s menstrualnim ciklusom u
žena. Naime, krv se smatra tekućinom života, i smatra se da ona pripada
Stvoritelju . Žena se u razdoblju menstrualnog krvarenja smatra obredno
nečistom, nida, te je muškarcu zabranjeno imati seksualne odnose s njom.
Osim redovnog ciklusnog krvarenja, pod ove odredbe spada i krvarenje usled
porođaja, bolesti i defloracije ili razdevičenja žene pri prvom seksualnom
odnosu. Ove zabrane potiču iz doba prvog jeruzalemskog Hrama (10.st.p.n.e.),
kojeg je dao sagraditi kralj Salamun (ili Solomon), a u njemu je bio kovčeg
koji je sadržavao kamene ploče s Deset Božjih zapovedi. Pre dolaska na
molitvu u Hram, muškarci su se morali uroniti u mikve, kupelj čija je
namena duhovno čišćenje pre molitve, radije nego fizičko čišćenje. Obred
takvog očišćenja služio je kao razdvajanje svakodnevnog, materijalnog
i obredno nečistog od svetog, duhovnog i mističnog u Hramu i aktivnostima
u njemu.
Žena je nida za vreme trajanja menstrualnog krvarenja (smatra se da ono
traje sedam dana), te pet dana nakon prestanka istoga. Tih pet dana služi
sigurnosti da je žena prestala krvariti, a nakon razdoblja menstrualnog
krvarenja i dodatnih sedam dana, žena se uranja u mikve kako bi opet postala
obredno čista, što omogućava nastavak seksualnih odnosa.
1.3. Predbračni, vanbračni odnosi i preljuba
Vanbračni i predbračni polni odnosi strogo su zabranjeni, a preljuba
se smatra jednim od tri najteža greha u judaizmu, od kojih su druga dva
umorstvo i idolopoklonstvo. Težinu im daje mogućnost začinjanja deteta
koje bi po verskim zakonima bilo zakinuto u svojim pravima, iako samo
nije krivo za okolnosti svoga začinjanja. Preljuba je zabranjen dvema
Božjim zapovedima, sedmom («Nećeš počiniti preljuba!») i desetom («Nećeš
poželjeti žene bližnjega svoga, ni kuće, ni polja, sluge niti sluškinje
njegove, goveda ni magarca, niti ičega što je bližnjega tvoga!».
Kao i u drugim tradicionalnim zajednicama, ceni se devičanstvo mladenke,
iako judaizam prepoznaje i dopušta razvod. Pravilno i pravomoćno razvedeni
supružnici slobodni su zasnovati novu bračnu zajednicu s nekim drugim
po okončanju parnice u kojoj verski sud ipak pokušava navesti par da se
pomiri i reši probleme. Da bi razvod bio valjan, ženi ili njenom pravnom
zastupniku mora biti predan get, dokument o razvodu. U slučaju komplikacija,
odnosno u slučaju da je muž nedostupan ili ne želi dati ženi razvod, postoje
načini prisiljavanja muža na razvod ukoliko su ženini razlozi za razvod
opravdani. Dok žena nema get svaka njena veza se smatra preljubništvom,
a mogući potomak takve veze naziva se mamzer.
1.4. Homoseksualnost
Kod homoseksualizma u judaizmu situacija je slična kao i s masturbacijom;
muški homoseksualizam smatra se teškim grehom, dok se ženski jedva spominje;
spada u domenu nečistih misli i bludnih radnji. Razlog je ovakvoj razlici
još jednom zabrana rasipanja semena. Oralni i analni odnos su zabranjeni
i u heteroseksualnom odnosu kao nereproduktivni. Dodatnu odbojnost prema
homoseksualnim odnosima donosi i činjenica da je su takvi odnosi, čini se,
bili česta i uobičajena praksa u Egiptu u kojem su Židovi bili robovi. Ženski
su homoseksualni (lezbijski) odnosi takođe zabranjeni, iako ih Tora nigde
izričito ne brani kao što to brani muškarcima u Levitikusu 18:22; «Nećeš
leći s muškarcem kao sa ženom». Za homoseksualni je odnos u Tori propisana
smrtna kazna za oba prekršitelja, no takva se kazna ne sprovodi već dugi
niz stoleća. Kazna smrću propisana je još i za preljubu i incest, koji se
takođe smatraju teškim grehom.
1.5. Incest, prostitucija i perverzije
Incest je strogo zabranjen Torom, i spada u najteže grehe koje čovek može
počiniti. Prostitucija je takođe zabranjena iz moralnih razloga, i eventualnih
problema oko očinstva deteta koje se u takvom odnosu može začeti. Budući
da se židovstvo, pripadnost židovskoj veri i nacionalnosti prenosi po majčinoj
liniji, jako je važno očinstvo, a njime i prava koje dete dobija po ocu.
U židovskoj tradiciji prostitucija je posebno omražena zbog njene istaknute
uloge u idolopokloničkim, poganskim obredima. U Ponovljenom zakonu 23:18,
Tora kaže: «Neće se izraelićanska žena baviti obrednom prostitucijom, niti
jedan izraelićanski muškarac» (preuzeto iz Koš, 1999:200). Naravno, svaki
oblik prostitucije, a ne samo obredni, je strogo zabranjen, a odredbe o
njoj i kaznama za prestupnike propisane su u Talmudu, i obično su jako teške.
Polni odnos sa životinjom je, naravno, jako težak greh, i uz incest, preljubu
i homoseksualnost, kažnjavao se smrću, što propisuje Levitikus 20:15-16.
Smatra se da je takav odnos oskvrnuće ljudskog tela i prirode, a samim time
i Božjeg dela stvaranja, budući da je On iz nekog razloga čoveka učinio
čovekom, a životinju životinjom.
Moguće perverzije, odnosno onog što smatramo perverzijama danas, obično
su regulisane drugima zakonima, kao što su zabrana rasipanja semena, zabrana
nošenja ženske odeće muškarcima, zabrana polnog odnosa koji uključuje više
od dve osobe različitog spola. Zanimljivo, u davnim vremenima (a u teoriji
i danas), bilo je dopušteno poliginija, ali ne i poliandrija. Ipak, seksualni
odnosi u takvoj bračnoj zajednici provođeni su odvojeno, i zabranjeno ih
je bilo provoditi u onome što se danas popularno naziva «trojka». Poliandrija
je zabranjena zbog problema očinstva i prava koja po ocu dete dobija.
2. BRAK I SEKSUALNOST U ISLAMU
U
predislamskom periodu, u arapskim zemljama, u brak se moglo stupiti na
četiri načina :
1. Brak poput današnjeg-momak i devojka se venčaju nakon mladićeve prosidbe;
2. Brak koji nastaje nakon što žena po muževom naređenju, nakon završenog
mesečnog ciklusa odlazi da živi sa drugim muškarcem dok ne zatrudni. Nakon
toga se može vratiti svom mužu, ako on to odluči. Ova vrsta braka se prakticirala
kod parova koji nisu mogli imati dece;
3. Grupa od tridesetak osoba se okupi i seksualno opšti sa jednom ženom.
Ako to rezultira trudnoćom, ona poziva sve učesnike koji moraju da se
na to odazovu i ona izabire ko od njih će biti otac njenog deteta. On
daje detetu porodično prezime;
4. Postojale su takozvane javne žene koje su svoju kuću označavale zastavicom,
i koje su seksualno opštile sa svim muškarcima koji bi u nihovu kuću došao.
Ukoliko bi ostala trudna, pozivali su se svi muškarci koji su sa njom
opštili i onda se na osnovu mišljenja fizionomiste određivalo na koga
dete liči, i ko mu je otac. Muškarac koji bi bio proglašen za oca nije
mogao to odbiti.
Pored ovog, postojao je i brak koji je bio produkt zarobljavanja. Žene,
koje su bile ratni plen bile su prisilno udavane za pobednike. Objavom
Islama svi ovi brakovi se ukidaju.
Islam podstiče na brak jer se sklapanjem braka
sprečava blud. Oženiti se može udavanom ženom, udovicom i nevinom devojkom.
Islam dozvoljava poligamiju. U Kur'anu je definisano da se svaki muškarac
može oženiti sa maksimalno četiri žene. Obaveza svakog muškarca je da
ženi prilikom njene udaje za njega daruje obavezan dar (mehr). Ukoliko
dođe do razvoda, muškarac je dužan isplatiti venčani dar ukoliko to nije
učinio u toku braka.
- Ukoliko se radi o ženi koja je već pre bila u braku, od nje muškarac
mora tražiti pristanak za brak. Pristanak mora biti izražen isključivo
rečima, dok je za devojku dozvoljeno da prećuti odgovor, što će se smatrati
potvrdom.
- Ukoliko je žena raspuštenica propisano je da nakon razvoda pričeka tri
menstrualna ciklusa.
- Trudnica je dužna sačekati dok se porodi, ali nije dužna čekati da se
završi period babinja.
- Ukoliko je reč o udovici, ona mora sačekati 4 meseca i 10 dana.
Poslanik Muhammed, s.a.v., kaze: “Onaj ko oženi devojku zbog bogatstva,
Allah ga ne učini bogatim. Onaj ko oženi devojku zbog lepote, Allah mu
otkrije u njoj ono što ne voli i što mu je ružno. Onaj ko oženi devojku
zbog njene vere, Allah će mu dati bogatstvo i učinice da mu se svidi i
da je zavoli.”
U braku muž i žena upotpunjuju jedno drugo.
“Žene su odeća vaša i vi ste odeća njihova.” (K.2:187) Odeća ima tri namene:
da pokrije, da zaštiti i da ulepsa. U časnom Kur’anu još stoji: “O sinovi
Ademovi, dali smo vam odeću koja će pokrivati sramotu vašu i da se ulepšate.”
(K.7:27)
Dalje u časnom Kur’anu stoji: “Udavajte neudate i ženite neoženjene, ...
ako su siromašni, Allah će im iz obilja svoga dati. (K.24:32). Imam Džafer
Sadik kaze: “Opskrba je sa ženom i čeljadima.”
U islamu momak i devojka postaju dozvoljeni jedno drugome samo onda kada
je proučen nikah, tj. kada se šerijatski venčaju. Svaka veza van braka
je blud o kome časni Kur’an kaže:
“I što dalje od bluda, jer je to razvrat, kako je to ružan put.” (K.17:32)
“Bludnika i bludnicu izbičujte sa stotinu udaraca biča, svakog od njih,
i neka vas pri vršenju Allahovih propisa ne obuzima prema njima nikakvo
sažaljenje, ako u Allaha i onaj svet verujete, i neka kaznjavanju njihovom
skupina vernika prisustvuje! Bludnik ne treba da se ženi osim bludnicom
ili mnogoboškinjom, a bludnica ne treba biti poželjna osim bludniku ili
mnogobošcu, to je zabranjeno vernicima. (K. 24:2-3)
2.1. Prava i dužnosti u braku
Žena je osećajnija i telesno slabija nego muškarac. Ona doživljava život
više emocionalno i razume mnoge stvari koje muškarac nikad nije u stanju
razumeti. Ovo muškarac mora da zna i da poštuje. Ona je telesno slabija
pa je na mužu dužnost da se brine za izdržavanje porodice. O tome Allah
kaže u svojoj knjizi: “Muškarci vode brigu o ženama zato što je Allah dao
prednost jednima nad drugima...” (K.4:34)
U islamu uloga žene i muškarca su podeljene: žena je majka i ona je upravitelj
domaćinstvom dok muž stiče sredstva za život. Žena, psihom i telesnom građom
je pripremljena da bude majka, tj. ona čiji je zadatak odgoj čovečanstva.
Zbog ove važne uloge, koja iziskuje svo njeno vreme, ona je oslobođena rada
i zanimanja van kuće.
U Kur’anu još stoji: “One (žene) imaju isto toliko prava (kao i muževi),
samo muževi imaju prednost pred njima za jedan stepen.” (K.2:228) Islam
daje sva prava ženi kao i muškarcu, npr. pravo na rad, obrazovanje, duhovno
uzdizanje, intelektualni razvoj, ibadet..., ali dužnosti supruge i majke
su na prvom mestu.
Ova prednost muškarca za jedan stepen predstavlja činjenicu da je on fizički
snažniji i da je manje podložan emocijama od žene. Zato kod najvažnijih
pitanja i odluka u životu porodice islam daje mužu zadnju reč.
Još jedan dokaz da je Allah odredio čoveku da brine i izdržava porodicu
je činjenica da je pomognut dvostrukim delom od onoga što pripada ženi u
nasledstvu: “Allah vam naređuje da od dece vaše - muškom pripadne toliko
koliko dvema ženskim.” (K.2:11)
U širem smislu, naš uzor bi trebao da bude brak hazreti Fatime i hazreti
Alije. Ona je radila u kući, mlela brašno kuvala i mela, a on je radio poslove
vani, kao što je nabavka drva i hrane.
2.2. Bračni problemi i rešenja
Problem nastaje kada jedna ili obe strane zanemare dužnosti koje imaju u
braku. Za svaki slučaj islam ima rešenja. O slučaju kada je problem u ženi,
časni Kur’an nam kaže: “A one čije se neposlušnosti pribojavate, vi upozorite,
i od njih se u postelji rastavite, i udarite ih; a kada vam postanu poslušne,
onda im zulum ne činite.” (K.4:34)
Znači, prvi korak je da muž upozori ženu na grešku i zatraži da promeni
ponašanje. Ako to ne pomogne, treba je ostaviti samu u krevetu. Ako ova
vrsta prećutnog protesta ne donese rezultat, islam dozvoljava mužu da udari
ženu.
Ali, čime, gde i koliko? Udarac mora biti blag. Imam Muhammed Bakir kaže
o ovom udarcu: “To je udarac čačkalicom.” (Koliko boli kada se udari čačkalicom?!)
Po šeriatu od udarca se ne sme koža zacrveniti a kamoli pomodriti ili ozlediti.
Nije dozvoljeno udariti po licu, niti po bilo kojem delu nekoliko puta.
Ukratko, ovim postupkom nije cilj naneti bol nego pokazati da je njeno ponašanje
prevršilo svaku meru.
Ako muskarac greši i ne izvršava svoje dužnosti, onda žena treba početi
da radi na rešenju. “Ako se neka žena plaši da će muž početi prema njoj
grubo postupati ili da će je zanemariti, onda se neće ogrešiti ako se nagode,
- a nagodba je najbolji način...”(K.4:128)
2.3. Razvod braka
Islam dopušta rastavu braka kada nije moguće pronaći rešenje i zajednički
život predstavlja nepodnošljiv teret. U ovome se islam razlikuje od kršćanstva
u kojem razvod braka nije dopušten.
U islamu rastava može biti tri vrste: prvi je talak koji se obično prevodi
kao razvod ili puštanje. U Kur’anu stoji: “O Verovesnice, kada htednete
žene da pustite, vi ih posle perioda (čekanja) njihova pustite, i vreme
koje treba da prođe brojite...” (K.65:1)
Drugi slučaj je kada žena ne može trpiti muževljevo zlostavljanje i nebrigu.
Tada joj je data mogućnost da ponudi nešto da je oslobodi bračne veze.
Ovo se po šerijatu zove khul. U Kur’anu stoji: “A ako se bojite da njih
dvoje Allahove propise neće izvršavati, onda neće učiniti greh kada mu
ona da nešto da je oslobodi bračne veze. To su allahovi propisi.”(K.2:299)
Kada su oboje siti jedno drugoga i žele da prekinu brak, u šerijatskim
terminima se ovo zove mubarat. “Ako se njih dvoje (dogovore da se) rastave,
Allah će im iz obilja svoga oboma dati.” (K.4:130)
U sva tri slučaja samo muž ima pravo doneti zadnju odluku o rastavi braka.
Islam odvraća supružnike od rastavljanja i postavlja uslove koji ga otežavaju.
Tako na primer, da bi razvod bio ispravan, mora se pravilno izgovoriti
formula razvoda; pri razvodu se mora imati dva svedoka; žena ne sme biti
u menzesu; ne smeju imati polni odnos posle zadnjeg menzesa. Posle razvoda
postoje tri meseca čekanja da bi se pružila prilika za pomirenje i povratak.
Ako se u ova tri meseca vrate jedno drugome, razvod se poništava.
U časnom Kur’anu se kaže: “Ne zadržavajte ih da biste im učinili nasilje;
a onaj ko tako postupi - ogrešio se prema sebi. Ne igrajte se Allahovim
propisima ...” (K.2:231) Postoje slučajevi kada muž ne drži do svoje dužnosti
i zloupotrebljava autoritet, kada ignoriše ženinu želju da srede problem
ili da se rastave. U ovom slučaju ona treba pisati svom mudžtehidu ili
njegovom vakilu, i objasniti svoju situaciju. Posle toga mudžtehid ili
njegov vakil će obavestiti muža o ženinim žalbama i dati mu određeni rok,
recimo tri meseca, da promeni ponašanje. Ako muž ostane isti, mudžtehid
će zatražiti od njega da razvede ženu, a ako ovaj odbije, sam mudžtehid
ima pravo osloboditi ženu takve štetne bračne veze.
2.4. Islam i seksualnost
Seksualna želja kod ljudskih bića budi se za vreme puberteta. Po islamskoj
pravnoj definiciji, pubertet (bulug) se određuje na sledeće načine:
- godinama: petnaest lunarnih godina kod dečaka i devet kod devojčica;
- unutrašnjim promenama.
Kod dečaka: kada dođe do prvog noćnog izbacivanja semena. Semena tečnost
se skuplja u testisima odmah nakon nastupanja puberteta, pa se može desiti
da se stvori više semena nego što sistem može da zadrži; kada se to dogodi,
semena tečnost se izbacuje za vreme sna. To noćno izbacivanje semena se
na arapskom jeziku naziva ihtilâm.
Kod devojčica, pubertet nastupa pojavom prve menstruacije. Odmah nakon
rođenja, jajnici devojčice sadrže oko 400.000 nezrelih jajnih ćelija.
U pubertetu, te jajne ćelije sazrevaju, obično po jedna svakog meseca.
Ako se ni jedna jajna ćelija ne oplodi, onda će se ona, zajedno sa unutrašnjim
slojem materice, izbaciti iz tela, putem mesečnog krvarenja ili menstruacije,
što se na arapskom jeziku naziva hajd.
- fizičkom promenom: kada počnu rasti grube dlake na donjem delu abdomena.
Budući da seksualni poriv počinje u pubertetu, a on prema islamu treba
biti zadovoljen isključivo u braku, stoga je islam dozvolio da mladiž
i devojka stupe u brak čim stupe u pubertet. U slučaju devojaka, ne samo
da islam dozvoljava da se udaju čim postanu zrele, nego im čak i preporučuje
takav brak. Ta činjenica se zasniva na učenju islama da devojke ne bi
trebalo da odgađaju svoj brak radi sticanja obrazovanja; umesto toga,
on uči da devojke treba da se udaju, a nakon toga mogu upotpunjavati svoje
obrazovanje ako tako žele.
Ali, fizička zrelost sama po sebi nije dovoljna za bračni život. Naime,
jednako je važan i rusd (umna zrelost). S druge strane, nas današnji način
života je postao toliko komplikovan da se pojavila velika razlika između
puberteta i zrelosti, i u finansijskom i u društvenom pogledu. Jedan američki
časopis za mlade je nedavno izjavio, “Mladi Amerikanci koji ulaze u dvadeset
i prvi vek su mnogo manje zreli nego sto su bili njihovi prethodnici na
početku dvadesetog veka. Razlika je očigledna na svim poljima mladalačkog
razvoja: u seksu, ljubavi, braku, obrazovanju i poslu. Fizički gledano,
današnji mladi ranije sazrevaju nego prethodne generacije, ali im treba
mnogo više vremena da razviju emotivne veze kao odrasli”. Zbog toga, mladićima
i devojkama našeg atomskog doba nije lako da se venčaju čim postanu fizički
zreli.
Kako se boriti protiv seksualnog poriva pre braka? Ako mladić ili devojka
ne može da se venča ubrzo nakon sto seksualno sazre, kako da se bori protiv
svog seksualnog nagona? U ovom delu ćemo ispitati neke načine zadovoljavanja
seksualnog poriva i videti da li ih islam dozvoljava ili ne.
- Nemoralni načini
Vanbračni seks: Vanbračni seks je apsolutno zabranjen u islamu, bez obzira
da li se radi o devojci ili o prostitutki. Vanbračni seks je blud, ili
na arapskom jeziku, zinâ. Tu se takođe radi o neodgovornom seksualnom
ponašanju. U takvim odnosima nema nikakve obaveze, a najranjivija je žena.
Mnoge statistike pokazuju da muškarci obično prevare naivne žene i nateraju
ih na predbracni seks. Allah kaže: “I što dalje od bluda, jer to je razvrat,
kako je to ružan put (zadovoljavanja seksualnog poriva)!” (17:32). Blud
je oštro osuđen u izrekama Poslanika s.a.v. i imama. U islamu, predbračni
seks se smatra za nemoralan čin koji je uperen protiv Allahovih prava,
i protiv prava čovekovih sopstvenih seksualnih organa.
2.5. Homoseksualizam i lezbejstvo
Jedan od načina zadovoljavanja seksualnog poriva koji sada postaje sve
prihvaćeniji u zapadnoj kulturi je seksualni odnos između pripadnika istog
pola, homoseksualizam i lezbejstvo. Kada kažem da oni postaju prihvaćeni
u liberalnim društvima, ne želim reći da su to fenomeni dvadesetog veka,
naprotiv. Ipak, postoji jedna velika razlika između prošlosti i sadašnjosti:
u prošlosti, homoseksualizam je smatran za perverzno seksualno ponašanje,
dok se sada naziva “prirodnim” jer se radi o rezultatatu “urođene tendencije”!
Kuran takođe opisuje kako je Božiji poslanik Lut pokušao da objasni trojici
svojih gostiju (koji su zapravo bili meleci u ljudskom obliku): “I kad
izaslanici Naši dođose Lutu, on se zbog njih nađe u neprilici i bi mu
teško pri duši, pa reče: “Ovo je mučan dan!” I narod njegov pohrli njemu,
a pre su radili sramna dela. “O, narode moj,” reče on, “eto mojih kćeri,
one su vam čistije! Bojte se Allaha i pred gostima mojim me ne sramotite!
Zar među vama nema razumna čoveka?” “Ti znaš da nama nisu potrebne tvoje
kćeri,” rekoše oni, “ti doista znaš šta hoćemo mi”.” (11:78-79). Objašnjavajući
detalje njihove kazne, Allah kaže, “I kada pade naredba Naša, Mi sve prevrnusmo,
ono sto je bilo gore - bi dole, i na njih kao kišu grumenje blata spustismo,
koje je neprekidno sipalo” (11:82).
Dakle, vidimo da se homoseksualnost u Kuranu smatra za razvrat i da je
Allah uništio čitav jedan narod zbog njegovog nepristojnog seksualnog
ponašanja. Prema islamskom pravnom sistemu, homoseksualizam i lezbejstvo
su dva kažnjiva zločina koja se kose sa Božijim zakonom. U slučaju homoseksualizma,
aktivni partner mora primiti stotinu udaraca biča ukoliko je neoženjen,
a ukoliko je oženjen, mora se izvršiti smrtna kazna; s druge strane, pasivni
partner mora biti ubijen bez obzira na njegov bračni status. U slučaju
lezbejki, one moraju primiti stotinu udaraca bičem ukoliko su neudate,
a kamenovane do smrti ukoliko su udate .
3. BRAK I SEKSUALNOST U HRIŠĆANSTVU
Mlade
ljude širom celog sveta je obuzela strast, koju na Zapadu nazivaju "Love
in". Mladi ljudi kroz nju vide mogućnost samoizražavanja. Govore:
"Želimo seksualnu slobodu!"
Taj, "Love in" jeste njihov način izražavanja slobode i svojih
osećaja. Kako stvari stoje sa seksualnošću? Zašto smo je uopšte od Boga
dobili? Biblija ne govori kako je seks greh. Po tom pitanju je jedna od
najotvorenijih knjiga na svetu. U Bibliji nam Bog govori da nas je stvorio
kao muža i ženu, i da je pogledavši na svoje stvaranje rekao: "Sve
je dobro". Ranije, u 19. Veku ljudi su govorili kako je telo oličenje
zla, da u seksualnosti ima nečeg lošeg i prljavog. Svoje osećaje su suviše
potiskivali, dok danas doživljavamo silnu reakciju protiv ovakvog mišljenja.
Bog je ljudima dao instituciju braka iz tri razloga: treba služiti razmnožavanju
ljudi, u braku na videlo izlazi prava ljubav, odražava mogućnost jedinstva
između čoveka i žene. Biblija nam kaže: "Ženidbu da drže svi u časti,
i bračna postelja da bude čista, jer će Bog suditi bludnicama i preljubnicima."
Međutim, posle stvaranja braka od strane Boga, i posvećenja seksualnosti
unutar njega, nešto se dogodilo. Dogodila se tragedija. Čovek se usprotivio
Bogu, i ova pobuna je napravila zid između Boga i čoveka. Pobunu protiv
Boga nazivamo - greh. To je bolest, kojom smo svi zahvaćeni. Biblija govori,
da je naš duh okovan: "bog ovog sveta nas je zaslepio".
Greh ne ispunjava samo naš duhovni život, nego i našu vezu s Bogom. Odvaja
nas od Boga, tako da smo sada duhovno mrtvi pred Bogom. Zato se neki odaju
alkoholu i drogama; zato traže izlaz u nemoralnim seksualnim avanturama.
Ljudi traže sreću i mir. Stvoreni smo da imamo zajedništvo s Bogom, i
bez njega sreću nikada nećemo naći.
Greh ispunjava i naš seksualni život. Seksualnost je postala izopačena.
Ljudi je primenjuju na način koji je Bog odbacio. Ljubavi se pridružila
i erotika. U Bibliji je između reči "ljubav" i "erotika"
ogromna razlika. Milioni mladih misli da voli, ali su u stvari privučeni
samo telesnom privlačnošću. A ovakve telesne želje vode ka goloj erotici.
Danas se sa seksom prodaje sve: od sapuna pa do automobila. Razmišljamo
o tome, govorimo o tome - i seks postaje većini ljudi opsesija.
Čovek zloupotrebljava od Boga mu danu seksualnost:
1. Da bi se sačuvao čovekov budući brak. Polovina brakova u Americi su
sklopljeni zbog predbračne trudnoće. Mladi se moraju venčati, iako se
ustvari ne poznaju, ili uopšte nisu jedno za drugo. Polovina ovakvih brakova
završi razvodom posle dve godine. Kad se pre braka živi nemoralno, to
ostavlja duboke tragove u kasnijem bračnom životu.
2. Da bi sačuvao naše telo. Polne bolesti među mladima se stalno šire.
Broj izvanbračne dece je poslednjih godina u naglom porastu.
3. Bog želi kroz dane principe svetosti seksa sačuvati društvo i osnažiti
narod. Nemoral uništava narod. U Rimu i ostalim društvenim uređenjima
stare ere nemoral se raširio do te mere, da se do kraja celi narod pokvario
i Božji sud je bio neminovan. Osim seksualnog odnosa postoje i drugi načini
nemoralnog ponašanja. Biblija navodi nekoliko primera: prljave fantazije,
način provokativnog oblačenja, čitanje pornografske literature, odlaženje
u lokale gde se u čoveku pobuđuje erotika.
Ono što mnogi muškarci i žene očekuju od braka nije samo seksualni odnos,
već zajedništvo, iskrenost, razumevanje i ljubazne reči. Što se tiče polnih
odnosa, oni su normalan i častan deo braka. Priče 5:18-19. Propovednik
9:9. Telesno sjedinjenje muža i žene koji ljube i poštuju jedno drugo,
pruža temelj čvrstom braku i stabilnoj celini porodice. Međusobnu ljubav
i privrženost roditelja osetiće i njihova deca i odgovaraće svojom ljubavlju
i privržnošću. Polni odnos ne postoji samo zato da bi se rađala deca.
Cilj polnog čina je sjedinjenje suprotnih polova, koje obuhvata uživanje.
Bog je dao mužu i ženi pravo na uživanje u telesnom sjedinjenju. Starozavetna
knjiga Pesma nad pesmama doslovno opisuje ljubav u braku. Pesma nije alegorija,
jer su ličnosti i mesta autentični.
Polni odnosi štite brak. Kada se žena pokorava svome mužu, uključujući
i polni čin, izvesno je da će joj muž uzvratiti znacima ljubavi, više
nego što bi to učinio da mu ona poriče to pravo. Isto tako će i muž, koji
svim svojim postupcima ženi pokazuje ljubav i poštenje, mnogo verovatnije
dobiti njenu saglasnost za svoje želje. Svako od njih treba dobrovoljno
da ugađa potrebama drugog.
3.1. Zloupotreba seksa, odnosno preljuba je greh!
Greh nemorala je jedno od đvolskih najopasnijih i najoštrijih oružija
usmerene na uništenje ljudske duše, koje neprijatelj uspešno upotrebljava
od početka civilizacije do današnjeg dana. Biblija je jedna od najboljih
knjiga na svetu koja obrađuje i temu seksa i krajnje je vreme da se razni
stručnjaci o braku, porodici i domu, okrenu Bibliji. U ovom veku „seksualne
revolucije“ Onaj koji je ustanovio prvi brak u Edenskom vrtu, kao i zajednicu
između muškarca i žene, ostavljen je po strani. Zbog toga danas postoje
mnogi problemi u braku i porodici. Božija Reč jasno rasvetljava da je
brak zavet za ceo život sa osobom koju smo izabrali za bračnog druga.
Ovaj zavet znači reći „Da“ženi ili mužu, i „Ne“ svima drugima, kada je
reč o intimnom prijateljstvu. Bog zabranjuje seksualni odnos izvan braka.
1. Korinćanima 6:12-7,2; Solunjanima 4:3-5; Jevrejima 13:4; 2. Mojsijeva
20:14. Za tu zabranu postoje mnogi razlozi, a na prvom mestu je Njegova
ljubav i briga za svakog pojedinačno. Bog želi da nas zaštiti od svih
ozbiljnih problema koji se javljaju zbog vanbračnog seksualnog odnosa.
3.2. Razvod i ponovni brak
Božija Reč vrlo jasno svedoči da je brak doživotni zavet. Razvod, prekid
bračne zajednice je odstupanje od Božije namere i to Bog mrzi. Razvod
je dopušten jedino u slučaju preljube Matej 5:31-32; 19:19. Bog je dozvolio
razvod jer je razumeo tvrdoću ljudskog srca. Matej 19:8. Ovo neznači da
Bog odobrava razlog. To je samo ustupak čovečkovoj tvrdoglavosti i okorelom
srcu. Razvod je dopušten, ali se nikako ne preporučuje, niti potstiče.
Božiji stav prema razvodu nalazimo u Malahiji 2:13-16; Rimljanima 7:2-3;
1. Korinćanima 7:10-11.
ZAKLJUČAK
Brak je društvena, verska i zakonska zajednica između dve ili više osoba,
različitog ili istog pola. Brak reguliše imovinsko-pravne i druge odnose
odnose među osobama koje su ga sklopile. Po pravilu dele imovinu koju
steknu.
Razlozi zbog kojih neko stupa u brak mogu biti različiti. Jedan od razloga
može biti i seksualna privlačnost, odnosno kvalitetan seksualni odnos
koji odgovara oboma. Parovima se čini da ako se slažu na tom polju, da
će se slagati i na svakom drugom. Seksualne slobode su dovele do toga
da parovi i pre braka upražnjavaju seks, pa tako mogu na osnovu toga i
da otpočnu bračni život. Sa druge strane, dešava se i da se dvoje ljudi
voli, ali da nemaju zadovoljavajući seksualni život. Moguće je u tim slučajevima
da njihov brak ipak bude uspešan, jer zbog ljubavi koju osećaju, a i zbog
sklada na svim drugim poljima, vremenom nauče kako da zadovolje jedno
drugo, pa time poboljšaju i taj aspekt bračnog života. Postoje i ljudi
kojima seksualni život nije važan koliko drugi aspekti braka, kao što
su razgovor, briga o domaćinstvu, odgajanje dece, putovanja...
Ono što je svim religijama zajedničko je da seksualnost mora biti usmerena
prokreaciji, a sva ponašanja koja nisu uobičajena (bilo bi pogrešno koristiti
termin ''normalna'', posebno kada se govori o homoseksualnosti), obično
se smatraju pogrešnima i podložnima kažnjavanju. Ovisno o ličnom stajalištu,
nekome je stajalište jedne vere racionalnije i prihvatljivije od stajališta
druge vere, a po sentenciji starih Rimljana, o ukusima se ne raspravlja.
LITERATURA
1. Abramson, Paul R.; Pinkerton, Steven D.: «O užitku», Jesenski i
Turk / HSD, Zagreb, 1998.
2. Blasz, R. Elijohu: «Code of Jewish Family Purity», Committee of JFP,
New York, 1976. (9th Edition).
3. Encyclopaedia Judaica», Jerusalem, 1972.
4. Kur’an časni.
5. Koš, Julija: «Alef bet židovstva», vlastita naklada, Zagreb, 1999.
6. Safijurrahman el-Mubarekfuri - "Homeopatija - Zapečaćeni dženetski
napitak-studija o životopisu Resulullaha, s.a.v.s.", Visoki saudijski
komitet za pomoć Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 2000. ISBN 9958-880-10-9
7. Trepp, Leo: «The Complete Book of Jewish Observance», Behrman House,
Inc./Simon&Schuster, New York, 1980.
8. The holly Bible.
9. The holy Talmud.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|