OSTALI SEMINARSKI
RADOVI NA TEMU SPORT
- MENADŽMENT U SPORTU:
|
||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||
LETNJE OLIMPIJSKE IGRE
Antičke Olimpijske igre su trajale od 776 p.n.e. pa do 353 godine kada su zvamično ukinute međutim Olimpijski duh i olimpijska ideja nisu umrli 393 godine.
U 17. veku u Engleskoj su počele da se održavaju Kotsvoldske igre, sportske priredbe donekle slične drevnim starogrčkim igrama. Zanimanje za oživljavanje olimpijskih igara raslo je kako su iskopavanjima nemačkih arheologa, sredinom 19. veka otkrivani ostaci antičke Olimpije. Tokom sledećih decenija slična sportska događanja organizovana su u Engleskoj i u Grčkoj. Grčki filantrop Evangelios Zapas je sponzorisao organizovanje igara posvećenim antičkim Olimpijskim igrama koje su se prvi put održale 1859. na gradskom trgu u Atini. Zapas je platio obnovu antičkog stadiona Panatinaiko, koji je prvi put korišćen za Igre 1870. Isti stadion je korišćen i za Prve moderne Olimpijske igre 1896. Na ovim igrama su se takmičili sportisti iz Grčke i Osmanskog carstva. Engleski lekar Vilijam Peni Bruks je u drugoj polovini 19. veka pokrenuo Godišnje igre Venločkog olimpijskog društva. Te Igre 1890. godine posetio je francuski baron Pjer de Kuberten.
Nekako u isto vreme Kuberten je istraživao razloge francuskog poraza u Francusko–pruskom ratu (1870. — 1871). Zaključio je da je razlog poraza u tome što francuski vojnici nisu imali potrebnu fizičku pripremljenost, pa je nastojao to poboljšati. Kuberten je takođe želeo da zbliži narode, t. j. da se svetska omladina takmiči na sportskom, a ne na bojnom polju. Tako je ideja o oživljavanju olimpijskog duha ponovo dobila svoj najdublji smisao.
Slika 1. Spomenik Pjeru de Kubertenu
OBNAVLJANJE OLIMPIJSKIH IGARA
Na kongresu na pariskom univerzitetu Sorboni, održanom od 16. jula do 23. jula 1894. godine Kuberten je izneo svoju ideju pred međunarodnim auditorijumom i dobio je poršku. Poslednjeg dana kongresa odlučeno je da se prve Olimpijske igre modernog doba održe 1896. godine u Atini, u njihovoj domovini Grčkoj, gde su i nastale pre više od 2.600 godina. Radi organizacije igara utemeljen je Međunarodni olimpijski komitet (MOK), a Demetrios Vikelas je, kao pripadnik grčkog naroda, dobio čast da postane prvi predsednik ovog komiteta.
Letnje olimpijske igre 1896., prve Olimpijske igre modernog doba, bile su uspešne. Održane su od 5. aprila do 14. aprila 1896. Iako je učestvovalo samo 285 sportista (samo muškarci) iz 13 država, koji su se takmičili u 9 sportova i 43 sportske discipline, bilo je to najveće međunarodno sportsko takmičenje ikada održano (ne treba zaboraviti da su se na antičkim olimpijskim igrama takmičili samo Grci). Grčke vođe i grčka javnost bili su ushićeni i očekivali su da će imati monopol nad igrama, odnosno očekivali su da će se olimpijske igre, kao nekad, održavati samo u Grčkoj, ali MOK je odlučio drugačije, pa su II Olimpijske igre održane 1900. u Parizu, u Francuskoj. Ove igre su bile i mnogo veće: 24 zemlje učesnice, 1.225 sportista, među njima 19 žena.
Inače, čuveno olimpijsko geslo: brže, više, jače (lat. Citius, altius, fortius), koje je postalo moto olimpijskih igara, nije ostalo iz antičkog doba nego je to u svom govoru, prilikom osnivanja školskog sportskog društva u školi u kojoj je bio upravnik, izrekao prijatelj barona de Kubertena, dominikanski otac Henri Martin Didon.
I utešno geslo „nije važno pobediti, važno je učestvovati“, koje se, pogrešno, pripisuje samom Pjeru de Kubertenu, takođe je „autorsko delo“ jednog sveštenika – na misi za učesnike olimpijskih igara u Londonu 1908. izrekao ga je pensilvanijski biskup Etelbert Talbot.
Slika 2. Olimpijski stadion u Atini na kome su održane prve moderne Olimpijske igre 1896. godine
MODERNE OLIMPIJSKE IGRE
Nakon početnog uspeha, Olimpijske igre su imale poteškoća. Igre održane u Parizu 1900. i Sent Luisu 1904. bile su u senci, bolje reći bile su privezak svetskim izložbama koje su u tim gradovima tada održavane. A i samo trajanje tih olimpijskih igara govori dosta: one u Parizu trajale su pet i po meseci, a one u Sent Luisu — nešto preko četiri meseca i dvadeset dana. Kako Englezi ne bi bili „gori“ od Francuza četvrte igre, održane u Londonu 1908, trajale su od 27. aprila do 31. oktobra 1908, preko 6 meseci, što je za današnje pojmove neshvatljivo. Trajanje igara tako je variralo, neke su trajale kraće, neke duže — da bi se sa igrama u Los Anđelesu 1932. i u Berlinu 1936. ustalilo vreme trajanja igara na današnjih 15 dana.
U spomen na prve Igre iz 1896. održane su, takođe u Atini, 1906. godine, na njihovu 10. godišnjicu, tzv. „međuigre“ (engl. Intercalated games). Iako je igre organizovao MOK, ova organizacija ih ne ubraja među ostale „redovne“ Olimpijske igre, već kao proslavu jubileja. Ima, međutim, mnogih savremenih istoričara olimpizma koji se zalažu za to da i te igre budu smatrane zvaničnim olimpijskim igrama. Svejedno, iako nepriznate kao službene, i te su igre doprinele popularizaciji i širenju olimpijskog pokreta.
Letnje Olimpijske igre se odvijaju na svake 4 godine (Olimpijada = 4 godine).
Do sada je održano 29 Olimpijskih igara (tabela 1) i sledeće tj. 30 Olimpijske igre održače se u Londonu 2012. godine.
Igre nisu održane za vreme rata (1916, 1940, 1944) ali se računaju u broj održanih.
Svake Olimpijske igra počinju svečanim otvaranjem i svećanim zatvaranjem.
Svečanost otvaranja Olimpijskih igara protkana je mnogim običajima koji su postali tradicionalni. Po takvoj tradiciji svečanost počinje izlaskom sportista na stadiona i to po abecenom redu osim Grčke koja izlazi prva a poslednja je zemlja domaćina. Na čelu reprezentacije svake države je sportista ili sportistkinja koji imaju čast nošenja zastave svoje zemlje. Nakon ulaska svih sportista predsednik zemlje domaćina proglašava igre otvorenim. Tada se svira Olimpijska himna i podiže olimpijska zastava. Za to vreme baklja je na ulasku u stadion i donosi je poslednji nosilac koji unosi baklju kojom pali Olimpijski plamen koji je vidljiv sa svih strana stadiona. Na kraju svi nosioci zastava okružuju govornicu na koju dolaze jedan sportista i jedan sudija koji u ime sportista i sudija polažu zakletvu da će se pošteno boriti odnosno da će da sude pravedno i nepristrasno.
Uz tradicionalne elemente otvaranja Olimpijskih igara , svaka zemlja domaćin unosi delove svoje kulture, tradicije i običaja.
Svečano zatvaranje Olimpijskih igara nema tako stroga pravila kao otvaranje. Sportisti svi zajedno ulaze na stadion, pomešani, da bi se simoblizovalo svetsko jedinstvo sportske mladosti.
Olimpijski plamen se polako gasi, zastava se skida i predaje gradonačelniku sledećih Olimpijskih igara.
Predsednik MOK-a proglašava igre zatvorenim.
Tabela 1. Lista Letnjih Olimpijskih igara
Po tabeli 1 se vidi konstantan napredak u broju učesnika letnjih Olimpijskih igara.
Na prvim Olimpijskim igrama je učestvovalo 245 učesnika (samo muškaraca dok je na poslednjim LOI bilo cak 10708 takmičara u 28 sportova.
Svi sportisti su smešteni u Olimpijskom selu koje je uglavnom izgrađeno za tu priliku.
SPORTOVI NA LETNJIM OLIMPIJSKIM IGRAMA
• Akvatika
- vaterpolo, plianje, sinhrono plivanje, skokovi u vodu
• Atletika
• Badminton
• Bezbol
• Biciklizam
- drumska vožnja, pista, planinski biciklizam, BMX
• Boks
• Veslanje
• Gimnastika
- sportska, ritmička i trampulining
• Dizanje tegova
• Jedrenje
• Kajak i kanu
- mirne vode i slalom
• Konjički sport
• Košarka
• Mačevanje
• Moderni petoboj
• Odbojka
- odbojka i odbojka na pesku
• Rvanje
• Rukomet
• Softbol
• Stoni tenis
• Streličarstvo
• Streljaštvo
• Tekvando
• Tenis
• Trijatlon
• Fudbal
• Hokej na travi
• Džudo
ORGANIZACIJA LETNJIH OLIMPIJSKIH IGARA
Brojne organizacije su uključene u organizaciju olimpijskih igara. One zajedno čine olimpijski pokret. Pravila i načela po kojima deluju regulisana su olimpijskom poveljom.
Na čelu olimpijskog pokreta je Međinarodni Olimpijski komitet (MOK), čiji je trenutni predsednik (od 2001. godine) Belgijanac Žak Rog . MOK se brine o tekućim pitanjima i donosi važne odluke, kao što su izbor grada domaćina Olimpijskih igara, program igara i druge odluke.
Tri grupe organizacija deluju i rešavaju pitanja iz svoje nadležnosti:
• Međunarodne sportske federacije su najviša tela u datom sportu, (npr. FINA u plivanju, FIBA u košarci, FIFA u fudbalu, itd). Trenutno 35 međunarodnih sportskih federacija deluje unutar olimpijskog pokreta.
• Nacionalni olimpijski komiteti, svaka zemlja članica ima svoj olimpijski komitet — npr.Srbija ima Olimpijski komitet Srbije, itd. Svaki olimpijski komitet pojedine zemlje članice zastupa u svojoj zemlji olimpijski pokret, unapređuje njegova načela i pravila. Trenutno pod okriljem MOK deluje 202 nacionalnih olimpijskih komiteta.
• Organizaconi komitet olimpijskih igara formira nacionalni olimpijski komitet one zemlje članice koja dobije organizaciju igara. Organizacioni komitet se raspušta nakon obavljenog zadatka, t. j. po završetku olimpijskih igara (ne samim zatvaranjem igara, nego sređivanjem celokupnog bilansa upravo održanih igara). Međutim, njegov zadatak odmah nastavlja organizacioni komitet one države koja organizuje naredne Olimpijske igre.
NAJUSPEŠNIJI POJEDINICI NA OLIMPIJSKIM IGRAMA
Tabela 2.
U nekim analima stoji da je Rej Juri iz SAD osvojio 10 zlatnih medalja Rej Juri, međutim to nije tačno i Međunarodni olimpijski komitet (MOK) mu priznaje 8 zlatnih medalja, jer je 2 zlatne medalje osvojio na tzv. međuigrama održanim 1906. godine u Atini, koje su održane kao proslava 10-godišnjice prvih olimpijskih igara, održanih 1896. godine u Atini.
Jedan rvač, odbojkaš ili dizač tegova, može osvojiti samo jednu medalju na jednim igrama. S druge strane, u nekim sportovima sportisti mogu, osim ličnih podviga, da računaju i na ekipne medalje (atletika, gimnastika, konjički sport, plivanje, mačevanje).
Dalje, bilo je velikih sportista koji nisu imali „ekipnu pozadinu“, a ušli su u istoriju sporta i olimpijskih igara, npr. ruski plivač Aleksandar Popov osvojio je na igrama 1992. i 1996. sam, četiri (2 + 2) zlatne medalje, i nije mogao više, jer Rusi nisu imali nekoliko tako kvalitetnih plivača da bi Popov mogao osvajati zlata i u štafetama. Suprotan je primer američke plivačice Dženi Tompson. Ona je na igrama 1992, 1996. i 2000. osvojila osam zlatnih medalja, ali sve u štafetama, a sama nijednu. Ali, postoje i sportisti koji su osvojili samo jednu zlatnu olimpijsku medalju, a zauvek su ušli u istoriju olimpizma. Najočigledniji primer za to je američki atletičar Bob Bimon, koji je na Letnjim olimpijskim igrama 1968. pobedio postavivši u finalu skoka udalj tada nezamislivi svetski rekord od 8 m i 90 cm, šokirao sportski svet i tim jednim skokom ušao u istoriju.
EKONOMSKI ASPEKTI LETNJIH OLIMPIJSKIH IGARA
Ekonomski aspekt Letnjih Olimpijskih igara je izuzetno važan deo igara jer organizacija jednog događaja te veličine iziskuje određenu količinu novca na Tabeli 3. je poređenje prvih igara 1896. godine sa igrama održanim 1996. uAtlanti, u Sidneju 2000. godine i u Atini 2004.
Tabela 3.
Na osnovu ove tabele mogu da zaključim da napredovanjem i uvećavanjem Letnjih olimpijskih igara kao jednog jedinstvenog događaja sredstva potrebna za organizaciju proporcionalno rastu.
Po nekim procenama za LOI u Atini 2004. godine bužet je bio skoro 11.4 milijardi dolara.
Iako organizacija LOI iziskuje velika sredstva dobit je takođe izuzetna jer grad domažin dobija bolju sportsku i gradsku infrastrukturu kao i turističku dobit.
UTICAJ POLITIKE NA OLIMPIJSKE IGRE
Olimpijski pokret nije ostao pošteđen posledica političkih događanja. Ideja olimpizma je izneverena tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Politika se u istoriju olimpijskih igara umešala još nekoliko puta.
Letnje olimpijske igre 1936. u Berlinu Adolf Hitler je iskoristio kao propagandu svoje nacional-socijalističke stranke i svoje ideologije. Ipak, na tim igrama, Nemac Luc Long je pomogao američkom tamnoputom atletičaru Džesiju Ovensu da osvoju zlatnu medalju u skoku udalj. Sovjetski Savez nije učestvovao na olimpijskim igrama sve do Letnjih olimpijskih igara 1952. Umesto toga, Sovjetski Savez je od 1928. organizovao Spartakijade, međunarodno takmičenje na kom su učestvovali takmičari iz socijalističkih zemalja, ili zemalja bliskih Sovjetskom Savezu.
Letnje olimpijske igre 1956. u Melburnu su bile prve igre koje su bojkotovane. Holandija, Španija i Švajcarska su bojkotovale igre zbog sovjetske intervencije u Mađarskoj, dok su Egipat, Irak, Liban i Kambodža bojkotovale igre zbog Suecke krize.
Na Letnjim olimpijskim igrama 1968. u Meksiku dvojica američkih crnih atletičara, Tomi Smit i Džon Karlos, su na pobedničkom podijumu podigle pesnice uvis, u znak protesta protiv rasnih podela u Sjedinjenim Državama. Zbog toga je predsednik MOK-a Ejveri Brundindž zahtevao Olimpijskog komiteta Sjedinjenih Država da ili pošalju ovu dvojicu atletičara kući, ili da povuku ceo atletski tim. Olimpijski komitet Sjedinjenih Država se odlučio za prvi predlog.
Kasnije, tokom 1970ih i 1980ih, zbog rasnih, političkih, hladnoratovskih i ostalih podela došlo je do četiri bojkota Olimpijskih igara koji su ozbiljno zapretili ideji olimpizma. Prvo su Olimpijske igre u Montrealu, 1976. bojkotovale mnoge afričke države, jer nije udovoljeno njihovom zahtevu da se sa igara udalji Novi Zeland čija je ragbi reprezentacija nastupala u, tada rasističkoj, Južnoafričkoj Republici, iako ragbi tada nije bio olimpijski sport. Tajvan nije učestvovao na ovim igrama pošto je Narodna Republika Kina uložila protest da on ne može da učestvuje na ovim igrama pod imenom Republika Kina, uprkos kompromisu da Tajvan može da koristi svoju zastavu i himnu. Tajvan je to odbio i nije učestvovao na olimpijskim igrama sve do 1984.Zatim su Sjedinjene Američke Države i nekoliko drugih zapadnih zemalja, kao i još mnogo država sa drugih kontinenata, američkih saveznica ili ekonomski bliskih sa SAD (kao npr. Japan), zatim Kina — sveukupno 65 država, bojkotovale Letnje olimpijske igre 1980. zbog sovjetske vojne intervencije u Avganistanu. Odgovor je usledio 4 godine kasnije. Sovjetski Savez i zemlje Istočnog bloka, osim Rumunije, ali zato uz socijalističke države Kubu, Etiopiju i Severne Koreje - ukupno 14 država, uzvratile su bojkotom Letnjih olimpijskih igara 1984.
Poslednji, doduše mali bojkot zadesio je Letnje olimpijske igre 1988. u Južnoj Koreji. Na ovim igrama nisu se pojavile Severna Koreja, Kuba, Etiopija i Nikaragva.
Na Igrama u Barseloni 1992. reprezentativcima Savezne Republike Jugoslavije u timskim sportovima nije bilo dozvoljeno da učestvuju zbog sankcija koje su Ujedinjene nacije uvele Jugoslaviji zbog rata u bivšoj SFRJ. Takmičari iz SRJ koji su nastupali u pojedinačnim sportovima su se borili pod zastavom Olimpijskih igara.
Iran, od Islamske revolucije, savetuje svojim takmičarima da ne učestvuju u takmičenjima protiv olimpijaca iz Izraela. Zbog pitanja statusa Tibeta, pojavili su se apeli da se bojkotuju Letnje olimpijske igre 2008. u Pekingu.
Najtragičniji i najgori incident u olimpijskoj istoriji desio se za vreme Olimpijskih igara u Minhenu, 1972. Palestinski teroristi iz organizacije zvane Crni septembar upali su 5. septembra, 11. dana igara, u olimpijsko selo, ubili dvojicu izraelskih sportista, a devetoricu uzeli za taoce. U nastavku drame, došlo je do pokolja. Na minhenskom vojnom aerodromu, posle neuspele akcije spašavanja talaca, ubijeno je svih devet izraelskih sportista, petorica terorista i jedan nemački policajac. Svet je bio u šoku, ali su igre, posle 34-satnog prekida, nastavljene.
Početak OI u Pekingu protiče u senci rata u Južnoj Osetiji. To je prvi put ne samo da je došlo do ratnog stanja za vreme OI još od vremena stare Grčke, već i prvi put da su se počeci rata i OI poklopili u dan.
ZAKLJUČAK
Na osnovu ovog seminarsko rada mogu da zaključim da su Letnje Olimpijske igre jedan veliki događaj koji iziskuje dobru organizaciju na svim nivoima.
Važnost LOI se ne ogleda samo u takmićenju sportista već se teži ujedinjavanju svih naroda, miru promociji zdravog života. Ipak pored svoje mirne prirode LOI su često zloupotrebljavane od strane raznih političara, ideologija pa čak i od naroda sa ciljem rušenja Olimpijskog duha i Olimpijskog pokreta uopšte.
Današnje igre se sve više komercijalizuju i gube ono De kubertensko značenje kod koga je cilj takičenje radi takmičenja a ne novac.LITERATURA
• Prof. dr Violeta Šiljak. Skripta iz Olimpijskog obrazovanja (2011)
• www.oks.org.rs
• http://www.lboro.ac.uk/gawc/rb/rb154.html
• www.olympic.org
• sr.wikipedia.com
• en.wikipedia.com
• www.factmonster.com
• www.britannica.com
preuzmi seminarski
rad u wordu » » » 
Besplatni Seminarski Radovi