POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 

 

SEMINARSKI RAD IZ INFORMACIONIH SISTEMA

 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- INFORMACIONI SISTEMI -
Gledaj Filmove Online  

 

INFORMACIONI PODSISTEM ZA PLANIRANJE RESURSA



1. OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA INFORMACIONI SISTEM (IS)

Do projektovanja novih IS dolazi kada u radnim organizacionim sistemima, sama organizacija, tehnologija i tehnika obrade i proizvodnje informacija u vec postojecem IS ne mogu da pruže potreban obim informacija zadovoljavajuceg kvaliteta. Tada se vrši projektovanje novih IS i osnovna karakteristika ovakvog IS je visok stepen ucešca ljudi u njihovom funkcionisanju u okviru organizacionih sistema.
Pod pojmom sistem podrazumevamo skup elemenata koji su medjusobno posredno ili neposredno povezani tako da cine odredenu celinu, koja kao takva egzistira. Svaka informacija koja se javi u IS posedjuje odredenu karakteristicno svojstvo i predstavlja jedini produkt u funkcionisanju IS.

Informacije prolaze kroz više karakteristicnih procesa, a to su:
1. prvi proces predstavlja obuhvatanje informacija na njihovim izvorima, verifikaciju i prenos na ulazne nosioce;
2. drugi proces predstavlja uredivanje informacija, unošenje i smeštaj u sisteme cuvanja i obrade i formiranje informacione osnove iz koje se kasnije po potrebi uzimaju i obraduju;
3. treci proces predstavlja proizvodnju informacija koje se koriste za potrebe funkcionisanja organizacionih sistema;
4. cetvrti proces opredstavlja prenos proizvedenih informacija, od mesta proizvodnje do mesta korišcenja;
5. peti proces predstavlja korišcenje informacija i njene transformacije u svrsishodne aktivnosti.

Ovi procesi su medjusobno povezani kao na sl.2 i nazivamo ih osnovni procesi IS.

 

Tokovi informacija u proizvodnim sistemima sa prekidnim tokom se mogu prikazati u nekoliko faza:
1. faza obrade porudžbina,
2. izrde planova,
3. razrade planova,
4. kontrole proizvodnje,
5. isporuka gotovih proizvoda.


1.1. CILJEVI, ZADACI I OSNOVE METODOLOGIJE INFORMACIONIH SISTEMA I PODSISTEMA U PROCESU KONTROLE

Ciljevi razvoja informacionog sistema definišu se kao doprinos ciljevima organizacije: povecanje produktivnosti rada, skracenje perioda isporuke robe (od trenutka dobijanja narudžbine), povecanje iskorišcenja kapaciteta, poboljšanje operativnog planiranja, smanjenje obrtnih sredstava (snižavanjem zaliha), itd.
IS mora da obavlja odredene zadatke u svojoj spoljašnjoj sredini da bi mogao ostvariti odredene date ciljeve.
Zadatak koji IS treba da obavlja odreden je:
- organizacionom funkcijom (proizvodna, finansijska, racunovodstvena, planska itd.),
- radnim procesom (planiranje proizvodnje, obracun proizvodnje, izdavanje periodicnog obracuna),
- aktivnošcu u radnom procesu, koju IS realizuje.

Metodologija je nauka o celokupnosti svih oblika i nacina istraživanja pomocu kojih se dolazi do objektivnog i sistematskog naucnog znanja.
Na osnovu dosadašnjh istraživanja na podrucju razvoja IS, iz teorijskih i eksperimentalnih istraživanja i prakticnih potvrda, sveukupna metodologija projektovanja i razvoja IS prikazana je

Da bi se za neki sistem izgradio IS neophodno je modelovati procese, podatke i resurse, što metodologija ukljucuje.
Metodologija PIS obuhvata metode koje u sebi imaju ugradenu: organizaciju posmatranja, eksperimentisanja, tacnog merenja (što osiguravaju optimalni uslovi pod kojima se može doci do upotrebljivih naucnih podataka), naucne obrade podataka, izvodenja zakljucaka i gradenja teorije i sistema.
Analizirajmo šta je sve obuhvaceno metodologijom PIS prema slici 4.:
- Prvi korak za razvoj IS naziva se “ STRATEŠKO PLANIRANJE ”. To sveobuhvatno analiziranje i sintetizovanje elemenata sistema do kojih se došlo empirijski i dedjuktivno, u cilju gradenja modela, sistema i plana razvoja IS.
- Modelovanje procesa vrši se metodom SSA, modelovanje podataka metodom MOV, a za modelovanje resursa ne postoji standardizovana i stroga metoda.
- Model procesa buduceg stanja i model podataka rade se nakon grubog sagledavanja korisnickih zahteva i analize sistema.
- Prema slici vidljivo je da postoje dve odvojene grane modelovanja sa aspekta procesa i sa aspekta podataka.
- Semanticki model podataka treba da sadrži podatke i njihovu interpretaciju i da se što je moguce više znanja iz realnog sistema ugradi u model.

U klasicnim IS podaci se pamte nezavisno od njihove interpretacije, a pojedinacni programi interpretiraju znacenje programa.


2. PRINCIPIJELNA ŠEMATSKA STRUKTURA
INFORMACIONOG SISTEMA

Informacioni sistem se razvija za realan sistem, te je i struktura realnog sistema osnova za modelovanje IS. Pod realnim sistemom podrazumeva se stvarni dinamicki sistem koji postoji u objektivnoj realnosti, to je organizacijski sistem i poslovno – proizvodni sistem. Struktura IS (odnosno arhitektura IS, njegovi delovi i njihove medjusobne veze) i njegov položaj u odnosu na realni sistem su prikazani na slici 5.
Skup elemenata iz okoline koji deluju na sistem, naziva se ulaz u sistem. Ulazi menjaju stanje sistema. Stanje sistema je skup informacija o prošlosti i sadašnjosti sistema potreban da se pod delovanjem ulaza mogu proceniti buduci izlazi sistema.
Do informacija o stanju sistema dolazi se preko izlazne transformacije koja predstavlja proces merenja (ili posmatranja) stanja sistema. Rezultat tog merenja je izlaz iz sistema.
U informacijskom sistemu ulazni podaci se prihvataju programima za ažuriranje baze podataka.
Baza podataka sadrži opis sistema. Programi za izveštavanje generišu izlaze iz baze podataka
.
Realizovan na racunaru, model procesa je skup programa za ažuriranje. Procesi za generisanje informacija iz realnog sistema opisuju se modelom procesa za generisanje izlaza, a programi za izveštavanje su fizicka realizacija ovog modela.
Ukoliko je problem relativno jednostavan, odnosno ako su skupovi izlaza i ulaza jednostavni i mali, može biti dovoljno poznavanje jednog programskog jezika i u njemu direktno programirati šta racunar treba da radi ( direktno graditi informacijski sistem).


3. DEFINISANJE SASTAVA SKUPOVA INFORMACIJA – DATOTEKE

Skupovi podataka definisani kao zasebne celine nazivom celog skupa, vrstama i rasporedom slogova u tom skupu, nazivaju se datoteke. Datoteke su skupovi podataka memorisani na nekom uredaju za memorisanje.
Raspored slogova u datoteci naziva se struktura podataka te datoteke. Najpoznatije strukture su liste, lanci stabla i mreže.
- Lista je struktura u kojoj svaki slog poentira na sledeci, na predhodni ili i na sledeci i na predhodni slog u tom nizu.
- Lanac je struktura lista u kojoj poslednji slog poentira na prvi slog u listi.
- Stablo je struktura u kojoj postoji jedan slog koji se naziva koren i niz ostalih slogova koji su podstablo tog stabla. Karakteristika takve strukture je da svaki slog može poentirati na proizvoljan broj drugih slogova u strukturi, ali na njega može poentirati samo jedan slog strukture. Izuzetak je koren, na koji ne poentiranijedan drugi slog. Vrste podataka koji formiraju slog datoteke osnovnih sredstava dati

Takodje, niz podataka o dobavljacima, kao što su: naziv, adresa, broj žiro racuna i sl., formiraju slog datoteke o dobavljacima i kupcima, a skup svih slogova iste vrste formira datoteku dobavljaca ili kupca.

Ovakvo formiranje datoteke ima sledece prednosti:

a) Veca ekonomicnost ... Grupisanje podataka prema objektima i sadržaju; smanjuje se obim rucnih i racunarskih operacija, jer se eliminiše mogucnost višestukog unošenja i cuvanja istih podataka.
b) Veca tacnost .............. Celovite podatke o nekom objektu sistema lakše je cuvati i održavati, a time se smanjuje i mogucnost grešaka.
c) Blagovremenost ........... Grupisanje podataka i datoteka omogucuje bržu obradu, cime se smanjuje mogucnost kašnjenja i zastarevanja informacija.
Pored datoteke koja sadrži konstantne podatke o elementu sistema, u datoteke se grupišu i promenljivi podaci koji se odnose na iste elemente (objekte) sistema. Tako npr., podaci o promenama stanja kolicine materijala u magacinu formiraju datoteka stanja materijala.

Jedan deo datoteke, kod promenljivih datoteka je konstantan. To su obicno šifre ili neki drugi identifikatori koji služe za spajanje podataka koji se nalaze u raznim datotekama, a odnose se na iste objekte, odnosno za pronalaženje i izdavanje podataka o objektima sistema, koji su specificirani u izveštaju.


4. FORMIRANJE DIJAGRAMA TOKA INFORMACIJA
ZA CEO SISTEM

Dijagram toka podataka je graficko sredstvo za prezentaciju procesa sistema. Skup osnovnih koncepata (elemenata) za gradnju dijagrama toka podataka je:

1. Tok podataka NAZIV TOKA
predstavlja se vektorom

2. Proces
predstavlja se ovalog, krugom, elipsom i sl.

3. Skladište podataka
predstavlja se sa dve paralelne crta NAZIV SKLADIŠTA

4. Izvor i odredište
predstavlja se pravougaonikom

Tok podataka A dolazi iz izvorišta podataka I i biva transformisan u tok podataka B. Da se transformacija efikasno izvede upisuje se i koriste se podaci iz skladišta podataka S.
Tok podataka je jedan ili više skupova podataka (agregacija podataka), koji u sistemu ima korisnicki jasnu semantiku, i koji istovremeno povezuje ostale komponente sistema. Tok podataka je vod kojim tece informacija poznate strukture i sadržaja. Tokovi podataka u dijagramu toka podataka su “ duša sistema “. Iz ovih definicija vidljivo je da tok podataka ima dvostruku semantiku i to:
- tok podataka predstavlja agregaciju skupa podataka iz sistema
- tok podataka predstavlja kretanje datog skupa podataka kroz sistem

Tokovi su merila za formalnu organizovanost sistema. Tok podataka je cevovod kroz koji teku informacije.



5. FORMIRANJE ODGOVARAJUCIH DATOTEKA
( strukturne, modularne, kolicinske )

 

5.2. Struktura sistema i metode planiranja proizvodnje

Iz prethodnog se može zakljuciti da se aktivnosti planiranja mogu grupisati na:
– planiranje resursa (pre svega kapaciteta i materijala) i
– planiranje tokova.

Planiranje kapaciteta obuhvata planiranje:
– radne snage,
– proslora i
– sredstava rada.

Kapacitet jednog radnog sistema (radnog centra) sastoji se od kapaciteta radne snage i sredstava za rad, koji se angažuju za kvalitativno i kvantitativno izvršavanje planskih zadataka. Kvalitativni kapacitet radne snage odreden je sposobnošcu iste da upravlja sredstvima za rad, a kvantitativni brojem i dužinom trajanja angažovanja radne snage i sredstava za rad. Zadaci planiranja kapaciteta su:
– odredivanje profila potreba i potencijala i njihovo uskladivanje,
– planiranje nabavke i razvoja kapacileta i
– planiranje korišcenja kapaciteta.

Razlikuju se potrebni i potencijalni (raspoloživi) kapacitet po vrsti, kolicini, vremenu i mestu angažovanja.
Pri planiranju radne snage polazi se od odredivanja potreba sa aspekta kvaliteta, broja, vremena i prostorno - organizacione odredenosti. Na osnovu potreba vrši se prijem, razvoj, angažovanje i otpuštanje radne snage. Planiranjem radne snage treba obuhvatiti:
– potrebe zbog radnih aktivnosti,
– rezervne potrebe (odmor, bolesr, ozlede),
– nove potrebe (zbog proširenja kapacireta),
– potrebe zbog zamene (penzianisanje, smrt itd.),
– smanjeno angažovanje (na primer, skracenje rodnog vremena),
– planiranje obuke i sl.

Plniiranje prostora obuhvata prostorni raspored sredstava za rad i pomocnog prostora. Razlikuju se planiranja:
– novog prostora i
– planiranja koja obuhvataju:
– racionalizaciju razmeštaja sredstava za rad i
– proširenje kapaciteta.

Pri planiranju sredstava za rad polazi se od potreba (opterecenja) proizvodnog sistema sa aspekta kvaliteta kvantiteta, vremena i prostorne odredenosti. Planiranje sredstava za rad obuhvata:
– odredivanje potreba za sredstvima za rad,
– nabavku nedostajucih sredstava za rad,
– razvoj (revitalizaciju) postojecih sredstava za rad,
– održavanje sredstava za rad,
– angažovanje sredstava za rad prema planu i programu proizvodnje.

Kapacitet sredstava za rad izražava se vremenom koje stoji na raspolaganju za izvršenje planiranih zadataka. Opterecenje kapaciteta se izražava vremenom potrebnim za izvršenje planiranih zndataka. Kapacitet i opterecenje sredstava za rad odredjuju se na osnovu plana i programa proizvodnje i normativa proizvodnje.
Plniranje materijala obuhvata:
– planiranje materijala po vrsti i kvalitetu, tj. planiranje:
– potreba,
– zaliha i
– nabavke materijala,
– nabavku materijala putem kupovine ili sopstvene izrade,
– raspoloživost materijala, tj.:
– odredivanjepotreba,
– vodenje stanja i
– pracenje raspoloživosti materijala i
– koncipiranje toka materijala i skladištenje isrog.

Pod materijalom ovde se podrazumevaju sve sirovine, pomocni, pogonski i drugi materijali potrebni za proizvodnju novih proizvoda. Sirovina je materijal koji je neophodan za proizvodnju jednog dela, sklopa ili proizvoda. Može se koristiti u pocetnom ili izmenjenom obliku. Pomocni materijal se posredno ugraduje u proizvod (boje, lakovi, prevlake, materijal za pakovanje). Pogonski materijal obuhvata maziva, sredstva za cišcenje, goriva itd. Odredivanje potreba materijala vrši se pomocu:
– deterministickih metoda (na osnovu lista proizvoda, planova rada, programa proizvalnje),
– statistickih metoda i
– metoda procene.

Planiranje zaliha materijala može se vršiti globalno ili detaljno. Korišcenjem deterministicke metode odredivanje potrebnog materijala vrši se preko plana proizvodnje. Za odredivanje primarnih (nezavisnih) potreba u odredenom periodu potrebno je dodatno poznavanje proizvodnog programa, pre svega zbog asortimana i velicine narudžbine. Ukupne potrebe za materijalom (po ovoj metodi) dobijaju se kada se prethodno izracunati iznos uveca za faktor kojim se definiše škart, gubici materijala itd. Odredivanje potreba materijala statistickim metodama zasniva se na stalnom pracenju potrošnje materijala i korišcenju matematickih metoda za predvidanje potreba u buducnosti. Odredivanje potreba materijala metodama procene vrši se uglavnom za nove proizvode.
Planiranje tokova se sastoji u postavljanju zadataka i njihovog redosleda odvijanja. Razlikuju se:
– mikroplaniranje tokova, koje obuhvata planiranje tokova na radnom mestu i izmedju radnih mesta i
– makraplaniranje tokova u ravni proizvadnog sistema i pogona.

Rašclanjavanjem tokova dobijaju se vremenski i tehnološki odvojeni tokovi aktivnosti.
Pri planiranju koristi se veliki broj metoda od kojih se izdvajaju:
– mrežno planiranje,
– metode linearnog, stohastickog i/ili dinamickog planiranja,
– metode višekriterijumske optimizacije,
– metode za upravljanje projektima itd.

5.3. Informacioni sistem za planiranje resursa

Ovaj podsistem treba da obuhvati formiranje i održavanje:
– dugorocnih i
– godišnjih planova proizvodnje.

Ovde se proizvodnja posmatra u širem smislu reci, tako da dugorocni plan proimodnje obuhvata plan:
– proizvoda - sopstvena proizvodnja,
– nabavke:
– na domacem tržištu i
– iz uvoza.

Godišnji plan proizvodnje obuhvata:
1. sopstvenu proizvodnju, tj. planave:
– finalnih proizvada,
– delova, podsklopova i sklopova za prvu ugradnju,
– rezervnih delova,
– industrijske kooperacije i
– usluga,

2. proizvoda za nabavku, tj.:
– materijalni bitans,
– delavi za nabavku:
– iz uvoza i
– na domacem tržištu,
– rezervni delovi,
– sredstva za rad,

3. mašine,
– rezervni delovi za mašine:
– iz nabavke i
– sopstvene izrade,
– ulja, maziva itd,

4. alati:
– sopstvena proizvodnja i
– nabavka,

5. kadrovi:
– sopstveni,
– prijem novih i
– angažovanje eksperata,

6. finansije:
– investicije,
– krediti i
– obrtna sredstva:
– priliva sredsrava,
– odliva sredstava i

7. energije za:
– osvetljenje,
– pogon i
– grejanje.

Na osnovu godišnjeg plana prodaje finalnih proizvoda formira se plan proizvodnje sopstvenih proizvoda i plan potreba predjuzeca od intemih i eksternih dobavljaca. Plan proizvodnje se izraduje za godinu dana i mesecno, tako da se razlikuju:
– godišnji plan i
– dinamicki mesecni plan proizvodnje.

Iz funkcije razvoja proizvoda i tehnologija dobija se specifikacija proizvoda iz koje se, u funkciji planiranja proizvoda, generiše program proizvodnje. Na osnovu stanja zaliha gotovih proizvoda i materijala, alata i rezervnih delova, formiraju se godišnji plan nabavke materijala, rczervnih delova i alata, koji se objedinjuje u funkciji nabavke. Izlaz iz ovog procesa su plan troškova proizvodnje i plan troškova nabavke, koji se izraduju u ekonomskoj funkciji. Postupak planiranja odvija se u tri faze i to:

1. Unos podataka
Funkcija plana na nivou poslovnog sistema i funkcija plana na nivou proizvodnih sistema unose planove finalnih proizvoda.
2. Obrada podataka na racunaru
Najpre se formira baza podataka o planovima, a zatim se, nakon obrade podataka, vrši formiranje dokumentacije potrebne za funkciju plana i ekonomsku funkciju.
3. Pracenje realizacije
Pracenje ostvarivanja plnaova proizvodnje za godinu dana i na mesecnom nivou.
Unos potrebnih podataka vrši centralna funkcija plana, a posebno podataka koji se odnose na:
1. godišnji plan:
– šifra finalnog proizvoda,
– godišnji plan proizvodnje,
– godišnji plan otpreme,
– dinamika godišnjeg plana proivodnje,
– pripadnost programu i
– indikator izvoza i

2. operativni plan:
– operativni plan proizvodnje,
– predvidanje plana proizvodnje,
– operativni plan otpreme i
– predvidanje plana otpreme.

Druga faza (obroda podataka na racunaru) obuhvata:
– "razbijanje strukture" proizvoda i utvrdivanje nezavisnih potreba, na osnovu kojih se izracunavaju zavisne potrebe po svim podsistemima poslovnog sistema (sa odgovarajucim koeficijentima ugradnje i nomtativima izrade),
– izracunavanje potreba svih podsistema za materijalima i delovima koji se nabavljaju od eksternih i internih dobavljaca (veza sa nabavkom i snabdevanjem),
– na isti nacin ostvaruje se obrada podataka i za operativni plan proizvalnje, s tim da se dodatno uzimaju u obzir predvidanja u narednom periodu i ostvarenja u prethodnom periodu i
– fomtiranje DB Planovi i DB Potrebe za upravljanje nabavkom i snabdevanjem.

Karakteristicne informacije dobijene preko IS planiranja su godišnji i operativni plan.
Godišnji plan finalnih proizvoda sadrži planove:
– po predjuzecima,
– po finalnim proizvodima:
– ukupna kolicina i
– ukupno vreme,
– po predjuzecima i kupcima,
– zbirno po kupcima,
– zbirno za proizvod i
– zbirno za predjuzece,
– rekapitulacija godišnjeg plana predjuzeca,
– svih pozicija (delova) na godišnjem nivau,
– dinamike godišnjeg plana:
– po predjuzecima,
– po finalnim proizvodima:
– za mesec,
– ukupno za period i
– ukupna vrednost,
– plan kapacireta,
– plan radne snage i
– opterecenje radnih jedinica i pogona liinija.

Za potrebe ekonomske fuokcije formira se i plan troškova direktnog materijala.
Operativni plan obuhvata:
– plan proizvodnje predjuzeca i ostvarenje u prethodnom periodu,
– plan proizvodnje i ostvarenje plana po radnim jedinicama i linijama,
– rekapitulaciju operativnog plana po radnim jedinicama i linijama,
– opterecenje linija i radnih jedinica i
– izvršenje mesecnog plana proizvodnje u norma casovima (NC) po pogonima i/ili predjuzecima za prethodni mesec i kumulativno od pocetka godine.

Iz prethodnog se može zakljuciti da centralnu ulogu ima DB Planovi, koja se menja i održava zbog:
– uvodenja novog proizvoda i to uvodenja:
– potpuno novog proizvoda i
– novog umesto postojeceg proizvoda i
– izmena koeficijenta ugradnje u nadredene sklopove i normativa vremena.

Modul za planiranje proizvodnje mora biti povezao sa modulima prodaje, nabavke, magacinskog poslovanja, snabdevanja, kadrova, upravljanja održavanjem, upravljanja alatima i upravljanja proizvodnjom.
U cilju ilustracije metodologije planiranja, u daljem tekstu, prikazana je struktura softvera razvijenog u okviru ClM centra Mašinskog fakulteta u Kragujevcu. Izrada aplikativnog softvera pocinje izborom ciljeva, analizom procesa i matrice organizacije/procesi. Modeliranjem podataka za podsistem planiranja dobija se dijagram zavisnosti entiteta, koji je osnova za razvoj DB i informacionog sistema u podsistemu planiranja
Softver za planiranje proizvodnje je od izuzetnog znacaja za poslovanje predjuzeca, jer obezbedjuje racionalno poslovanje i sinhronizovanje ostalih aktivnosti i procesa u predjuzecu. U okviru planiranja proizvodnje vrši se planiranje svih neophodnih resursa za realizaciju zadataka, a na osnovu usvojenih poslovnih ciljeva. Predjuslov za izvodenje ovog aplikativnog softvera je prethodno instalisao modul za Upravljanje proizvodnim podacima iz aplikacije Upravljanje proizvodnjom, gde su definisani:
– svi proizvodi sopstvene proizvodnje,
– struktura sopstvenih proizvoda,
– svi materijali koji se nabavljaju,
– tehnologija izrade sopstvenih proizvoda (operacija),
– mašine na kojima treba da se izvode operacije iz tehnološkog postupa (veza mašina –operacija) i
– alati neophodni za izvodenje operacija (veza operacija - alat).

Na osnovu uspostavljenih relacija izmedju navedenih resursa formira se informacioni sistem za Planiranje proizvodnje, koji se sastoji iz sledecih celina - modula:
– registrovanje, na ekranu, kolicina finalnih proizvoda, rezervnih defova i usluga na nivou poslovnog sistema za period (godina, kvartal ili mesec),
– izracunavanje zavisnih potreba proizvoda (iz sopstvene proizvodnje i delova i materijala koji se nabavljaju) na osnovu definisanih kolicina i perioda, a za poznatu strukturu finalnih proizvoda (modul Upravljanje proizvodnim podaclma),
– izracunavanje potrebnih kolicina alata za period za koji se racuna i glavni plan proizvodnje,
– izracunavanje potrebnih kapaciteta proizvodne opreme (veza sa modulom Upravljanje proizvodnim podacima),
– izracunavanje potrebnih kolicina rezervnih delova za mašine s obzirom na angažovane kapacitete proizvodne opreme i statistiku potrošnje rezervnih delova u prethodnom periodu,
– izracunavanje potrebne radne snage u skladu sa planiranim kolicinama proizvoda sopstvene proizvodnje i za dati period planiranja i
– izrada plana nabavke materijala, proizvoda, alata i rezervnih delova za mašine, uzimajuci u abzir stanje zaliha navedenih resursa i robu koja je vec narucena kod dobavljaca.

Na osnovu ovako definisanih i zamemorisanih planova proizvodnje, kao i podataka koji se mogu dobiti iz modula Prodaja, Magacinsko poslovanje i Nabavka, omoguceno je dobijanje sledecih glavnih informacija:
– godišnji iIi dinamicki mesecni plan proizvodnje proizvoda sa ukupno ostvnrenom realizacijom za posmatrani period iti ukapno do tog perioda (ukoliko je realizovan modul Magacinsko poslovanje),
– materijalni bilans, odnosno godišnji plan proizvoda i materijala iz kooperacije,
– godišnji ili dinamicki meseecni plan nabavke repromaterijala sa ostvarenom realizacijom za posmatrani period (veza sa modulom Magacinsko poslovanje i Nabavka) i
– godišnji ili mesecni dinamicki plan potrebnih kapaciteta sa prikazom stvarnog iskorišcenja istih (veza sa modulom Upravljanje proizvodnjom).



LITERATURA

1. Prof. Dr Ratomir Jecmenica , asistent Mirjana Gojkovic

- PREDAVANJA I VEŽBE INFORMACIONIH SISTEMA -

2. Dr Mico Stojanovic

- OSNOVI PROJEKTOVANJA INFORMACIONIH SISTEMA -
Izdavac IRO “ Naucna Knjiga “, Beograd 1986.

3. Dr B. Lazarevic

- UVOD U INFORMACIONE SISTEME -

4. Perovic M. , Arsovski S., Arsovski Z.

– PROIZVODNI SISTEMI – Mašinski fakultet Kragujevac 1996.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD