Predmet: Proizvodni
i informacioni sistemi
A) OPŠTI DEO
1. OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA INFORMACIONI SISTEM
1.1 DEFINICIJA I ELEMENTI INFORMACIONOG SISTEMA
Informacioni sistem predstavlja skup ljudi i opreme koji po odredenoj
organizaciji i tacno definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prenos,
obradu, memorisanje i dostavljanje podataka i informacija na korišcenje.
Elementi informacionog sistema su:
- hardver,
- softver,
- kadrovi,
- organizacija.
Hardver je materijalna osnova informacionog sistema, u koju ubrajamo:
elektronski racunar, ulazno - izlazne uredaje, uredaje za prenos podataka
na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.
Softver obuhvata materijalne elemente informacionog sistema: programe,
rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka i obezbedenje informacija.
Kadrovi – to su timovi strucnjaka organizatora elektricne obrade
podataka, sistem analiticara, programera, operatora i korisnika informacionog
sistema.
Organizacija obuhvata razlicite organizacijske postupke, metode i nacine
povezivanja ostalih podsistema u skladnu, funkcionalnu i ekonomicnu uslugu.
1.2 INFORMACIJA
Informacija je jedan od elemenata koji sacinjavaju ulazne velicine u
bilo koji sistem, od kojih zavisi funkcionisanje sistema.
Mera za informaciju je Bit, koji predstavlja neko stanje (u digitalnom
obliku stanje 01).
Karakteristike informacija:
- relevantnost pojave,
- reprezentativnost podataka,
- potpunost informacija,
- preciznost formulacije,
- razumljivost registrovanja,
- blagovremenost dostavljanja.
1.3 OPŠTA ŠEMA INFORMACIONOG SISTEMA
Opšta šema informacionog sistema definiše put kojim prolazi
informacija od njenog nastanka do mesta prijema i njenog korišcenja.
Informacija moe biti preneta samo ako postoje izvor – predajnik
i korisnik – prijemnik, koji:
- imaju prethodno utvrdeni zajednicki repertoar znakova, tacno odredene
apstraktne azbuke;
- da dogovorenim jezikom govore o znacenju svakog znaka.
Izvor informacije je mesto na kome nastaje i on moe biti covek,
sistem ili pojava.
Koder (pretvarac) treba da prilagodi informaciju sa izvora informacionom
kanalu, kako bi informacija mogla da se prenese.
Nosac informacija treba da obezbedi prenose informacija od izvora do prijemnika.
Postoje materijalni nosaci (publikacija, izveštaji, bušene trake,
diskete i dr.) i energetski nosaci u koje spadaju signali koji mogu biti
elektricni talasi, struja, napon, svetlosni zraci itd.
Informacioni kanal ostvaruje vezu izmedu izvora i prijemnika povezivanjem
elemenata informacionog sistema.
Dekoder je prenosni element koji se nalazi izmedu informacionog kanala
i prijemnika i slui za pretvaranje azbuke informacionog sistema
u azbuku prijemnika.
Prijemnik je mesto kome su informacije namenjene, a to je covek ili neki
deo sistema.
1.4 KARAKTERISTIKE INFORMACIONOG SISTEMA
• Pravovremenost i relevantnost
• Modularnost i kompatibilnost
• Jednostavnost
• Pravovremenost i relevantnost su osnovni zadaci svakog informacionog
sistema s obzirom da se na bazi takvih informacija mogu donositi pravovremene
i odgovarajuce odluke.
• Modularnost predstavlja mogucnost izrade informacionog sistema
u obliku veceg broja zasebnih zaokruenih celina izmedu kojih postoji
takva mogucnost povezivanja da gledano u celini predstavlja jedinstven
sistem.
• Kompatibilnost (hardverska) – u podrucju obrade podataka
kompatibilnim se smatraju uredaji koji se mogu uzajamno prepricavati i
funkcionisati.
• Kompatibilnost (softverska) odnosno mogucnost izvodenja odredenih
aplikativnih rešenja na razlicitim tipovima racunara ili operativnih
sistema.
• Jednostavnost odnosno mogucnost da korisnici brzo ovladaju njegovim
mogucnostima i da ga kao takvog prihvate.
1.5 VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA
Informacioni sistemi mogu biti:
1. prirodni i veštacki
2. jednostavni i kompleksni informacioni sistemi
3. na osnovu primene informacione tehnologije:
- centralizovani informacioni sistem
- autonomni
- distribuirani
4. na osnovu veze sistema sa okolinom:
- otvoreni
- zatvoreni
5. na osnovu ciljeva sistema:
- sistemi sa fiksnim ciljevima
- sistemi sa promenljivim ciljevima
6. na osnovu postojanja povratne sprege:
- sa jakom unutrašnjom kontrolom
- sa slabom unutrašnjom kontrolom
Na osnovu poslednja tri kriterijuma mogu se definisati sledece cetiri
vrste sistema:
- staticki
- dinamicki
- homeostaticki
- kibernetski.
Staticki informacioni sistem ima fiksni cilj, slabu unutrašnju kontrolu
i zatvoren je (primer je sat).
Dinamicki informacioni sistem ima fiksni cilj, slabu unutrašnju kontrolu
i podloan je uticaju okruenja (primer je termometar).
Homeostaticki informacioni sistem ima fiksni cilj, ima unutrašnju
kontrolu i podloan je uticaju okruenja (primer je bojler).
Kibernetski informacioni sistem ima promenjiv cilj, jaku unutrašnju
kontrolu i podloan je okruenju.
1.6 STRUKTURA KOMUNIKACIONIH VEZA U INFORMACIONIM SISTEMIMA
Sve veze elemenata unutar informacionog sistema se mogu
prikazati graficki tako što se organizacione jedinice ili elementi
informacionog sistema obelee tackama, a komunikacioni putevi izmedu
njih linijama, pri cemu treba obratiti panju na smer kretanja informacija
(u oba smera ili samo u jednom).
Struktura moe biti:
- puna – u kojima sve organizacione jedinice imaju neposredna
veze i mogu da neposredno izmenjuju informacije.
- zvezdasta - direktna razmena informacija se vrši izmedu jedne organizacione
jedinice i svih ostalih, a ostale jedinice medusobno stupaju u vezu posredno
preko jedne.
- lancana - sistem kompetencija je izraen u više nivoa. I ona
moe biti: hijerarhijska i kruna.
2. CILJEVI, ZADACI I OSNOVE METODOLOGIJE INFORMACIONIH
SISTEMA I
PODSISTEMA U PROIZVODNIM SISTEMIMA
2.1 CILJEVI I ZADACI
Informacioni sistem zahvaljujuci organizaciji unutrašnje sredine
obavlja funkcije prikupljanja, prenosa, memorisanja i obrade informacija,
prema ciljevima, zadacima i iz njih izvedenim eksternim osobinama, koji
se postavljaju u njegovoj spoljašnjoj sredini. Ciljevi razvoja informacionog
sistema formulišu se kao doprinos ciljevima organizacije: povecanje
produktivnosti rada, skracenje perioda isporuke robe od trenutka dobijanja
narudzbine, povecanje iskorišcenja kapaciteta, poboljšanje operativnog
plana, smanjenje obrtnih sredstava sniavanjem zaliha, ...
Zadaci koje informacioni sistem treba da obavi, u svojoj spoljašnjoj
sredini su: u proizvodnoj funkciji da omoguci dobijanje informacija o
potrebnom materijalu, radu i vremenu za realizaciju zadatog proizvodnog
programa, u planskoj funkciji informacije o realizaciji planova i odstupanjima,
u racunovodstvenoj funkciji, obracunu proizvodnje, informaciji o stanju
zaliha, ...
Zadaci informacionog sistema su odredeni:
- organizacionom funkcijom (proizvodnja, finansijska, racunovodstvena,
planska, ...)
- radnim procesom (planiranje proizvodnje, obracun proizvodnje, izdavanje
periodicnog obracuna)
- aktivnošcu u radnom procesu.
Zadaci koje informacioni sistem treba da obavi, u unutrašnjoj sredini
su: generisanje, izbor strukture sistema za obradu podataka, generisanje
alternativa i izbora racunarskog sistema, generisanje i izbor fizicke
organizacije podataka, programa i procedura funkcionisanja informacionog
sistema.
2.2 METODOLOGIJA I MODEL METODOLOGIJE
Metodologija je nauka o celokupnosti svih oblika i nacina istraivanja
pomocu kojih se dolazi do objektivnog i sistematskog naucnog znanja.
3. PRINCIPIJELNA ŠEMATSKA STRUKTURA INFORMACIONOG
SISTEMA
Informacioni sistem predstavlja model realnog sistema. Realni sistem
je dinamicki sistem koji postoji u objektivnoj realnosti, to je organizacijski
sistem i poslovno – proizvodni sistem.
Struktura informacionog sistema:
izveštaj iz okoline prošlost i sadašnjost merenje na
sistemu
Ulaz u sistem – skup elemenata iz okoline koji deluju na sistem.
Stanje sistema je skup informacija o prošlosti i sadašnjosti
sistema potreban da se pod delovanjem ulaza mogu proceniti buduci izlazi
sistema.
Izlazna transformacija – predstavlja proces merenja (posmatranja)
stanja sistema, preko kojih se dolazi do informacija.
Programi za auriranje – slue za prihvatanje ulaznih
podataka u informacijskom sistemu.
Baza podataka sadri opis sistema.
Programi za izveštavanje – generišu izlaze iz baze podataka.
4. FORMIRANJE DIJAGRAMA TOKA INFORMACIJA ZA CEO SISTEM
4.1 ŠEMA DIJAGRAMA TOKA INFORMACIJA
Dijagram toka podataka je graficko sredstvo za prezentaciju procesa
sistema.
Skup osnovnih elemenata za gradnju dijagrama toka podataka je:
1. tok podataka – predstavlja se vektorom.
NAZIV TOKA
2. proces – predstavlja se krugom, elipsom i sl.
2. skladište podataka – predstavlja se sa dve paralelne crte.
NAZIV SKLADIŠTA
4. izvor i odredište – predstavlja se pravougaonikom.
Pomocu ovih elemenata gradi se dijagram toka podataka:
A B
S
Sl.5. Dijagram toka podataka
A – tok podataka
I – izvorište podataka
B – tok podataka
S – skladište podataka
Tok podataka predstavlja agregaciju skupa podataka iz sistema, kao i
kretanje datog skupa podataka kroz sistem.
4.2 TIPOVI TOKOVA PODATAKA
1. PLAN ANALIZE
Tok podataka ''plan analize'' je formalno oblikovan dokument u organizacijskom
sistemu. Njega proizvodi zasebna sluba ''tehnicka priprema'' i šalje
ga u proces ''analiza rada'', koji analizira potrebne radove po pojedinimnacrtima.
Nacrt je ulazni tok podataka koji povezuje interfejs i proces.
2. ANALITICKI LIST
Posle analize rada kreira se analiticki list. Analiticki list je popis
aktivnosti koje treba izvršiti po jednom nacrtu. Cim je analiticki
list upisan na ekran terminala zapocinje proces ''upis radnih listova''.
Ovaj proces utice na tok podataka svojim dolaskom.
3. MATICNI BROJ
DOSIJE RADNIKA REŠENJE O GODIŠNJEM ODMORU
5. DEFINICIJA I VRSTE SASTAVNICA
Sastavnice proizvoda predstavljaju osnovnu informaciju o strukturi proizvoda
u smislu utvrdivanja poloaja delova, podsklopova i sklopova u strukturi
i intenziteta (kolicine) drugih veza.
U zavisnosti od potreba procesa, struktura proizvoda moe biti predstavljena:
1. strukturnom sastavnicom
2. kolicinskom sastavnicom
3. modularnom sastavnicom
5.1 STRUKTURNA SASTAVNICA
Ovom sastavnicom je skup sklopova, podsklopova, delova i materijala
ureden u strukturu na osnovu koje se na jednoznacan nacin utvrduju veze
podredenih i nadredenih elemenata strukture i intenziteta datih veza.
Strukturna sastavnica se oblikuje za jedinicu proizvoda i na dati nacin
sa informacijom sa crtea i tehnoloških postupaka predstavlja
podlogu za izradu normativa materijala.
STRUKTURNA SASTAVNICA
Oznaka Klasifikator Jedinica mere Veza sa prethodnim Veza sa narednim
Kolicina
A prenosnik komada / B i C 1
B vreteno - // - A D i E 2
C kucište - // - A / 1
D leaj - // - B / 4
E zupcanik - // - B F 10
F uskocnik - // - E / 3
5.2 KOLICINSKA SASTAVNICA
Njom se utvrduje bilans potreba u sklopovima, podsklopovima, delovima
i materijalima za odredenu kolicinu proizvoda, vezanu za dati vremenski
period (period operativnog plana, jednogodišnji period i sl.).
Oznaka Klasifikator Jedinica mere Kolicina
A prenosnik komada 1 1=1B vreteno - // - 2 1=2C kucište - // - 1
1=1D leaj - // - 4 2 1=8E zupcanik - // - 10 2 1=20F uskocnik -
// - 10 3 2 1=60
5.3 MODULARNA SASTAVNICA
Modularnom sastavnicom se utvrduje struktura podsklopova i sklopova.
Ona je osnova za oblikovanje ostalih vrsta sastavnica, jer se oblikuje
za deo strukture proizvoda koji predstavlja celinu u smislu ugradnje na
više nivoa strukture ili u više razlicitih proizvoda.
4. Razrada informacionog sistema za tehnolocki sistem Alat za obradu rupe
(AOR), koji se odnosi na proizvod zavojni upuctac iz proizvodnog programa
proizvodnog sistema Fabrika reznog alata (FRA).
Proizvodni sistem FRA, sastoji se od vice tehnolockih sistema, od kojih
je i Alat za obradu rupe (AOR). Svi delovi su povezani u jedinstveni informacioni
sistem.
4.1. Cilj, zadatak i metodologija projektovanja informacionog
sistema, odnosno
podsistema
Prema rezultatima dosadacnjih istrazivanja na podrucju razvoja informacionih
sistema iz teorijskih i eksperimentalnih istrazivanja i prakticnih potvrda
sve ukupna metodologija projektovanja i razvoja informacionih sistema
obuhvata nekoliko koraka.
Da bi se neki sistem izgradio u informacioni sistem, neophodno je modelovati
procese, podatke i resurse, cto metodologija ukljucuje.
Metodologija proizvodnih informacionih sistema obuhvata metode koje u
sebi imaju ugra|enu organizaciju posmatranja, eksperimentisanja, tacnog
merenja (cto osiguravaju optimalni uslovi, pod kojima se moze do}i do
upotrebljivih podataka), naucne obrade podataka i izvo|enje zakljucaka
i gra|enje teorije sistema.
Analiziraju}i cta je sve obuhva}eno metodologijom proizvodnog informacionog
sistema sledi:
• Razvoj informacionog sistema naziva se stratecko planiranje.
To je sveobuhvatno analiziranje i sintetizovanje elemenata sistema, do
kojih se doclo empirijski i deduktivno u cilju gra|enja modela sistema
i plana razvoja informacionog sistema.
• Modelovanje procesa vrci se metodom SSA, modelovanjem podataka
metodom MOV, a za modelovanje resursa ne postoji standardizovana i stroga
metoda.
• Model procesa budu}eg stanja i model podataka rade se nakon grubog
sagledavanja korisnickih zahteva i analize sistema.
• Postoje dve odvojene grupe modelovanja i to sa aspekta procesa
i podataka.
• Semanticki model podataka treba da sadrzi podatke i njihovu interpretaciju
i da se cto je mogu}e vice znanja iz realnog sistema ugradi u model.
• U klasicnim informacionim sistemima podaci se prate nezavisno
od njihove interpretacije, a pojedinacni programi interpretiraju znacenje
podataka.
4.2 Principijelna cematska struktura informacionog sistema odnosno
podsistema datog proizvodnog sistema
Da bi se izgradio jedan informacioni sistem potrebno je napraviti dijagram
toka podataka i opisati osnovne procese koji ucestvuju u izradi datog
proizvoda.
Osnovni procesi su:
• Prodaja;
• Proizvodnja;
• Nabavka.
Mora postojati veza izme|u ovih procesa da bi sistem bio zatvoren i
mogao da funkcionice. Ta veza predstavlja strukturnu sistem analizu.
Prodaja komunicira sa proizvodnjom preko zahteva za proizvodnju. Mora
da postoji povratna informacija tj. veza izme|u njih, inace ovaj proces
ne bi imao smisla. Kada se zavrci proces proizvodnje calje se obavectenje
(predajnica) o zavrcetku proizvoda. Proizvodnja komunicira sa nabavkom
kroz zahtev za nabavku i obavectenje o prispe}u. Po datoj sastavnici za
potreban materijal na osnovu potrebnog stanja proizvodnja ispostavlja
zahtev za nabavku, a kao odgovor (povratna veza) dobija obavectenje o
prispe}u .
4.3. Dijagram toka informacija
Proces proizvodnje, slika 6., sastoji se iz:
• Konstrukciono-tehnolocke grupe;
• Planske sluzbe;
• Proizvodnje;
• Sluzbe odrzavanja.
Zahtev za proizvodnju ide planskoj sluzbi koja preko zahteva za izdavanje
tehnicke dokumentacije komunicira sa konstrukciono-tehnolockom grupom.
Konstrukciono-tehnolocka grupa pravi tehnicku dokumentaciju koju calje
planskoj sluzbi. Na na osnovu lansiranja, trebovanja radnog naloga, radne
liste, komunicira sa nabavkom i obavectenje o prispe}u. U proizvodnji
se vrci finalna kontrola i alje obavectenje planskoj sluzbi da je zavrcen
proizvod tj. calje se predajnica. Veza izme|u proizvodnje i skladictenja
je kroz trebovanje i predajnicu (skladistenje materijala i skladictenje
gotovih proizvoda). Kada dobije obavectenje o zavrcetku proizvodnje planska
sluzba obavectava prodaju da je proizvod zavrcen
Sastavnica sadrzi:
• cifru proizvoda;
• redni broj;
• cifru materijala;
• kolicinu.
Radni nalog podrazumeva:
• cifru proizvoda;
• lansiranu kolicinu;
• ura|enu kolicinu;
• datum otvaranja radnog naloga.
Predajnica sadrzi:
• broj predajnice;
• cifru proizvoda;
• broj radnog naloga na koji se odnosi predajnica;
• predata kolicina i datum predajnice.
Trebovanje se sastoji iz:
• broja trebovanja;
• broja radnog naloga;
• cifre materijala koji se trebuje;
• kolicina i datum trebovanja.
Zahtev za nabavku podrazumeva:
• broj zahteva za nabavku;
• datum zahteva;
• datum roka;
• cifra materijala koji se trebuje;
• kolicina.
cifarnik materijala proizvoda sastoji se od:
• broja;
• naziva i
• jedinice mere.
Zahtev za proizvodnju sadrzi:
• cifru proizvoda;
• kolicinu koja se zahteva;
• rok izrade;
• datum zahteva.
Zahtev za izdavanje tehnicke dokumentacije je usko povezan sa zahtevom
za proizvodnju i sastoji se iz:
• cifre proizvoda;
• opisa operacije;
• cifre macine na kojoj se radi;
• vreme trajanja operacija.
4.4. Sastavnice
Tehnolocka sastavnica definice racunaru materijal i sastoji se iz:
• cifre materijala;
• kolicine;
• jedinice mere;
• dimenzije;
• materijala.
Na prvom mestu za odre|ivanje pripadnosti materijala (K1) uvek se upisuje
1.
Oznaka za stepen prera|enosti materijala (K2) moze uzeti broj od 0-9 i
to:
0- liveni;
1- kovani;
2- valjani;
3- ljucteni;
4- svetlovuceni;
5- vuceni;
6- bruceni;
7- sinterovani;
8-
9- ostalo.
Za oznacavanje vrste materijala (K3) koriste se brojevi od 0-9 koji oznacavaju:
0-konstruktivni;
1-alatni;
2-brzorezni;
3-liv;
4-obojeni metali;
5-legure;
6-nemetalni materijali;
7-tvrdi metali;
8-
9-ostalo.
Vrednosti za definisanje oznake materijala po JUS-u(K4,K5) date su tabelarno.
Za oznacavanje oblika preseka materijala (K6,K7) koriste se oznake 00-99,
a za nas su najbitniji:
00-okrugli ;
01-kvadratni .
Poslednja oznaka (K8) definice brojnu oznaku dimenzije materijala.
4.5. Zakljucna razmatranja
Stratecko planiranje razvoja informacionog sistema preduze}a se mora
zasnivati na inovativnom koric}enju informacionih tehnologija i njihovo
prozimanje sa biznis strategijama. Savremeni pristup podrazumeva primenu
CASE alata (transformacija iz specifikacije baze podataka u logicku strukturu.
Razvoj informacionog sistema u Fabrici reznog alata evoluirao je u skladu
sa razvojem informacione tehnologije. Informacioni sistem je podrzan mrezom
PC racunara.
Osnovni nedostatak koji sam uocio je i dalja izrada crteza van racunara.
LITERATURA
1. Skripta sa predavanja Proizvodni i informacioni sistemi , 2001/2002
2. " Informacioni sistemi " , Zora Arsovski , 2000 god.
3. Informacioni sistem firme '' Fabrika Reznog Alata " Cacak
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|