Ekonomska saradnja Srbije i EU
Na
privredni i ekonomski razvoj jedne zemlje,pored unutrasnjih faktora,snazno
uticu I faktori iz medjunarodnog ekonomskog okruzenja.Eksterni faktori
jace deluju na otvorenu privredu u pravcu strukturnog prilagodjavanja
opstim tedencijama razvoja svetske privrede, kao sto su promene u relativnim
odnosima razvijenosti,u svetskoj trgovini,stepenu zaduzenosti, I medjunarodnim
tokovima kapitala.Kretanja u svetskoj privredi snazno deluju na srpsku
ekonomiju i privredu.
Nepovoljne tedencije u razvoju ekonomskih odnosa Srbije sa inostranstvom
proizasle su iz neracionalne privredne strukture i povecane robne diverzifikacije
izvoza.Dodatno pogorsanje proizaslo je iz raspada jedinstvenog jugoslovenskog
trzista kao i prekida ekonomskih tokova izmedju komplementarnih privreda
bivsih jugoslovenskih republika.S druge strane, jugoslovenska privreda
nije bila u dovoljnoj meri sklona tehnoloskom povezivanju i izazovima
integracionih procesa koji karakterisu savremene medjunarodne ekonomske
odnose.
Sankcije medjunarodne zajednice prekinule su spoljnotrgovinske tokove
SR Jugoslavije i zamrznule finansijska sredstva u inostranstvu, kao i
odnose sa medjunarodnim finansijskim institucijama.Izolacija jugoslovenske
privrede i gotovo potpuni prekid ekonomskih veza (osim u izuzetnim slucajevima),uslovili
su da eksterni faktori krajnje negativno deluju na razvoj srpske privrede.
NASTANAK EKONOMSKIH INTEGRACIJA NACIONALNIH EKONOMIJA
Odredjeni oblici ekonomskih povezivanja izmedju zemalja javljaju se u
19.veku,iako se stvarni nastanak regionalnih ekonomskih integracija ostvaruje
posle Velike ekonomske krize I Drugog svetskog rata,tj.u 20.veku.Sa stanovista
makroekonomije,efekti integracije mogu biti dvostruki:
-to su efekti koji se odnose na kreiranje(razvoj)trgovine(trade creation)
-to su efekti koji se odnose na skretanje trgovine(trade diversion)
Kreiranje trgovine ogleda se u povecanoj traznji,u integraciji I odnosu
na nacionalno trziste,sto utice na bolju alokaciju resursa,povecavanje
proizvodnje,zaposlenosti I dohotka. Do skretanja trgovine dolazi zbog
toga,sto smanjenje troskova I cena unutar integracije moze dovesti do
zamene uvoza iz trecih zemalja proizvodima ostvarenim unutar integracije
zbog poboljsanih uslova proizvodnje unutar integracija.
Oblici regionalne ekonomske integracije mogu biti razliciti.Najnizi oblik
ove integracije predstavlja sporazum o preferencijalnoj trgovini.Ovim
sporazumom zemlje clanice se obavezuju da u medjusobnoj trgovini za odredjene
proizvode primenjuju nize carinske stope.Svaka zemlja clanica ovakvog
sporazuma ima pravo da u trgovini sa trecim zemljama primenjuje sopstvenu,nacionalnu
carinsku tarifu.
Sledeci oblik integracija predstavlja zona slobodne trgovine.Njena osnovna
karakteristika je u tome sto zemlje clanice integracije u medjusobnoj
razmeni ukidaju u celini I reciprocno carine I druge prepreke trgovini,ali
prema trecim zemljama primenjuju sopstvenu carinsku zastitu.
Carinska unija kao sledeci moguci oblik regionalne integracije karakteristicna
je po tome sto zemlje clanice uspostavljaju zajednicku tarifu I prema
trecim zemljama ,cime se otklanjaju problemi koji se mogu javiti u okviru
slobodne zone trgovine.
Sledeci visi oblik integracijae je zajednicko trziste.U zajednickom trzistu
su integrisana I trzista faktora proizvodnje tj.trziste rada I trziste
kapitala.
Najvisi oblik regionalne ekonomske integracije predstavlja ekonomska unija.Pored
elemenata carinske unije ,ona sadrzi:monetarnu uniju,koordinalciju nacionalnih
ekonomskih I socijalnih politika,spoljne I bezbedonosne politike,jedinstvenu
politiku prema trecim zemljama,usaglaseno zakonodavstvo.
Nastankom ovih integracija doslo je do velikih promena u razvoju samih
clanica EU,a samim tim I u Srbiji.
STRUKTURNA TRANSFORMACIJA PRIVREDE
Strukturno prilagodjavanje je sastavni deo procesa privrednog razvoja
,I samih integracija,koje u mnogome uticu na razvoj same ekonomske saradnje
drzava.Strukturno prilagodjavanje ne karakterise samo nerazvijene zemlje,vec
I visoko razvijene trzisne ekonomije.
Kada je o zemljama centralne I istocne Evrope rec, samim tim I Srbije,
politika strukturnog prilagodjavanja,pored ozivljavanja rasta I stvaranja
trzisnog privrednog sistema mora resavati probleme nezaposlenosti,niskih
plata I pogorsanja uslova rada,zatim rastucih nejednakosti u dohotcima
I porasta siromastva,kao I pogorsanje usluga socijalnog osiguranja I zastite.
Osnovni cilj politike strukturnog prilagodjavanja privrede Srbije je podsticanje
razvoja sektora I grana za koje u zemlji postoje najpovoljniji uslovi
za razvoj I koje mogu na bazi raspolozivih faktora proizvodnje dostici
najvisi nivo efikasnosti I konkurentnosti na osnovu nizih cena I istovremeno
boljeg kvaliteta.Promeni strukture privrede,unapredjenju konkurentnosti
I povecanju izvoza znacajno doprinose grane u kojima je doslo do ekspanzije
profitno orijentisanih preduzeca koja pod pritiskom konkurencije povecavaju
efikasnost.Privreda Srbije treba da ubrza ispunjavanje ovih cinilaca,radi
sto bolje ekonomske saradnje sa EU.
POLITIKA AGRARNE PODRSKE I ZASTITE U EU
Osvrt na agrarnu politiku,koja vec nekoliko decenija egzistira I razvija
se na prostoru zemalja clanica EU(Evropske unije),ima za cilj da ukaze
na resenja sadrzana u dokumentima Zajednice I pokaze da li su I u kojoj
meri,takva resenja primenljiva u nasoj stvarnosti.
Za nas je to od sustinskog znacaja,jer predstavljamo podrucje sa agrarnom
strukturom koja ne odudara bitnije od agrarne strukture u vecem broju
zemalja clanica.Buduci da je podrucje EU nase neposredno okruzenje I nas
dosadasnji najznacajniji trgovinski partner,spoznaja pravca razvoja I
promena u traznji za agrarnim proizvodima na ovom podrucju,treba da bude
vazan kriterijum za proizvodno usmeravanje nase poljoprivrede.
Danas postoje dva stuba Zajednicke poljoprivredne politike Evropske Unije:
-politika cena I trzista,koja regulise ekonomsku stranu poljoprivrede
-strukturna politika,koja selektivnim pristupom podstice promene
u strukturi poljoprivrede u savremenim uslovima.
Zajednicka agrarna politika ima svoju cenu I za tu svrhu zajednica je
formirala Evropski fond za garancije I usmeravanje.Sredstva fonda se ostvaruju
zajednickim ulaganjima zemalja clanica I preko dazbina za uvoz robe iz
zemalja van EU. Razmotrena dinamicka kretanja u evropskoj agrarnoj politici
predstavljaju I upozorenje kreatorima domace agrarne politike da kod subvencionisanja
poljoprivredne proizvidnje imaju u vidu kretanja u Evropskoj uniji.Sa
ponovnim uspostavljanjem I ozivljavanjem ekonomskih veza sa EU,za nasu
poljoprivredu,nova pravila I odnosi u ovoj grupaciji,svakako bi mogli
da predstavljajui nove izazove.
POJAM I INSTITUCIONALNE KARAKTERISTIKE CENTRALNE BANKE
U literaturi, centralna banka se cesto definise kao “banka banaka”.Ovaj
atribut centralna banka je dobila zbog toga sto je ona institucija finansijskog
sistema koja ima monopol u emitovanju papirnih novcanica I kovanog novca.U
cilju ostvarivanja svoje osnovne funkcije –obezbedjenje monetarne
stabilnosti,ona se stavlja iznad svih banaka u finansijskom sistemu,obavljajuci
funkciju kontrolora njihovog poslovanja.
Pojava
centralne banke vezana je za nastanak modernog bankarstva.Prva emisiona
banka osnovana je u Svedskoj 1656.godine, ali je centralna banka Engleske,osnovana
1694.godine imala najveci uticaj na razvoj centralnih banaka u ostalim
zemljama.
U pogledu organizacije funkcionisanja centralnih banaka,postoje tri osnovna
modela:
-u zemljama koje su organizovane kao unitarne drzave,postoji jedna
centralna banka
-drugi organizacioni oblik karakteristican je za zemlje federalnog
ili konfederalnog uredjenja
-treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje
koje su se udruzile u monetarnu uniju.
Treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje
koje su se udruzile u monetarnu uniju.Zemlje clanice monetarne unije odricu
se svog monetarnog suvereniteta,prihvataju jedinstvenu valutu I osnivaju
jedinstvenu centralnu banku(supranacionalna banka),koja sprovodi jedinstvenu
monetarnu I deviznu politiku za sve clanice unije.Supranacionalna centralna
banka funkcionise tako sto u svakoj zemlji clanici monetarne unije postoje
njeni ogranci.Primer ovakvog modela organizacije centralne banke je zemlja
clanica Evropske unije.
Evropski sistem centrlnih banaka(ESCB)sastavljen je od Evropske centralne
banke(ECB) I nacionalnih centralnih banaka(NCB-a),svih zemalja clanica
Evropske unije.Osnovni uslov za pristupanje Evropskoj uniji I Evropskoj
centralnoj banci je ostvarivanje I odrzanje stabilnosti cena.
Osnovni zadatak Evropske centralne banke je prudencione supervizija kreditnih
institucija I stabilizacija finansijskog sistema clanica monetarne unije.Mozemo
zakljuciti da izbor organizacione forme centralne banke zavisi od modela
administrativnog ustrojstva zemlje.
Centralna banka u nasoj zemlji dozivela je veci broj organizacionih promena.Do
pocetka sedamdesetih godina Narodna banka Jugoslavije funkcionisala je
kao jedinstvena institucija,da bi 1971.godine donosenjem ustavnih amandmana,a
zatim I ustava iz 1974.godine,bila organizovana kao sistem centralne banke.Raspadom
Jugoslavije I formiranjem nove Jugoslavije,kao drzavne zajednice dve republike,Srbije
I Crne Gore,organizovana je jedinstvena centralna banka.Medjutim,zbog
razornog delovanja inflacije 1993.godine,vlada Crne Gore donosi odluku
o uvodjenju zasebne monete,nemacke marke(a kasnije euro),koja funkcionise
kao sredstvo placanja na njenoj teritoriji.Takodje donosi odluku o formiranju
monetarnog odbora I time suspenduje ovlascenja jedinstvene centralne banke
Jugoslavije.Nepostojanje jedinstvene valute na celoj teritoriji drzavne
zajednice predstavlja specificnost u odnosu na sve poznate modele monetarnog
organizovanja.
Nezavisno od organizacionog modela I izbora instrumenata u vodjenju monetarne
politike,sve centralne banke imaju jedinstven zadatak.One su zaduzene
za obezbedjenje monetarne stabilnosti kao preduslov za uspesan ekonomski
razvoj zemlje.
ZAKLJUCAK
Da bi ekonomska saradnja Srbije I EU bila efektnija,moraju se izvrsiti
ozbiljne ekonomske reforme,koje zahtevaju veliku odgovornost,kako neposrednih
privrednih subjekata,tako I finansijskih institucija,da ucine sve u cilju
sto brzeg povratka na evropska,a i svetska robna I finansijska trzista.Glavni
uslov za to je svakako reintegracija Srbije u institucionalnu strukturu
svetske privrede,imajuci u vidu cinjenicu da danas medjunarodne ekonomske
I finansijske organizacije predstavljaju jedan koordinirani sistem institucionalizacije
medjunarodnih ekonomskih odnosa.
Razvojno finansiranje privreda pojedinih zemalja usmeravaju I nadziru,u
prvom redu Medjunarodni monetarni fond I Svetska banka.Bez reaktiviranja
clanskih prava u MMF,Svetskoj banci,Evropskoj banci za obnovu I razvoj,Evropskoj
investicionoj banci,Svetskoj trgovinskoj organizaciji,kao preduslov povratka
Srbije u medjunarodne finansijske tokove,ni robna razmena,ni drugi oblici
njenih medjunarodnih ekonomskih odnosa ne mogu se u znacajnijoj meri razviti.
LITERATURA:
1. Prof.dr Bogdan Ilic;Prof.dr Predrag Jovanovic Gavrilovic; Prof.dr
Aleksandar Gracanac “Medjunarodna ekonomija I finansije”,
VPS-Cacak,1999.godine
2. Prof.Dragan Stojovic “SR Jugoslavija I medjunarodne finansijske
I bankarske institucije” Centar za menadzment, Beograd, 2006.godina
3. Prof.Milica Vujicic “Ekonomika poljoprivrede” Ekonomski
fakultet, Kragujevac,2001.godina
4. Prof.dr Dragana Markovic “Monetarne finansije” Ekonomski
fakultet, Kragujevac,2003.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD |