SEMINARSKI RAD IZ MEDJUNARODNE
EKONOMIJE
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJAPosle Drugog svetskog rata, jedna od značajnijih tendencija u svetskoj privredi bila je institucionalizacija međunarodnih ekonomskih odnosa. Odmah nakon rata stvorene su dve međunarodne organizacije u oblasti međunarodne finansijske saradnje država-Međunarodni monetarni fond (International Monetary Fund-IMF) i Međunarodna banka za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development IBRD).Ali pokušaj da se stvori jedna međunarodna organizacija u oblasti međunarodne trgovinske saradnje država je propao, jer na Konferenciji Ujedinjenih Nacija o trgovini i zaposlenosti, koja je održana 1948. godine u Havani na kojoj je izrađen nacrt o konvenciji o Međunarodnoj trgovinskoj organizaciji (ITO), nije došlo do usvajanja istog usled nespremnosti Kongresa SAD da ratifikuju ovu konvenciju. Neke od zemalja učesnica su nezavisno od konferencije počele da pregovaraju o sniženju carina i trgovini robom i kao rezultat tih pregovora nastao je Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT). Kasniji pregovori na istu temu ,u više rundi ,uslovili su nastanak međunarodnog trgovinskog sistema. Takav sistem je funkcionisao skoro 50 godina sve do nastanka Svetske trgovinske organizacije (Svetska trgovinska organizacija-STO) 1995.godine. Nastanak Svetske trgovinske organizacijePrema opštoj teoriji međunarodnih organizacija, neophodna su dva uslova
za nastanak jedne međunarodne organizacije: Odnos STO i GATT- aNa konferenciji u Breton Vudsu jula 1944. godine osim formiranja Međunarodne
banke za obnovu i razvoj (IBRD) i Međunarodnog monetarnog fonda (IMF)
bilo je planirano osnivanje i Međunarodne trgovinske organizacije (International
Trade Organization-ITO). Međutim, sporazum o ovoj poslednjoj organizaciji
nije ratifikovan u američkom kongresu, za razliku od sporazuma o osnivanju
IBRD i MMF. Umesto stvaranja Svetske trgovinske organizacije, nakon Bretonvudske
konferencije, sklopljen je Opšti sporazum o carinama i trgovini GATT (General
Agreement on Tariffs and Trade). GATT su potpisale 1947. godine 23 zemlje.
Sporazum je stupio na snagu 01.januara 1948. godine. Zemlje potpisnice
GATT-a složile su se oko tri osnovna principa : Članstvo i organizaciona struktura u STO Automatsko članstvo, odnosno status zemlje osnivača u STO, stekle su
one zemlje koje su do 30.decembra 1994. godine, stekle status zemlje ugovornice
GATT-a, odnosno do dana stupanja na snagu Svetske trgovinske organizacije
(1.januar 1995) i ratifikovale Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske
organizacije i Multilateralne trgovinske sporazume sa listama ustupaka
i obaveza koje su pridodate GATT-u tokom Urugvajske runde. Sve ove zemlje
se smatraju zemljama osnivačima Svetske trgovinske organizacije . Članstvo
u Svetskoj trgovinskoj organizaciji otvoreno je za sve zemlje podobne
za prijem u STO. Zemlje koje nisu članice Svetske trgovinske organizacije
punopravno članstvo mogu steći po normalnoj proceduri, tj. podnošenjem
molbe za pokretanje postupka za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju
. U proceduri razmatranja molbe ozbiljno se razmatra spoljnotrgovinska
politika i spoljnotrgovinski sistem i režim zemlje, i nakon usaglašavanja
i pozitivnog mišljenja odgovarajućeg organa Svetske trgovinske organizacije
, odluku o prijemu u članstvo donosi Ministarska konferencija, odnosno
Generalni savet sa najmanje 2/3 glasova zemalja članica, po sistemu jedna
zemlja jedan glas. Principi i funkcije Svetske trgovinske organizacijePrincipi STOPrincipi na kojima se zasniva multilateralni trgovinski sistem,utvrđeni
STO sporazumima su : Funkcije Svetske trgovinske organizacijeOsnovne funkcije Svetske trgovinske organizacije su: Sporazumi Svetske trgovinske organizacijePravila - sporazumi STO rezultat su višegodišnjih pregovora država članica GATT. Oni se odnose na promet roba,intelektualnih usluga i industrijske svojine. Do sada je potpisano oko 30 sporazuma i programa odnosno obaveza koje su individualne zemlje članice preuzele u pogledu smanjenja carinskih tarifa i drugih trgovinskih barijera, kao i otvaranja tržišta usluga konkurenciji sa strane. Carine i trgovinaPočev od 1.januara 1995. godine, izmenjeni i dopunjeni GATT, postao je
faktički, STO sporazum o carinama i trgovini robama, u skladu sa rezultatima
postignutim Urugvajskom rundom pregovora. Najvažniji kvantitativni rezultati
Urugvajske runde pregovora bili su, pored ostalog, sledeći: PoljoprivredaSporazumom o poljoprivredi predviđena je transformacija necarinskih mera zaštite (kao što su uvozne kvote i subvencije) u carine,konsolidovanje carinskih stopa i njihovo postepeno smanjivanje u roku od pet godina za razvijene zemlje, odnosno u roku od deset godina za zemlje u razvoju. Tim aktom, pored ostalog, predviđeno je smanjivanje carinskih tarifa u trgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda u proseku 36% za razvijene i 24% za nerazvijene zemlje u narednih pet, odnosno 10 godina. Od implementacije Sporazuma o poljoprivredi, koja je u toku, očekuje se stvaranje svetskog tržišta poljoprivrednih proizvoda koje bi bilo više pravedno za farmere širom sveta,uz ravnomerniji razvoj poljoprivrede i stabilniju proizvodnju hrane. Tekstil i odećaSporazumom o tekstilu i odeći predviđena je postepena liberalizacija trgovine proizvodima tekstilne industrije koja bi trebalo da bude apsolutna u 2005. godini. Tim sporazumom eliminisan je sistem uvoznih kvota koji je dominirao u trgovini tekstilom i odećom od ranih 1960-tih godina, što će podstaći razvoj tekstilne industrije u svetskim razmerama. Procenjuje se da ta industrijska grana zapošljava od 20% do 40% radnoaktivnog stanovništva u svetu. Trgovina uslugamaOpštim sporazumom o trgovini uslugama - pored opštih principa i obaveza
koje važe za internacionalnu trgovinu robama - utvrđena su pravila internacionalne
trgovine za specifične sektore usluga, prilagođena prirodi tih vrsta dobara,
kao i utvrđene specifične obaveze individualnih zemalja da omoguće pristup
njihovim tržištima usluga. Prava intelektualne svojineSporazumom finalnog akta Uragvajske runde pregovora o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, koji je stupio na snagu 1. januara 1995. godine, regulisan je pravni režim zaštite prava intelektualne svojine u prometu, kao što su autorska i njima slična prava (kopirajt, zaštita autora kompjuterskih programa, filmova i dr.), zaštitni trgovački znakovi roba i usluga, industrijski dizajn, patenti, geografske oznake, topografije integralnih kola, neobjavljene informacije, poslovne tajne i dr. Razvijenim zemljama dat je rok od jedne godine, zemljama u razvoju i tranziciji od 5 godina i nerazvijenim zemljama od 11 godina da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa odredbama tog STO sporazuma. Zaštita patenata, predviđena ovim sporazumom, zasniva se na odredbama Pariske konvencije o patentima iz 1967. godine. Pored zaštite prava intelektualne svojine, sporazumom su predviđene i mere za ostvarivanje i jačanje te zaštite, čime se posebno bave dve specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija – Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) i UNESKO . Strana ulaganja koja utiču na trgovinuSporazumom finalnog akta Uragvajske runde koji se odnosi na strana ulaganja koja utiču na trgovinu predviđene su obaveze država članica da neizostavno sarađuju u pogledu stranih investicija koje mogu da utiču na tokove međunarodne robne razmene, odnosno da ni jedna od njih ne primenjuje mere koje vrše diskriminaciju stranaca ili stranih roba (dobara i usluga). Tim sporazumom, pored ostalog, osnovan je Komitet za uslove praćenja stranih ulaganja. Ostali sporazumiOstali važniji sporazumi finalnog akta Urugvajske runde su: Sporazum
o tehničkim preprekama trgovini; Sporazum o inspekciji robe pre isporuke;
Sporazum o pravilima o poreklu robe; Sporazum o carinskoj vrednosti; Sporazum
o procedurama za izdavanje dozvola; Sporazum o antidempingu; Sporazum
o zaštitnom sistemu; Sporazum o subvencijama i kompenzacijama; i dr. Multilateralni trgovinski sistem institucionalizovan osnivanjem Svetske
trgovinske organizacije nije ni savršen i završen sistem.Takoreći od prvog
dana stupanja na snagu STO postojala je i postoji potreba daljeg dograđivanja
institucionalizovanog multilateralnog trgovinskog sistema.U dosadašnjoj
praksi svog funkcionisanja STO nije pokazala dovoljnu efikasnost, odgovornost
i legitimnost u upravljanju globalnom ekonomijom, još uvek nije postala
jedan operacionalizovan sistem(Operational System).Zato je neophodno još
preciznije definisati funkcije STO, način ostvarivanja preuzetih obaveza,mehanizam
pregovaranja, postupak donošenja odluka, proceduru odlučivanja, posebno
u Telu za rešavanje sporova, i dr.Posebno je važno usavršiti mehanizam
za rešavanje sporova (Dispute Settlement Mechanism) koji će automatski
primoravati i najbogatije zemlje kao što su SAD i EU da se bez pogovora
pridržavaju zajednički utvrđenih pravila u internacionalnoj trgovini. Literatura
preuzmi seminarski rad u wordu » » » Besplatni Seminarski Radovi |