Psiholoska,pedagoska i sociološka ispitivanja sve cesce skrecu na znacaj
osobina ličnosti i porodice za ponasanje dece i omladine.U porodicu
se sticu prva znanja,vestine i navike.Tu se formiraju temelji pogleda
na svet i osnovnih zivotnih usmerenja.
Bavljanje sportom je danas vec prilicno demokratizovano, t.j. svi ljudi
imaju izjednacino pravo da se bave sportom bez obzira na rasu,ideologiju,
i.t.d.Znamo za pozitivan uticaj bavljenja sportom na formiranjem licnosti.Bavljenjem
plivanjem je ssamo jedna nova potvrda ove cinjenice,sa isticanjem nekih
specificnosti ove sportske grane.
Istorija sporta
Jos su starogrcki mislioci ukazivali na funkcionalno jedinstvo pojedinaca-jedintsvo
duha i tela (u zdravom telu zdrav duh).Tokom istorije ova ideja se u
zavisnosti od drustvenih specificnosti menjala,uglavnom gubila svoj
prvobitni smisao, npr. u feudalnom drustvu sportska aktivnost se svela
na ocuvanje ratnicke forme u periodima mira(veliki viteski turniri).Tokom
srednjeg veka crkva je dominirala drustvenim zivotom ,te su svatanja
koja je ona diktirala zabranjivala i osudivala sva telesna zadovoljstva
u koje se ubrajao i sport.U vreme stvararanja velikih nacinalnih pokreta
u evropi (pocetak XIX. veka) Javljaju se pokusalji da se sport iz kasarni
prenese u drustvo medu mlade,te da oni budu „branioci domovine".
U narodu su se ljudi takmicili u sasvim drugim sportskim granama, i
to:borba na balvanima,bacanje kamena sa ramena,trcanju,jahanju,penjanju
uy drvo i dr.Tako su se okupljali i zadrzavali pozitivan i kolektivni
duh i jedinstvo.U burzuaskom drustvu sport je postao ogledalo drustvenih
odnosa.Sport postaje sredstvo povezivanja klasnih struktura,politicke
emancipacije,zarade.
Sport u demokratskom drustvu se uklapa u humanitarne principe.Sport
danas trebe da doprinese razvijanju mladog coveka.Da bi sport bio jedan
od vidova covekove kreativnosti,da bi kroz njega mogla izrazavati zdrava
potreba za takmicenjem,za igrom,za ostvaranjem onog istinskog,ljudskog,moraju
biti resena osnovna egzistancijalna pitanja:materijalna,moralna,psiholoska.
SPORT KAO DRUSTVENA I LICNA VREDNOST
Sport je veoma slozena drustvena pojava.Njegovo mesto i uloga u zivotu
drustvene zajednice zavise od stepena materialnog drustvenog razvoja,kao
i od karaktera drustvenih odnosa.Planiranje i razvoj sporta je izraz
vrednosti,ideja i drustvenih stavova.Sport je drustvena ali i autenticna
vrednost.
Razlikujemo sledece glavne vrste sportskog angazovanja:
a)RAZVOJNI SPORT
(Uvodenje obaveznog fizickog vaspitanja u nastavi).Cilj je individualno
napredovanje,a ne ukljucivanje u takmicenje.
b)REKREATIVNI SPORT
Ima za cilj da otkoloni nepovoljne posledice radne delatnosti,uslove
zivota,raznih obolenja ili ostecenja organizma.To je prirodan nastavak
fizickog vaspitanja u skoli.
c)STANDARDNI SPORT
Ima za cilj ne samo postizanje i odrzavanje zeljenog nivoa psihofizicke
kompetentnosti,nego i postizanje visokih sporstkih resultata.On je oslonac
vrhunskog sporta.
d)VRHUNSKI SPORT
Njegovo je obelezje da pruza dokaze o relativnosti gornje granice psihofickih
mogucnosti ljudske vrste.
Bavljenje sportom je motivisana aktivnost.Individualno sportsko angazovanje
uslovljeno je unutrasnjim motivima koji su efekat razvoja i socializacije
licnosti i spoljasnjim podsticajima okoline.
POSMATRANI ASPEKTI NA CIJE FORMIRANJE UTICE PLIVANJE
Za plivanje se cesto kaze da je to sport mladih.Ovaj epitet je plivanje
dobilo zbog veoma povoljnog uticaja na organizam mladih,ali i velikog
interesa roditelja da im se deca bave „zdravim sportom".
Smatra se,da dete vec u najranioj mladosti treba da uspostavi pozitivan
kontakt sa vodom,da je zavoli ida nauci da savlada nekom od tehnika
kracu relaciju.Ciljeve programa treninga mladih opredeljuje sam uzrast
sportista.Oni su sledeci: -pruziti priliku za drustveni i emotivni razvoj
mladih
-pruziti zdrav i svsishodan cilj fizickog razvoja
-pruziti priliku za ucenje sportskog ponasanja i timske saradnje
-pruziti mogucnost sticanja dobrih zdravstvenih navika
-pruziti mogucnost za trenig i takmicenje
-doprinositi razvoju baze plivackog sporta
1. PODIZANJE TELESNE OTPORNOSTI
U podizanju zdravlja i telesne otpornosti velike mogucnosti pruzaju
prirodni faktori (voda i vazduh).Vrlo koristan uticaj plivanja potvrdjuju
razna ispitivanja koja dokazuju da boravak u vodi i plivanje doprinose
telesnom razvoju i podizu funkcionalne sposobnosti srca,pluca,nervnog
sistema i metabolizma.Dakle plivanje,kao svstrana telesna aktivnost,cije
vrednosti potvrduju mnoge cinjenice,moralo bi imati stalno mesto u sistemu
fizickog vaspitanja skolske omladine.
2. PEDAGOSKI ASPEKTI
U obradi ovog pitanja treba istaci vrednosti plivanja u vaspitanju svih
uzrasnih generacija.Fizicka kultura je integralni deo kulture,a fizicko
vaspitanje je integralni deo celokupno procesa vaspitanja, i zato ono
sa intelektualnim,radnim,moralnim i estetskim sluzi svestrano vasptianju
dece i omladine.osnovne pedagoske vrednosti treba gledati kroz cilj,zadatke
i sadrzalj fizickog vaspitanja.Njih ocrtavaju vaspitni obrazovni i zdrastveno-higijenski
zadaci u sirini i bogatsvu sredstava telesnog vezbanja.Sve te vrednosti
odnose se i na plivanje i plivacki sport ali je ipak potrebno naglasiti
neke speciicnosti.U zivotu savremene omladine,pored fizickog vaspitanja
i sport (posebno plivacki) ima odredenu ulogu u njenom pripremanju za
zivot.Telesno vezbanje i sport pomazu harmonicnom telesnom razvoju i
sticanju psiholoskih osobina licnosti.
3. HARMONIČAN TELESNI RAZVOJ
Polazeci od pedagoskih aspekata,u plivanju i plivackom sportu je znacajno
sagledati doprinost plivanja harmonicnom telesnom razvoju.Citav proces
rasta i razvoja jos od predskolskog uzrasta,prati proces vaspitanja
i obrazovanja u koji je ukljuceno i fizicko vaspitanje.Biolosko higijenske
prednosti i rani pocetak bavljanjem plivanjem su vrlo ozbiljan i koristan
razlog,da,uz pomoc roditelja,veliki broj dece propliva vec u 3-4 godini
zivota.Sa organizovanim obucavanjem plivanja zapocinjemo u starijem
predskolskom uzrastu vec od pete godine.Danas vec postoje mogucnosti
da veliki broj dece jos u predskolskom uzrastu uci,nauci i bavi se plivanjem,
i na taj nacin koristi pozitivne uticaje plivanja u ranom procesu rasta
i razvoja.Dobro osmisljenim programom mozemo plivanjem uticati na harmonican
razvoj predskolskog i mladeg skolskog uzrasta.
4. OBRAZOVANJE NEOPHODNIH NAVIKA
Prema savremenim teoretskim koncepcijama plivanje se smatra priridnim
oblikom kretanja,cija osnova lezi u prvim pocecima zivota na zemlji.Pracovek
je gradeci naselja uz vodu,bio prisiljen da se odrzava i krece po vodi,pa
ve tako ovladao plivanje.Najveci broj dece pluta i krece se na vodi
iako ih niko nije ucio plivanju.Plivanje treba prihvatiti kao neophodan
nacin kretanja u specificnim uslovima vodene sredine,pa stoga ono ima
i ovu posebnu vrednost u savremenom fizickomvasoitanju.
Sustinu i predmet vaspitno-obrazovnih vrednosti plivanja tretitao je
veliki broj pedagoskih i zdravstvenih radnika.Ovu telesno aktivnost
izdasno su obradivali i
psiholozi,biomehanicari,sportski strucnjaci.Bilo je veliko pitanje „znati
ili ne znati plivati" .Doslo se do jedinstvenog stava,da obrazovanje
mora obezbediti uceniku znanje plivanja.Znati plivati znaci moci sigurno
i smelo ostati i kretati se na povrsini vode svojim sopstvenim znanjem
i telesnim kretanjem.bez tih sposobnosti covecji zivot u vodi je ugroze.Pored
mnogih nasih i svetskih teoreticara i metodicara fizickog vaspitanja
i M.Mejovsek (1964) naglasava da „gde god postoje mogucnosti treba ucenike
upoznati sa elementima plivanja smucanja i klizanja" jer kako kaze
Marklen: „plivanje nije samo sport u smislu usavrsavanja sposobnosti
radi pobojsavanja rezultata vec je to vezba i sredstvo odgoja za razvijanje
opstekorisnih,za zivot vrednih sposobnosti.
5. RANO OBRAZOVANJE - OBUCAVANJE PLIVANJA
„Plivanje je sport najmladih zato sa plivanjem nikada ne pociemo dovoljno
rano" (D.Prvan,1950).Medutim obucavanje i upraznjavanje plivanja
mozemo zapoceti i u poznim godinama zivota.Znaci,nije rec samo o sportu,nego
o plivanju kakvo je potrebno svakom mladom i odraslom coveku bilo da
se radi o zivotnoj potrebi,sportu ili razonodu.Zbog tih potreba i iznetih
vrednosti plivanja se naslo u programima predskolskih i osnovnoskolskih
ustanova mnogih zemalja.Na taj nacin plivanje je poceo da oblikuje svoje
vrednosti i mesto u najmladem uzrasto bilo da su one zdravstvene,obrazovne
ili vaspitne.Sam proces vaspitanja zapocinje od najranijeg decijeg doba.Mnogo
pedagozi zagovaraju sistem fizickog vaspitanja u ranom detinjstvu jer
ga ono oboruzava korisnim sposobnostima za celi zivot.E.A.Arkina kaze
da je kretanje detetu (i ne samo njemu) potrebno kao vazduh,sunce i
voda.Ona zastupa misljenje da vec u najranijem uzrastu uz kupanje treba
obezbediti i kretanje u vodi.Sa pokusaljima obucavanja plivanja moza
se zapoceti vrlo ran jer je ono najpogodniji sadrzaj fizickog vaspitanja
u svim uzarastima.
Nije dokazano ali ima osnovanih predpostavki da sklonost dece prema
vodi vec u prvim danima zivota potice iz doba njihovog ontogenetskog
razvoja.Dete koje dozivi i najmanji neprijatnost u vodi pri prvim kupanjima(sapun,temperatura
vode i sl.), ne raduje se boravku u vodi.Sva ostala deca rado se kupaju
i brckaju u vodi tu sklonost prema vodi deca ispoljavaju i kasnije i
rado se igraju i zadrzavaju u vodi.Upravo to treba iskoristiti za rano
navikavanje na novo specificnu sredinu.Decije telo,specificno lakse,
lako se odrzava i pluta na vodi sto znatno olaksava proces obocavanja
plivanja:Manifestacija radosti i zadovoljstva koje dete dozivljava u
vodi zancajan su stimulator za ranno obucavanje i upraznjavanje plvanja.u
radu sa decom izvanradno je znacajno preduzimanje svih mera predostroznosti
protiv neprijatnosti koje bi se mogle dsiti u vodi.Decu ne treba plasiti
vodom.Kroz sistematski nastavni proces deca se lako prilagodavaju i
bez teskoca usvajaju motoriku plivanja.Francuska prvkinja i ucesnica
Olimpijskih igara u Meksiku Katrin Grezdan iznosi svoja iskustva iz
specialne plivacke skole sportskog centra u Ruanu.Radeci sa grupom dece
razlicitog uzrasta od deset meseci do pet godina (najstarije),dokazala
je da se dete i sa deset meseci lako prilagodava na razlicite okolnosti
u vodi.I desetomesecno novorodence uspesno oponasa svoju uciteljicu,udise
i sa njom gnjura ispod nivoa vode.Ono zna da stavi glavu pod vodu i
zadrzi disanje.U radu sa takom malom decom pomazu joj i majke.kako kaze
katrin sva deca zavole vodu.U vodi,u skoro "bestezinskom"
stanju novorodencad se osecaju slobodna,jer mogu da izvode pokrete koje
ne mogu da izvode na suvom.deca izvode (oponasaljuci) plivacke pokrete
"plivajuci" u pocetko pod vodom.Taj period metodskog rada
je najtezi posto se kontakt izmedu "ucenika" i uciteljice
i sva obljasnjenja provode gestikuliranjem i mimikom.Ako zelimo da dete
duze pliva,Tada treba dsa zna da izdise u vodu.Pri plivanju na duzoj
razdalini deca se vise naoprezu od odraslog coveka,pa se zato i brze
zamaruju "Kada dete nece u vodu,to je uvek skoro greska majke,koji
se boji za dete i taj strah svesno ili nesvesno prenosi na dete"
U telesnom vezbanju dece predskolskog uzrasta treba biti izvanredno
oprezan.Savrad treba vrlo savesno programirati i dozirati zbog toga
je razumljivo sto se organozovan pedagoski rad u plivanju programira
i preporucuje tek za stariji predskolski uzrast.Iznoseci znacaj ranog
obucavanja plivanja strucnjaci preporucuju i iznose program obucavanja
plivanja u decijem vrticu.Deca u tom uzrastu lako nauce plivati,a pravilno
organizovanim radom se pospesuje reazvoj grudnog kosa i celokupne muskulature.I
nasi istaknuti pedagoski radnice preporucuju "na prikladan nacin
upraznjavanje sportskih disciplina a ponajvise plivanja,klizanja,sankanja
i skijanja ".I oni zbog senzibilnosti ovog uzrasta sposebno skrecu
paznju na izbor telesnih vezbi,pravilno doziranje i primenu adekvatnih
metoda u radu sa tako mladim uzrastom.
6. VASPITANJE
Svaki obrazovni proces poseduje vaspitnu osnovu a u sustini nema vaspitanja
bez obrazovanja.Na tim osnovama zasniva se celokupni proces fizickog
vaspitanja a prema tome nastave i ostalih oblika rada u plivanju .U
svim tim oblicima ,celi vaspitno-obrazovni rad trzi primenu i uvazavanje
didaktickih principa o naucnosti,sistematicnosti u nastavi,svesnom i
aktivnom ucescu ucenika ,trajnosti znanja ,misljenja i sl.
U svom razvoju mladi covek je plastican "materijal" koji se
moze modelirati,ali treba imati u vidu da njegov organizam u razvoju
treba da zadovolji i prirodne psiho-fizioloske i fizicke potrebe.Fizicko
vaspitanje i sport doprinose aktiviranju spoznajnih procesa sposobnosti
i interesovanja koji u toku telesnog vezbanja uticu na formiranje keraktera
mladih.Posebne mogucnosti otkrivaju se u emocionalnim i voljnim sferama
,gde se po pravilu i ispoljavaju karakterne osobine coveka.Govoreci
o uticaji sporta na psihicki razvoj,moguce je pozvati se na mnogobrojna
istrazivanja u ovoj oblasti,Medutim od prvenstvenog je znacaja od prenosenje
psiholoskih osobina stecenih u spportskoj delatnosti na druge oblasti
zivota.
Telesno vezbanje a prema tome i plivanje,je takva delatnost koja sa
jedne strane zadovoljava potrebe mladog coveka i podstice njegov razvoj,a
sa druge veze njegovo interesivanje pretvarajuci ga u radost i zadovoljstvo.Ono
takode moze biti iskorisceno kao prirodna platforma za formiranje moralnih
i estetskih svojstava vaspitanja.Iz toga logicno sledi da ozivljavanje
vaspitnih potreba moze da zavisi od razlicitih faktora.Medju njima,kao
primer,mozemo navesti licnost nastavnika,odnos izmadu vaspitaca i vaspitanika,drugarstvo
u sportskom kollektivu nacin rukovodenja i sastav ljudi koji se vaspitava
i obrazuje u sportskoj sredini.
U vaspitanju dece i omladine snazan uticaj ima i porodica.Prema tome
i nivo vaspitanja i obrazovanja roditelja cesto je presudan u ostvarivanju
vaspitnih rezultata,jer moze nositi obelezje tradicionalizma.U svetlu
ovih cinjenica ceni se i odnos prema ucenju plivanja.Ne znanje plivanja
nije samo sramota (kako navodi vecina ucenika) nego i merilo neukosti
i zaostalosti,Sto potvrduje stara latinska izreka "Nec natare,nec
litteras didicit"
7. NASTAVNO - TRENAZNI RAD
Mnogobrojna iskustva i istrazivanja pokazuju da je moguce ne zamorano
obucavanje nego i sistematsko upraznjavanje plivanja bez opasnosti po
zdravlje i telesni razvoj decaka i devojcica.Rano usmeravanje ne protivreci
svestranom i stvaralackom osposobljavanju covek,jer se pravilnom usmerenim
nastavno trenaznim radom moze obezbediti skladan fizicki i duhovni razvoj
slobodne licnosti.Zbog toga su moguca tolika vrhunska ostvarenja decaka
i devojcica do 14 godina u postizanju svetskih,olimpijskih i kontinentalnih
rekorda.Takva ostvarenja u sportu,za takav mladi uzrast,jedino su moguca
u plivanju sportu najmladih.Rano indicirano upraznjavanje plivackog
sporta dovelo je i do ranog sportskog usmeravanja kojim se razvijaju
svestrane sposobnosti.I ne samo to.Malisani i devojcice koji se bave
ovim sportom su,prema izjavih njihovih trenera i plivackih strucjaka
primerni u izvrsavanju skolskih i drugih obaveza.U prilog ovim navodima
idu i istrazivanj prof. P.Ostranda (1965) koji je sa ekipomlekara fiziologa,psihologa
i sportskih strucnjaka pratio treniranje postignute rezultate i posledice
intenzivnog sportskog rada mladih plivacica Svedske.Za taj eksperiment
odabrano je 30 plivacica iz cetiri plivacka kollektiva u uzrastu od
12-16 god.Sve one su naucile plivati izmedu 5-8 god. a vecina je pocela
da sistematski trenira plivanje izmedu 10-13 god.(najkasnije sa 15 god.).Intenzivan
svakodnevni rad i treniranje ciji je obim leti prelazio i preko 10 km.
dao je pet rekorderskih rezultata Svedske,tri evropska i tri svetska
rekorda.Samo istrazivanje je pokazalo:
-da takav sistematski trenazni rad sa mladim plivacicama nije stetan
po zdravlje devojaka;
-nisu zapazena nikakva pogorsanja u statusu zdravlja i menstrualnog
ciklusa;
-u skoli su sve plivacice bile primerne ucenice,a medu njima je bilo
i 13 odlicnih;
-ispitivanja su pokazala visok nivo funkcionalnih sposobnosti organizma
plivacica i
-nakon pestanka treniranja (i postepenog "izvodenja" iz rezima
treninga),takode nisu registrovane nikakve stetne posledice po zdravlje
devojaka.
8. SOCIOLOSKI ASPEKTI
U evolucionom razvoju,uslovi zivota su primoravali coveka da resava
teskoce u kojima se nalazilo i kojim se sretao da bi stobolje i duze
ziveo.U takvim uslovima od njega se trazila-a za zivot bila i neuphodna-aktivnost
u prirodi koja je dovela njegovom menjanju i prilagodavanju.Plasticnost
organizma mu je to omogucavala pa je na taj nacin regulisao odnose sa
prirodom doprinoseci i sam menjanju zivotnih uslova.Sustina zivota,pored
bioloskih potreba i jeste neprekidno stvaranje i prevazilazenje ravnoteze
sa prirodom. Na taj odnos covek je upucen od prvih pocetaka zivota na
Zemlji do danasnjih dana.Odatle i njegov interest da neprekidno usavrsava
materialne uslove zivota da bi bio u povoljnijem odnosu sa prirodom
oko sebe.Nravno u tome je bila bitna i njegova kretna aktivnost odnosno
potreba za kretanjem.
Ta potreba nista nije manja ni danas,kada smo razvili nauku i tehniku
i stvorili neuporedljivo povoljnije uslove zivota. Naprotiv , uvodenje
savremenih tehnoloskih ostvarenja u proizvodni rad saobracaj i ostale
drustvene delatnosti covek se oslobada napornog fizickog rada ali ga
,sa druge strane,zbog njegove nedovoljne telesne aktivnosti, sve vise
ugrozavaju upravo te blagodeti i pogodnosti koje je sam stvorio. Koliko
je to danas ozbiljan drustveni problem pokazuje broj razlicitih obolenja
i slaba telesna otpornost savremenog coveka.Zato covek zamenjuje telesne
aktivnosti i naprezanja u proizvodnom radu telesnim aktivnostima u vezbanju
i sportu.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|