|
POJAM INFORMACIONIH SISTEMA
Moemo slobodno postaviti pitanje, vezano za sam kraj XX i pocetak
XXI veka, koliko još ima pojmova u našem svakodnevnom ivotu
koji su doiveli tako snanu ekspanziju svog znacenja kao što
je rec informacija.
U ovom radu ce mo podobnije obraditi sveru informacionih tehnologija i
sistema u preduzecu. Savremeno poslovanje karakterišu brze promene
u okruenju i sve veci pritisak konkurencije. Menadment poslovnih
sistema mora stalno da pronalazi rešenja za sve turbulentnije poslovno
okruenje. Izmedu ostalih i pitanje razvoja sopstvene strategije
u oblasti: poslovanja, automatizacije, integracije, informacije i iskorišcenja
resursa. Ne postoji podrucije gde ne postoji evidentan uticaj elemenata
infirmacionih sistema, posebno u delu tehnologije, metoda, standarda i
informacionih sisema u uem smislu. Sama konkurencija je sve ozbiljnija
samom cinjenicom da ima savremenija informaciona rešenja. Namece
se potreba da poslovni sistem razvija strategije od kojih je i jedna strategija
razvoja informacionih sistema. Osnovni ratlog primene informacionih sistema
je u visokoj produktivnosti koju obezbeduju savremena tehnološka
rešenja.
Projektovanje informacionog sistema predstavlja jednu etapu u razvoju
informacionog sistema. Projektom se odreduje sastav i svojstva novih informacionih
sistema koji zamenjuju postojece informacione sisteme u radnim organizacijama
i drugim organizacionim sistemima. Do potrebe i zahteva za projektovanje
novih informacionih sistema dolazi onda kada organizacija tehnologija
i tehnika obrade i proizvodnje informacija u postojecim informacionim
sistemima nisu više u stanju da prue potreban obim informacija
zadovoljavajuceg kvaliteta.
Pod sistemom se podrazumeva skup elemenata koji su medusobno povezani
tako da predstavljaju odredenu celinu koja kao takva egzistira. Naziv
sistem potice od grcke reci “to sistema “ što
oznacava celinu sastavljenu iz delova. Svaki sistem se sastoji od podsistema
, koji se dalje dele na komponente , a ovi na još manje delove, tako
da svaki od njih moemo smatrati izolovanim sistemom. Moe se
zakljuciti da je pojam sistema vezan za kompleksnost i interakciju. Informacioni
sistem podrazumeva skup razlicitih operacija nad informacijama neophodnim
za odlucivanje u nekom organizacionom sistemu, ciji je on podsistem. Informacioni
sistem mora biti efikasna kombinacija ljudi i uredaja , gde mašine
slue za brzo i tacno rešavanje odredenih procesa, a ljudi obavljaju
kreativnu analizu i odlucuju. Relacije izmedu sastavnih delova informacionih
sistema se ostvaruju prenosom informacija. Informacioni sistem je komunikacioni
sistem koji proizvodi informacije. Ovaj sistem svojom delatnošcu
treba da omoguci prikupljanje i sistematizaciju izvornih podataka , prenos,
memorisanje, auriranje, odnosno potrebno je projektovati odgovarajucu
datoteku ili bazu podataka koja ce omoguciti efikasno pretraivanje
i dostavljanje podataka na mestu upotrebe citav ovaj proces namenjen je
da se optimalno reši sistem upravljanja i funkcionisanja u razvoju
nekog procesa.
1. POJAM INFORMACIONIH SISTEMA
1.1. Sistem
Sistem je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Svaki od objekata
u sistemu posjeduje niz svojstava (atributa). Takode i veze izmedu pojedinih
objekata (elemenata) sistema se mogu opisati nizom atributa. Sistem intereaguje
sa okolinom. Uticaj okoline na sistem naziva se ulazom dok se uticaj sistema
na okolinu naziva izlazom. Takode, sistem moe da intereaguje sa
drugim sistemima. Veze sistema sa okolinom se moe ostvariti razmjenom
materije, energije i informacija. Nacin na koji su elementi sistema povezani
odreduje strukturu sistema. Struktura sistema direktno odreduje funkcionisanje
sistema.
Sistemi se dijele na osnovu razlicitih kriterijuma na:
Po nacinu kreiranje:
- prirodne
- vještacke
Po stepenu apstrakcije:
- apstraktni
- realni
Po promjenljivosti u vremenu:
- staticki
- dinamicki
Po odredenosti ponašanja:
- deterministicki
- stohasticki
Po sloenosti:
- prosti
- sloeni
Po povezanosti sa okolinom:
- otvoreni
- zatvoreni
1.2. Podatak i informacija
Podatak je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, cinjenice
ili dogadaja u realnom sistemu. Informacija je protumaceni podatak odnosno
znanje koje se moe "izvuci" iz podatka. Podatak i informacija
se koriste kao sinonimi. Podatak je medutim objektivna kategorija dok
je informacija subjektivna kategorija odnosno zavisi od nacina na koji
neki pojedinac tumaci ili koristi predstavljeni podatak. U okviru ovog
rada mi cemo podrazumjevati da se podaci mogu reprezentovati na kompjuterski
prihvatljiv nacin, odnosno da se mogu kvantifikovati brojevima, karakterima,
datumima itd. Nacin na koji dolazi do formiranja podatka nas ne interesuje.
Medutim, interesuju nas procesi obrade podataka koji mogu da dovedu do
kreiranja drugih podataka ili do odredene akcije. Mi cemo pod informacionim
sistemom podrazumjevati sistem koji svoje veze sa okolinom obavlja razmjenom
informacija. Napomenimo da informacioni sistem ne mora biti zasnovan na
r?cunaru ali da cemo mi u okviru ovog rada razmatrati samo one informacione
sistema koji su realizovani na racunaru. Ovakvi sistemi se nazivaju CBIS
(Computer Based Information Systems). Razvoj informacionih sistema
posebno postaje dinamican šezdesetih godina kada se razvijaju sistemi
za automatsku obradu podataka.
1.3. Proucavanje informacionog sistema
Informacioni sistemi se proucavaju na razlicitom nivou na velikom broju
škola i fakulteta. Kod nas se najdetaljnije ovom temom bavi Fakultet
organizacionih nauka u Beogradu. Tamo postoji poseban smer na kome se
izucavaju informacioni sistemi i projektovanje informacionog sistema u
okviru desetak predmeta. Na tehnickim fakultetima informacioni sistemi
se obicno proucavaju iz ugla projektanta, programera, odravanja,
racunarske povezanosti, projektantna baza podataka. Na fakultetima društvenih
nauka obicno se proucavanje informacionih sistema sagledava sa stanovišta
podrške poslovnim procesima. Na zapadu postoje posebni fakulteti
na kojima se izucavaju informacioni sistemi. Predlaemo studentima
da ove fakultete potrae na Internetu (npr. pretraivanje tipa
"Department of information Systems").
1.4. Tipovi informacionih sistema
- Upravljacki informacioni sistem - UIS (Management Information Systems
- MIS) je sistem koji prenosi cuva i obraduje podatke potrebne za upravljanje.
- Sistem za podršku odlucivanju (Decision Support Systems) je
informacioni sistem koji
potpomae donošenje odluka.
Po nacinu primene informacione sisteme moemo grubo podeliti na one
koji vrše samo skladištenje i pronalaenje informacija
i one koji vrše obradu. Mi cemo razmatrati sistem koji sa svojim
podsistemima moe da realizuje obe ove operacije.
1.5. Automatizacija kancelarijskog poslovanja
Automatizacija kancelarije obuhvata sljedece grupe poslova:
- Komunikacija unutar organizacije (Electronic Mail);
- Komunikacija izmedu organizacija (Electronic Data Interchange - EDI);
- Planiranje radnog vremena (Time management&Planning);
- Upravljanje projektima (Project management);
- Obrada dokumenata (Graphics Editor);
- Arhiviranje i pretraivanje dokumenata (Document Library);
- Priprema upravljackih odluka;
- Memorisanje i pretraivanje poslovnih podataka;
- Priprema i realizacija poslovnih sastanaka.
1.6. Informacioni sistem - realni sistem
Mi u principu necemo sagledavati originalni sistem vec cemo polaziti od
modela informacionog sistema. U praksi se medutim originalni sistem prvo
mora modelovati. Sredstava za modeliranje sistema ima više. Samu
suštinu informacionog sistema predstavlja baza podataka (ili sistem
baza podataka) koja sadri medusobno povezane podatke kojima se modeluju
objekti, veze izmedu objekata (entiteta) kao i odgovarajuci atributi (obeleja
- osobine) objekata i veza. Pored podataka informacioni sistem mora da
sadri podatke o procesima (ili model procesa). Pod procesima se
podrazumjevaju radnje koje generišu promene stanja u informacionom
sistemu i koje generišu izlaze iz sistema. Pored toga cesto se vrši
i modelovanje resursa sistema.
1.7. Razvoj informacionog sistema
Projekat informacioni sistem po pravilu realizuje tim strucnjaka koji
nisu sastavni deo organizacije u kojoj se implementira. Naravno, ocekuje
se visok stepen saradnje organizacije i projektana. Da bi se obavio uspešana
razvoj informacioni sistem neophodno je:
- obezbediti podršku rukovodstva firme;
- ukljuciti korisnike u sve faze razvoja;
- koristiti dokazane metodologije razvoja informacionog sistema;
- jasno definisanje ciljeva i zadataka sistema;
- usredsrediti se na najvanije probleme i eventualne povoljnosti;
- jednostavan i adekvatan dizajn;
- dobar program obuke ukljucenih osoba;
- adekvatan plan uvodenja nakon završetka projekta;
- dobro definisan i organizovan program odravanja.
1.8. Faze u razvoju informacionog sistema
- Planiranje razvoja;
- Analiza i dizajn;
- Implementacija;
- Funkcionisanje i odravanje;
- Vrednovanje i kontrola.
Svaka od pomenutih faza se mora odraditi. Faze se mogu deliti na podfaze
ili aktivnosti.
1.9. Planiranje razvoja informacionog sistema
Ova faza je deo strateškog planiranja jedne organizacije. Aktivnosti
u okviru ove faze su:
1. Identifikacija i definisanje problema.
Potreba za kreiranjem novog informacionog sistema poticu iz sledecih razloga:
- Problemi sa postojecim informacionim sistemom;
- elja za iskorišcavanjem novih šansi i pogodnosti;
- Rastuca konkurencija;
- Potreba za efikasnijim korišcenjem informacija;
- Reorganizacija u organizaciji (spajanje, razdvajanje, i slicno);
- Razvoj same organizacije;
- Promene na trištu i okruenju.
2. Analiza postojeceg informacionog sistema. Treba sagledati
stanje hardvera, sistemskog i aplikativnog softvera, informatickih kadrova,
troškova funkcionisanja; iskorišcenosti postojecih resursa,
te na kraju treba proceniti kvalitet, pravovremenost, primerenost kolicine,
nacina prezentacije samih informacija koje postojeci sistem prua.
3. Treba odgovoriti na pitanje što se promenama u informacionom
sistemu eli postici.
4. Treba se odluciti na uvodenje potpuno novog ili modifikovanog
informacionog sistema. Da bi se ovo postiglo treba uporediti
koje ce se funkcije iz postojeceg sistema zadrati, koje ce biti
modifikovane a koje ce biti uvedene. Treba zatim razmotriti organizaciju
podataka i klasa podataka, baza podataka itd. Na osnovu razlika izmedu
projektovanog i trenutnog informacionog sistema donosi se odluka o tipu
promena u informacionom sistemu.
5. Projektovanje logicke strukture baze podataka. Ovaj
deo se realizuje na nivou entiteta (objekata) i veza medu njima (ERWIN).
6. Definisanje koncepcije tehnicke podrške. Na osnovu
ciljeva koji se ele postici informacionim sistemom, velicine organizacije
itd donosi se odluka o obimu i strukturi racunarskih resursa, komunikacione
i periferijske opreme, sistemskog softvera, itd. Kod hardvera treba obezbijediti:
- visoku integraciju;
- modularnu izgradnju (hardverski sistem bi trebao da zaivi
na relativno malom procentu nominalne opreme i da se naknadnim ugradnjama
samo postiu poboljšavanja i proširivanja primene);
- visoka pouzdanost, sigurnost i raspoloivost (na kriticnim mestima
treba predvideti
dupliranje kapaciteta);
- lako odravanje.
Sistemski softver treba da obezbedi:
- Modularnost;
- User frendly okruenje;
- podrška drugim programskim alatima;
- efikasno korišcenje postojece opreme;
- jednostavno odravanje.
7. Definisanje modela kadrovske podrške. Ovo se
odnosi na nacin kako su organizovani delovi i pojedinci u organizaciji
kojima je povereno vodenje poslova u domenu informacionog sistema.
8. Specifikacija potrebnih ulaganja. Ova stavka obuhvata
procenu ulaganja u sljedece elemente informacionog sistema:
- hardver;
- sistemski softver, softver za rad sa bazama podataka;
- softver za automatizaciju kancelarijskog poslovanja;
- razvoj i obuku informatickih kadrova.
9. Analiza izvodljivosti projekta. Kada se ovo analizira
treba voditi racuna o sledecem:
- Tehnicka izvodljivost (obezbedivanje hardvera i softver);
- Ekonomski (da li se mogu obezbediti sredstva i da li ce dalje poslovanje
informacionog
sistema biti isplativo);
- Zakonski (da li postoje zakonske smetnje za rad zamišljenog
informaciong sistema. Primer kada to nije baš onako kako zamislimo
je naša studentska sluba. Naime, informacioni sistem univerziteta
je predvideo mogucnost online prijavljivanja ispita. Ovo postie
automatizaciju ove funkcije, problemi su nastali kada se uocilo da po
zakonu ispitna prijava studenta mora da bude u dosijeu. Ovo je sprecilo
automatski unos rezultata ispita i dosta devastiralo prvobitno zamišljenu
proceduru);
- Operacionalni (da li ce sistem biti prilagoden podršku ljudima
koji ce ga koriste);
- Planski (da li se sistem moe realizovati na vreme).
10. Utvrdivanje prioriteta i izbor projektanta. Informacioni
sistem se uvodi na najkriticnijim mestima prvo (mestima koja su vezana
za najveci broj radnika, ili za najviše rukovodstvo, ili za najvanije
poslove firme).
11. Planiranje realizacije projekta. Ovo je sloena
faza koja se poverava nekom strucnjaku iz oblasti organizacije rada.
12. Prihvatanje ili odbijanje plana razvoja. Ako su prikupljene
informacije dovoljne za donošenje odluke treba doneti odluku o razvoju
informacionog sistema (pozitivnu ili negativnu, odluka nije apriori pozitivna
jer su ulaganja obicno znacajna), a ako nema dovoljno informacija treba
zahtevati prikupljanje dodatnih informacija i cinjenica o informacionom
sistemu. Trenutna procena da ne treba ici na novi ili modifikovani informacioni
sistem ne znaci da predloeni plan razvoja nije dobar vec samo da
ne treba ici u dalji razvoj u ovom trenutku. Takvi projekti se "skladište"
i mogu se koristiti moda u narednom periodu.
1.10. Analiza i dizajn informacionog sistema
U ovu se fazu ide kada je plan razvoja informacionog sistema usvojen.
Analiza se provodi detaljno na sve automatizovane i neautomatizovane poslove.
Osnovno sredstvo koje se danas koristi za analizu informacionog sistema
je sistemska strukturirana analiza.
Dizajn sistema je specifikacija novog sistema koji ce postavljene zahteve
obaviti na efikasan nacin. Kod dizajna sistema postoje dve vane
faze:
- logicko projektovanje;
- fizicko projektovanje.
Logicko projektovanje obuhvata modeliranje podataka i modeliranje procesa.
Rezultat logickog projektovanja mora biti razumljiv za korisnika i projektanta
i treba da bude nezavisan od implementacije.
Fizicko projektovanje je prevodenje logickog projekta na konkretnu opremu,
konkretne softvere koji ukljucuju konkretne baze podataka.
Faze analize i dizajna su karakteristicne po bogatoj dokumentaciji koja
ih prati. Tenja je da se danas razviju sistemi koji ce na osnovu
projekta odradenog u nekom programskom paketu vršiti automatsko vodenje
dokumentacije.
1.11. Implementacija sistema
Prethodne faze imaju izlaz "na papiru". Dakle polazeci od realnih
potreba i realnog sistema stie se do projekta. Implementacija je
faza u kojoj se projekat treba implementirati na realni sistem u realnim
uslovima.
Faze u implementaciji projekta su:
- Najava (cilj ove faze je uklanjanje straha zaposlenih i savladivanje
otpora koji postoje);
- Organizacija kadrova informacionog sistema;
- Izbor i instalacija opreme (treba raspisati tendere, voditi racuna
o vremenu isporuke,
instalacije, garantnim rokovima, obezbijedenom servisu itd);
- Izrada ili nabavka softvera (postoji mogucnost da se firma u skladu
sa svoim potrebama
i raspoloivim kadrovima opredjeli za kupovinu gotovog softvera;
razvoj softvera sa sopstvenim kadrovima; kombinovanje prethodna dva nacina;
razvoj softvera po porudbi)
- Formiranje baze podataka (baza podataka je kicma informacionog sistema
tako da je ovo jedna od najvanijih faza);
- Obuka korisnika;
- Zamena sistema (obicno za prvo vreme dva sistema rade paralelno, zatim
novi sistem zamenjuje stari, ali i dalje tako da se neko vreme najvaniji
elementi dupliraju; treba znati da vani elementi starog sistema
cesto budu zadrani i u novom jer je njihova zamena najkomplikovanija).
2. INFORMACIONI SISTEMI
Informacioni sistem u najopštijem smislu je svaki sistem razvijen
u cilju kreiranja, sakupljanja, cuvanja, prenosa, obrade i interpretacije
informacije. Informacijom se ovde smatra znanje ili dopuna znanja, a predstavlja
se podacima. Informacioni sistemi se mogu bazirati i samo na pisanoj i
usmenoj komunikaciji, ali je verovatnije da ce zahtevati upotrebu racunara
za upravljanje sakupljanjem, cuvanjem, obradom i distribucijom informacija.
Istu informaciju mogu da upotrebe ljudi na razlicite nacine i u razlicita
vremena. Racunari omogucuju efikasnost i mogucnosti informacionih sistema
koji ne postoje bez njih. Informacioni sistem je obicno jedan od podsistema
poslovnog sistema. Proizvodni sistem predstavlja osnovu dobijanja proizvoda
potrebnih za zadovoljenje pojedinaca, društva u celini i razvoja
privrednog sistema svake zemlje. Proizvodni sistem predstavlja osnovni
deo ukupnog, poslovnog sistema preduzeca koji ima zadatak da transformiše
ulazne komponente: materijal, energiju i informaciju u proizvod zadatih
, na bazi istraivanja trišta, karakteristika u cilju
podmirenja potreba rasta standarda pojedinaca i društva u celini.Proizvodni
sistem definisan je spregom tehnološko- tehnicke i ekonomsko –
društvenih podsistema kome je cilj da transformisanjem materijala-
sirovine kao ulaza u sistem poveca vrednost tog ulaza.
Proces proizvodnje karakteriše sloenost informacija koje se
prikupljaju, obradujui na osnovu kojih se donose odgopvarajuce odluke.
Informacioni sistem je ovde skup normi , postupaka, odredenih sredstava
–potrebnih za prikupljanje, memorisanje, obradu i emitovanje informacija
prema okruenju sistema ili za potrebe samog sistema u cilju donošenja
adekvatnih odluka . Cilj je projektovanje informacionog sistema proizvodnje
poboljšanja informacija u smislu da postanu tacne, prikladne i odgovarajuce
za razne nivoe proizvodnje u organizacionoj celini koje obuhvata poslove
proizvodnje.
Elementi informacionih sistema
Za uspešno odvijanje svih aktivnosti: prikupljanja, obrade, izgraden
sistem treba da bude sinteza cetiti elementarna podsistema:
LIFEWARE (kadrovi)
Hardver - predstavlja materijalnu osnovu IS gde ubrajamo
elektronski racunar, ulazno-izlazne uredaje, uredaje za prenos podataka
na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.
Softver
- obuhvata nematerijalne elemente IS: programe, rutine, procedure,
organizaciju, obradu podataka, i eksplataciju rezultata obrade podataka,
sa posebnim naglaskom ne obezbeduje informacije.
Kadrovi - su timovi strucnjaka organizatora elektricne
obrade podataka, sistemanaliticara, programera, operatora i korisnike
IS.
Organizacije - obuhvata razlicite organizacijske postupke,
metode i nacine pokazivanja ostalih podsistema, u skladnu, funkcionalnu
i ekonomicnu uslugu.
Samo kroz kvalitetnu i skladnu kombinaciju svih podsistema, moe
se omoguciti formiranje IS za adekvatno upravljanje poslovnim sistemom.
Kao deo komunikacijskog sistema svaki IS se danas sastoji od ljudi i racunara
koji formiraju ili koriste informacije i stupaju u vezu sa ostalim komunikacionim
elementima, radi ostvarivanja ciljeva poslovnih sistema. Izmedu elemenata
sistema podaci se prenose komunikacionim kanalima, i kao rezultat njihove
obrade javljaju se podaci ili informacije, koji se prikljucuju preko formalzovanih
i neformalizovnih sistema. Da bi se obezbedilo prikupljanje, sistematizacija
i grupisanje izbornih podataka, zatim prenos, memorisanje, cuvanje i auriranje
potrebno je u okviru IS projektovati odgovarajucu datoteku ili bazu podataka
koja ce da omoguci efikasno pretraivanje i dostavljanje podataka
na mesto upotrebe.
Strukturu sistema sacinjavaju elemanti sistema i njihove medusobne veze.
Informacioni sistem poslovnog sistema je skup postupaka, metoda, tehnika
i resursa, organizovanih tako da podre poslovanje poslovmih sistema
putem brzog i tacnog registrovanja podataka i informacija u toku rada,
odlucivanja i upravljanja poslovnim sistemom. Sastoji se od više
podsistema koji cine jedinstven sistem projektovan u obliku i na osnovu
savremenih mogucnosti u obradi informacija, komunikaciji i obradi podataka.
Prema tome, informacioni sistem moemo definisati na sledeci nacin:
Informacioni sistem je skup ljudi i opreme koji po odredenoj organizaciji
i tacno definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, memorisanje
i dostavljanje podataka i informacija na korišcenje.
Osnovni zadatak informacionog sistema je da korišcenjem podataka
proizvodi informaciju. Ovi podaci mogu biti formalizovani i neformalizovani.
Formalizovani podaci imaju fiksnu, nepromenljivu i unapred zadatu strukturu
i duinu. Neformalizovani podaci imaju promenljivu duinu i
nemaju unapred utvrdenu strukturu.
Cetiri osnovne aktivnosti vezane za obradu informacija u informacionim
sistemima su:
- prikupljanje podataka
- obrada podataka
- cuvanje ( memorisanje ) podataka
- dostavljanje podataka korisnicima
Strukturu sistema cine elementi sistema. Osnovni elementi informacionih
sistema su:
- hardware ( oprema )
- software ( programi )
- lifeware ( kadrovi )
- orgware ( organizacija )
- netware ( mrea )
- comware ( komunikacije )
Osnovne kategorije informacionih sistema su:
- Sistemi za obradu podataka - vrše automatsku obradu velikog
broja podataka,
npr.kontrola inventara.
- Uprabljacki informacioni sistemi - vrše automatsku analizu podataka
i proizvode informacije koje slue za upravljanje poslom, npr. mesecna
analiza prodaje.
- Sistemi za podršku odlucivanju - vrše specijalne analize koje
se ticu strateških problema odlucivanja u upravljanju, npr. dugorocno
planiranje nabavke.
Sve informacione sisteme u osnovi delimo na:
- prirodne i
- veštacke
Podela informacionih sistema se vrši na osnovu razlicitih kriterijuma,
kao što su vrsta podataka, stepen primene informacione tehnologije,
veze sa okolinom i td.
Prema stepenu primene informacione tehnologije razlikujemo:
- centralizovane informacione sisteme
- autonomne informacione sisteme i
- distribuirane informacione sisteme
Na osnovu veze sistema sa okolinom:
- otvorene i
- zatvorene
Na osnovu vrste ciljeva na:
- sisteme sa fiksnim ciljevima i
- sisteme sa promenljivim ciljevima
Na osnovu postojanja povratne sprege:
- sistemi sa jakom unutrašnjom kontrolom i
- sistemi sa slabom unutrašnjom kontrolom
Na osnovu navedena tri kriterijuma mogu se definisati i sledece cetiri
vrste sistema:
- staticki
- dinamicki
- homeostaticki
- kibernetski
Prema sposobnosti povezivanja razlicitih podsistema razlikujemo:
- integrisane i
- neintegrisane informacione sisteme
Sloenost upravljanja i odlucivanja zahteva sve vecu kolicinu informacija.
To znaci da informacioni sistem treba da da dokumentovane informacije
potrebne za uravljanje i odlucivanje, prezentira funkciju upravljanja
i odlucivanja u trenutku kada je to potrebno, a da dokumentacija kao nosilac
informacija slui da omoguci kontrolu i ocenu delovanja u poslovnom
sistemu.
Zbog toga se poslednjih godina sve više razvija potreba za projektovanjem
i izgradnjom informacionih sistema.
Osnovni proizvod u informacionom sistemu je informacija, a ujedno i osnovni
cinilac u procesima odlucivanja. Odluke se donose na osnovu kvaliteta
prikupljenih informacija.
Postoji niz definicija informacije sa razlicitih aspekata. Uopšteno,
informacija je sve ono što se koristi za uspostavljanje veza i odnosa
a to su: govor, podaci, signali, slike, odnosno sve ono što daje
nove podatke i cinjenice o nekoj pojavi ili dogadaju.
Informacija je širi pojam od podatka. Da bi neki podatak bio informacija
treba da:
- postoji skup podataka
- da je taj skup ureden
- da smanji neznanje
Podatak je nosilac informacije i slui za tehnicko uoblicavanje informacija
kako bi se one mogle sacuvati i prenositi. Podatak je formalan zapis informacije.
Na osnovu toga se informacija moe definisati kao ureden skup podataka
o odredenom objektu koji smanjuje neznanje.
Na slici je data blok šema jednog modela
informacionog sistema:
3. INFORMACIONI SISTEMI U PROIZVODNOM SISTEMU-PROCESU
Proizvodni sistem kao kompleksan sistem opisan je aktivnostima i njihovim
uzajamnim vezama u okviru pojedinih funkcija. Kreiranje pojedinih aktivnosti,
njihovo izvodenje, usaglašenost i sinhronizacija u okviru pojedinih
funkcija praceni su tokovima informacija.
Tokovi informacija zajedno sa mestima na kojima se informacije stvaraju,
prikupljaju, obraduju, cuvaju i sa kojima se informacije neposredno koriste
predstavljaju informacioni sistem proizvodnog sistema.
Specificnosti informacionih modela ogledaju se u sledecem:
- za formiranje organizacione funkcije potreban je najmanje jedan
skup informacija, a najcešce ucestvuje više takvih skupova.
- svaka organizaciona funkcija pracena je odgovarajucim skupom informacija.
- jedan skup informacija ucestvuje u formiranju više organizacionih
funkcija.
- osnovna karakteristika informacionih sistema jeste da u kreiranju, obradi
i prenosu ucestvuju ljudi što bitno utice na njegovo funkcionisanje.
Zajednicko za proizvodne sisteme je da se njihovo funkcionisanje moe
podeliti u tri osnovne aktivnosti-procesa:
- proces postavljanja zadataka i ciljeva poslovanja (funkcija cilja)
- proce upravljanja proizvodnim sistemom sa ciljem da se realizuju proizvodni
zadaci i ciljevi ( funkcija upravljanja )
- proces realizacije poslovnih ciljeva
Šematski se osnovne funkcije proizvodnog sistema mogu prikazati
sledecom šemom:
4. TOKOVI INFORMACIJA U PROIZVODNOM SISTEMU-PROCESU
Za identifikaciju bilo kog proizvodnog sistema potrebno je odrediti
tokove materijala i tokove informacija. Osnovne aktivnosti unutar jednog
proizvodnog sistema predstavljene su šematski a zajednicka osobina
im je da su svi povezani sa centrom za prikupljanje, cuvanje i obradu
informacija:
Poslovanje proizvodnog sistema se moe podeliti na nekoliko osnovnih
procesa u kojima se stvaraju, prikupljaju i akumuliraju sve informacije
koje su porebne za nesmetano funkcionisanje proizvodnog sistema:
- proces osvajanja novog proizvoda
- proces pripreme proizvodnje
- proces proizvodnje
- proces kontrole
- proces ekonomike i finansija
5. PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA
Projektovanje informacionih sistema spada u vrhunska projektovanja naucnika
i strucnjaka razlicitih specijalnosti uz korišcenje raznih oblasti
nauke, tehnike i tehnologije.
Informacioni sistem treba da se izgraduje planski prema tacno definisanim
karakteristikama dobijenim sveobuhvatnim analizama koje se baziraju na
raznovrsnim metodama planiranja i analize na naucnoj osnovi.
Za izradu projekta informacionog sistema moraju se definisati sledeci
elementi:
- rok pocetka i završetka izgradnje
- jasno definisani i specificirani ciljevi
- kvalitet i namena informacionog sistema
- informacije i podaci na ulazu i izlazu iz sistema
- nacin korišcenja informacija
- metode i sredstva za analizu informacija
- selekcija informacija
- informacione tehnologije
- model informacionog sistema i drugi elementi
Metode i sredstva tehnickih sistema su podloga za projektovanje i izgradnju
informacionih sistema. Vano je da se u projektovanju pode od funkcionisanja
postojeceg sistema, oblika njegovih zadataka, stanja kadrova, opreme i
dr.
Prvi korak u analizi sistema je da se utvrde njegovi ciljevi i granice
sistema, a cilj informacionog sistema je da korisniku obezbedi kvalitetnu
i blagovremenu informaciju po sadrini i obliku.
Ciljevi informacionog sistema moraju biti blie definisani u zavisnosti
od sledecih faktora:- oblasti primene koje treba da pokrije
- korisnike koje treba da obuhvati i
- funkcije koje treba da ostvari
Radi ostvarenja ciljeva traba da se koriste metode tehnickih sistema koje
obuhvataju:
- izradu dijagrama toka informacija sa ciljem da se prikau pojedini
procesi u podsistemu
- analizu podsistema i njihovih zadataka
- analizu medusobnih odnosa i veza podsistema
- analizu postupaka za izvršenje zadataka
- obezbedenje povratne sprege radi poboljšanja rada podsistem
Pod projektnim informacionim sistemom podrazumevamo sve informacije koje
su porebne za rukovodenje projektima.
U funkcijski informacioni sistem ukljucene su sve informacije porebne
za upravljanje radnim procesom izmedu funkcijskih jedinica i za izvodenje
zadataka.
Za jednu organizaciju vano je izgraditi celovit sistem informacija
koji objedinjuje sisteme pojedinih informacionih organizacionih jedinica
i zajednickih poslovnih funkcija, odnosno sa funkcionalnog aspekta od
planiranja asortimana preko prikupljanja trišnih informacija,
nabavke, proizvodnje, skladištenja, prodaje i odravanja, odnosno
servisiranja proizvoda.
Poslovni sistem je kombinacija transformacionog i informacionog sistema.
U transformacionom sistemu odvija se odgovarajuca promena predmeta rada,
a zadatak nadredenog informacionog sistema je priprema informacija o unutrašnjim
stanjima sistema i njihovim promenama i o stanjima i promenama okoline.
Da bi covek ili bilo koji drugi sistem mogao uspešno da deluje potrebno
je da stalno raspolae informacijama o stanju okoline u kojoj se
nalazi, da dobija rezultate prethodnog rada kao i program prema kome treba
da radi.
Iz ovoga jasno proizilazi da je neophodno postojanje informacionog sistema
koji kao sastavni deo nekog sistema u celini obezbeduje:
- pronalaenje
- identifikaciju
- registrovanje
- prikupljanje
- analizu
- deponovanje
- memorisanje
- desiminaciju ( širenje )
- korišcenje informacija i podataka, odnosno dokumenata kao njihovih
nosilaca
ZAKLJUCAK
Informacioni sistem predstavlja nacin obrade informacije sa ciljem pravovremenog
dobijanja saznanja neophodnih za dalje delovanje. Pod Informacionim sistemom
podrazumevaju se medusobno i funkcionalo povezani procesi prikupljanja,
prenošenja, obrade, korišcenja i cuvanja podataka.
Potreba za uvodenjem informacionog sistema se ogleda u mogucnosti pokrivanja
svih informacionih tokova u upravljanju odredenim Poslovnim sistemom,
u skladu sa prirodom i zadacima koji se obavljaju u sistemu. Od Informacionog
sistema se ocekuje da obezbedi osnovu za izvršavanje razlicitih zadataka
i zahteva koje ucesnici postavljaju sistemom. Time se iskazuje potreba
za kompleksnim i efikasnim informacionim tehnologijama nephodnim za izgradunju
i funkcionisanje Informacionog sistema.
Povezivanje pod sistema Informaconog sistema u jednistvenu, funkcionalnu
i ekonomicnu celinu, postie se pomocu baza ili banke podata, u okviru
kojih se memorišu svi relevantni podaci neophodni za funkcionisanje
Poslovnog sistema.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|