|
Medjunarodna koordinacija ekonomskih politika
Jedno od sve znacajnijih podrucja makroekonomske teorije je istrazivanje
posledica makroekonomskih politika i na medjunarodnom planu i posebno
mogucnosti medjunarodne koordinacije ekonomskih politika.
Iskustva OECD-a, EZ, G-7 i drugih ekonomskih asocijacija pokazuju da se
na trajnoj ili ad hoc osnovi nacionalna makroekonomska politika upotpunjava
i medjunarodnom dimenzijom - medjunarodnim dogovorom o okvirima unutar
kojih ce se kretati nacionalna politika. Bez obzira na meru u kojoj su
ti dogovori obaveza ili preporuka, makroekonomija na ovaj nacin sve vise
postaje Otvorena makroekonomija.
Uovom radu ukazacemo na:
(a) ukljucivanje medjunarodne komponente u vec klasicni IS-LM model
i
(b) ukazivanje na efekte monetarnog odnosno fiskalnog soka u takvom otvorenom
modelu.
Ovu teorijsku analizu upotpunicemo i nekim skora.njim podacima o monetarnoj
odnosno fiskalnoj harmonizaciji u EZ, kao primeru medjunarodne koordinacije
ekonomskih politika.
Osnove medjunarodne koordinacije ekonomskih politika
U poslednjih nekoliko godina, posebno od naftnih .okova i nagla.ene kolebljivosti
kamata i deviznih kurseva iznova je postavljeno pitanje teorijske osnovice
i prakticnih mogucnosti koordinacije nacionalnih ekonomskih politika.
U blizoj buducnosti ne moze se, medjutim, ocekivati stvaranje nadnacionalne
zajednice koja bi suvereno propisivala pravila i sankcionisala ponasanje
ucesnika - drzava. Nije moguc ni povratak na bretonvudski sistem automobila
sa dva kofera, gde je jedan bio usmeren ka zlatnoj podlozi i fiksnim deviznim
kursevima, a drugi vodjen nacionalnim interesima ka unilateralnim devalvacijama
privlacio kapital. /International economic policy coordination, ur.
V. Buiter, R. Marston, Cambridge University Press, Kembrid., 1986./
Koordinacija politika moze sagledavati u svetlu igre dva igraca, ili kao
(a) nekooperativna ili (b) kooperativna igra: u slucaju nekooperativne
igre svaki subjekt akcije partnera uzima za date i nepromenljive i reaguje
na njih, a u slucaju kooperativne jedan ucesnik igra ulogu lidera, a svi
drugi ga slede.
Za medjunarodnu koordinaciju ekonomskih politika kljucno je razresavanje
dihotomije: (a) kruta nacionalna pravila i (b) labava diskreciona prava
na medjunarodnom nivou. Multinacionalna koordinacija zahteva jacanje institucija
koje raspolazu diskrecionim pravima, i to zato sto kooperativno igranje
dugo traje, igraci podle.u ogranicenjima, proces usaglasavanja je slozen,
izuzetan je uticaj sokova i politicke nestabilnosti.
Primer evolucije u pravcu medjunarodnih diskrecionih prava su upravo valutni
odnosi. Do 1971. medjunarodni monetarni sistem temeljio se na pravilima,
a stvaranje Evropskog monetarnog sistema znacio je velika diskreciona
prava njenih institucija.
Ciljevi EMS su: stvaranje zone monetarne stabilnosti u Evropi i koordinacija
politika zemalja clanica u odnosu na trece zemlje. Za medjunarodnu zajednicu
karakteristican je prelazak od liderskog modela ka modelu nekooperativne
igre: nijedan akter nema mogucnosti da menja pona.anje drugih, pa ih uzima
za date, nema dovoljno snage da nametne svoje ciljeve i politiku.
Liderski model kooperativne igre pociva na argumentu o lokomotivi razvoja.
* Pozitivne efekate ekspanzije lidera opisuje sledeca sekvenca: povecana
zaposlenost i tra.nja povecaju zaposlenost i poboljsavaju odnose razmene
i drugde: sadasnje blagostanje ne-lidera povecava se zbog realnog efekta,
a zbog nominalnog-inflatornog, buduce bi se smanjilo.
* Negativni efekti transmisije bili bi: povecavanje zaposlenosti u jednoj
zemlji i njenog blagostanja u sadasnjem trenutku mogu u toj meri usporiti
inflaciju da ce to ugroziti njeno buduce blagostanje. Drugo, ocekivani
nepovoljni efekti liderove inflacije mogu navesti ne-lidere da vec sada,
smanjivanjem zaposlenosti, preduprede svoju buducu inflaciju.
Otvoreni IS-LM model
Unutar ovakve bazicne strukture medjunarodne privrede prenose se dva
najvaznija impulsa: (a) fiskalni i (b) monetarni.
U osnovi fiskalnog impulsa nalaze se sledece sekvence:
• ako je zemlja du.nik, stalni rast izdataka smanjuje njenu potrosnju
i kamate, a povecava inostrano bogatstvo i potrosnju;
• uticaj fiskalne politike na kamate zavisi od transmisionog mehanizma
- rasta proizvodnje u svetu (transmisija je negativna u smislu veceg efekta
fiskalne ekspanzije na kamate kada proizvodnja brzo raste);
• prolazna tekuca fiskalna ekspanzija izaziva negativne efekte,
jer prigusuje i domaci i strani privatni sektor, prolazno buduce povecavanje
poreza povecava inostranu potrosnju, a smanjuje domacu. To je poznata
Rikardova teorema o smanjivanju sadasnjih poreza i povecavanju privatnog
bogatstva, s tim da se u buducnosti odnosi menjaju u suprotnom smeru Monetarni
impuls u medjunarodnom okru.enju razradjivao je P. Minford.
Osnovu modela cine sledeci odnosi:
* traznja privatnog sektora za razlicitim oblicima imovine u funkciji
je bogatstva i realnih prinosa;
* ponuda novca i budzetsko ogranicenje opisuju pona.anje drzave;
* efikasna finansijska tr.i.ta izjednacavaju prinose na nacionalnom i
medjunarodnom planu;
* ponuda je izvedena iz funkcije cena, a cene iz nacela »zidanja
troskova«;
* sindikalizovano trziste rada;
* platni bilans je u funkciji deviznog kursa.
Polazeci od jednakosti IS krive i krive cena pp koje odredjuju (1) ravnotezu
dohodak - devizni kurs i LM krive koja odredjuje ravnotezu (2) dohodak -
cene, P.Minford analizira efekte fiskalne i monetarne ekspanzije.
(1) Fiskalni .ok: povecavaju se kamate - vise na nacionalnom nivou, povecava
se domaca proizvodnja, verovatno i cene, raste devizni kurs.
Na ovakvo pona.anje lidera sledbenici mogu dvojako da odgovore: prvo, moze
se povecati proizvodnja, ako je monetarno-kreditna politika ekspanziona,
ili drugo, povecavace se kamate, ako je restriktivna. Remeti se ravnoteza
na tr.i.tu novca, rastu cene, pa je u krajnjoj instanci smanjen drustveni
proizvod i povisen devizni kurs.
(2) Monetarni .ok: ekspanziona monetarna politika podize cene, ali proizvodnja
i u zemlji i inostranstvu raste, pa u zemlji lideru visu proizvodnju prati
nizi devizni kurs; u inostranstvu - koje reaguje na ove okove - visa je
proizvodnja i devizni kurs.
U ovom slucaju prvo se u domacoj zemlji pomera LM kriva u polje - udesno
(LM na LM.), njih slede vise cene (PP nsa PP.), a zatim se
saobrazava i fiskalna politika (IS na IS.).
Makroekonomska koordinacija u EZ
Relativno visok stupanj integrisanosti unutar EZ je poucan primer za
istrazivanje svih efekata (a) transmisije monetarnih i fiskalnih sokova
sa nadnacionalnog nivoa na (b) drzave - clanice.
Osnovna nacela dogovora iz Mastrihta (decembar 1991), kojim se predvidja
stvaranje Sjedinjenih drzava Evrope, posle ratifikacija u nacionalnim
parlamentima sa krajnjim rokom 1. januar 1993,su: (1) prerastanje ekonomske
unije u monetarnu i politicku uniju; (2) okoncavanje monetarnih i finansijskih
reformi. /From single market to european union, Komisija EZ, Brisel,
1992., str. 13./Timnovim dogovorom predvidja se:
* uvodjenje evropske valute ECU najkasnije do 1999;
* prerastanje nacionalnog dr.avljanstva u drzavljanstvo Evropske unije;
* dalje sirenje odgovornosti EZ na domene zastite potrosaca, zdravstvene
zaztite, izgradnju telekomunikacione, saobracajne, energetske
infrastrukture, vodjenje industrijske politike, zastite prirodne sredine,
vodjenje socijalne politike; .irenje ovlascenja evropskog parlamenta;
* aktiviranje zajednicke spoljne i odbrambene politike.
Prvi stupanj stvaranja evropske monetarne
unije (EMU) zapoceo je u junu 1990. ukidanje kontrole kretanja kapitala,
u drugom stupnju (1994-97, sa mogucnoscu produzenja do 1997) predvidja
se dalja harmonizacija fiskalnih i monetarnih politika (ujednacavanje
inflacije i budsetskih deficita prema jedinstvenim ciljevima i u skladu
sa jedinstvenbim kriterijumima).
Dalje ce se suzavati margine Evropskog sistema deviznih kurseva - ESDK.
u narednoj fazi, koja zapocinje 1.januara 1997. predvidja se dalje suzavanje
margina oscilacija deviznih kurseva, a zatim i dvogodisnji period bez
devalvacija nacionalnih valuta. Krajem 1996. clanice ce proceniti rezultate
i preci ce se u treci stupanja - stvaranje evropske centralne banke, kao
emisione banke za ECU.
Ukoliko, pak, kriterijumi, ne budu zadovoljeni period se
produzava za dve godine i krajnji rok je 1. januar 1999. Pritom ce se
performanse procenjivati na osnovu pet kriterijuma.
1) inflacija na nivou od 1.5%;
2) niske dugorocne kamate;
3) budzetski deficiti ispod 3% nacionalnog DBP;
4) javni dug manji od 60% nacionalnog DBP;
5) dvogodisnja stabilnost ESDK.
Naredne slike ilustruju: (a) relativno visok stepen monetarne harmonizacije
i koordinacije u pravcu niskih stopa inflacije i (b) jacanje tenzija u
domenu fiskalne koordinacije. U prvom slucaju veci broj drzava ulazi u
Zonu konvergencije EMU, dok je u drugom slucaju napu.ta, ili joj se uopste
i ne priblizava.
Sve to pokazuje da prvobitna politicka unija, pocev od rimskog ugovora
s pocetka 50tih dobija obrise sve edinstvene drzave ciji ce jedan od najvaznijih
atributa biti jedinstvena valuta, kao izraz poverenja svih clanica u perspektive
zajednickog ivota u EZ.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|