|
INTERNET I SERVISI NA INTERNETU
U ovom seminarskom radu rec ce biti o Internetu i njegovom znacaju u
savremenom informacionom društvu. Na samom pocetku definisacu i dovesti
u medjusoban odnos pojmove potrebne za razradu teme. Akcenat cu dati na
informacije o globalnom informacionom mrenom okruenju, tj.
Internetu i servisima koji se koriste na njemu.
Ako elite biti pristojan i kulturan gradjanin i korisnik Interneta
morate ih znati, poštovati i pridravati se pravila ponašanja
na Internetu. Internet kao fenomen modernog sveta stvorio je jednu vrstu
posebne kulture ili subkulture u koju se mogu ukljuciti ljudi iz celog
sveta. Ukljucivanje u tu zajednicu slobodno je i neograniceno.
Ipak, da bi bili prihvaceni u cyber svetu, kao i u stvarnom zivotu, moramo
poštovati osnovne eticke principe.Internet nije, kako se misli, anarhicko
mesto-postoje odredena pravila koja se trebaju postovati.
Odnose se na sve vidove korišcenja Interneta
a moramo ih poštovati dok poslujemo preko Web-a, kada koristimo e
– mail, ucestvujemo u forumima, a posebno kada komuniciramo sa drugim
poslovnim partnerima.
Na Internetu ima preko 2,2 miliona objavljenih Web prezentacija, sa oko
300 miliona Web strana. Smanjenje cena je jedna od najocitijih prednosti
poslovanja na Internetu, dobar primer su cene knjiga i CD, koje su 9-16%
nie. Rezime koriscenja Interneta u SAD-u se ogleda u sledecem: USA
poštanski servis isporuci 56.3 miliona $ vrednosti pakete za Amazon.com,
pri cemu pošta isporucuje 55% vrednosti robe na Mrei, prihodi
od elektronskog poslovanja za IBM su 1 bilion $ mesecno, Intel putem Interneta
ostvaruje 40% svoje prodaje, Priceline.com proda preko 1000 ulaznica dnevno
putem Interneta, eBay proda preko 3,5 miliona proizvoda u preko 2.900
kategorija.
Internet
Pre svega mislim da bi bilo korisno znati sta je uopšte
mrea. PC-racunari, osim što mogu izvršiti klasicne funkcije,
mogu biti i povezani u mrezu. Povezani u mreu mogu komunicirati
medjusobno i koristiti zajednicke resurse. Uglavnom se koriste tri nacina
povezivanja racunara u mreu, i to: povezivanje na lokalnom nivou,
obicno unutar jedne zgrade ili jednog pogona, što cini lokalnu mreu
LAN/Local Area Network/. Povezivanje na nivou malo vece destinacije, naprimer
jednog grada, nazivamo MAN mrea/ Metropolitan Are Network/. Takva
jedna WAN mrea jeste i Internet.
Internet zapravo cini i jedna
i druga i treca varijanta ili, ako moemo reci, Internet je više
od mree, to je mrea sastavljena od mrea. Ili, bolje
receno, to je jedan apstraktan sistem koji povezuje samo softwere. Zato
je pomalo teško dati konkretan opis tog sistema.
Pošto je Internet slobodno i dobrovoljno organizovana mrea,
ne postoji niti jedna oficijelna grupa ili organ koji upravlja ili vodi
ovu mreu. Umesto toga postoje mnoge privatne organizacije, univerziteti,
dravne ustanove koje vode delove ove gigantske mree. Svi rade
zajedno u jednoj demokratskoj, slobodnoj organizovanoj alijansi.
Postoji, ipak, nekoliko organizacija, prvenstveno u Americi, koje su,
ustvari, više pomoc i podrška internetu nego njegova uprava,
naprimer: Internet Society je privatna, neprofesionalna organizacija koja
izdaje preporuke i stara se o tome kako funkcionišu odredeni protokoli
koji su doneseni npr. TCP/IP. InterNIC(Internet Network Information
Centar) je organizacija koja vodi Internet registar. Internet registar
je, ustvari, spisak internet adresa. Ova organizacija vodi racuna o dodeli
adresa pojedinim korisnicima na globalnom planu. Ona u saradnji sa NSF(National
Science Foundation) pomae organizacijama u korišcenju
Interneta.
Sve lokalne i mree regionalnog karaktera povezane su na centralni
prenosni sistem, sto je obicno sistem koji omogucava brzi prenos podataka.
Taj sistem, koji je uglavnom u vlasništvu drave, prenosi celi
saobracaj Interneta unutar i van zemlje ka medjunarodnom sistemu veza.
Na sistem su povezani razni korisnici koji nude razlicite vrste informacija
kao univerziteti, instituti, privatna lica i razna udruenja i institucije.
Sistem koristi uglavnom vec postojecu infrastrukturu telekomunikacija.
Prenos podataka moe se odvijati preko svih klasicnih sistema veze
kao: obicnog bakarnog kablovskog vodica, koaksijalnog kabla, ali i satelitskih
prenosa. Internet predstavlja globalnu racunarsku mreu koja se sastoji
iz niza, manjih lokalnih racunarskih mrea. To je mrea koja
omogucava protok raznovrsnih informacija u raznovrsnim oblicima i obezbedjuje
raznovrsne aplikacije za korišcenje tih informacija.
Nastanak Inerneta vezan je za istraivanje u SAD koja su pocela 1963.
godine od rukovodstvom ARPA-e americkog Ministarstva odbrane o boljoj
organizovanosti vojnog informacionog sistema koji je tada bio centralizovan
i ranjiv. Naucnici su došli na ideju da decentralizuju sistem, oforme
više centara sa samostalnim mreama koje su povezane u jedinstvenu
mreu, ARPA NET. Ako bi jedan deo mree bio uništen, drugi
delovi bi nastavili da funkcionišu. Do sredine osamdesetih godina
dvadesetog veka Nacionalna naucna fondacija (NSF), agencija americke vlade,
je kontrolisala pristup Internetu. Medjutim, 1991. godine NSF je ublaila
zabranu, tako da je Internet poceo da se koristi i u komercijalne svrhe.Do
velike liberalizacije je došlo u aprilu 1995. godine kada je kontrola
nad Internetom prepuštena nezavisnim vladinim telima koja su omogucila
da kompanije daju usluge pristupa Internetu uz nadoknadu (takozvani Internet
provajderi). Od kada je dozvoljena ova komercijalna upotreba Interneta,
rast broja pretplatnika i saobracaja je vrtoglav.
Šema Javnog Interneta
Troškovi se znacajno smanjuju primenom Interneta, kao kanala distribucije
i komunikacije sa trištem, što ostavlja prostora za povecanje
profita ili smanjenje cena.
Ukazacemo na nekoliko nacina kojim predjuzeca smanjuju troškove primenom
Internet tehnologije:
• Sistem narucivanja preko Interneta. Kupci su navikli
na kreiranje svojih narudbenica putem Interneta, na taj nacin elektronski
racun rosecno iznosi oko 10 USD, u odnosu na tradicionalnu papirologiju
vezanu za racun i pratecu dokumentaciju koja znosi oko 100 USD. Pored
toga bankarski troškovi iznose 0,15-0,20 $ on-line u odnosu na 1,50$
tradicionalnim nacinom. Kao primer u ovom slucaju cesto se navodi Cisco
Systems, vodeci svetski proizvodac mrene opreme i programskih paketa,
koji je celokupno svoje poslovanje bazirao na web tehnologiji, tako što
je omogucio kupcima da kreiraju svoje porudbenice preko web-a. Potom
im ponudio dodatne mogucnosti tehnicke podrške u posebnom modu rada.
Na taj nacin znacajno su smanjeni troškovi papirološke dokumentacije.
• Isporuka u pravo vreme. Pojedini proizvodaci elektronske
opreme koriste elektronsku razmenu podataka (EDI) u komunikacija sa dobavljacima
i kupcima. Na taj nacin se ostvaruju uštede u pogledju planiranja
zaliha i obima proizvodnje u skladu sa zahtevima trišta.
• Fiksni troškovi. Ovakvom organizacijom smanjuju
se fiksni troškovi (npr.zakup prostora). Primer toga je Amazon.com.
• Korisnicki servis. Korisnicki servis u standardnim okolnostima
iznose prosecno 15-20$ (najcešce organizovanim u call centrima).
Nasuprot toga, organizacija ovakve vrste podrške putem Interneta
iznosi 3-5$.
• Poštarina i štampanje materijala. Web prezentacija
pria mogucnost postavljanja celokupnog kataloga proizvoda na Internet
u eljenom obimu sa fotografijama i pratecim opisom uz stalnu dostupnost
materijala na mrei. Zamena uobicajene pošte odgovarajucom komunikacijom
putem e-maila.
• Isporuka elektronskih proizvoda (programa) putem Interneta.
Za programske paketa i slicne proizvode u elektronskom obliku kao najpogodniji
kanal isporuke je Internet, što izmedju ostalog smanjuje troškove.
Pocetkom 2002., procenjuje se da je 41% stanovništva u USD koristi
Internet (110 miliona). Podaci ukazuju da je broj korisnika Interneta
manji u ostalim delovima sveta, kao i stopa njihovog rasta. Ovaj pristup
podrazumeva niz akcija koje treba predjuzeti u cilju definisanja i sprovodenja
uspešnog poslovno/marketinškog nastupa na Internetu.
Izvor Cyberatlas
Razvijene drave daju veliku potporu uvodenju interneta u poslovanje.
Evropska unija je donela dokument eEuropa, G8 je doneo Povelju iz Okinave
o svetskom društvu informatike. Taj dokument temelji se na nacelu
da svako, bez obzira gde se nalazi, mora imati kakav nacin da sudeluje
u svetskom društvu informatike. Ujedinjeni su narodi na kofereneciji
za trgovinu i razvoj 2003. doneli “e-commerce and development
report 2003.” koju je odobrio sam glavni sekretar UN-a Kofi
A. Anan. Internet se moe doiveti kao veoma efikasno trište,
sa velikom prohodnošcu informacija, stalnom dostupnošcu i generalno
raspoloivošcu informacija razlicitog tipa. Time se stvaraju
osnove predispozicije za uspešno poslovanje. Medjutim, izlazak na
mreu trai odgovarajucu metodologiju, prvo da bi se iskoristili
poslovni potencijali Interneta, i kao drugo da bi se izbegla šteta
po predjuzece. Rešenje treba traiti u odgovarajucem, metodološkom
pristupu, koji se zasniva na definisanju i implementaciji Internet biznis
plana.
Servisi na Internetu
Servisi na Inrenetu su doprineli popularnosti Interneta
jer su omogucili jednostavan pristup resursima, a oni se zasnivaju na
arhitekturi korisnika i servera (client/server arhictecture). Server (server)
je racunar stalno spojen na Internet, koji prua neku mrenu
uslugu / servis. Korisnik (client) je korisnicki racunar, odnosno program
koji koristi neku od usluga (web klijent ili preglednik-Netscape, IExplorer..).
Hipertekstualne veze izmedju dokumenata - (posebno oznaceni delovi dokumenata
koji sadre poveznicu na neki drugi dokument).
Internet u svom radu koristi niz tehnologija kojima se obavlja komunikacija
izmedju udaljenih racunara i one se nazivaju sistematskim protokolom.
Navešcemo neke od osnovnih pojmova Internet tehnologija:
1. Transmission Control Protocol /Internet Protocol (TCP/IP) je jezik
koji omogucuje komunikaciju izmedju racunara na Internetu. Ovaj protokol
propisuje kako ce neki program biti upakovan i transportovan na odredište.
Naime, prenos informacija i programa odvija se tako što fajl ili
program pakuju u vise malih paketica koji za sebe imaju podatke o primaocu
i koji se na put ka odredištu šalju nezavivisno jedan od drugog
i putem koji je trenutno slobodan. Po prispecu na odredište svih
delova fajla ili svih paketica poslanog programa, program se ponovo pakuje
u jednu celinu i na raspolaganju je korisniku. Kako se signal prenosi
na velike daljine razlicitim sistemima prenosa te na tom putu, usled prenosa,
gubi na jacini, to se ukazala potreba da se signal pojacava u prenosu.
Za pojacanje elektricnog signala, ali i povezivanje udaljenih mrea
slue repetitori /Repeater/.
2. Hyper Text Transfer Protocol (HTTP) je protokol za komunikaciju izmedju
web pretraivaca i servera.
3. Hypertext Markup Language (HTML
ili HML) je jezik bez koga nije moguce prikazivanje slika i linkova
na Inetrnet pretentaciji.
4. File Transfer Protocol (FTP) je protokol koji omogucava prenos fajlova
sa racunara na racunar. Internetov servis FTP ukljucuje niz servera koji
cuvaju i distributiraju dokumenta. Mnogi FTP serveri pripadaju proizvodacima
hardvera i softvera koji ih koriste kako bi putem njih distribuirali svoje
proizvode. FTP serveri nalaze se i na univerzitetima koji ih koriste kako
bi svoje programe ucinili dostupne drugima.
5. Post Office Protocol (POP) je protokol za razmenu pošte izmedju
korisnika Inernet i servera Internet provajdera.
6. Point-To-Point Protocol (PPP) je protokol koji omogucava prikljucenje
na Internet.
7. Uniform Resource Locator (URL) je adresa neke strane na Internetu.
Svaka web stranaima jedinstvenu adresu u svetu.
8. Virtual reality (VR) je tehnologija koja omogucava stvaranje trodimenzionalnih
web strana. Ova tehnologija se pocela primenjivati i u komercionalne svrhe
(virtuelne prodavnice).
9. Web Browser (web pretraivac) je softver za citanje strana na
Internetu. GOPHER- servis za pretraivanje hijerarhijske strukture
podataka, slican webu, ali nema mogucnost zajednickog prikazivanja teksta
i slike.
10. TELNET- omogucuje korisniku s dopuštenjem da koristi resurse
udaljenih racunara.
11. NEWSGROUPS- servis koji omogucuje odvijanje rasprave skupine ljudi
o temama od zajednickog interesa.
Objasnicemo i osnovne aplikacije-servise koji se koriste na Internetu,
a koji se dobijaju primenom Internet tehnologije, koje smo predhodno opisali.
Povezivanjem svog racunara na Internet mreu korisniku se pruaju
sledece mogucnosti:
1. Koristeci neki od programa, koji predstavljaju Home page citace, kao
Microsoft Internet Explorer ili Netscape Navigator moemo posetiti
bilo koju Home page i na njima pronaci fantasticno mnogo informacija iz
svih oblasti ivota. Ovaj deo Interneta nazivaju i WWW
(World Wide Web). On
je ujedno i najrasprosranjeniji. World Wide Web (WWW)
predstavlja softversku osnovu za razvoj komercijalnih sadraja na
Internetu. On se sastoji iz sledecih elemenata:
- HTML-za formatiranje
web stranica i njihovo povezivanje.
- HTTP-za komuniciranje izmedju servera i pretraivaca.Common
Gateway
- Interface (CGI)-za razmenu sa drugim serverima.
WWW cesto nazivan i samo Web ili NET, najmladi servis Interneta, bez sumnje
je i najpopularniji. Web je roden 1992. godine, autor je Tim Berners-Lee
s CERN-a (Evropska laboratorija za istraivanje fizike cestica u
enevi, Švajcarska). Do oktobra 1993. postojalo je vec preko
200 Web servera, dok je u junu 1995. godine broj postavljenih Web servera
na Internetu dosegao brojku od oko 6,5 miliona. Deo Webove privlacnosti
lei u cinjenici da je on jedini multimedijalni servis Interneta.
Web je poceo kao tekstualni sistem, kao i FTP, Gopher i elektronska pošta.
2. Koristeci neki od programa eletronske pošte kao Microsoft Exchange,
Outlook Express, Netscape Mail ili neki drugi, ima ih zaista puno, moemo
slati primati pisma sa jednog na drugi kraj sveta fantasticno brzo. Ovo
je svakako danas jedan od najviše korišcenih delova Interneta.
3. Koristeci program Microsoft fax ili neki drugi, moemo poslati
ili primiti fax. Treba reci da je moguce slanje i primanje faxa i prema
klasicnim fax aparatima. Ovaj program je uveliko u senci e –maila.
4. Koristeci program Microsoft Internet News ili Netscape News moemo
postati preplatnik i ucesnik neke od diskusionskih grupa. Koristeci odredenu
sklopovsku i programsku podršku moemo biti ucesnik video konferencija.
5. Koristeci program MIRC (Microsoft Internet Relay Chat) ili
neki drugi moemo komunicirati sa prijateljima u celom svetu. Danas
je ova usluga najpopularnija medju omladinom. Chat IRC (Internet Relay
Chat). MIRC je izuzetno popularan Internetov servis. Kao što
mu govori i ime, MIRC predstavlja sistem koji omogucava korisnicima nalaenje
u zajednickom podrucju interesovanja i medjusobno “razgovaranje”.
U komunikaciju se ukljucujete ukucavajuci sa tastature svoj prilog postojecoj
konverzaciji.
6. Elektronska pošta,
grupe za razgovor, Internet telefon, Internet faks i video-konferencije
predstavljaju Internet aplikacije koje prvenstveno slue za komunikaciju.
Elektronska pošta je najstariji Internet servis. Poceci elektronske
pošte se vezuju za 1971 godinu kada je americki naucnik Ray Tomlinson
poslao prvu poruku I tada i sada osnovni koncept elektronske pošte
je jednostavan: prijavljujete se na racunarski sistem i pišete i
adresirate tekstualne poruke korisniku na drugom sistemu. Poruka se tada
šalje kroz mreu povezanih racunarskih sistema dok se ne isporuci
na predvidenom odredištu. Elektronska pošta omogucuje slanje
tekstualnih poruka i dokumanata.
7. UseNet predstavlja servis slican elektronskoj pošti, osim što
umesto slanja poruke jednoj osobi, poruku šaljete na odredeno mesto
kako bi je procitali i na nju odgovorili mnogi korisnici. UseNet je poceo
1979. godine kao servis za povezivanje racunara na univerzitetima Duke
University i University of North Carolina. Danas je UseNet izuzetno popularan
servis koji je narastao tako da ukljucuje nekoliko desetina hiljada razlicitih
tema o kojima korisnici razmenjuju poruke. Navedene teme pokrivaju podrucja
racunara, tehnike, preko društvenih i religijskih tema do muzike,
knjiga i filmova.
8. Gopher servis sadri tekstualne informacije uredene hijerarhijski
koji vam pomau u brzom nalaenju informacije. Postoje i posebni
programi s indeksiranim bazama podataka kojima moete pristupiti
kako biste bili upuceni do informacije na odredjenom Gopher serveru.
Otvaranje Interneta za poslovnu upotrebu uslovilo je vrtoglav rast poslovne
aktivnosti na Internetu. Najvanija delatnost na Internetu je trgovina
koja se naziva Internet trgovina. Ona je najznacajniji deo elektronske
trgovine. Poslovanje na Internetu je uslovilo pojavu nove “industrije“-delatnosti
pruanja Internet usluga od strane prvih kompanija radi ostvarivanja
dobiti.
To su sledece vrste predjuzeca:
Predjuzeca koja obezbedjuju pristup na Internet, pojedincima i drugim
predjuzecima (na primer, America On-line, Zunet).
Predjuzeca koja upravljaju mreom, vrše izgradnju sistema i obezbedjuju
pristup lokalnim provajderima (na primer, UUNET, PSI).
Predjuzeca koja proizvode softver za pretraivanje i objavljuju informacije
na Internetu (na primer, NETSCAPE, MICROSOFT).
Predjuzeca koja obezbedjuju sistem placanja na Internetu, zaraznovrsne kupovine
(na primer, First Virtual, Cyber Cash).
Moemo indetifikovati nekoliko faza kroz koje prolaze predjuzeca u
svom ulasku u poslovanju na Internetu:
1. prisustvo na Internetu,
2. marketing na Internetu,
3. komuniciranje putem Interneta (motivisano uštedama),
4. narucivanje preko Interneta, uz klasicno placanje i isporuku,
5. trgovina preko Interneta uz placanje preko Interneta,
6. Elektronske telekonferencije (teleconferencing) ili video telekonferencije
(video teleconferencing) se ostvaruju korišcenjem komunikacione tehnologije
kada više ljudi na razlicitim lokacijama ucestvuju u konferenciji.
Najjednostavnija je telefonska konferencija sa tri ili više lokacija.
Nedostatak ovog vida konferencije je što nije omogucena razmena licem-u-lice.
Savremeno rešenje je telekonferencija, pri cemu se koristi veliki
ekran ili racunar za svakog ucesnika konferencije. Onog trenutka kada
se konferencija digitalizuje i preda mrei, to postaje kompjuterska
aplikacija.
7. Internet trgovina elektronskim proizvodima, uz elektronsku isporuku.
Internet je znacajan za savremeno poslovanje jer prua niz koristi:
1. Ušteda u troškovima poslovanja,
2. Porast ugleda predjuzeca
3. Lak pristup trištu za najrazlicitije proizvode,
4. Obezbedenje veceg kvaliteta usluga,
5. Priprema za buduce poslovanje.
Izdvojicemo nekoliko razloga povoljnijih cena na Internetu:
•prodajni agenti - agenti, kao na primer PricSCAN (www.pricescan)
olakšavaju
pronalaenje proizvoda odgovarajucim prikazom po razlicitim kategorijama)
cena,
karakteristike, proizvodac i slicno),
•aukcije,
•bescarinske zone,
•konkurencija.
Sada cu Vam navesti sledece najznacajnije promene koje se dešavaju
u sferi digitalnog poslovanja:
1. znacajne promene odnosa od prodavca ka kupcu - odnos se znacajno
promenio u gotovo svakom pogledju, kupac je u mogucnosti da promeni lokaciju
na Internetu i time bude blie ili dalje od prodavceve elektronske
prodavnice, dovoljan je jedan klik pa da «napustimo» prodavnicu,
tj. nekoliko sekundi da odustanemo od kupovine.
2. povecana brzina - promene u digitalnoj ekonomiji se ostvaruju
velikom brzinom, tj. koncepti koji su pokazali uspeh veoma brzo se implementiraju
na ostalim Web lokacijama. Na primer, ukoliko eBay uvede on-line aukcije
sutradan ce ih primeniti i Amazon.com.
3. udaljenost više nije bitan parametar u poslovanju - udaljenost
nije opterecavajuci faktor u uspostavljanju poslovnih odnosa, stvaranju
partnerskih odnosa sa udaljenim dobavljacima sirovina, poslovanju sa krajnjim
korisnicima ili stvaranju slicnih odnosa.
4. globalno trište - Internet je omogucio stvaranje
globalne ekonomije gde trište obuhvata neverovatno veliku bazu
korisnika povezanih preko ovog medija. Globalna mrea omogucuje stvaranje
kanala komunikacije izmedju poslovnih partnera (dilera).
5. Smanjenje vremenskih disproporcija - zahvaljujuci Internetu,
vreme nije ogranicavajuci faktor u poslovanju i saradnji partnera u poslovnom
procesu. On line mrea omogucava kontinuiranu komunikaciju 24/7.
6. Veština upravljanja je kljuc uspeha - u digitalnom svetu,
jednostavno je sakupiti informacije o kupcima. Moguce je generisati bogatu
bazu podataka koje mogu biti od velike koristi prilikom donošenja
odluka. Informisanost i pravovremeno raspolaganje podacima su znacajni
faktori uspešnih odluka.
7. Globalizacija trišta - u uslovima velike prohodnosti
informacija trište poprima drugacije obime. Naprimer: tradicionalni
kupac ce prilikom kupovine automobila posetiti prodavca, bankara i proveriti
uslove servisiranja automobila. U digitalnoj ekonomiji kupac ce posetiti
lokaciju koja prati dešavanja na trištu automobila, npr.
Edmund.com i pronaci na jednom mestu sve informacije o traenoj marki
automobila, uslove kreditiranje, odravanja i servisa , kao i najpovoljnije
cene kod prodavaca.
8. Otvorenost sistema - jedna od bitnih tendencija u razvoju
je otvorenost ka novim tehnologijama i standardima koje oni namecu
Zakljucak
U vremenu opšte globalizacije, novih tehnologija i menjanja postojeceg
nacina ivljenja informacije sve više dobijaju na vanosti.
Informacije daju prednost onima koji ih imaju nad onima koji ih nemaju.
Zbog toga je vano naci što efikasnije nacine dolaenja
do informacija. Internet kao globalno sredstvo posredovanja informacijama
odlicno slui toj svrsi. Medjutim, svakim danom ta mrea svih
mrea postaje sve pretrpanija. Stoga joj je potrebna bolja organizacija.Pronalaenje
informacija na Internetu omogucuju raznovrsni pretrani alati koji
svaki svoj nacin zadovoljavaju potrebe korisnika.
Otvaranje Interneta za poslovnu upotrebu uslovilo je vrtoglav rast poslovne
aktivnosti na Internetu. Najvanija delatnost na Internetu je trgovina
koja se naziva Internet trgovina. Ona je najznacajniji deo elektronske
trgovine. Poslovanje na Internetu je uslovilo pojavu nove “industrije“-delatnosti
pruanja Internet usluga od strane prvih kompanija radi ostvarivanja
dobiti. Savremeno poslovanje zahteva intenzivne i ekstenzivne komunikacije
izmedju pojedinaca i predjuzeca, a posebno ljudi koji rade na istim poslovima
a geografski su udaljeni. Pomocu komunikacije, ljudi menjaju i dele informacije
i na taj nacin se bolje razumeju i uticu jedni na druge. Pošiljalac
šalje poruku (glas, tekst, slika) kroz komunikacioni kanal do primaoca
koji je dekodira (interpretira). Zbog velikog broja uticaja, primalac
nije cesto u stanju da razume poruku, pa je potrebna povratna sprega.
Internet omogucava ostvarivanje šest strategijskih mogucnosti, koje
podravaju kljucne aplikacije, u cilju postizanja dodatne vrednosti.
To su:
• globalna diseminacija (global dissemination), odnosno bre,
jeftinije i lakše rasprostiranje informacija korišcenjem Internet
usluga,
• interakcija (preko interaktivnih Web - sajtova, diskusionih foruma
itd.),
• kastomizacija, tj. podrška kupcu preko modela target marketing,
direct marketing itd.,
• saradnja (collaboration) timova, radnih grupa i poslovnih partnera,
• elektronsko poslovanje i
• integracija.
Iz svega gore navedenog moemo reci da bi se buducnost elektronskog
poslovanja mogla opisivati kao poslovanje pomocu najsavremenije elektronske
tehnologije koja se koristi po EDIFACT standardima na globalnoj mrei,
Internetu. U to nas uverava i tendencija integracije svih tehnologija
elektronskog poslovanja.
Literatura
1. G. Armstrong, P. Kotler, Principles of Marketing, 9th ed., Prentice
Hall, INC, 2001
2. Mr Predrag Bjelic, Elektronsko poslovanje u medjunarodnoj trgovini,
Ekonomski institut Beograd 2000. godine
3. C. Graham Bannock, The Penguin Dictionary of Economics, Natural monopoly,
4. Dr Nada Barac i MR Goran Milanovic, Internacionalizacija kao strategija
rasta i razvoja trgovine na malo, Nova trgovina III-IV, 1998. godine
5. R. K.M. Bayne, The Internet Marketing plan, Wiley Computer Publishing,
John Wiley & Sons, Inc.
6. Mr Tatjana Kovacevic, Elektronsko poslovanje, skripta, Megatrend
Univerzitet primenjenih nauka, 2001-2003
7. Dr. Stipe Lovreta, dr Dragutin Radunovic, dr Goran Petkovic, Trgovina,
teorija i praksa, Savremena administracija Beograd 1998. godine
8. Dr Goran Petkovic, Elektronska trgovina, Nova trgovina, III-IV, 1998.
godine
9. Prof. Dr. Konstatin Pušara, Medjunarodne finansije,Beograd, 2003.
godine
10. Dr Hasan Hanic, Leksikon poslovne informatike, Znak, Beograd, 1995.
godine
11. Marijana Vidas-Bubanja, Elektronska trgovina u svetu i kod nas,
Poslovna politika, decembar 1996. godine
Internet adrese:
• www.anu.edu.au
• www.e-trgovina.co.yu
• www.gii.org
• www.ibm.com
• www.eto.org.uk www.wikipedia.com
• www.datamonitor.com
• www.internet.fon.bg.ac.yu
• www.nua.com
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|