|
SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
Spoljnotrgovinsko
poslovanje predstavlja, komunikaciju sa spoljašnjim svetom, odnosno prekogranični
promet roba i usluga.
Za svaku zemlju je jako bitan momenat odnosa sa inostranstvom, kao vrlo
značajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje. U savremenom svetu nijedna
zemlja bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi
dovoljna, poseno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju. Zbog toga kažemo
da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su
međusobne uslovljenosti i zavisnosti.Priroda ekonomskog života i ekonomske
aktivnosti ruši sve prepreke-pa čak i međudržavne granice i to i onda
kada su one razdvijene političkim ili nekom drugim činiocima.
Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskim odnosima
i spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj.U osnovi
toga stoje ekonomski interesi država i njihova ekonomija. Iz međunarodnog
ekonomskog okruženja dolaze brojni uticaji koji su od naročitog značaja
za privredni razvoj i tekuću ekonomsku stabilnost svake zemlje.
Možemo reći da u osnovi međunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri razloga
zbog kojih zemlje pojedinačno učestvuju u njima.
• Razlike u uslovima proizvodnje među zemljama i područijima sveta
• Opadajući troškovi proizvodnje
• Različitost u ukusima-veća ponuda na tržištu i potpunije zadovoljavanje
potreba.
Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti
iskoristi komparativne prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda
i usluga u odnosu na druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose.
Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih povoljnih uslova
za njihovu proizvodnju, niži troškovi proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda,
viši stepen primene tehnike i tehnologije. U krajnjem to omogućava viši
nivo produktivnosti rada i doprinosi rastu dohotka. Sve zemlje savremenog
sveta, manje ili više ekonomski su upućene jedna na drugu, odnosno stoje
u međusobnoj ekonomskoj zavisnosti i uslovljenosti.Danas nema apsolutno
autarhičnih privreda koje bi same sebi bile dovoljne. Ni jedna državna
zajednica ne podmiruje svoje materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom,
deo tih potreba podmiruje uvozom materijalnih dobara iz drugih zemalja,
a deo sopstvene proizvodnje namenjen je zadovoljavanju potreba u inostranstvu.Ako
bi se upitali zašto je to tako, moramo pre svega ukazati na brojne činioce
koji konkretnije obrazlažu nužnost uspostavljanja i razvijanja ekonomskih
odnosa sa inostranstvom svake zemlje posebno. Poznato je da su prirodna
bogatstva kao što su energetski izvori, rudna i mineralna bogatstva, prirodni
i klimatski uslovi kao faktori proizvodnje, neravnomerno raspoređeni u
svetu. Nijedna zemlja ma koliko ona bila velika ne raspolaže u dovoljnim
količinama i u odgovarajućem kvalitetu svim tim uslovima.Postoje zemlje
koje imaju velike izvore nafte, ali ne i dovoljno pitke vode, zemlje koje
imaju rude gvožđa ali nemaju električne energije, postoje zemlje koje
imaju povoljne uslove za proizvodnju industrijskih ali ne i poljoprivrednih
proizvoda i obrnuto, klimatski uslovi diktiraju mogućnosti i strukturu
poljoprivredne proizvodnje ali i strukturu potrošnje.Ako bi svaka zemlja
pojedinačno zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim prirodnim uslovima
i iazvorima, onda bi struktura te proizvodnje bila vrlo siromašna, ekonomski
vrlo neracionalna a proizvodnja mogih proizvoda nemoguća.
Međutim, zahvalujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja neravnomernosti
u rasporedu prirodnih bogatstava i uslova, kao činioca razvoja proizvodnje.Zemlje
koje nemaju svoje izvore nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju potrebe
za njom, isto to čine zemlje koje nemaju prirodnih bogatstava u gvožđu,
obojenom metalima, mineralnim sirovinama i dr.Zahvaljujući spoljnoj trgovini
i međunarodnoj razmeni ponuda poljoprivrednih proizvoda gotovo je ista
u svim zemljama sveta bez obzira na postojanje velikih prirodnih i klimatskih
razlika koje opredeljuju mogućnosti proizvodnje pojedinih poljoprivrednih
proizvoda u tim zemljama pojedinčno.Tako, na primer, tropsko voće i povrće
danas se gotovo podjednako nalazi na tržištima poljoprivrednih proizvoda
zemalja u kojima se ono gaji kao i zemljama gde ne postoje prirodni uslovi
za njihovu proizvodnju.
Međunarodni ekonomski odnosi i, posebno, spoljna trgovina dovode do ubrazanja
naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i svakoj zemlji
posebno.Inovacije u nauci, tehnici, i tehnologiji danas se brzo šire svetom
čime se prevazilazi neravnomernost u tehničko-tehnološkom napretku.Na
taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje ali i potrošnje u
svetu.Taj proces ima naročit značaj za one zemlje koje nisu u stanju da
same razvijaju nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje
proizvodnje.Spoljna trgovina i uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose
znanja iz jednog u druge delove sveta koja su sadržana u novim mašinama,
proizvodnoj opremi, proizvodima namenjenim zadovoljavanju različitih potreba
i na druge načine.Te njihove funkcije čine međunarodne ekonomske odnose
veoma značajnim faktorom tehničko-tehnološkog progresa u svetu.
Kako će se privreda jedne zemlje razvijati u velikoj meri zavisi od veličine
njenog unutrašnjeg tržišta.U zavisnosti od njega vrši se dimenzioniranje
i strukturiranje domaće proizvodnje na globalnom makroekonomskom planu
kao i optimizairanje proizvodnih i drugih kapaciteta za proizvodnju pojedinačnih
proizvoda na mikroekonomskom nivou.Bez spoljne trgovine u mnogim zemljama
ne bi bilo ekonomski racionalno organizovati proizvodnju onih proizvoda
čija se racionalnost postiže njihovom masovnom i velikoserijskom proizvodnjom
ili za čiju proizvodnju je potreban veliki kapital.U svim tim slučajevima
veličina ili bolje reći malo unutrašnje tržište, javlja se kao limitirajući
faktor razvoja proizvodnje u malim zemljama.Ali u uslovima razvijene spoljne
trgovine moguće je i u malim zemljama dimenzionirati obim proizvodnje
i strukturirati je prema zahtevima ne samo sopstvenog-domaćeg, već i međunarodnog
tržišta.Time se produbljuje proces specijalizacije i međunarodne podele
rada, a sve to ima pozitivan uticaj na rast i razvoj proizvodnje u svakoj
zemlji pojedinačno i u svetskim razmerama.
Spoljnom trgovinom, konkretnije uvozom i izvozom roba i usluga, utiče
se na regulisanjeodnosa ponude i tražnje na domaćem tržištu.Uvozom se
povećava obim ponude roba na tom tržištu, odnosno menja struktura te ponude
i usklađuje se sa zahtevima tražnje.Na drugoj strani, izvozom roba i usluga
smanjuje se njihova pojedinačna ponuda na tržištu.Izvozom se omogućuje
rast njihove proizvodnje iznad nivoa potreba domaćeg tržišta.Putem spoljnotrgovinske
razmene viškovi jednih proizvoda pretvaraju se u one proizvode kojih nema
dovoljno na domaćem tržištu, što je značajno sa stanovišta zadovoljavanja
potreba društva, ali i stabilnosti tekućih ekonomskih kretanja.Odsustvo
inostrane robe sa domaćeg tržišta dovodi do monopola domaćih proizvođača
na njemu i rađa čitav niz ekonomskih neracionalnosti kako na tržištu tako
i u proizvodnji i potrošnji.
Razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa uslovio je rastući značaj međunarodne
podele rada u kojoj, sa manje ili više uspeha, učestvuju sve zemlje sveta.Suština
te podele rada jeste u tome da se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju
onih proizvoda za koje ima najpovoljnije ekonomske i druge uslove i da
se sa tim proizvodima izlazi na međunarodno tržište.U toj proizvodnji
ona ostvaruje u svetskim razmerama nadprosečnu produktivnost rada, niske
troškove proizvodnje, brz tehničko-tehnološki razvoj proizvoda i dr.
Spoljna trgovina podrazumeva promet robe između različitih zemalja, odnosno-vrši
se između dva ili više područja koja su ograđena državnim ili carinskim
granicama, pa je prolaz robe preko državne ili carinske granice osnovni
kriterijum za razlikovanje spoljne od unutrašnje trgovine.Međunarodna
razmena roba njihov izvoz i uvoz, jeste najstariji i danas najrasprostranjeniji
sadržajni element međunarodnih ekonomskih odnosa.To je uslovljeno činjenicom
da je proizvodnjamaterijalnih dobara osnovni element ekonomske aktivnosti
svakog društva, pa je i normalno da njihova međunarodna razmena bude najznačajniji
element međunarodnih ekonomskih odnosa.
Promet usluga predstavlja još jedan element spoljnotrgovinskog poslovanja.Ovde
je bitno da su davalac i korisnik usluga iz različitih zemalja, odnosno
da je pružena usluga predmet deviznog plaćanja zbog čega se ovakav promet
naziva-nevidljivim izvozom, odnosno uvozom.
INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE
Ostvarivanje ciljeva spoljnotrgovinske politike podrazumeva primenu određenih
instrumenata i mera te politike.Današnja praksa spoljnotrgovinske politike
u svetu stvorila je čitav niz različitih instrumrnata te politike koji
se danas, manje više, primenjuju u svim zemljama sveta.
Instrumenti za regulisanje izvoza-primenjuju se u sistemu mera spoljnotrgovinske
politike sa osnovnim ciljem da zemlja poveća izvoz svojih proizvoda i
usluga, odnosno na taj način poveća svoj devizni priliv i aktivno deluje
na rešavanje svojih platnobilansnih problema
l.Izvozne premije i subvencija, imaju široku primenu
u podsticanju izvoza roba i usluga i koristi ih većina zemlja za sve ili
samo pojedine proizvode sa kojima izlazi na međunarodno tržište.Njih daje
država iz svog budžeta izvoznicima proizvoda i usluga.Na taj način, ona
stimuliše izvoznike, stvarajući mogućnost da oni snize cene svojih proizvoda
i usluga međunarodnom tržištu do nivoa premija i subvencija, odnosno država
na taj način utiče na povećanje konkurentske sposobnosti svoje privrede
na tom tržištu.Izvozne premije se obično utvrđuju u nekom procentu od
ostvarenog izvoza.
2.Kreditiranje izvoza, ima zadatak da omogući izvoznicima
da dođu do povoljnih kredita kojima će povećati proizvodnju namenjenu
izvozu ili olakšati plasman te proizvodnje na inostranom tržištu.Njih
odobrava država iz specijalnih fondova ili ih obezbeđuje putem mehanizma
kreditne politike.Na taj način izvoznici dolaze do jeftinijeg obrtnog
ili trajnog kapitala, što jača njihovu izvoznu poziciju stimuliše ih na
popvećanje izvoza.
3.Retenciona kvota, predstavlja procentualni deo deviza
ostvarenih izvozom koji ostaje izvozniku na slobodno raspolaganje.U svojim
deviznim sistemima pojedine zemlje propisuju obavezu da izvoznici ostvareni
devizni priliv po osnovu izvoza roba i usluga-u celini ili delimično,
prodaju državi po određenom kursu.Država može u celini ili delimično da
oslobodi pojedine izvoznike takve obaveze, odnosno da im tu obavezu-izraženu
kroz visinu retencione kvote, poveća ili smanji.Ako je ta obaveza prema
državi manja, to znači da će izvoznici biti stimulisaniji da više izvoze
jer im ostaje više deviza od ostvarenog izvoza na slobodno raspolaganje,
i obrnuto.
4.Vezivanje uvoznih prava za izvoz, predstavlja specifičan
instrument spoljnotrgovinske politike koji se primenjuje u zemljama sa
državnim sistemom raspolaganja devizama.Naime, u zavisnosti od ostvarenog
izvoza, izvoznicima se odobrava pravo na uvoz uopšte ili samo određenih
proizvoda.
5.Regulisanjem kursa domaće valute, vrši se poboljšanje
ili pogoršanje položaja izvoznika, ali i uvoznika, u primarnoj raspodeli
u zemlji.Promenom kursa domaće valute-devalvacijom ili revalvacijom, utiče
se na ekonomski položaj izvoznika i uvoznika.Kao mera stimulacije izvoza
primenjuje se devalvacija domaće valute.Ona omogućuje izvoznicima prisvajanje
većeg dela novostvorene vrednosti društva do koga dolazi promenom odnosa
između vrednosti domaće i inostranih valuta.Prelivanje novostvorene vrednosti
na ovaj način u korist izvoznika, dešava se da štetu uvoza, i na račun
opšteg rasta cena-inflacije
6.Damping, označava prodaju robe i usluga na inostranom
tržištu po cenama koje su niže od njihovih cena na domaćem tržištu, često
i niže od njihovih troškova proizvodnje.Ciljevi primene dampinga mogu
se odnositi na potiskivanje konkurenata sa određenih tržišta, osvajanje
novih tržišta, izvoz po svaku cenu radi povećanja deviznog priliva zemlje
i slično.
7.Kvantitativna ograničenja izvoza vrše se posebnim instrumentima,
kao što su zabrana izvoza, kontigentiranje izvoza i izvozne dozvole. Instrumenti
za regulisanje uvoza regulisanje uvoza primenom različitih instrumenata
i mera u osnovi može imati sledeće ciljeve: zaštitu domaće privrede od
inostrane konkurencije, uticaj na uspostavljanje željenih odnosa između
ponude i tražnje na domaćem tržištu, obezbeđenje sredstava za državni
budžet, uticaj na privrednu strukturu zemlje, strukturiranje uvoza i izvoza,
itd.Ova grupa instrumenata spoljnotrgovinske politike je vrlo brojna.Njihova
pojedinačna ili grupna primena uslovljena je ciljevima koje treba ostvariti
u politici uvoza ali i drugim oblastima spoljnotrgovinske politike.
Carine, čine najčešće upotrbljavani
instrument spoljnotrgovinske politike za regulisanje uvoza.Možemo ih definisati
kao posebnu vrstu poreza koji se naplaćuje na robu koja prolazi državnu
ili carinsku granicu.To praktično znači da svaka zemlja ima svoj carinski
režim, ili se taj režim proteže na zemlje članice carinske unije ako takav
oblik zajedništva između zemalja postoji.Unutar zemlje moguće je da postoje
slobodne carinske zone u kojima roba ne podleže carinjenju, pa je za veličinu
tih zona carinsko područje manje od državnog.
Carine se koriste pre svega, za regulisanje uvoza robe ali mogu biti primenjene
i za regulisanje njenog izvoza pa i tranzita preko državne teritorije.One
su klasičan instrument ograničenja spoljne trgovine koji se već vekovima
primenjuje u međunarodnoj trgovini.
a.prema ekonomskoj funkciji carine mogu biti zaštitne i fiskalne.Smisao
uvođenja zaštitnih carina jeste zaštita domaćih proizvođača na domaćem
tržištu od konkurencije inostranih proizvođača.Roba tih proizvođača, primenom
zaštitnih carina, postaje skuplja na domaćem tržištu od iznosa carina,
te se na ovaj način podstiče domaća proizvodnja u smislu njenog povećanja
i razvoja.
b.prema smeru kretanja robe, carine mogu biti: uvozne, izvozne i tranzitne.Uvozne
carine su najčešće u primeni i plaćaju se na robu koja se uvozi iz inostranstva
u cilju plasmana na domaćem tržištu.Izvozne i tranzitne carine retko se
primenjuju.Tranzitne carine se plaćaju na robu u tranzitu-robu koja prelazi
državnu teritoriju, odnosno teritoriju carinsko područja.
c.prema načinu određivanja carine mogu biti autonomne ili konvencionalne.
Autonomne svaka država određuje samostalno, nezavisno od drugih država.Dok
konvencionalne,isto određuje svaka država posebno, ali poštujući pritom
ugovorne obaveze koje ona ima sa drugim zemljama ili međunarodnim institucijama
i asocijacijama.
d.prema načinu carinjenja robe, razlikujemo jedinstvene i diferencijalne
carine.Prve se primenjuju jedinstveno na svu robu koja prelazi granicu
u uvozu, i pri tom se ne pravi nikakva razlika između roba.Diferencijalnim
carinama pravi se razlika prema vrsti robe, područja odakle roba dolazi
pa i trnsportnim sredstvima koja se koriste za njen prevoz.
e.prema načinu obračuna i naplate, carine mogu biti ad valorem-prema
vrednosti, specifične i mešovite.Ad valorem carine obračunavaju se
i naplaćuju procentualno od nabavne vrednosti robe.Specifične carine se
određuju za svaku vrstu robe, dok se u praksi najčešće koriste mešovite
carine, kao kombinacija obe vrste carina.
f.grupu ostalih carina čine:preferencijalne, antidampinške, kompezatorske,
borbene.Svaka zemlja ima svoj carinski sistem kao deo sistema ekonomskih
odnosa sa inostranstvom.Njegov sastavni deo je i carinska tarifa koja
predstavlja sistemski pregled roba, robnih grupa i carinskih stopa.
Svaka zemlja ima svoj carinski sistem kao deo sistema ekonomskih odnosa
sa inostranstvom.Njegov sastavni deo je i carinska tarifa koja predstavlja
sistemski pregled roba, robnih grupa i carinskih stopa.
Uvozne takse su poseban instrument regulisanja uvoza koji se primenjuje
zajedno sa carinama sa kojima se najčešće i zajedno naplaćuju.Smisao njihovog
uvođenja jeste izbegavanje međunarodnih konvencija i bilateralnih sporazuma
kojima se ograničava visina carinskog opterećenja robe i usluga u međunarodnom
prometu.Uvoznim taksama se one na indirektan način povećavaju, s obzirom
na to da se takse obračunavaju i plaćaju na isti način kao i carine.
Kvantitativna ograničenja uvoza kao i kod izvoza, vrše se posebnim instrumentima
među kojima su najčešće u primeni:zabrana uvoza, kontigentiranje i uvozne
dozvole.Radi se o administrativnim instrumentima čija je primena vrlo
raširena u praksi.Oni su u funkciji ostvarivanja ciljeva spoljnotrgovinske
politike ali i drugih ciljeva kao što su sprečavanje širenja zaraznih
bolesti, očuvanje životne sredine, očuvanje sigurnosti i bezbednosti,
zaštita zdravlja građana i dr.
Sa ekonomskog stanovišta zabrani uvoza nekih proizvoda i usluga, država
pribegava onda kada se potrebe za tim proizvodima i uslugama mogu zadovoljiti
domaćom proizvodnjom pa bi njihov uvoz predstavljao nepotrebno trošenje
deviznih sredstava.Kontigentiranje uvoza je instrument čijom primenom
se uvoz ograničava na određenu količinu proizvoda ili na određenu sumu
deviza koja se može utrošiti za uvoz pojedinih proizvoda.Razlozi za ovakvu
vrstu ograničenja uvoza mogu, takođe, biti platnobilansne prirode.Sistem
uvoznih dozvola podrazumeva da uvoznik, za uvoz određenih proizvoda, prethodno
obavezno pribavlja uvoznu dozvolu od nadležnog državnog organa.Treba podvući
i ovde, da nadležni državni organ autonomno procenjuje da li će dati dozvolu
za uvoz i kada će je dati.
Porez na promet kao instrument regulisanja uvoza, koristi se za dodatno
opterećenje uvezene robe pored uvoznih carina i taksi.Njegova suština
je u tome da se uvozni proizvodi namenjeni domaćem tržištu, dodatno oporezuju
primenom većih stopa poreza na promet u odnosu na visinu tih stopa koje
se primenjuju na proizvode domaćeg porekla.Pritom se polazi od toga da
se radi o luksuznim proizvodima kao što su, luksuzni automobili, strana
alkoholna pića, posebne vrste kozmetike i dr.,na koje se uvodi posebno
poresko opterećenje koje se sastoji u visokom porezu na promet.
ZAVISNOST ZEMLJE OD SPOLJNE TRGOVINE
Razvoj robne proizvodnje usko je vezan sa potrebom širenja nacionalnog-domaćeg
tržišta na kome proizvođači pretvaraju svoju robu u novac, ako uslov za
nastanak novog ciklusa proizvodnje.Rastuća proizvodnja, kao rezultat međunarodne
podele rada, prevazilazi potrebe i okvire nacionalnog tržišta.Nacionalno
tržište postaje nedovoljno za plasman domaće proizvodnje tako da je domaći
proizvođač prinuđen da jedan deo proizvoda plasira na tržišta izvan granica
svoje zemlje.Što je razvoj robne proizvodnje brži i nacionalno tržište
manje, to je neophodnost izlaska na svetko tržište veća. Važnost spoljne
trgovine u nacionalnoj privredi meri se relativnim učešćem vrednosti izvoza
i uvoza u nacionalnom dohotku.Najvažniji pokazatelj stepena zavisnosti
zemlje od spoljne trgovine je spoljnotrgovinski koeficijent, dobija se
kao odnos vrednosti spoljne trgovine-izvoz+uvoz i nacionalnog dohotka.
Ako je vrednost spoljnotrgovinskog koeficijenta do 5% onda se govori
o maloj ili niskoj zavisnosti zemlje od spoljne trgovine.Ako je ovaj koeficijent
između 5 i 20%, onda je zemlja srednje ili umereno zavisna od spoljne
trgovine. I najzad, ukoliko je spoljnotrgovinski koeficijent iznad 25%,
onda je zemlja visoko ili izraženo zavisna od spoljne trgovine.Stavljanjem
u odnos samo vrednosti izvoza jedne zemlje prema nacionalnom dohotku u
istoj godini dobija se koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza, kao takođe
jedan od pokazatelja zavisnosti zemlje od spoljne trgovine.Koeficijent
zavisnosti
zemlje od izvoza ustvari izražava sklonost uvozu.Ako se pri tome ovaj
pokazatelj posmatra u dužem vremenskom periodu za niz uzastopnih, obično
l0 godina, onda se dobija prosečna sklonost izvozu, kao trajnije obeležje
dotične privrede.
Stavljanjem u odnos vrednosti uvoza prema nacionalnom dohotku dobija se
koeficijent zavisnosti zemlje od uvoza ili kako se još naziva, sklonost
uvozu.Prosečna sklonost uvozu podrazumeva količnik u vidu odnosa vrednosti
uvoza i nacionalnog dohotka u više uzastopnih godina i predstavlja trajniju
karakteristiku neke privrede.
Odvojeno posmatranje koeficijenta zavisnosti zemlje od uvoza i izvoza
i spoljnotrgovinskog koeficijenta pruža realniju sliku zavisnosti zemlje
od spoljne trgovine.To se pokazalo opravdanim, jer spoljnotrgovinski koeficijent
može da prikrije slučajeve nekih zemalja koje su više zavisne od uvoza
u odnosu na izvoz ili obrnuto, usled čega se ne može sagledati prava slika
o uzrocima kretanja u spoljnotrgovinskom bilansu.Značaj ovih pokazatelja
zavisnosti zemlje od spoljne trgovine može se sagledati na primeru slučaja
neke od agrarno-sirovinskih koja ima monokulturni ili jednostrani
izvoz koji u svojoj strukturi sadrži mali broj proizvoda.
Ako na primer, neka zemlja izvozi samo naftu, to će predstavljati l00%
njenog nacionalnog izvoza, i na primer l5% svetskog izvoza nafte, njen
koeficijent važnosti izvoza biće visok 6,6. Sa ovim koeficijentom, položaj
zemlje u međunarodnoj trgovini biće nepovoljan, s obzirom da će ona biti
visoko zavisna od tedencija na svetskom tržištu, obrnuto, dakle povoljan
položaj će imati zemlja sa niskim učešćem, na primer pšenice, u ukupnom
nacionalnom izvozu 5% a visokim učešćem pšenice ove zemlje u svetskom
izvozu pšenice 50%, iz čega proizilazi nizak koeficijent važnosti izvoza
0,1.Slični primeri na strani uvoza mogu takođe ilustrovati značaj koeficijenta
važnosti uvoza, kao indikatora zavisnosti zemlje od spoljne trgovine.
U analizi zavisnosti zemlje od spoljne trgovine, koristi se još jedan
od pojedinačnih pokazatelja pod nazivom koeficijent važnosti međusobne
razmene dve zemlje.Ovaj koeficijent izračunava se tako što se stavlja
u odnos procentualno učešće strane zemlje u domaćem izvozu sa procentualnim
učešćem domaće zemlje u uvozu strane zemlje.Dobijeni rezultat pokazuje
koliko je puta strana zemlja za domaći izvoz važnija od domaće zemlje
za uvoz strane zemlje.
Neki od članova zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
ZAKON O SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU
("Sl. list SRJ", br. 46/92, 49/92 - ispr., 16/93, 24/94, 28/96,
29/97, 59/98,
44/99, 53/99, 55/99 - ispr., 73/2000 i 23/2001)
OSNOVNE ODREDBE
Clan 1
Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje koje obuhvata
spoljnotrgovinski
promet i obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu.
Clan 2
Spoljnotrgovinski promet i privredne delatnosti u inostranstvu mogu
da obavljaju
preduzeca i druga pravna lica, ako ispunjavaju uslove propisane ovim
zakonom.
Bankarske i druge finansijske poslove u inostranstvu mogu da obavljaju
banke u skladu
sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje
banaka, a
poslove osiguranja i reosiguranja u inostranstvu - osiguravajuce i
reosiguravajuce
organizacije, u skladu sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se
uređuje osnivanje
i poslovanje tih organizacija.
Clan 3
Na spoljnotrgovinsko poslovanje u oblasti naoružanja i vojne opreme
primenjuju se
odredbe ovog zakona, ako saveznim zakonom nije drukčije određeno.
Clan 4
Spoljnotrgovinski promet može za potrebe svoje delatnosti obavljati
domace fizicko lice
koje obavlja privrednu delatnost, ako je upisano u registar kod nadležnih
organa u skladu
sa ovim zakonom.
Clan 5
Preduzece i drugo pravno lice stiče pravo da obavlja spoljnotrgovinsko
poslovanje danom
upisa tog poslovanja u odgovarajući registar, ako ovim zakonom nije
drugačije
propisano.
Clan 9
Državni organ, politička stranka i druga organizacija mogu izvršiti
pojedinačan posao
spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe, a preduzeće i drugo pravno
lice koje nije
upisano u registar za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa može da
izvrši pojedinačan
posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe,odnosno da obavlja
poslove
spoljnotrgovinskog prometa u vezi sa njegovom delatnošcu na osnovu
odobrenja
saveznog organa nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom (u daljem
tekstu:
nadležni savezni organ).
Clan 10
Roba se može uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava uslove propisane
za stavljanje
u promet, odnosno za upotrebu na domacem tržištu, a usluge u skladu
sa domacim
propisima i medunarodnim ugovorima. Roba za koju je obavezna zdravstvena,
veterinarska, ekološka ili fitopatološka kontrola ili kontrola kvaliteta
može se uvoziti ili
privremeno uvoziti ako ispunjava propisane uslove. Roba se ne može
uvoziti ili
privremeno uvoziti ako je njen promet zabranjen u zemlji iz koje se
uvozi ili u zemlji u
kojoj je proizvedena. Preduzeće i drugo pravno lice ne može uvoziti
opremu i trajna
dobra za licnu potrošnju ako nije u zemlji obezbedilo rezervne delove,
potrošni materijal i
pribor za njihovo održavanje u rokovima predviđenim propisima o stavljanju
robe u
promet na domacem tržištu.
Clan 11
Izvoz, odnosno uvoz izvršen je kad je roba ocarinjena i kad je prešla
carinsku liniju,
odnosno kad je usluga pružena. Kao dan izvoza, odnosno uvoza robe smatra
se dan kad je
izvršeno carinjenje robe.
POSEBNI OBLICI SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA
Clan 17
Preduzece i drugo pravno lice, u okviru svoje proizvodne delatnosti,
može sa stranim
licem - proizvodacem zakljuciti ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji
na osnovu
odobrenja nadležnog saveznog organa. Odobrenje se može dati ako je
ugovor zakljucen u
pismenom obliku sa rokom trajanja od najmanje tri godine, ako je vrednost
izvoza po tom
ugovoru najmanje jednaka vrednosti uvoza i ako se razmenjuju reprodukcioni
materijal,
poluproizvodi, delovi sklopova,sklopovi i gotovi proizvodi u istorodnoj
proizvodnji, a
radi specijalizacije te proizvodnje.
USLUGE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU
Clan 22
Usluge u spoljnotrgovinskom prometu mogu da obavljaju preduzeca i druga
pravna lica
upisana u registar za obavljanje tih usluga, ako ovim zakonom nije
drukcije odredeno.
Uslugama u spoljnotrgovinskom prometu smatraju se narocito: izvodenje
investicionih
radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova stranom licu
u zemlji, usluge
medunarodnog transporta robe i putnika, pomorsko-tehnicke usluge na
moru i podmorju i
druge usluge koje su u vezi sa medunarodnim transportom (medunarodna
špedicija,
skladištenje i aerodromske usluge, agencijske usluge u transportu i
sl.), ugostiteljske i
turisticke usluge, posredovanje i zastupanje u prometu robe i usluga,
poštanskotelefonsko-
telegrafske i druge telekomunikacione usluge, usluge kontrole kvaliteta
i
kvantiteta u izvozu i uvozu robe, naucnoistraživacke, istraživacko-razvojne
i usluge
pružanja i korišcenja informacija i znanja u privredi i nauci, usluge
atestiranja i druge
usluge u skladu sa prihvacenom klasifikacijom i nomenklaturom.
Clan 25
Izvodenje investicionih radova, odnosno izvodenje pojedinih radova
na investicionom
objektu u Jugoslaviji (u daljem tekstu: investicioni radovi u Jugoslaviji),
može se ustupiti
stranom izvodacu na osnovu prethodno održanog javnog nadmetanja ili
izvršenog
prikupljanja ponuda odredenog najmanjeg broja ponuđaca, u skladu sa
propisima kojima
se ureduje javno nadmetanje i prikupljanje ponuda.
Clan 27
Ugovor o izvodenju investicionih radova u inostranstvu, odnosno ugovor
o izvodenju
investicionih radova u Jugoslaviji zakljucuje se u pismenom obliku
i upisuje se u poseban
registar koji vodi nadležni savezni organ.
Clan 28
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove
medunarodne
špedicije može organizovati otpremanje i dopremanje robe u medunarodnom
saobracaju
u svoje ime i po nalogu i za racun komitenta i zakljucivati ugovore
o prevozu, utovaru,
istovaru, pretovaru, sortiranju, pakovanju, uskladištenju i osiguranju
robe, organizovati
prevoz razlicitim prevoznim sredstvima, zastupati i vršiti poslove
u vezi sa carinjenjem
robe, osiguranjem povlastica i refakcija od vozara, ispostavljati i
pribavljati transportna i
druga dokumenta i vršiti druge poslove u vezi sa špediterskim uslugama
u
spoljnotrgovinskom prometu.
Clan 29
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za medunarodni
transport robe i
putnika može prevoziti robu i putnike u medunarodnom železnickom, drumskom,
pomorskom, vazdušnom, recnom i jezerskom saobracaju, utovarati i servisirati
i
opravljati transportna sredstva i delove.
Clan 30
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za obavljanje
pomorsko-tehnickih
i istraživackih usluga na moru i podmorju može ugovarati i vršiti vadenje
potonulih stvari
i njihovo dopremanje na obalno odredište, istraživanje nafte i mineralnih
dobara sa dna
mora, ugovarati i organizovati postavljanje platformi za eksploataciju
nafte i mineralnih
dobara iz podmorja, kao i ugovarati i vršiti snabdevanje tih platformi
rezervnim
delovima, hranom za posadu i drugim potrebama.
Clan 31
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za medunarodne
saobracajnoagencijske
poslove može zastupati i posredovati u prevozu robe i putnika u
medunarodnom saobracaju i vršiti druge poslove u vezi sa tim prevozom.
Clan 32
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za vršenje
turistickih poslova sa
inostranstvom može pružati usluge stranim licima, a narocito: ugostiteljske
usluge
(smeštaj, ishrana i dr.), turisticko-agencijske usluge, organizovati
turisticka putovanja i
izlete u Jugoslaviji i u inostranstvu, organizovati posete kulturnim,
privrednim, sportskim
ili drugim priredbama, organizovati sportski lov i ribolov, iznajmljivati
motorna vozila i
plovila, prihvatati, čuvati i održavati strana plovila, pružati usluge
igara na srecu, kao i
usluge turistickih putovanja i izlete u inostranstvo domacim licima.
Clan 33
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za snabdevanje
prevoznih
sredstava može snabdevati strana prevozna sredstva i domaca prevozna
sredstva koja
saobracaju na inostranim relacijama gorivom, mazivom, rezervnim delovima,
industrijskom i drugom robom, kao i snabdevati njihove posade i putnike
industrijskom i
drugom robom. Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar
za pružanje
aerodromskih usluga, može narocito prihvatiti i otpremati stranu robu
i putnike u
vazdušnom saobraćaju, pružati usluge pri sletanju i preletanju stranih
vazduhoplova,
prihvatati, snabdevati i otpremati te vazduhoplove.
Clan 34
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za organizovanje
medunarodnih
sajmova može priredivati sajmove, izložbe i druge oblike prikazivanja
privrednih i drugih
delatnosti u Jugoslaviji i inostranstvu i pružati druge usluge u oblasti
organizovanja
medunarodnih sajmova.
Clan 35
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove
kontrole kvaliteta i
kvantiteta robe u medunarodnom prometu vrši tu kontrolu prvenstveno
radi utvrđivanja
da kvalitet, kvantitet i druga svojstva robe ispunjavaju uslove iz
ugovora zaključenog
izmedu kupca i prodavca robe, a može vršiti i propisane ili uobičajene
delatnosti u vezi s
tom kontrolom, kao što su: kontrola pakovanja i otpremanja robe, kontrola
utovara,
istovara, pretovara, transporta i slaganja robe u transportno sredstvo,
kontrola skladišnog
prostora, kontrola transportnih sredstava, vršenje ekspertiza i dr.
PRIVREMENI IZVOZ I UVOZ
Clan 43
Radi pružanja usluga stranim
licima i korišcenja usluga stranih lica i u drugim
slucajevima kad se roba izvozi, odnosno uvozi sa obavezom vraćanja
u odredenom roku,
u istom ili promenjenom stanju, roba se može privremeno izvoziti, odnosno
privremeno
uvoziti.
Clan 44
Preduzece i drugo pravno lice može privremeno izvoziti, odnosno uvoziti
u zakup
opremu radi korišcenja u proizvodnji i radi pružanja usluga. Ugovor
o zakupu obavezno
sadrži rok trajanja zakupa, a može se predvideti da po isteku ugovornog
roka zakupac
trajno zadrži privremeno izvezenu, odnosno uvezenu opremu - lizing.
Carinarnica, u
skladu sa propisanim oblikom izvoza, odnosno uvoza i pod uslovima propisanim
saveznim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, odobrava privremeni
izvoz,
odnosno privremeni uvoz opreme u zakup, odnosno lizing.
Clan 46
Preduzece i drugo pravno lice može da obavlja poslove oplemenjivanja
robe (preradu,
doradu i obradu) stranog lica ili preduzeca koje obavlja poslove reeksporta,
odnosno
može dati na oplemenjivanje robu stranom licu. Preduzece i drugo pravno
lice može, na
osnovu odobrenja nadležnog saveznog organa, uslugu oplemenjivanja platiti,
odnosno
naplatiti u robi koja je data na oplemenjivanje, odnosno koja je oplemenjena.
Na izvoz i
uvoz robe kojom se placa, odnosno naplacuje usluga oplemenjivanja primenjuju
se
propisi kojima se uređuje izvoz, odnosno uvoz te robe.
Clan 47
Savezna vlada odreduje vrstu i namenu privremenog izvoza i uvoza, rokove
privremenog
izvoza i uvoza po namenama, a može odrediti koja se roba ne može privremeno
izvoziti i
uvoziti.
OSTALE ODREDBE O IZVOZU I UVOZU
Clan 48
Preduzeće i drugo pravno lice može uvoziti robu na osnovu prethodno
održanog javnog
nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe. Javno nadmetanje
i
prikupljanje ponuda objavljuje se u javnom glasilu, a na njemu mogu
da učestvuju strana
i domaca lica. Pod uvozom na osnovu prethodno održanog javnog nadmetanja
podrazumeva se i kupovina robe na robnim berzama.
Clan 50
Preduzece i drugo pravno lice može u okviru zakljucenih ugovora o izvozu
i uvozu
izvoziti i uvoziti robu radi zamene ranije isporucene robe za koju
je komisijski utvrdeno
da je neispravna ili da ne odgovara ugovorenim uslovima do roka predviđenog
ugovorom
za otklanjanje nedostataka i izvoziti i uvoziti robu kao naknadu za
dugorocnu poslovnu
saradnju kada je to predvideno ugovorom.
PRIBAVLJANJE I USTUPANJE PRAVAINDUSTRIJSKE SVOJINE I ZNANJA I ISKUSTVA
(KNOW-HOW)
Clan 53
Preduzece i drugo pravno lice može pribavljati od stranog lica, odnosno
ustupiti stranom
licu pravo industrijske svojine i znanje i iskustvo.
Clan 55
Ugovor o pribavljanju patenta i znanja i iskustva mora da sadrži:
1) obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da ce se primenom patenta,
odnosno
znanja i iskustva proizvesti roba ugovorenog kvaliteta, kao i obavezu
da se za vreme
važenja ugovora primaocu stavljaju na raspolaganje poboljšanja na patentu
i znanju i
iskustvu;
2) obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da njihovo korišcenje
ne utice štetno na
život i zdravlje ljudi, odnosno stvari i životnu sredinu;
3) klauzulu da se stavljanjem u promet proizovda proizvedenih po pribavljenom
patentu i
znanju i iskustvu ne povreduju prava trecih lica ili obavezu davaoca
da ce preduzecu,
drugom pravnom licu i trecem licu nadoknaditi štetu nastalu u slucaju
povredivanja prava
treceg lica.
Clan 56
Ugovorom o pribavljanju patenta i znanja i iskustva ne može se predvideti
zabrana da:
1) preduzece i drugo pravno lice primenjuje, unapreduje, dopunjuje
i dalje razvija
pribavljeni patent i znanje i iskustvo i da u svoje ime zašticuje inovacije
do kojih je došlo
sopstvenim istraživanjem;
2) preduzece i drugo pravno lice samostalno odlucuje o nabavci ili
korišcenju sirovina,
reprodukcionog materijala, rezervnih delova i opreme;
3) preduzece i drugo pravno lice izvozi proizvode i usluge u odredene
zemlje, osim u
zemlje u kojima davalac patenta i znanja i iskustva ima ili je dao
iskljucivo pravo
proizvodnje, odnosno vršenja usluga za iste proizvode i usluge;
4) patent, znanje i iskustvo, ciji je rok važnosti istekao za vreme
važenja ugovora, koristi
i posle prestanka ugovora, odnosno obaveza preduzeca i drugog pravnog
lica da placa
naknadu za korišcenje patenta i znanja i iskustva posle prestanka ugovora.
PRIVREMENE MERE
Clan 58
Ako nastanu poremecaji u spoljnotrgovinskoj razmeni i platnom bilansu,
Savezna vlada
preduzece mere za otklanjanje tih poremecaja.
Clan 59
Ako se usled nepredvidenih okolnosti u kratkom vremenskom periodu znatno
poveca
uvoz odredene robe ili se uvoz te robe vrši pod uslovima koji dovode
do poremecaja na
domacem tržištu i nanose, ili prete da nanesu znatnu štetu domacoj
proizvodnji slicne
robe, Savezna vlada privremeno preduzima mere za otklanjanje nastalih
poremecaja i
šteta. Te mere se primenjuju za vreme neophodno za sprecavanje ili
otklanjanje štete,
odnosno poremecaja.
Radi sprecavanja poremecaja u snabdevanju prehrambenim proizvodima
i drugim
strateškim proizvodima, kao i radi zaštite iscrpljivih prirodnih izvora,
Savezna vlada
može preduzeti mere privremenog ogranicavanja ili zabrane izvoza tih
proizvoda.
Clan 60
Ako se u posebno sprovedenom postupku utvrdi da uvoz prouzrokuje štetu
ili postoji
opasnost od nastanka štete za domacu proizvodnju (damping) nadležni
savezni organ
propisuje antidampinšku dažbinu. Smatra se da postoji damping kada
se neka roba uvozi
po ceni koja je niža od njene normalne vrednosti pri cemu izaziva ili
preti da izazove
ozbiljnu štetu postojecoj domacoj proizvodnji ili ako bi takav uvoz
znatno usporio
osvajanje odredene domace proizvodnje.
UNAPREÐENJE IZVOZA ROBE I USLUGA
Clan 61
Izvoz robe i usluga i ostvarivanje deviznog priliva, pružanje usluga
domacim i stranim
licima u medunarodnom saobracaju (medunarodni transport robe i putnika
i poštanskotelefonsko-
telegrafske i druge telekomunikacione usluge) podsticu se: politikom
realnog
kursa dinara, razvojnom politikom, kreditno-monetarnom politikom, sistemom
i
mehanizmom povracaja poreskih, carinskih i drugih dažbina, povracajem
dela vozarine
na inostranoj relaciji i drugim merama ekonomske politike.
OBAVLJANJE PRIVREDNIH DELATNOSTI U INOSTRANSTVU
Clan 64
Pod obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu, u smislu ovog
zakona,
podrazumeva se obavljanje proizvodnih, trgovinskih, uslužnih, naucnoistraživackih
i
istraživacko-razvojnih delatnosti, bankarskih i drugih finansijskih
poslova i poslova
osiguranja i reosiguranja, u skladu sa propisima zemlje u kojoj se
te delatnosti, odnosno
poslovi obavljaju. Preduzeca, druga pravna lica, osiguravajuce i reosiguravajuce
organizacije koji obavljaju privredne delatnosti u inostranstvu upisuju
se u registar koji
vodi nadležni savezni organ. O zahtevu za upis u registar nadležni
savezni organ dužan je
da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Clan 65
Preduzece, drugo pravno lice, banka i druga organizacija iz clana 64
stav 2 ovog zakona
(u daljem tekstu: osnivac) može u inostranstvu osnovati preduzece i
drugi oblik
organizovanja za obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu koji
za svoje obaveze
odgovaraju do visine uloženih sredstava.
Clan 66
Osnivac može odluciti da preduzece koje je osnovao u inostranstvu osnuje
drugo
preduzece u inostranstvu; da pristupi kao osnivac preduzecu koje je
osnovalo drugo
preduzece; da otkupi osnivacki ulog stranog lica, odnosno domaceg lica
u preduzecu u
inostranstvu i da poveca svoj osnivacki ulog u preduzecu u inostranstvu,
o cemu je dužan
da, u roku od 30 dana od dana izvršene promene, obavesti Savezno ministarstvo
radi
upisa u registar.
Clan 70
Osnivac može osnovati preduzece u inostranstvu za holding poslovanje
ako ispunjava
uslove iz clana 68 ovog zakona i ako u tom preduzecu raspolaže sa više
od 50% udela u
osnivackom ulogu. Pod holding poslovanjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva
se
osnivanje i finansiranje drugih preduzeca i upravljanje drugim preduzecima
u
inostranstvu.
Clan 71
Osnivac holding preduzeca može odluciti da to preduzece osnuje u istoj
ili drugoj zemlji
drugo preduzece, ako osnivac ispunjava uslove iz clana 68 ovog zakona
i ako holding
preduzece raspolaže sa više od 50% uloga u preduzecu koje osniva.
Clan 74
Ako preduzece u inostranstvu iskaže gubitak po godišnjem obracunu,
po propisima
zemlje u kojoj je osnovano, taj gubitak pokriva saglasno propisima
te zemlje.
Clan 75
Preduzece u inostranstvu može prestati sa radom po odluci osnivaca,
u slucajevima
predvidenim ovim zakonom i po propisima zemlje u kojoj je osnovano.
U slucajevima iz
stava 1 ovog clana, osnivac je dužan da obavesti nadležni savezni organ
radi brisanja
preduzeca iz registra.
CUVANJE UGLEDA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU
Clan 83
Preduzece i drugo pravno lice i zaposleni u tom preduzecu, odnosno
u drugom pravnom
licu dužni su da u spoljnotrgovinskom poslovanju cuvaju ugled preduzeca,
drugog
pravnog lica i zemlje u inostranstvu. Povredom ugleda smatra se postupanje
protivno
dobrim poslovnim obicajima, poslovnom moralu i suprotno donetim uzansama,
kao i
nanošenje štete drugim preduzecima i drugim pravnim licima nelojalnom
utakmicom.
KONTROLA SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA
Clan 85
Kontrolu spoljnotrgovinskog poslovanja vrše služba nadležna za platni
promet i
finansijski nadzor, Narodna banka Jugoslavije i carinski organi u okviru
ovlašcenja
utvrdenih saveznim zakonom, o cemu dostavljaju izveštaj nadležnom saveznom
organu.
Inspekcijski nadzor spoljnotrgovinskog poslovanja vrši Savezni tržišni
inspektorat i
Savezni devizni inspektorat.
Clan 86
Carinski organi, prilikom carinjenja robe, vrše kontrolu da li stvarno
stanje robe koja se
izvozi ili uvozi odgovara propisanom obliku izvoza i uvoza i da li
postoji atest za robu
koja podleže obaveznom atestiranju. U vršenju te kontrole primenjuju
se propisi kojima
se ureduje vršenje kontrole pri carinjenju robe.
KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
Clan 93
Novčanom kaznom od 60.000 do 600.000 novih dinara kazniće se za privredni
prestup
preduzece ili drugo pravno lice:
1) ako bez upisa u odgovarajuci registar obavlja spoljnotrgovinsko
poslovanje, osim
ako ovim zakonom nije drukcije propisano (clan 5);
2) ako obavlja poslove spoljnotrgovinskog prometa za cije izvršenje
nije dobilo
odobrenje od nadležnog saveznog organa (clan 9);
3) ako zakljuci ugovor o uvozu ili privremenom uvozu robe koja ne ispunjava
uslove
za stavljanje u promet, odnosno za upotrebu te robe na domacem tržištu,
odnosno
ako zakljuci ugovor o uvozu usluga koji nije u skladu sa domacim propisima
i
medunarodnim konvencijama, ili robe ciji je plasman zabranjen u zemlji
porekla,
odnosno ako uvozi opremu i trajna dobra za licnu potrošnju, a u zemlji
nije
obezbedilo rezervne delove, potrošni materijal i pribor za njihovo
održavanje u
propisanom roku (clan 10);
4) ako se ne pridržava propisanog oblika izvoza ili uvoza za robu koju
izvozi ili
uvozi kojim je roba razvrstana na pojedine oblike izvoza i uvoza ili
ako uveze
opasne otpadne materije (clan 12);
5) ako bez odobrenja nadležnog saveznog organa sa stranim licem zakljuci
ugovor o
dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji, odnosno ako najkasnije do 31.marta
naredne
godine ne izvrši prebijanje dugovanja i potraživanja medusobnih isporuka
po tom
ugovoru za prethodnu godinu (clan 17 st. 1 i 2);
6) ako bez odobrenja odnosno suprotno odobrenju nadležnog saveznog
organa vrši
kompenzacione poslove ili kupuje robu u inostranstvu radi prodaje u
inostranstvu,
odnosno kupljenu i uvezenu ili privremeno uvezenu robu ponovo
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Clan 105
U slucaju prestanka prava za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja
reduzece može
zapocete poslove spoljnotrgovinskog poslovanja završiti ili ih ustupiti
preduzecu i
drugom pravnom licu koje je registrovano za spoljnotrgovinsko poslovanje.
Clan 106
Osnivaci kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdato odobrenje,
odnosno
kojima je registrovano obavljanje odredenog oblika privrednih delatnosti
u inostranstvu,
mogu nastaviti obavljanje tih delatnosti u skladu sa izdatim odobrenjem,
odnosno
registracijom, s tim što su dužni o svim statusnim promenama u organizovanju
obavestite
nadležni savezni organ, a banke - Narodnu banku Jugoslavije u roku od
30 dana od dana
nastalih promena.
Clan 107
Propisi i drugi opšti akti koji su doneseni na osnovu ovlašcenja iz Zakona
o
spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni list SFRJ", br. 63/89
i 22/92) uskladice se sa
odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Clan 108
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o spoljnotrgovinskom
poslovanju ("Službeni list SFRJ", br. 63/89 i 22/92).
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad
u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
SEMINARSKI
RAD
|
|