SEMINARSKI RAD IZ MEDJUNARODNE
EKONOMIJE
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
EFTA - Ekonomsko udruženje slobodne trgovineEkonomsko udruženje slobodne trgovine (EFTA) je medjunarodna organizacija, nastala tokom druge polovine prošlog veka. Kroz svoje postojanje bila je praćena turbulentnim promenama. Zemlje članice su se vremenom menjale, ali je svrha njenog postojanja ostala ista – stvoriti slobodnu trgovinu proizvoda medju članicama i uklanjanje ekonomskih barijera ulaska na druga tržišta. Ovim radom biće dotaknuto par bitnih tema s osvrtom na sam početak osnivanja EFTA. Biće reči o njenim osnovnim karakteristikama, ciljevma i odnosima sa EEZ i EU kao značajnim medjunarodnim organizcijama. Na samom kraju rada, ali za nas i možda najznačajnijem aspektu posmatranja EFTA kao značajne medjunarodne organizacije, susrećemo se sa odnosom naše zemlje,kao najnovije članice i ove organizacije. 2. USLOVI ZA STVARANJE EFTAEFTA se zasniva na premisi slobodne trgovine kao načina postizanja ekonomskog
rasta i prosperiteta njenih zemalja članica kao i promovisanja bliže ekonomske
saradnje među zemljama Zapadne Evrope. 3. ISTORIJATZemlje osnivači EFTA su počele razmatranja o međusobnom dogovoru o slobodnoj
trgovini još 1959. god., kao odgovor na osnivanje Evropske
Ekonomske Zajednice u januaru 1958. god. EFTA je osnovana u potpisivanjem
sporazuma 4. januara 1960. godine u Stokholmu, stupila je na snagu 3.
maja iste godine nakon ratifikacije u parlamentima zemalja članica i referenduma
u Švajcarskoj. 4. PROMENE U ČLANSTVUEFTA je od svog osnivanja 1960. god, imala nekoliko promena u svom članstvu. Velika Britanija i Danska napustaju EFTA krajem 1972. god. Da bi postale članice Evropske zajednice, potom EFTA napušta Portugal krajem 1985. god. a Švedska, Finska i Austrija napustaju EFTA krajem 1994. god. Posle smanjenja broja zemalja članica EFTA, ovu organizaciju su činile samo: Norveška, Švajcarska i Island.
4.1 GENERALNI SEKRETARI EFTA• 1960-1965: Frank E. Figgures• 1965-1972: Sir John Coulson • 1972-1975: Bengt Rabaeus • 1976-1981: Charles Müller • 1981-1988: Per Kleppe • 1988-1994: Georg Reisch • 1994-2000: Kjartan Jóhannsson • 2000-2006: William Rossier • 2006-2009: Kåre Bryn 5. ODNOS EFTA I EVROPSKOG EKONOMSKOG PROSTORAEFTA članice Norveška, Island i Lihenštajn, osim Švajcarske, takodje su članovi Evropske ekonomske oblasti EEO, dok su Švajcarska, Island i Norveška (osim Lihenštajna) članice Šengenskog sporazuma.
6. CILJEVI EFTA-EPrilikom osnivanja postavljen je cilj da se ostvari zona slobodne trgovine
za industrijske proizvode do 1970. godine, što je ostvareno znatno ranije
decembra 1966. godine. Plan je bio smanjenje carina izmedju zemalja članica
EEZ. Javila se potreba šireg tržista obe grupacije, kao uslov dalje integracije
u zapadnoj Evropi. Osnovni ciljevi bili su: - Stalna ekspanzija ekonomske aktivnosti u udruženju kao celini i svakoj zemlji članici posebno - Puna zaposlenost - Povećanje proizvodnje i racionalna upotreba resursa - Finansijska stabilnost i poboljšanje životnog standarda - Robna razmena među zemljama članicama u uslovima slobodne konkurencije - Harmonični razvoj svetske trgovine - Progresivno otklanjanje trgovinskih ograničenja 7. KARAKTERISTIKE„EFTA kao zona slobodne trgovine nema zajedničku carinsku tarifu prema trećim zemljama. Svaka zemlja članica ima slobodu da određuje sopstvene carine i da vodi samostalnu spoljnotrgovinsku politiku prema zemljama nečlanicama” . Potrebno je naglasiti da EFTA podrazumeva slobodnu trgovinu samo za industrijske proizvode ali ne za poljoprivredne proizvode. U načelu poljoprivredni proizvodi su isključeni iz odredaba o slobodnoj trgovini unutar zone, ali poljoprivredni proizvodi zato mogu biti predmet posebnih sporazuma izmedju dve ili više zemalja članica u cilju postepenog povećanja trgovine ovim proizvodima. 8. SARADNJA SA EEZSaradnja izmedju EFTE i EEZ
počinje da se ostvaruje početkom 1970. godine, kada su zemlje koje su
ostale u sastavu EFTA sklopile pojedinačne trgovinske sporazume o slobodnoj
trgovini industrijskim proizvodima sa EEZ. Potpuno su ukinute sve uvozne
carine na gotovo sve industrijske proizvode u robnoj razmeni izmedju EFTA
i EEZ 1977. godine. Sve zemlje koje su nakon toga usle u EEZ su prihvatile
sporazum ranije zaključen sa EFTA. 8.1 LUKSEMBURŠKA DEKLARACIJALuksemburška deklaracija označila je obostrano izraženu želju za jačanjem
medjunarodne ekonomske saradnje u vreme izraženog ispoljavanja svetske
ekonomske krize, zaostravanja medjunarodnih trgovinskih problema i jačanja
protekcionizma, povećane nestabilnosti finansijskih i monetarnih tokova
i akutnih dugovnih problema. 8.2 SPAJANJE EEZ I EFTANeočekivano brze promene u medjunarodnim političkim odnosima, posebno u Evropi, koje su tekle do kraja 80-tih, dovele su do potpune integracije EFTA i EEZ. Dolazi do smanjenja broja članica zemalja EFTA, polako se sve okreću ka EEZ. Kroz stapanje EEZ i EFTA zapadnoevropske zemlje vrlo brzo stvaraju jedinstveni evropsko ekonomski prostor tj. Evropsku uniju. 9. SRBIJA I EFTA„Potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA jeste još
jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u režimu slobodne trgovine“,
izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji
je u petak 18. 12. 2009. u Ženevi u ime Vlade Srbije potpisao ovaj sporazum. Istrija EFTA, od njenog osnivanja 1960. godine, deo je političke i ekonomske
istorije Evrope nakon Drugog Svetskog Rata. Sadašnja struktura i članstvo
EFTA je rezultat napora u pravcu širenja evropskih ekonomskih integracija
i razvoja svetskih multilateralnih trgovinskih sistema. LITERATURA
preuzmi seminarski rad u wordu » » » Besplatni Seminarski Radovi |