Medjunarodne finansijske institucije i njihov
znacaj u
razvoju svetske privrede
Nastanak medjunarodnih finansijskih institucija
Na porušenim temeljima posle Drugog svetskog rata javila
se potreba za uspostavljanjem medjunarodnog monetarnog sistema, radi ublaavanja
potresa koje je nastalo dugogodišnjim ratovanjima u kojima je došlo
do iscrpljenosti privreda što je svakako ostavilo traga i na medjunarodnu
saradnju i razvoj.
Prva konferencija odrana 1944 u Bretton Woodsu u SAD-u na kojoj
su osnovane dve organizacije za medjunarodnu i monetarnu saradnju.
• Medjunarodni
monetarni fond(MMF)- INTERNATIONAL MONETARY FUND (IMF)
• Medjunarodna banka za obnovu i razvoj - INTERNATIONAL BANK FOR
RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET (IBRD)
Krajem Drugog svetskog rata mnoge zemlje su bile spremne da se ukljuce
u razvoj medjunarodne monetarne saradnje, cak i ako bi to ogranicavalo
njihovu slobodu u oblasti monetarne politike. Pošlo se od stanovišta
da zemlje samo zajednickom akcijom mogu ublaiti potrese posleratne
ekonomske krize a na osnovu iskustva posle Prvog svetskog rata.
Zadatak fonda je u osnovi bio da ublai posledice rata, koje su ostavile
traga na funkcionisanje medjunarodnog sistema, odnose medu zemljama, i
uspostavljanje bolje medjunarodne monetarne i finansijske situacije izmedju
zemalja.
Obe novonastale organizacije su imale u suštini razlicite konkretne
zadatke ali je ipak obezbedjena komplementarnost u poslovanju ovih organizacija.
Medjunarodni monetarni fond i njegova organizacija
MMF
je trebalo da obezbedi saradnju u oblasti medjunarodnih placanja, politike
deviznih kurseva, i izdavanje kratkorocnih kredita onim zemljama koje
imaju problema sa neuravnoteenim platnim bilansom.
IBRD je trebalo da obezbedi dugorocne kredite kojima ce omoguciti obnovu
i razvoj privreda zemalja clanica MMF-a koje su bile uništene nakon
rata, za koje nije bio zainteresovan privatni kapital zbog neprofitabilnosti
i visokog rizika ulaganja(npr. infrastruktura.)
MMF je izgradjen na osnovu dva plana:
1. Kejnzov plan (britanski plan) – delimicno je posluio
kao dopuna za izgradnju MMf-a
Kejnzov plan je predvidjao stvaranje madunarodne unije i madunarodne monetarne
jedinice koja bi se zvala BANKOR cija bi vrednost trebalo da bude fiksna
i izraena u zlatu i da se pariteti nacionalnih valuta u bankor,
a svaka promena pariteta bi se mogla izvršiti samo uz saglasnot unije.
2.Vajtov plan (americki plan) – u potpunosti prihvacen.
Vajtov plan je predvidao formiranje medjunarodnog stabilizacionog fonda
gde je bilo predvideno formiranje medjunarodne monetarne jedinice UNITAS,
cija bi vrednost bila deset dolara u zlatu. Za promenu pariteta nacionalnih
valuta koji je odreden u odnosu na unitas, bila bi potrebna takode saglasnot
fonda.
Iako su planovi i ciljevi mmf-a mnogo više od taksativno nabrojanih
rešenja, moramo napomenuti da se njihova primena i dejstvo ne iscrpljuje
u nekoliko glavnih tacaka kao i da je polje delovanja mnogo šire
na medjunarodnom i unutrašnjem planu.
Planovi mmf-a :
1) Obezbedivanje saradnje u oblasti medjunarodnih placanja.
2) Regulisanje politike deviznih kurseva
3) Kratkorocni krediti za uravnoteenje platnih bilansa.
Kao što vidimo planovi mmf-a prostiru se pre svega na medjunarodni
plan ali preko njega na stabilizaciju unutrašnje ekonomske situacije
zemalja ucesnica.
Ciljevi :
1) Unapredenje medjunarodne saradnje konsultacijama i rešavanjem
monetarnih problema.
2) Proširivanje medjunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka,
kao i proizvodnje.
3) Stabilizacija deviznih kurseva i sprecavanje konkurentske depresijacija
(pad vrednosti jedne valute u odnosu na drugu na deviznom trištu)
4) Multilateralizam u medjunarodnim placanjima za tekuce transakcije i
uklanjanje deviznih ogranicenja koja usporavaju rast medjunarodne trgovine.
5) Obezedivanje finansijskih kratkorocnih sredstava za pomoc zemljama
clanicama, radi uravnoteavanja platnog bilansa.
6) Smanjenje platno-bilasnih neravnotea.
Za svaku zemlju odredena je kvota koja se uplacuje u fond da bi se postalo
clan mmf-a, ta kvota iznosi 25% u Specijalnim pravima vucenja (special
drawing rights – SDR) ili u konvertibilnim valutama(tih 25% je u
zlatu ili dolarima). Ostali deo se uplacuje od 75% se uplacuje u nacionalnoj
valuti.
Da bi shvatili funkcionisanje kvota moramo znati šta predstavlja
SDR. Specijalna prava vucenja predstavljaju ‘’sinteticku’’
valutu cija je vrednost pocev od 1.1.1999god. odredena kao ponderisani
prosek valuta americkog dolara, eura, japanskog jena i britanske funte.
Uvodenjem SDR-a nastojalo se ubalaiti uticaj meduvalutni promena
koje uticu na poslovanje MMF-a. Iz tih razloga obracunavanje se vrši
u SDR-u a njegova revizija, tj. revizija kvota je poeljna na svakih
pet godina.
Od velicine kvote zavisi mogucnost dobijanja kredita broj glasova, i udeo
pri raspodeli novokreiranih SDR. Svaka zemlja raspolae po 250 osnovnih
glasova i još po jedan glas na svakih uplacenih 100 000 SDR na osnvu
kvote.
Organizacija MMF-a
Najviši organ fonda je ODBOR GUVERNERA, u ovom odboru svaka zemlja
ima jednog predstavnika i jednog zemenika. Prema pravilu sastaju se jednom
godišnje da bi se usvojio godisnji izveštaj i završni racun
i doneo odluke iz svojih nadlenosti.
ODBOR IZVRSNIH DIREKTORA (board of executive directors)
Odbor cine 24 izvršna direktora koji rukovode poslovima fonda. Od
24 izvršna direktora osmoricu imenuju zemlje sa najivišim kvotama
u MMF-u (SAD, Velika Britanija, Nemacka, Francuska, Japan, Saudijska Arabija,
Rusija i Kina).
Ostalih šesnaest direktora biraju druge zemlje clanica po grupama
koje se nazivaju constituency.
Na celu odbora izvršnih direktora je GENERALNI DIREKTOR (managing
director). Do 1999god. na celu je bio francuz Mišel Kamdesi, ali
je podneo ostavku tako da od marta 2000-te, novi direktor je nemac Horst
Keler.
Kredititi MMF- a
Clanice koje se suoce sa deficitom platnog bilansa mogu
racunati na kredite MMF-a pod odredjenim uslovima. Mogucnost dobijanja
kredita pre svega zavisi od velicine kvote date zemlje.
Zaduivanje kredita moe dostici i iznos od 100% kvote date
zemlje i to u cetiri tranše po 25%. Prva kreditna tranša moe
se dobiti lako u slucaju da je potrebana za pokrivanje deficita platnog
bilansa.
Tih 25% su clanice uplatile pri pristupanju u fond,bilo u zlatu bilo u
konvertibilnim valutama pa su to fakticki i njihovo depoziti.
Ostale tri kreditne faze su uslovljenje na taj nacin sto svaka zemlja
mora da se dogovori sa MMF-om o programu prilagodavanja a to su:(1)
- mere fiskalne politike
- mere devizne politike
- mere monetarne politike
- mere trgovinske politike
zarad popravljanja platno bilansnih situacija, zbog cega je i odobren
kredit.
Taj period moe trajati od jedne do tri godine, s’tim sto otplata
pocinje nakon tri godine i tri meseca od kada su dobijena kreditna sredstva
a otpalata se završava pet godina od tog trenutka.
Otplata se vrši u osam kvartalnih rata u ukupnom roku od pet godina.
Sve te obaveze o dogovorenom programu prilagodjavanja – stabilizacioni
program, unose se u pismo o namerama koje se dostavljaju fond
Pismo o namerama
Pismo o namerama predstavlja akt koji suvereno donosi zemlja clanica,
ali ipak sadri sugestije fonda o ekonomskoj politici koju data zemlja
treba da sprovodi ako eli podršku fonda.
Stabilizacini fondovi koji se predlau dunicima vode pre svega
racuna o ekonomskoj politici kakva bi trebala da bude da bi se moglo obezbediti
dovoljno deviza za vracanje duga, a dugorocni interesi razvoja te zemlje
ostaju u drugom planu.
Stand – by aranmani
Pored obicnih pozajmica cesto se koriste i stand by aranmani koji
su ustvari krediti u pripravnosti. Ovde je rec o odobravanju okvirnog
iznosa kredita, koji zemlja moe da korisiti u odredjenom periodu
u zavisnosti od potreba i od toga da li sprovodi stabilizacioni program
koji je prethodno ugovoren sa fondom.
Fond periodicno nadgleda kakvi se rezultati ostvaruju u platno bilansnom
stanju, povecanju monetarnih rezervi, ogranicavanju unutrašnje potrošnje
i kako se odvija umanjivanje stepena zaduenosti zemlje.
Velicina stand by aranamana zavisi od potreba zemlje tj. koliko
joj treba toliko moe da dobije samo pod uslovom da stabilizacioni
plan tj. program bude dogovoren i odobren od fonda.
U svetskoj privredi dolazi do velikih promena, a to pored vec namenutih
kredita namece i neke nove vrste kao što su:
1. Olakšice za kompezantorno finansiranje(olakšice za kompezantorno
finansiranje - compensatory finansing facility)
2. Olakšice za kompezantorno finansiranje i nepredvidive slucajeve
CCFF (compensatory and contingency finansing facility)
3. Olakšice za finansiranje tampon zaliha ( buffer stock financing
facility)
4. Naftne olakšice( oil facility)
5. Pozajmice iz starateljskog fonda (trust fund)
6. Olakšice za strukturno prilagodjavanje – SAF (structural
adjustment facility)
7. Povecane olakšice za strukturno prilagodjavanje ESAF (enhancend
struktural adjustment facility)
8. Proširene fondove olakšica EFF (extended fund facility)
9. Dodatne finansijske olakšice politika uvecanog pristupa koja je
zamenila dodatne finansijske olakšice kreditita za pomoc u vanrednim
situacije.
10. Od 1993 uvedene su olakšice za sistematsku transformaciju STF
(sistemic transformation facility) za zemlje u tranziciji u kojoj se i
mi sada nalazimo
Ukupan iznos kredita koji jedna zemlja moze dobiti od MMF-a od redovnih
izvora ogranicen je na 100% kvote ili 300% ukupne, i u izuzetnim prilikama
krediti mogu iznositi i do 500% kvote.
31.01.2001 ukupan iznos kredita koji je fond odobrio svojim clanicama,
njih 91 iznosi 50.5 milijardi SDR-a tj 65milijardi dolara.
Medjunarodna banka za obnovu i razvoj
Medjunarodna banka za obnovu i razvoj – International Bank for
Reconstruction and Development IBRD, osnovana je kada i MMF 1944 god.
u Breton-Vudsu.
Pod njenim okriljem razvijene su tri finansijske institucije, afilijacije
Banke:
• Medjunarodna finansijska organizacija – IFC osnovana
1956 godine.
• Medjunarodno udruenje za razvoj - IDA osnovana 1960 godine.
• Multilateralna agencija za garantovanje investicija - MIGA osnovana
1988god.
Cilj IBRD institucije lei u mogucnosti kreditiranja onih projekata
koji su znacajni za nacionalnu privredu i nacionalnu infrastrukturu. Tu
privatni kapital ne kanališe svoja sredstva jer ulaganja u ovu delatnosti
pre svega nisu neposredno profitabilni a sa druge strane povecan je stepen
rizika. Banka iz ovog ugla nije konkurent privatnom kapitali vec ostvaruje
povoljnije uslove za plasman privatnog kapitala i njegovu vecu profitabilnost.
Banka je organizovana u vidu akcionarskog društva. Pocetni kapital
je osnovan u pocetku prodajom 100 000 akcija od po 100 000 dolara. Udeo
pojedinih zemalja tj. njihovih kvota uslovljen je njihovom ekonomskom
snagom. Clanice su uplacivale 20% od kvote ciji je deo cinio 2% u zlatu
a 18% u dolarima. Ostali deo 80% cuva se kod centralne banke date zemlje
na posebnom racunu, a poloena sredstva slue kao rezerva za
pokrice obaveza tj. kao sredstvo obezbedenja Banke.
Organi banke su :
• Odbor guvernera
• Odbor izvršnih direktora (Executive Directors)
• Predsednik
Odbor guvernera cine po jedan clan svake zemlje, sastaju se jednom godišnje
radi usvajanjea godišnjeg izveštaja i završnog racuna,
izabrao direktore i rešavao pitanje iz nadlenosti. Odbor izvršnih
direktora (Executive Directors) cini telo od 24 clana, pet clanova biraju
zemlje sa najvecim izborom kvota, a ostalih 19 biraju izborna tela, a
mandat im traje dve godine.
Sredstva banke poticu iz cetiri osnovna izvora : uplaceni deo kvota zemje
clanice, zaduivanje na medjunarodnom finansijskom trištu,
povracaj datih kredita, i ostvareni dohodak.
Procentualno gledano najviše sredstava potice od zaduivanje
Banke na medjunarodnom trištu. Ova zaduenja vrše
se prodajom svojih hartija od vrednosti kod vlada pojedinih zemalja, njihovih
centralnih banaka kao i njohovih poslovnih banaka. Hartije od vrednosti
su jako atraktivne na finansijskom trištu jer zemlje clanice
garantuju svojim kvotama, ali i investicije banke su strogo kontrolisane
i birane od strane eksperata IBRD-a.
Banka odbrava zajmove prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata
a rede za opšte razvojne potrebe, dakle vodi se prvenstveno racuna
da taj projekat doprinosu razvoju zemlje ali i da obezbeduje urednu otplatu
sredstava. Kredite uzimaju agencije, banke ili drugi subjekti, ali iza
svih projekata vlada je garant. Krediti se daju na rok otplate prosecno
oko 20god, uz grejs period od prosecno pet godina. Znacaj banke i kredta
lei u finansiranju projekata koji su od velikog znacaja i gde kapitali
privatnih fondova ne trae plasman.
Medjunarodno udruenje za razvoj - IDA
Za nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju kreditiranje od strane Medjunarodne
banke za obnovu i razvoj su skupi. Da bi se ipak omogucio priliv kapitala
i investicija u ove zemlje 1960 godine osnovano je Medjunarodno udruenje
za razvoj Internacional Development Association kao afiliacija IBRD. Kroz
povoljnim uslovima i kroz izvesne poklone trebalo je obezbediti finansiranje
neprofitabilnih projekata od cije realizacije ce imati korist stanovništvo
u širem smislu ali ima i socijalnu fukciju u smanjivanju napetosti
i tenzija datog društva.
Pravno i finansijski gledano udruenje IDA je odvojene od Banke za
obnovu i razvoj ali slubenici i rukovodioci su im zajednicki.
Sredstva za finansiranje projekata Medjunarodnog udruenja za razvoj
izviru iz uplacenih kvota zemalja clanica, doprinosa na osnovu povremenih
“popunjavanja” (replenishment), poklona , transfera dela profita
koji ostvaruje IBRD i otpalate po ranijim kreditima.
Pravo na korišcenje fondova imaju u kojima vrednost nacionalnog proizvoda
GNP per kapita je manja do 1506 dolara, kao i neke ostrvske zemlje ciji
su kreditni kapaciteti na niem nivou. Ovoj grupi pripada 81 zemlja
sa 3,3 milijarde stanovnika.
Graniza i kriterijumi su promenljive ali ipak u prednosti su nerazvijene
zemlje ciji je GNP ispod 859 dolara.
Rokovi kreditiranja krecu se oko 40 godina sa grejs periodom od oko 10
godina,
Kamata se na zajmove ne placa, ali pocev od 1989 placa se provizija od
0,75., a ucešce zajmova u finansiranju projekata krece se oko 40%.
Za kredite IDA nije potrebna dravna garancija.
Medjunarodna finansijska organizacija – IFC
Medjunarodna finansijska organizacija - International Financial Corporation
je osnovana da bi se podstakao privredni razvoj kroz ulaganja u privatni
sektor. Osnovana je 1956 godine kao afilijacija IBRD-a. Preko korporacije
sredstva se mogu obezbediti u vidu kredita i u vidu ucešca, ali najznacajnija
uloga IFC-a je što ono deluje poput trišta ona povezuje,
dovodi u kontakt privatne preduzetnike kojima je potreban kapital sa zainteresovanim
ulagacima. Ona stvara tako bolje uslove za plasman privatnog kapitala,
prua se tehnicka, utice se na razvoj institucija i mehanizama. Clanstvo
u International Financial Corporation uslovljeno je clanstvom u IBRD.U
radu ucestvuju 175 zemlje, fondovi za finansiranje su u stalnom porastu
na dolar IFC dolazi još pet iz drugih fondova kojima se potvrduje
da organizacije strogo vodi racuna o vanosti projekata i povezivanja
vlasnike kapitala sa ulagacima a pored svega ostvaruje se širi društveni
interes.
Multilateralna agencija za garantovanje investicija
Multilateralna agencija za garantovanje investicija – Multilateral
Investment Guarentee Agency, predstavlja organizaciju koja radi na
davanju garancija radi eliminisanja ili ublaavanja posledica koje
se ne vezuju za redovnu poslovnu aktivnost. Tu su dakle nekomercijalni
rizici medu kojima figuriraju ratni konflikti.
Ona takode u skolpu svog poslovanja daje investitorima informacije ali
i prua garancije u projekte koji su posebno vani u manje razvijenim
zemljama.
Organi upravljanja su Savet guvernera, Odbor direktora, i Predsednik.
Izvori finansiranja su samostalni a lee u prikupljanju prihoda od
premija za kredite.
MIGA okuplja oko 160 zemalja a otvorena je za sve clanice Svetske banke.
Regionalne Banke za razvoj
Šezdesetih godina prošlog veka osnovane su tri regionalne banke
za razvoj, koje po ciljevima nacinu rada, obezbedivanju sredstava podsecaju
na Medjunarodnu svetsku banku za obnovu i razvoj. Osnovane su tri regionalne
banke za razvoj i to Interamericka, Africka i Azijska.
Interamericka banka za razvoj – Inter American Development
Bank
Ideja da se osnuje jedna regionalna banka za podrucije Latinske Amerike
javlja se još na Prvoj interamerickoj konferenciji, odranoj
1889-90 u Vašingtonu. Posle Drugog svetskog rata ideja više
dobija na znacaju zbog nezadovoljstva koje latinoamericke zemlje iskazuju
zbog usmeravanja pomoci SAD-a ka Zapadnoj Evropi.
SAD odbija predloge ceneci da za to vec postoje odgovarajuce organizacije.
Januara 1960 osniva se IADB i u njenom okrilju je oko 46 zemalja, i to
28 sa americkog kontinenta a 18 su iz drugih regiona.
Africka banka za razvoj – African Development Bank
Predlozi za osnivanje Africke banke rodili su se na samitu africkih drava
1960god. u Adis Abebi, na zasedanjima Ekonomske komisije UN za Afriku
1961god. Osnovana je 1963-64 sa sedištem Abidanu – Obala
Slonovace. Do 1983 clanice AFDB-a mogle su da budu samo drave sa
africkog kontinenta ali kasnije je otvorena mogucnost i za druge zemlje
s’tim što ne mogu imati udeo u kapitalu iznad trecine ukupnog
iznosa.
Fondovi se koriste najviše u projektima vezanim za za razvoj poljoprivrede
i saobracaja a u clanstvu AFDB-a je oko 53 zemlje iz regiona i 24 van
africkog kontinenta. Medu zemljama koje dominiraju sa odobrenim zajmovima
su Egipat, Maroko, Zair, Obala Slonovace, Tunis.
Od 1972 god. postoji i Aricki fond za razvoj African Development Fund
– AFDF.
Zajmovi su slicni uslovima IDA.
Azijska banka za razvoj - Asian Development Bank
Predlog o osnivanju Azijske banke za razvoj potekao je od Ekonomske komisije
UN za Aziju i Daleki Istok ne zasedanjima 1960 godine. Posle duih
pregovora banka se osniva 1966 god. sa sedištem u Manili na Filipinima.
U clanstvu azijske banke su 42 zemlje iz Azije i Pacifika 16 zemalja cine
clanice evropskog kontinenta i iz Severne Amerike. Pocetkom 2000-te upisani
kapital iznosi 49 milijardi dolara, od toga zemlje regiona raspolau
sa 64% a zemlje van regiona 36%.(3)
Najviše se ulae u projekte infrastrukture, agroindustrije,
energetike. Banka stoji i kao tehnicka podrška.
Banka za medjunarodne obracune – Bank for International
Settlements.
Banka za medjunarodne obracune osnovana je na konferenciji u Hagu 1930
godine. sa sedištem u Bazelu. Osnovana je na osnovu Jangovog plana
– Young Plan, kojim je trebalo olakšati placanje reparacija
koje je Nemacka placala posle Prvog svetskog rata
Upisani kapital BIS banke je 1500 milinona zlatnih franaka podeljen na
600 000 akcija nominalne vrednosti od po 2500 zlatnih franaka. Do marta
2001 kapital je iznosio 331 milion zlatnih franaka.(4)
Zadatak Banke je da obezbedi bolju saradnju izmedu centralnih banaka zemalja
clanica i da se ojaca stabilnost medjunarodnog finansijskog sistema. Dakle
u njenom radu uzimaju ucesce samo centralne banke i medjunarodne finansijske
institucije.
Ona deluje i kao posrednik tj. agent u poslovima finansijskih aranmana.
Pored svega navedenog Banka koja ima ulogu “centralne banke”
centralnim bankama, u svom radu bavi se i anlizama trišta,
obezbedivanjem tehnicke pomoci, kao i davanje kredita centralnim banakama
po osnovu deponovanog zlatnog pokrica.
Evropska investiciona banka – European Investment Bank
Osnovana je Rimskim ugovorom 1957 godine. Sa Evropskom ekonomskom zajednicom
clanice zajednice su i clanice Banke. Sedište EIB je u Luksemburgu
sa ciljem da na neprofitonosnoj osnovi doprinosi balansiranom razvoju
Zajednice korz finansiranje projekata koji ce uticati na razvoj nerazvijenijih
regiona, projekata koji bi bili od zajednickog intrese, za više zemalja
clanica i projekata koji bi obezbedili modernizaciju privrede. Banke odobrava
zajmove i daje garancije privatnom i javnom sektoru, a udeo zajma u projektu
EIB-a moe biti i preko 50%. Kamatna stopa se utvrduje pre zakljucenja
ugovra ili pri isplati svake tranše,a moe biti fiksna ili varijabilna.
Korisnici kredita su oko 90% zemlje evropskog regiona mada se zajmovi
izdaju i za projekte za druge regione sveta.
Evropska banka za obnovu i razvoj – European Bank for
Reconstruction and Development
Osnovana je maja 1990 a pocela je sa radom aprila 1991 godine sa sedištem
u Londonu. Cilj osnivanje EBRD-a je da se u zemljama Centralne Istocne
Evrope podstakne prelazak na otvorenu tišnu privredu, liberalizacija
trišnih odnosa, pomogne ukljucivanje u medjunarodnu ekonomiju
uz posebno jacanje demokratskih institucija, uz to da se podstakne poštovanje
osnovnih ustavnih nacela kao što su ljudska prava, ekologija je takode
uslov. Banka ima 59 clanice ukljucujuci dve institucije : Evropska unija
i Evropsku investicionu banku. Clanice banke su i neke vanevropske zemlje
SAD i Japan, ali uslov je clanstvo u MMF-u.
EBRD odbrava kredite vladama pojedinih zemalja, lokalnim vlastima, i privatnim
firmama, direktno ili kroz domace finasijske instance, ili preko poslovnih
banka. Krediti se odobravaju malim i srednjim preduzecima za podršku
pre svega u procesu privatizacije. Banka takode daje garancije za strana
ulaganja, prua podršku, daje informacije od znacaja za ulaganja.Postoji
i saradnja sa drugim institucijama.
U pocetku svog poslovanja projekti finansiranja okrenuti su dravnom
sektoru, medutim kasnije u projektima preovladuje privatni sektor.
Znacaj Medjunarodnih finansijskih instiutcija u razvoju
svetske privrede
Nastanak Medjunarodnih finansijskih institucija uslovljen je porušenim
odnosima posle Drugog svetskog rata. Poucena lošim iskustvom posle
svetske ekonomske krize 30-tih godina, zemlje ucesnice Breton-Vudske konferencije
osnivaju finansijske organizacije koje ce pre svega voditi racuna o medjunarodnim
odnosima, njihovim odnosom snaga na svetskom trištu, bolje
saradnje na medjunarodnom planu, na trištu kretanja kapitala
i uspostavljanje temelja koji ce ubrzati razvoj zemalja clanica. Daljom
razgradnjom finansijskih institucija osnivaju se afiliacije osnovanih
institucija kroz koje se plasira kapital za razvoj nerazvijenih regiona
do kojih kapital privatnog sektora ne trai svoju šansu za oplodnju
i investiranje zbog velikig rizika.
Tako nastaju banke koje se specijalizuju za oblasti i regione kao što
su Afiricki kontinent, zatim Azijski,za zemlje u tranziciji.
Pregovaracka snaga zemalja nije uvek ista kada se radi o davanju zajma
za kreditiranje projekata. Mnoge zemlje su spremne da pristanu na menjanje
i uslovljavanje vec postojece prakse, odnosa, pa i zakona. Direktan uslov
odnosa u pregovaranju sa institucijom su pre svega visina kvote koje zemlje
uplacuju, zatim ekonomska snaga date zemlje, kao i odnosi na politickoj
sceni. U svakom slucaju rizici za plasman kapitala su manji u zemljama
sa stabilnom politickom situacijom nego u zemljama sa cestim previranjima
i nestabilnostima koje prate datu dravu.
Pored toga pregovaracka snaga i odnosi sa institucijama uslovljeni su
i nacionalnim trišnim odnosima, zakonskim odredbama kao i njihovom
primenom.
Sve su to vane cinjenice na koje se obraca posebna panja i
kroz kreditiranje i saradnju sa institucijama mnoge zemlje su u nekom
smislu primorane da prate svetske standarde, prelazak na nove nacine privredivanja,
ogranicavanje ili selektovanje dravnog intrvencionizma, liberalizacija
trišta, ukidanje monopolskih organizacija koje stvaraju nelojalne
uslove a nekada znaju i da budu pod dravnim protekcionizmom. Sve
su to cinjenice koje su od mnogo šireg znacaja nego što je finansiranje
nekog projekta.
Izvor za finansiranje projekata akumuliraju se iz više izvora. Pocetni
izvor kapitala nastaje polaganjem sredstava kod banke zemalje clanice,
zatim povracaj ranije datih kredita uvecanih za vrednost kamate, kao i
dohodak od poslovanja institucija. Banke i organizacije posluju na medjunarodnom
finansijskom trištu gde ostvaruju prihode koje su jedan od
izvora kredita.
Dakle višestruki znacaj finansijskih organizacija lei u regulisanju
odnosa na medjunarodnom finansijskom trištu, svojim merama
tei se ublaavanje negativnih oscilacija koje imlpiciraju i
nestabilnostima na nacionalnim trištima. Pored toga vanija
uloga je alokacija kapitala i investiranje u zemlje koje i nisu raj za
investiranje privatnog kapitala, kao i na razvoj vanih projekata
koje su uslovi za dalje ulaganje.
Tu pre svega mislimo na izgradnju infrastrukturnih objekata, zatim razvoj
i usavršavanje privrede, poljoprivrede. Cena po jedinici proizvoda
uslovljena je svim tim faktorima na koje institucije uticu, njihovom razgradnjom
dolazi se do veceg nacionalnog dohotka per kapita, ali i otvaranjem novih
radnih mesta.
Još jedna uloga Medjunarodnih finansijskih institucija je što
one deluju kao “agenti” koji dovode u neposredni kontak investitore
sa korisnicima zajma, kada investiranje prolazi kroz institucije svetskog
znacaja sigurnost ulaganja je povecana ne samo zbog ugleda koji organizacije
imaju, vec i zbog cinjenice da ogranizacije putem svojih organa vrše
stalni nadzor nad projektom, daju vane informacije, savete i svu
potrebnu pomoc kako bi ulaganja bila opravdana.
Sve pojave ne postoje same za sebe, ne postoje odvojene od ostalih faktora
nisu izolovane tako da uticajem na jedne ostvaruju se i poboljšanja
na drugim planovima.
Iz tih razloga teško je povuci crtu i taksativno nabrojati gde su
granice uticaja finansijskih institucijama u razvoju svetske privrede,
kada bi rekli da su to i instutucije koje vode i te kako racuna i o prirodnoj
sredini da li bi to bila gornja granica uticaja. Na to necemo ni pokušati
na ovom mestu da dajemo odgovore ali moramo znati da je veoma široka
lepeza uticaja i cinjenica na kojima finansijske institucije insistiraju.
Samim tim tu prestajemo na njih da gledamo kao na tehnicko operativne
organizacije koje cemo izucavati iz ugla njihovog funkcionisanja kao što
izucavamo neku poslovnu banku. Sama cinjenica da se plasiraju kapitali
u zemlje u kojima su nacionalni dohotci veoma niski, ali i u zemlje u
kojima statisticki gledano na svakih nekoliko minuta ima umrlih od gladi,
daje nam respekt da je ne gledamo samo kao tehnicko-operativnu organizaciju
i da shvatimo da su Medjunarodne finasijske organizacije veoma vane
institucije koje daju impulse na razvoj svetske a preko njih i na nacionalne
privrede.
Literatura :
- Uvod u medjunarodnu ekonomiju - Dr. Branislav Pelevic
- Ekonomija kapitala i razvoja - dr Bogdan Ilic.
- Medjunarodni ekonomski odnosi dr.Predrag Jovanovic,dr Oskar Kovac,dr.Mladjen
Kovacevic,dr.Jelena Kozomora,dr.B.Pelevic. 1999.
- Internet
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|