|
UGOVORI U MEĐUNARODNOM POSLOVANJU
- UGOVOR O GRAĐENJU -
1. Opste karakteristike
Pojam Ugovora o gradjenju
Ugovor o gradjenju predstavlja takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana
– izvodjac radova obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi u ugovorenom
roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistu, ili da na takvom zemljistu,
odnosno na vec postojecem objektu izvrsi kakve druge gradjevinske radove,
a druga ugovorna strana – narucilac radova se obavezuje da mu za to isplati
odredjenu naknadu (cijenu).
Predmet obaveze izvodjaca iz zakljucenog ugovora o gradjenju moze, dakle,
biti raznovrstan. Prvo, izgradnja novog gradjevinskog objekta (gradjevine).
Drugo, obavljanje odredjenih gradjevinskih radova ili izvrsenje rekonstrukcija
na vec postojecem gradjevinskom objektu. Trece, izvrsenje gradjevinskih
radova na zemljistu na kojem takvi radovi nijesu bili ranije izvedeni.
Bitni elementi ugovora
Iz zakonske definicije ugovora o gradjenju proizilazi da postoje tri
bitna elementa ovog ugovora:predmet ugovora, cijena gradjenja i rok izgradnje.
U pravnoj teoriji, medjutim ne postoji jedinstven stav da li se rok gradjenja
moze smatrati bitnim elementom ugovora o gradjenju po prirodi posla. Cini
se da se sa najvise osnova moze prihvatiti stav da rok gradjenja po pravilu
nije bitan element ovog ugovora po prirodi posla, izuzev kad iz izricite
izjave volje ugovornih strana ili iz sadrzaja ugovora nesumnjivo proizilazi
da ugovorne strane imaju osobiti interes da se gradjevina zavrsi u ugovorenom
roku
Za razliku od predmeta ugovora o gradjenju, koji mora da bude u ugovoru
jasno odredjen, gradjevinska cijena moze biti ili odredjena ili odrediva.
Otuda je i odredjivanje cijene putem tzv. klizne skale sasvim dovoljno
i takav se ugovor smatra punovaznim.
Bitni element ugovora o gradjenju po samom zakonu smatra se i pismena
forma. Razlozi za to su trojaki. Prvo, slozenost pravnih odnosa; drugo,
dugotrajnost pravnih odnosa i trece, po pravilu velika vrijednost pravnog
posla. Ipak, pravna teorija i sudska praksa stoje na stanovistu da nedostatak
pismene forme ovog ugovora moze biti konvalidiran njegovim izvrsenjem.
Pored bitnih elemenata, ugovor o gradjenju redovno sadrzi i druge elemente:
dinamicki plan izgradnje, nacin naplate izvrsenih radova, nadzor nad izvodjenjem
radova, ugovornu kazna za docnju, premiju za prevremeno izvrsenje posla,
odredjenje garantnih rokova i slicno.
Osobine ugovora i pravna priroda
Ugovor o gradjenju spada u dvostrano obavezne i teretne ugovore, ugovore
sa trajnim prestacijama, formalne ugovore, komutativne ugovore. U nasem
pravu ugovor o gradjenju spada i u imenovane ugovore, koji se posebno
regulisu pod ovim nazivom ili pod nazivom ’’izvodjenje investicionih radova
u inostranstvu’’.
Razgranicenje od ugovora o prodaji
Ovo razgranicenje znacajno je posebno iz tri razloga; prvo, prenos rizika
kod ovog ugovora vezuje se za prenos (primopredaju) gradjevine (radova),
a kod prodaje za predaju stvari: drugo, razlicita je odgovornost za skrivene
mane i trece, razliciti su rokovi zastarjelosti, podizanja prigovora i
odgovornosti. Za razgranicenje ovih ugovora Zakon o obligacionim odnosima
postavlja nekoliko kriterijuma. Prvo, ako ugovorne strane narocito imaju
u vidu rad izvodjaca , onda ce se raditi u svakom slucaju o ugovoru o
gradjenju. Drugo, ako materijal (bitni dio) za izgradnju obezbjedjuje
narucilac onda ce se raditi o ugovoru o gradjenju. Trece, ako zemljiste
obezbjedjuje narucilac, bez obzira ko daje materijal radice se o ugovoru
o gradjenju. Cetvrto, ako se narudzba narucioca odnosi na individualno
odredjenu stvar, bez obzira ko obezbjedjuje materijal i zemljiste, onda
se radi o ugovoru o gradjenju, a ako se narudzba odnosi na izgradnju tipiziranog
objekta, onda je rijec o prodaji.
Specificnosti zakljucenja ugovora o gradjenju
Rijec je o institutu administrativno pravnog uticaja na zakljucenje ovog
ugovora, koji ima svoja dva domena primjene. Prvo, domen administrativno-pravnih
obaveza narucioca radova , kao uslova za zakljucenje ovog ugovora. Drugo,
domen postupka i nacina zakljucenja ugovora.
Administrativno-pravne obaveze narucioca radova obuhvataju: donosenje
odluke o izgradnji objekta, obezbjedjenje finansijskih sredstava i pribavljanje
odobrenja za izgradnju. Narucilac radova donosi odluku o izgradnji na
nacin predvidjen svojim statutom. Uslov za donosenje ove odluke je prethodno
obezbjedjenje finansijskih sredstava za finansiranje izgradnje, cime se
obezbjedjuje suzbijanje tzv. nepokrivenih investicija. Najzad, narucilac
radova je obavezan da pribavi odobrenje za izgradnju od nadleznog opstinskog
organa uprave.
Ustupanje izgradnje gradjevinskih objekata, odnosno izvrsenja odredjenih
gradjevinskih radova vrsi se, u skladu sa posebnim republickim zakonima
o izgradnji investicionih objekata, javnim nadmetanjem, prikupljanjem
ponuda, ili neposrednom pogodbom.
Ukoliko narucilac ne postuje propisani postupak zakljucenja ugovora o
gradjenju i ako narucilac radova ne zakljuci ugovor sa najpovoljnijim
ponudjacem, u pravnoj teoriji i sudskoj praksi je zauzet stav da je rijec
o jednostranoj zabrani upucenoj naruciocu, koja ne utice na nistavnost
ugovora , vec samo na administrativnu odgovornost prekrsioca kome je zabrana
upucena (privredni prestup). Ako narucilac radova uopste ne zakljuci ugovor
o gradjenju nakon sprovedenog postupka ustupanja radova, smatra se da
je lice koje je raspisalo licitaciju ili je pristupilo prikupljanju ponuda,
preuzelo jednostranu obavezu da zakljuci ugovor sa najpovoljnijim ponudjacem,
izuzev ako je tu obavezu u uslovima nadmetanja izricito iskljucilo, te
otuda i postoji njegova obaveza da najpovoljnijem ponudjacu naknadi stetu
(tzv. negativni ugovorni interes).
Izvori prava
Ugovor o gradjenju regulisan je nizom administrativno-pravnih propisa,
koji za nasa razmatranjanja nijesu posebno znacajni, kao i nizom imovinsko-pravnih
propisa.Od imovinskih propisa svakako je najznacajniji Zakon o obligacionim
odnosima, a pored njega i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. Posebno
znacajan izvor su Posebne uzanse o gradjenju, koje sadrze sistematizovane
poslovne obicaje iz oblasti gradjevinarstva.
2. Obaveze izvodjaca radova
Podjela
Izvodjac radova, kao i narucilac ima i administrativno-pravne i ugovorne
obaveze. U administrativne obaveze izvodjaca spadaju: obaveza prijave
pocetka radova; obaveza imenovanja rukovodioca gradilista; obaveza vodjenja
gradjevinskih knjiga i obaveza obezbjedjenja gradilista. U ugovorne obaveze
izvodjaca spadaju: obaveza proucavanja tehnicke dokumentacije, obaveza
izvodjenja ugovorenih gradjevinskih radova, obaveza pridrzavanja ugovorenih
rokova, obaveza placanja ugovorne kazne, obaveza omogucavanja naruciocu
radova da vrsi nadzor, obaveza osiguranja radova, obaveza zastite obustavljenih
radova i obaveza obavjestavanja narucioca o vaznijim okolnostima.
Obaveza proucavanja tehnicke dokumentacije
Izvodjac radova, koji prema ugovoru ne obezbjedjuje projektno-tehnicku
dokumentaciju, a koja je redovno sastavni dio ugovora, duzan je detaljno
istu da prouci i da od narucioca zatrazi blagovremeno objasnjenja o nedovoljno
jasnim detaljima. Narucilac radova, duzan je da postupi po zahtjevu izvodjaca
i da mu u primjerenom roku da trazena objasnjenja u pismenoj formi.. s
druge strane, izvodjac radova nije ovlascen da mijenja projektno-tehnicku
dokumentaciju, ali ako uoci odredjene nedostatke duzan je da o tome upozori
narucioca, a u tezim slucajevima moze i da obustavi radove.
Obaveza izvodjenja ugovorenih gradjevinskih radova
Izvodjac radova duzan je da izvede ugovorene radove (pripremne, glavne
i zavrsne) u svemu prema projektnoj dokumentaciji. Izvodjac radova duzan
je da izvede i viskove radova, koji se takodje smatraju ugovorenim radovima.
Za svako odstupanje od projekta gradjenja, izvodjac mora da ima pismenu
saglasnost narucioca radova. Izuzetno, izvodjac ne mora da ima prethodnu
pismenu saglasnost narucioca kada je rijec o tzv. nepredvidivim radovima,
ali samo onda ako zbog njihove hitnosti nije bio u mogucnosti da pribavi
tu saglasnost. Izvodjac radova duzan je u svakom slucaju da obavijesti
narucioca o nepredvidjenim radovima i preduzetim mjerama i ima uvijek
pravo na pravicnu naknadu za ove radove.
Izvodjac radova duzan je da izvede gradjevinske radove u svemu prema pravilima
gradjevinske struke( ’’paznja dobrog strucnjaka’’).
Izvodjac radova nije duzan jedino da izvede tzv. naknadne radove, tj.
radove koji nijesu ugovoreni i nijesu nuzni za ispunjenje ugovora. Ako,
medjutim, narucilac zeli izvodjenje i naknadnih radova , duzan je da ih
prvo ponudi na izvodjenje izvodjacu.
Obaveza pridrzavanja ugovorenih rokova
Izvodjac radova duzan je ugovorene radove, odnosno ugovorenu gradjevinu
zavrsiti u ugovorenom roku. Ako nije drugacije ugovoreno, rok za izvodjenje
radova tece od uvodjenja izvodjaca u posao. Ako izvodjac radova ne zapocne
radove u ugovorenom roku, odnosno odmah po uvodjenju u posao, a to ne
ucini ni u naknadno ostavljenom roku, narucilac moze da raskine ugovor
i da zahtijeva naknadu stete. S druge strane ako je izvodjac i zapoceo
izvodjenje radova na vrijeme, ali po dinamici izvodjenja radova postoji
opravdana sumnja da ce radovi biti zavrseni na vrijeme, narucilac moze
da zahtijeva od izvodjaca da preduzme odredjene mjere za ubrzanje radova.
Izvodjac radova ima pravo da u odredjeni slucajevima zahtijeva produzenje
roka za izvodjenje radova. Prvo, u slucaju nastupa odredjenih promijenjenih
okolnosti. Drugo, kad zbog neispunjenja obaveza narucioca ne moze uredno
da izvrsava svoje obaveze. Trece, zbog odstupanja od predmeta ugovora.
Kad je rijec o promijenjenim okolnostima kao osnovu produzenja roka izvodjenja
radova , potrebno je da su one nastupile do nastupanja docnje izvodjaca
radova. Izuzetno, medjutim, izvodjac moze da zahtijeva produzenje roka
za izvodjenje radova ako su u pitanju promijenjene okolnosti koje bi nastupile
i da su radovi izvedeni u predvidjenom roku.
Izvodjac radova koji u ugovorenom ili produzenom roku ne zavrsi ugovorene
radove pada u duznicku docnju, na koju se u nacelu primijenjuju opsta
pavila o ovoj docnji. Ipak, raskid ugovora o gradjenju izuzetna je pojava,
vec se najcesce primijenjuje sankcija ugovaranja ugovorne kazne. S druge
strane, nijedan ugovor, pa ni ugovor o gradjenju, ne moze da bude raskinut
zbog neznatnog neispunjenja obaveze.
Obaveza placanja ugovorne kazne
U slucaju docnje izvodjaca radova sa izvrsenjem svoje osnovne ugovorne
obaveze redovno se u ugovorima o gradjenju ugovara placanje ugovorne kazne.
Prema posebnim uzansama o gradjenju ugovorna kazna moze iznositi jedan
promil od ukupne ugovorene cijene radova za svaki dan zakasnjenja, s tim
sto njen iznos ne moze preci 5% od ukupne cijene radova.
Ugovorna kazna se obracunava do primopredaje objekta. Ako je narucilac
zapoceo koriscenje objekta ili dijela objekta i prije primoprdaje, ugovorna
kazna obracunava se do pocetka koriscenja.
Zahtjev za placanje ugovorne kazne narucilac moze istaci i nakon primopredaje
objekta, ali najkasnije do zavrsetka konacnog obracuna. Narucilac ima
pravo da zahtijeva ugovornu kaznu i onda kada nije pretrpio nikakvu stetu,
ali samo ako je izvodjac odgovoran sto je doslo do neispunjenja ili neurednog
ispunjenja ugovorne obaveze.Ako je narucilac pretrpio i vecu stetu od
ugovorene ugovorne kazne, onda moze zahtijevati i tu stetu, pod uslovom
da je dokaze. S druge strane, izvodjac moze da zahtijeva smanjenje ugovorne
kazne ako nadje da je ona nesrazmjerno visoka s obzirom na vrijednost
i znacaj predmeta obaveze.
Anglosaksonska pravna praksa, za potrebe ugovorne kazne, poznaje dva instituta:
institut ’’penalty’’(koji odgovara nasem poimanju ugovorne kazne) i institut
’’liquidated damages’’ (koji predstavlja unaprijed dogovoren iznos stete
izmedju ugovornih strana).
Prema pravilima (UNCITRAL,1983) povjerilac nema pravo da zahtijeva naknadu
stete za dio koji je pokriven ugovorenom sumom, ali ima pravo da zahtijeva
naknadu ’’za dio stete koji nije pokriven ugovorenom sumom ukoliko steta
znatno prevazilazi ugovorenu sumu’’. Takodje je predvidjeno da ’’ni arbitraza
ni sud ne mogu smanjiti ugovorenu sumu, izuzev ako je ugovorena suma u
znatnoj nesrazmjeri sa stetom koju je pretrpio povjerilac’’.
Obaveza omogucavanja naruciocu da vrsi nadzor
Izvodjac je duzan da omoguci naruciocu vrsenje strucnog nadzora nad izvodjenjem
radova, radi kontrole njihovog urednog izvodjenja, narocito u pogledu
vrsta, kolicina i kvaliteta radova, materijala, opreme i predvidjenih
rokova. Izvodjac je obavezan da postupi po svim zahtjevima narucioca podnesenim
u vezi sa vrsenjem strucnog nadzora.
Obaveza osiguranja radova
Ugovorom o gradjenju redovno se predvidja obaveza izvodjaca da osigura
radove, materijal i opremu za ugradjivanje od uobicajenih rizika do njihove
pune vrijednosti. Redovno se ovakvim osiguranjem obuhvata i rizik odgovornosti
izvodjaca za stete prouzrokovane izvodjenjem radova trecem licu.
Obaveza zastite obustavljenih radova
Izvodjac ima pravo da privremeno obustavi izvodjenje radova, ako je zbog
postupka narucioca sprijecen da izvodi radove ili mu je zbog toga izvodjenje
radova znatno otezano. U tom slucaju izvodjac je duzan da zastiti vec
izvedene radove od propadanja preduzimanjem samo nuznih mjera zastite.
Izvodjac ima pravo na naknadu opravdanih troskova zastite obustavljenih
radova, kao i pravo na naknadu pretrpljene stete.
Obaveza obavjestavanja narucioca
Izvodjac radova duzan je da izvjestava narucioca o svim vaznijim okolnostima
toka izvrsenja ugovora. Ovo obavjestavanje vrsi se redovno u pismenoj
formi (dokazna forma). Neudovoljavanje ovoj obavezi moze da vodi obavezi
izvodjaca da naknadi stetu naruciocu, koja je prouzrokovana propustanjem
takvog obavjestenja.
3. Obaveze naručioca radova
Obaveza obezbedjenja projektno-tehničke dokumentacije
Naručilac radova je obavezan, na osnovu ugovora, da obezbedi i preda
blagovremeno izvodjaču svu projektno-tehničku dokumentaciju, sa svim grafičkim,
računskim i opisnim prilozima, potrebnim za izvodjenje radova koji su
predmet ugovora. Ako naručilac radova, kao gospodar posla, tokom izvodjenja
radova, menja projektno-tehničku dokumentaciju dužan je takodje crteže
i proračune izvrenih radova i dopuna da preda izvodjaču.
Obaveza uvodjenja izvodjača u posao
Uvodjenje izvodjača u posao obuhvata naročito: predaju gradilišta, predaju
tehničke dokumentacije za izvodjenje radova u dovoljnom broju primjeraka,
predaju odobrenja za izgradnju, kao i pružanje okaza o obezbedjenim finansijskim
sredstvima. Izvodjač se uvodi u posao u roku predvidjenim ugovorom. Docnja
sa uvodjenjem izvodjača u posao radja obevezu na naknadu štete, a ako
ne bi bilo izvršeno uvodjenje u posao ni u naknadnom roku, izvodjač može
da raskine ugovor.
Obaveze vršenja stručnog nadzora
Vršenje stručnog nadzora nad izvodjačem radova redovno je pravo naručioca
radova, a ne i njegova obaveza. Izuzetno, medjutim, samim ugovorom o gradjenju
ili posebnim propisima ovo može biti odredjeno i kao obaveza naručioca
radova.
Obaveze plaćanja cijene
Osnovna obaveza naručioca radova koja stoji kao pandan osnovnoj obavezi
izvodjača radova da izvrši ugovorene radove ili izgradi odredjeni gradjevinski
objekat je obaveza plaćanja cene gradjenja.
Cena gradjenja može da bude utvrdjena kao cena za jedinicu mere radova
koji su predmet ugovora jedinična cena , kao cena za ceo objekat, deo
objekta ili odredjenih radova – ukupna, paušalna cena ili kao cena po
metodu ''Cost plus...%'' - troškovi gradjenja plus ugovoreni procenat
zarade. Ugovorena cena gradjenja može se promeniti po raznim osnovama.
Prvo, cena gradjenja može se promeniti zbog izmena predmeta ugovora, s
tim što je ova promena zavisna od vrste ugovorene cene gradjenja. Ako
je ugovorena jedinična cena, budući da ona pokriva viškove i manjkove
radova koji ne prelaze 10% od ugovorenih količina radova, onda se ova
cena može promeniti ako viškovi i manjkovi radova prelaze ovaj procenat
tolerancije. Ako je ugovorena, pak, paušalna cena, budući da ona pokriva
sve viškove i manjkove radova, kao i nepredvidjene radove za koje je izvodjač
u vreme zaključenja ugovora znao ili je morao znati da se moraju izvesti
/ovi radovi se po logici stvari i ne mogu pojaviti ko jedinične cene/,
onda se ova cena može promeniti samo kad su u pitanju nepredvidjeni radovi
za koje izvodjač u trenutku zaključenja ugovora nije znao ili nije morao
znati da se moraju izvesti. Ni jedinična ni paušalna cena, medjutim, ne
pokrivaju cenu naknadnih radova, tj. radova koji nijesu ugovoreni i nisu
nužni za ispunjenje ugovora, ali naručilac zahteva da se izvedu. Otuda
se cena naknadnih radova odredjuje posebnim ugovorom o izvodjenju naknadnih
radova.
Drugo, upotrebljeni kvalitet materijala može uticati takodje na izmenu
ugovorene cene gradjenja. Ako je bez saglasnosti naručioca upotrebljen
bolji materijal od ugovorenog, cena raova se može izmeniti uz saglasnost
naručioca. Ako je,pak, bez saglasnosti naručioca izvodjač odstupio od
tehničke dokumentacije i upotrebio materijal lošiji po kvalitetu, naručilac
koji je i pored toga primio izvedene radove ima takodje pravo na srazmerno
sniženje cene. Isto pravo ima naručilac ako je izvodjač upotrebio nepropisno
materijal lošijeg kvaliteta, što je vodilo neestetskom izgledu objekta,
odnosno izvedenih radova.
Treće, ugovorena cena gradjenja može se promeniti ako do docnje izvodjača
sa izvodjenjem radova /izuzetno po Posebnim uzansama o gradjenju u slučaju
uslova za izvodjenje radova u zemlji ili vodi, koji nisu predvidjeni tehničkom
dokumentacijom, i ako nastupe za vreme docnje, jer bi nastupili i da je
ugovorena obaveza ispunjena u predvidjenom roku/ dodje usled promenjenih
okolnosti. Pod promenjenim oklnostima podrazumevaju se vanredni dogadjaji
koji se u vreme zaključenja ugovora nisu mogli predvideti, a čije se nastupanje
nije moglo izbeći niti njihovo dejstvo tokloniti. Promenjenim okolnostima
u gradjevinarstvu smatraju se naročito: mere utvrdjene aktima nadležnih
organa /zabrana uvoza i sl./; promene cena materijala i usluga trećih
lica na tržištu; promena troškova života i uslova za izvodjenje radova
u zemlji ili vodi, koji nisu predvidjeni tehničkom dokumentacijom.
Izmena ugovorene cene gradjenja ne zavisi do modaliteta ugovorene cene,
već samo od toga da li je ugovorena cena gradjenja kao fiksna /nepromenljiva/
ili kao promenljiva . Zakon o obligacionim kao i Posebne uzanse o gradjenu,
prihvataju , naime, stav da se i jedna i druga kategorija cena gradjenja
može menjati, s tim da je procentualni rizik koji mora snositi izvodjač
radova kod ugovorene fiksne cene nešto viši / povećanje cene radova po
osnovu promenjenih okolnosti za više od 10 % od rizika koji izvodjač radova
mora snositi kod ugovorene promenljive cene /izmedju dva i pet proceneta/.
Vreme i način plaćanja cene gradjenja reguliše se ugovorom: odjednom,
u ratama, pre početka gradjenja, tokom grtadjenja, nakon završetka gradjenja.
Ako se plaćanje vrši sukcesivno, prema obimu izvedenih radova u odredjenom
vremenskom periodu, tada se cena gradjenja plaća tehničkom tzv. »gradjevinskih
situacija«. Izvodjač radova sastavlja privremene situacije na osnovu podataka
na osnovu podataka o izvedenim radovima iz gradjevinske knjige za jedan
mjesec, što overava nadzorni organ naručioca na graddilištu, a nakon toga
vrši se njihova naplata od naručioca. Pošto privremene situacije predstavljaju
akontativnu isplatu, to izvodjač radova po završetku radova i izvršenoj
primopredaji sastavlja tzv. konačnu situaciju kojom obračunava neplaćene
iznose po privremenim situacijama.
Naručilac radova može da ospori privremene situacije u pogledu cene, količine
i vrste izvedenih radova, s tim što je i tada dužan da plati u ugovorenom
ili propisanom roku /osam dana od prijema privremene situacije, a 15 dana
od prijema okončane situacije/ nesporni iznos. Nesporne iznose koji su
pravlno izračunati naručilac mora da plati čak i ako nije overio situaciju.
Naučilac radova ima pravo i da zadrži odredjeni dio cene za otklanjanje
nedostataka, utvrdjenih prilikom primopredaje radova i to u srazmeri sa
utvrdjenim nedostacima. Zadržani deo cene naručilac može upotrebiti za
otklanjanje nedostataka na izvedenim radovima, ako ih sam izvodjač ne
otkloni u primerenom roku. Ako izvodjač otkloni utvrdjene nedostatke zadržani
iznos mu se vraća, a ako ne otkloni vraća mu se neutrošeni iznos za otklanjanje
nedostatka.
Obaveza plaćanja avansa
Ugovorom o gradjenju može biti predvidjena obaveza naručioca da plati
odredjeni avans izvodjaču. Ako je ugovoreno plaćanje avansa, a nije ugovoren
rok plaćanja, avans se plaća pre početka izvodjenja radova. Posebnim uzansama
o gradjenju predvidjeno je da se primljeni avans vraća naručiocu sukcesivno
i srazmerno primljenom avansu i vrednosti ugovorenih i neizvršnih radova
i to kad novčani iznos ispostavljenih privremenih situacija dostigne visinu
od 50% od ugovorene cene. Ugovorom o gradjenju, medjutim, može biti ugovoreno
i da se primljeni avans uračunava u cenu gradjenja.
4. Primopredaja gradjevinskih radova
Tehnički pregled i odobrenje za upotrebu
Po završetku gradjevinskog objekta, odnosno po završetku gradjevinskih
radova, a pre primopredaje izedju ugovornih strana, vrši se prvo tehnički
pregled od strane organa uprave / gradjevinska inspekcija/. Tehničkim
pregledom objekta, odnosno radova utvrdjuje se njihova podobnost za upotrebu
prema predvidjenoj nameni. Ovim pregledom u slučaju konstatovanih manjih
nedostataka izvodjaču može biti naloženo da ih u ostavljenom pimerenom
roku otkloni, a u slučaju većih nedostataka koji utiču na bezbednost može
biti i naloženo i rušenje izgradjenog objekta i njegovo uklanjanje. Po
otklanjanju utvrdjenih nedostataka ili u slučaju da nedostaci nisu utvrdjeni
izdaje se odobrenje za upotrebu objekta. Tek po zav ršetku ove faze, koja
se odvija nezavisno od volje ugovornih strana /još jedno administrativno-pravno
obeležje ovog ugovora/ može se pristupiti primopredaji gradjevine izmedju
ugovornih strana.
Primopredaja
Primopredaja izgradjenog objekta, odnosno radova, odvija se izmedju ugovornih
strana iz ugovora o gradjenju i to sastavlljanjem zapisnika o primopredaji
koji potpisuju obe ugovorne strane. Ako jedna ugovorna strana neopravdano
odbije da učestvuje u postupku primopredaje, onda zapisnik o primopredaji
može sastaviti i samo jedna ugovorna strana i dostaviti ga drugoj strani,
čime nastupaju pravna dejstva primopredaje. Zapisnik o primopredaji utvrdjuje
se posebno: da li su radovi izvedeni po ugovoru, propisima i pravilima struke;
da li kvalitet izvedenih radova odgovara ugovorenom kvalitetu, odnosno koje
eventualno prepravke treba izvršiti, dorade ili šta treba ponovo izvesti
i u kom roku, kao i o kojim pitanjima tehničke prirode nije postignuta saglasnost.
Osim zapisničkog prijema, Posebne uzanse o gradjenju, kao što je to slučaj
i u uporednom pravu, poznaju i instituciju prećutnog prijema na bazi početka
korišćenja objekta pre primopredaje. Insttut prećutnog prijema danom početka
faktičkog korišćenja prihvaćen je i u sudskoj praksi.
Konačni obračun
Nakon izvršene primopredaje sprovodi se konačni obračun cene radova,
s tim što se on mora završiti u roku od 60 dana od primopredaje. Konačnim
obračunom raspravljaju se odnosi izmedju ugovornih strana i utvrdjuje
izvršenje njihovih medjusobnih prava i obaveza iz ugovora. Konačni obračun
vrši se zapisnički od strane obeju ugovornih strana, ali kao i u slučaju
primopredaje, u slučaju neopravdanog odbijanja jedne ugovorne strane da
učestvuje u ovom postupku, konačni obračun može da sastavi i samo jedna
ugovorna strana i da ga dostavi drugoj strani, koja ga može osporiti,
a ako ga ne ospori, konačni obračun obavezuje oba ugovarača. Konačnim
obračunom obuhvataju se svi radovi izvedeni na osnovu ugovora, uključujući
i nepredvidjene i naknadne radove koje je izvodjač bio dužan ili ovlašćen
da izvede, bez obzira da li su radovi bili obuhvaćeni privremenim situacijama.
5. Odgovornost izvodjača za nedostatke gradjevine i radova
Odgovornost izvodjača u toku izvodjenja radova
Odgovornost izvodjača u toku izvodjenja radova je višestruka: prvo, odgovornost
u pogledu načina izvodjenja radova, drugo, odgovornost u pogledu poštovanja
rokova, treće, odgovornost u pogledu materijala i opreme, četvrto, odgovornost
za greške u projektu i,peto, odgovornost za mane zemljišta.
Izvodjač radova dužan je da izvodi gradjevinske radove prema pravilima
svoje struke, pri čemu mora da poštuje ugovor i projekt, koji je obezbedio
naručilac. U osnovi isti princip važi i za odgovornost izvodjača za mane
zemljišta. Izvodjač je odgovoran za ugradjivanje u gradjevinski objekat
materijala i opreme, bez obzira da li ih nabavlja on ili naručilac, koji
odgovaraju propisanom ili ugovorenom kvalitetu. Ako je potrebno, izvodjač
je dužan i da izvrši odgovarajuće ispitivanje materijala i opreme koji
su predvidjeni tehničkom dokumentacijom, kao i materijala i opreme koje
je naručilac nabavio ili izabrao i da upozori naručioca na utvrdjene ili
uočene neostatke. Takve materijale i opremu izvodjač može ugradjivati
samo ako naručilac, i pored upozorenja na njihove nedostatke, to zahteva,
pod uslovom da to ne ugrožava stabilnost objekta, živote ljudi, susedne
objekte, saobraćaj i okolinu, što ga oslobadja i odgovornosti.
Odgovornost izvodjača posle primopredaje – pravna priroda
Postoje tri stanovišta. Prvo da je reč o ugovornoj odgovornosti, te izvodjač
i dalje odgovara za skrivene mane, a oslobdja se odovornosti za vidljive
mane.Drugo, da je reč o deliktnoj odgovornosti, ako se utvrdi prevara
izvodjača /izjava da objekt nema nikakvih nedostataka ili prećutkivanje
nemanja nedostataka/, treće, da je reč o garanciji izvodjača za solidnost
objekta i kvalitet radova u propisanim ili ugovorenim garantnim rokovima.
Odgovornost izvodjača za kvalitet izvedenih radova, nakon primopredaje,
višestruko je uslovljena. Prvo, potrebno je da se radi o skrivenim manama
koje se nijesu mogle primetiti prilikom primopredaje ili vidljivim manama
za koje je izvodjač znao, a nije ih pokazao naručiocu /što mora dokazati
naručilac/. Drugo, potrebno je da naručilac obavesti izvodjača o pokazanom
nedostatku što pre, a najkasnije u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja.
Treće, potrebno je da se nedostatak pojavi najkasnije u roku od dve godine
od dana primopredaje.Četvrto, ako naručilac ostvaruje pravo po osnovu
odgovornosti za nedostatke gradjevine sudskim putem, potrebno je da podnese
tužbu najkasnije godinu dana od učinjenog obaveštenja.
Odgovornost izvodjača posle primopredaje za solidnost grajevine
Izvodjač odgovara za nedostatke u izradi koji se tiču njene solidnosti,
ukoliko se ovi nedostaci pojave u roku od deset godina od primopredaje.
Reč je o pretpostavljenoj odgovornosti, što značajno ublažuje oštricu
spora da li je obaveza izvodjača obaveza rezultata ili obaveza sredstava.
Pod nedostacima u izradi gradjevine koji se tiču njene solidnosti treba
podrazumevati one nedostatke koji se odnose na stabilnost i sigurnost
gradjevina.
6. Odgovornost projektanta za nedostatke gradjevine
Pravna priroda
Kod klasicnog ugovora o gradjenju narucilac sklapa odvojeni ugovor sa
projektantom cija pravna priroda zavisi od toga sta je predmet obaveze
projektanta .Ako je predmet obaveze projektanta samo izrada projekta,
onda projektant odgovara samo za svoje radnje, i tada je rijec o ugovoru
o delu .Ako je, ipak, predmet obaveze projektanta i izrada projekta i
nadzor nad izvodjenjem radova, upravljanje radovima i slicno, onda projektant,
kao i izvodjac, moze odgovarati i za svoje radnje, i za radnje izvodjaca,
i tada je rijec o ugovoru o delu i ugovoru o punomocstvu. Narucilac moze
angazovati posebno lice za strucni nadzor nad izvodjenjem radova i upravljanje
radovima.
Odgovornost projektanta za greske u projektu
Projektant je duzan da uradi projekt u svemu prema pravilima struke,
te otuda odgovara za sve greske u projektu koje su rezultat nepostovanja
pravila struke. Ako su nedostaci gradjevine u uzrocnoj vezi sa nedostacima
projekta, onda projektant odgovara i za te nedostatke u meri svoje krivice.
Odgovornost projektanta za vrsenje nadzora
Projektant koji je istovremeno i nadzorni organ narucioca odgovara i
za vlastite greske kao i za mane zemljista koje uticu na solidnost gradjevina,
a prouzrokovane su krivicom drugog lica i krivicom projektanta. Projektant
zaduzen za nadzor odgovoran je i za nesolidnost gradjevine i njene kvalitativne
mane, ako su one posledica propusta u vrsenju nadzora .
Solidarna odgovornost izvodjaca i projektanta
Kada su za stetu odgovorni i izvodjac i projektant, odgovornost svakog
od njih se odredjuje prema velicini njegove krivice.Kada se pak ne mogu
utvrditi udjeli u nastanku stete izvodjaca i projektanta, njihova odgovornost
treba da bude solidarna. Ako izvodjac ili projektant obestete narucioca
u potpunosti po osnovu solidarne odgovornosti, imaju pravo na regres prema
drugom za polovinu isplacenog iznosa.
7. Ostala pravila o odgovornosti
Prava narucioca
Narucilac radova ima sledeca prava po osnovu odgovornosti izvodjaca za
nedostatke gradjevine:
- pravo da zahtijeva otklanjanje mana u primjerenom roku;
- pravo da sam izvrsi otklanjanje nedostataka, na racun izvodjaca, ako
to ne ucini izvodjac;
- pravo da zahtijeva snizenje cijene;
- pravo da raskine ugovor [ako se radi o bitnim ili neotklonjivim nedostacima]
;
Narucilac ima jos i pravo na naknadu prouzrokovane stete.
Lica prema kojima izvodjac odgovara
Za nedostatke i solidnost gradjevine izvodjac odgovara u prvom redu drugoj
ugovornoj strani - naruciocu radova.Prava narucioca po ovom osnovu, medjutim,
prelaze po samom, zakonu na pribavioca gradjevine ili njenog djela [docnijeg
sticaoca]. Prava docnijeg sticaoca nijesu originalna, vec on ulazi u prava
narucioca, te otuda za njega ne teku ni novi rokovi za obavjestenje izvodjaca
o nedostacima i za tuzbu, vec im se uracunava rok prethodnika [krajnji
rok za obavjestenje o nedostacima gradjevina je mjesec dana, a za nesolidnost
gradjevine sest mjeseci od otkrivanja].
Imperativnost normi o odgovornosti izvodjaca i projektanta
Propisana odgovornost izvodjaca i projektanta je imperativne prirode.Ova
imperativnost, medjutim, ustanovljena je u interesu narucioca, te su moguca
ugovaranja koja su u njegovom interesu[produzenje duzine trajanja propisanih
garantnih rokova], ali ne i ugovaranja koja su u interesu izvodjaca ili
projektanta[oslobadjanje od odgovornosti za obicnu nepaznju].
8. Odgovornost za stetu trecim licima
Subjekt odgovornosti
U nasoj pravnoj teoriji i sudskoj praksi dugo je bilo sporno pitanje subjekta
odgovornosti za stetu nanijetu trecim licima izvodjenjem gradjevinskih radova
.Ovo pitanje je konacno presjeceno donosenjem Zakona o obligacionim odnosima,
koji se opredijelio za solidarnu odgovornost izvodjaca i narucioca .Ova
solidarna odgovornost je ustanovljena u interesu treceg lica
[vanugovorna-deliktna odgovornosti], te ce ona postojati u svakom slucaju,
pa i kad se nesumljivo moze utvrditi iskljuciva krivica izvodjaca ili narucioca,
cime se ne dira u pravo regresa isplatioca prema odgovornom subjekta.Pravila
o solidarnoj odgovornosti, takodje, ne diraju u pravila o eventualnoj suodgovornosti
treceg ostecenog lica za prouzrokovanu stetu.
Prema opstim pravilima o vanugovornoj odgovornosti, izvodjac odgovara prema
trecim licima samo do zavrsetka izgradnje i primopredaje radova. Izvodjac
koji je napustio gradiliste, ostavljajuci nedovrsene objekte u stanju koji
znaci opasnost za treca lica, ostaje odgovoran solidarno sa naruciocem radova
za stetu koju pretrpi trese lice, jer i takvu stetu treba smatrati stetom
u vezi sa izvodjenjem radova.
9. Posebne vrste ugovora o gradjenju
Sistem zakljucenja odvojenih ugovora
Kod slozenijih i vrjednih grdjevinskih radova, narucilac moze pribjeci
zakljucenju odvojenih ugovora sa razlicitim licima u cilju realizacije
donijete investicione odluke. Narucilac, tako moze da zakljuci:
- ugovor o projektovanju [premet: izrada projekta];
- ugovor o gradjenju [predmet: izgradnja objekta po uradjenom projektu];
- ugovor o isporuci opreme [predmet: kupovina opreme sa prelaskom rizika
na narucioca u zavisnosti od ugovorene transportne klauzule];
- ugovor o montazi i demontazi [predmet: izvrsenje odredjenog dijela montaze
i demontaze kupljene opreme u izgradnji objekta];
- ugovor o nadzoru [predmet: strucni nadzor nad izgradnjom objekta/radova,
upravljanje i vodjenje/koordinacija radova];
- ugovor o djelu [predmet; obuka kadrova za rukovanje izgradjenim objektom]
i slicno
Sistem zakljucenja skupnog ugovora
Ugovor "kljuc u ruke"- Posto zakljucenje odvojenih ugovora
za izgradnju odredjenog gradjevinskog objekta naruciocu pricinjava posebne
teskoce i vece rizike, posebno zbog potrebe koordinacije vise ucesnika
u poslu i zbog snosenja rizika kod investicione opreme prema pravilima
ugovora o prodaji a ne ugovora o gradjenju, to narucilac radova pribjegava
zakljucenju jednog skupnog ugovora sa jednim izvodjacem. Ovaj ugovor nosi
razlicita terminoloska oznacenja, ali dominira oznaka ugovor "kljuc
u ruke" .Ovaj ugovor moze da ima razlicite modalitete .Osnovna odlika
svih modaliteta ovog ugovora je preuzimanje od jednog izvodjaca obaveze
da izvrsi skupa sve radove neophodne za izgradnju i upotrebu odredjenog
cjelovitog gradjevinskog objekta. Predmet obaveze izvodjaca radova kod
ovog ugovora moze da bude i strucni nadzor nad izvodjenjem radova.
Kod ugovora "kljuc u ruke" izvodjac moze da preuzima i vece
obaveze od standarnih modaliteta ovog ugovora, ali i manje.
U prvom slucaju, izvodjac moze da preuzima obavezu nadzora nad izgradjenim
objektom i da pruza tehnicku pomoc naruciocu sve dok taj objekt ne postigne
odredjeneproizvodne rezultate -ugovor "proizvod u ruke".
Izvodjac moze preuzeti i obavezu otkupa proizvoda izgradjenog objekta
ili obavezu obezbjedjenja njihove prodaje - ugovori sa "garantovanim
trzistem". U drugom slucaju, buduci da je ovaj modalitet ugovora
skuplji za narucioca, cest je slucaj, narocito u zemljama u razvoju, da
narucilac ucestvuje u gradjenju objekta tako sto obezbjedjuje radnu snagu
za montiranje opreme, za stavljanje objekta u probni pogon itd - ugovor
"polukljuc u ruke".
Ako se zakljuci ugovor "kljuc u ruke ", prema Zakonu o obligacionim
odnosima, ugovorena cijena obuhvata i vrijednost svih nepredvidjenih radova,
kao i viskova radova, a iskljucen je i uticaj manjih radova na ugovorenu
cijenu.
Ugovori o kolsalting izenjeringu [" cisti inzenjering '']
Ovaj ugovor je djelimicno regulisan Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Predmet ovog ugovora je obavljanje odredjenih usluga intelektualnog karaktera,
kao sto su davanje ideja, izrada studija [tehnickih, ekonomskih, ita.],
pruzanje savjeta i strucne pomoci u toku izgradnje i u radovima na izgradjenom
objektu , strucno-tehnicki nadzor nad izvodjenjem radova i nad izgradnjom
gradjevinskog objekta, koordinacija svih ucesnika u izgradnji objekta.
Djelatnost inzenjeringa se ne sastoji u neposrednom izvodjenju grdjevinskih
radova i u nabavci investicione opreme, vec se u ovoj fazi ostvarenja
cijelog poduhvata svodi na upravljanje, savjetovanje i nadzor nad radovima,
itd.
Djelatnost inzenjeringa ne mora biti samo predmet samostalnog ugovora,
vec se moze ugovoriti kao sporedna obaveza u nekom drugom ugovoru uz osnovni
predmet tog ugovora.Djelatnost inzenjeringa moze biti u cjelosti utopljena
u drugim ugovornim obavezama nekog drugog pravnog posla, bez samostalnog
iskazivanja. U ovom slucaju iz ugovora je vidljiv samo glavni predmet,
koji se sastoji u odredjenom konacnom rezultatu, bez obzira na nacin kako
se do njega dolazi.
Osnovna prava konsalting organizacije su:
- pravo na dobijanje podataka,
- pravo na angazovanje drugih strucnjaka za posao,
- pravo na izmjenu projekta i radova,
- autorsko pravo nad projektom i dokumentacijom i
- pravo na nagradu.
Osnovne obaveze konsalting organizacije su:
- obaveza postupanja po pravilima struke,
- obaveza stalne saradnje sa naruciocem posala i
- obaveza cuvanja povjerljivih podataka.
Odgovornost konsalting organizacije se redovno ugovornim klauzulama ogranicava
iznosom nagrade [naknade] ugovorene za obavljanje ugovorenih usluga.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|