Redovna
fizička aktivnost odgovarajuće vrste, intenziteta, trajanja i učestalosti
važan je faktor u prevenciji koronarne srčane bolesti i u odgađanju
i usporavanju smanjenja radne sposobnosti do kojeg dolazi sa starenjem.
Treba imati na umu da vežbanja manjeg intenziteta nisu delotvorna u
podizanju funkcionalne sposobnosti organizma, vežbe srednjeg intenziteta
su delotvorne, a one prevelikog intenziteta u odnosu na pripremljenost
organizma su štetne.
Fizička aktivnost deluje i u smislu poboljšanja ventilacijske funkcije
pluća tokom opterećenja, očuvanja mišićne mase, održavanja optimalne
telesne težine, odgađanja početka i stope gubitka kortikalne kosti koje
se događa tokom involutivnog perioda. Od posebne je važnosti fizička
aktivnost u prevenciji pojave nekih faktora rizika za razvoj koronarne
bolesti. Rezultati niza novijih istraživanja upozoravaju na važnost
fizičke aktivnosti u prevenciji razvoja nekih oblika karcinoma. Kod
fizičko aktivnih žena ređe se pojavljuju karcinomi dojke i reproduktivnog
sistema, a mogućim mehanizmom smatra se promena u nivou polnih hormona
pod uticajem fizičke aktivnosti.
Pri izboru aktivnosti kod starijih osoba treba uzeti u obzir dob, pol,
zdravstveni status i funkcionalnu kondiciju. Prednost treba dati aktivnostima
koje stimuliraju rad srca, krvotoka i disanja. Starijim osobama se preporučuju
sledeće aktivnosti: šetanje, trčanje, vožnje biciklom, lagana gimnastika
i plivanje.
Dinamičko vežbanje dovoljnog trajanja, intenziteta i učestalosti povećava
nivo lipoproteina visoke gustoće, snižava sistolički i dijastolički
krvni pritisak kod osoba sa blagom hipertenzijom, povećava toleranciju
glukoze, povećava fibrinolitičku aktivnost krvi, smanjuje agregaciju
trombocita, redukuje telesnu težinu i smanjuje udeo masne komponente
u ukupnom sastavu tela, posebno kod osoba sa prekomernom telesnom težinom.
Vežbanja ne trebaju praktikovati bolesnici kod kojih postoji kongestivna
bolest srca, nestabilna angina, aritmije uzrokovane naporom, smetnje
provođenja drugog i trećeg stepena i slično.
Svakom vežbanju treba prethoditi od 5 do 10 minutno zagrejavanje vežbama
istezanja ili hodanja, a isto treba ponoviti i posle vežbanja.
2 FIZIČKA AKTIVNOST I ZDRAVLJE
2.1 Uticaji na koštano-mišićni sistem
Zdrave kosti nastaju u detinjstvu i do 20. godine. Devedeset
odsto koštanog rasta se dešava između 10.-20. godine, pa je detinjstvo
i mladost kritičan period za izgradnju kostiju. Najveća gustina koštane
mase postiže se krajem 20-tih i početkom 30-tih. Posle toga žene gube
oko 0.5% koštane mase godišnje, u narednih 10-15 godina ili do menopauze,
posle čega se gubitak koštane mase ubrzava. I muškarci gube koštani
sadržaj, ali sporije nego žene. Dakle, važno je izgraditi čvrste kosti
u detinjstvu da bi se smanjio gubitak koštane mase kasnije.
Uticaj vežbi pod povećanim opterećenjem za vreme rane izgradnje kostiju
Pojačana fizička aktivnost povećava izgradnju koštane mase, naročito
pod povećanim opterećenjem oko 2-5 puta težina tela. To znači da za
izgradnju koštane mase, treba povećati opterećenje kod fizičkih aktivnosti
u odnosu na ono koje se koristi kod svakodnevnih aktivnosti. Na primer,
hodanjem se ne opterećuje telo dodatno, tj. nosi samo svoju težinu,
što ne stimuliše izgradnju kostiju. Fizičke aktivnosti pod opterećenjem
su trčanje, skakanje, preskakanje konopca...
Fizička aktivnost pomaže izgradnju kostiju i sprečava gubitak kalcijuma.
Kalcijum se stalno gubi, a čak i tokom detinjstva, naročito ljudi koji
najveći deo vremena provode sedeći imaju povećan rizik za gubitak kalcijuma.
Fizička aktivnost pod opterećenjem kao što je hodanje, džogiranje, dizanje
tegova, igranje, grupni sportovi itd.
Što se tiče mišića u trajanju fizičke kativnosti, pod uticajem mišićnih
kontrakcija kapilari se pune i količina krvi koja prolazi kroz njih
osetno raste, što doprinosi boljem napajanju i ishrani mišića, koji
se vežbanjem razvijaju postaju gipkiji i snažniji.Unutrašnja temperatura
raste dok mišići rade.Posle sportskih napora može se izmeriti rektalna
temperatura od 38-40 C stepeni.
MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. Telesnim vežbanjem
se izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama, a zatim na
manjim: povećanjem obimamišićnih vlakana, time i obima mišića, čime
se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad.
KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge
prenose kontrakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. Telesno
vežbanje pozitivno utiče na kosti, one postaju bogatije kalcijumom,
postaju jače, ali i elastičnije.
ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusobno
spajaju, po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu, al i ielastičnost,
što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vežbanjem.
2.2 Uticaj na kardio-vaskularni sistem
Za vreme fizičke aktivnosti kardio vaskularni sistem prolazi
kroz brojne promene, kao štoje povećanje minutnog volumena srca, koje
je u uskoj vezi sa stepenom širenja krvnih sudova skeletnih mišića,
što znači i sa metaboličkim promenama do kojih dolazi u skeletnim mišićima
za vreme fizičke aktivnosti. Osim ovog osnovnog odnosa u vezi sa metaboličkim
zbivanjima, postoji i refleksno aktiviranje simpatičkih nerava u odnosu
na srce, kao i u odnosu na otpor i kapacitet krvnih sudova sistemske
cirkulacije. Kao rezultat toga javlja se refleksno regulisanje perifernog
vaskularnog otpora, tako da se povećani minutni volumen iz leve komore
usmerava ka aktivnim mišićima, a sistemski arterijski pritisak održava
se u razumnim granicama, uprkos velikom porastu minutnog volumena srca.
Srce deluje kao efikasna pumpa za snabdevanje, projektovana da izbaci
bilo koji volumen krvi koji primi i sposobno da odgovori zahtevima za
kiseonikom pri povećanom radu ili u damom volumenu . Pri prelasku sa
odmora na rad, brzina rada srca se odmah povećava, najpre brzo, zatim
sporije, dok se ne postigne relativno ustaljeno stanje. Pri lakom ili
umerenom radu za to je potrebno oko dva minuta, pri teškom oko osam
do deset minuta, a pri veoma teškom radu brzina pulsa prema Astrandu
ne može da postigne ravnotežu.
Brzina rada srca se povećava na približno linearan način sa povećanjem
potrošnje kiseonika. Minutni volumen srca se takođe povećava kao linearna
funkcija potrošnje kiseonika, bar do submaksimalnog radnog opterećenja.
Povećanje minutnog volumena srca za vreme vežbi u ležećem položaju posledica
je uglavnom ubrzanja srčane frekvencije. Udarni volumen se povećava
samo za 10-20% od vrednosti koja postoji u odmoru. Sa povećanjem fizičkog
opterećenja sistolni i srednji pritisak u brahijalnoj arteriji postepeno
rastu. Ponekad se zapaža prolazno smanjenje sistemskog arterijskog pritiska
na početku vežbi.
Mišićne vežbe izazivaju refleksno povećanje tenzije venskih sudova i
u ekstremitetima koji vežbaju, i u onima koji ne vežbaju, što traje
tokom cele vežbe i proporcionalno je težini vežbe. Interesantno je to
da se ova pojava javlja u udovima koji vežbaju, nasuprot moćnom lokalnom
mehanizmu koji prouzrokuje dilataciju atrterijskih krvnih sudova u aktivnim
mišićima. Ta konstrikcija venskog sistema, u kombinaciji sa mišićnom
pumpom donjih ekstremiteta i abdominotorakalnom pumpom pomaže povratak
venske krvi i održava ili povećava pritisak punjenja desne komore, povećava
pulmonaini volumen krvi i doprinosi pritisku punjenja leve komore.
Tokom opterećenja povećava se i kontraktilnost srčanog mišića, koja
se ispoljava bržim porastom i bržim smanjenjem pritiska u srcu, brzim
promenama u dimenzijama srca. Ubrzano je istiskivanje krvi iz srca.
Ukupni efekat tih promena je to da se izbaci skoro isti udarni volumen
u kraćem sistolnom intervalu, dozvoljavajući porast srčane frekvencije
i minutnog volumena. U izvesnim okolnostima i promene u udarnom volumenu
predstavljaju veliki doprinos, što je slučaj pri prelazu sa odmora na
rad u uspravnom stavu.
2.3 Uticaj na respiratorni sistem
Fizičke aktivnosti povećavaju potrošnju kiseonika (O2)
i stvaranje ugljen dioksida ( CO2).Prenošen krvlju, ugljen dioksid nadražuje
bulbarni disajni centar što izaziva ubrzanje i pojačanje disajnih pokreta.
Pod uticajem vežbanja-trening amplituda pokreta grudnog koša se povećava
i vitalni kapacitet raste. Mnogobrojni plućni kapilari se otvaraju za
protok krvi što znatno proširuje površinu kontakta između udahnutog
vazduha i krvi. Kako plućno tkivo ima moć da uništi izvesnu količinu
masti koja se prenosi krvotokom,eliminiše je utoliko više ukoliko je
u njemu krvotok aktivniji.
Pozitivni uticaji na respiratorni sistem:
- prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom;
- mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade, što dovodi
do njihovog jačanja;
- jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš, pa se tako povećava
njegova elastičnost;
- povećava se inspiracija i ekspiracija, time se povećava plućni kapacitet,
a disanje postaje elastičnije;
- nosna šupljina, ždrelo, dušnik i bronhije su uski što otežava udisaj
(inspiraciju) vazduha;
- dijafragma je dosta visoka, rebra malo nagnuta, pa je obimdisajnih
pokreta mali,a potreba za kiseonikom veći;
2.4 Uticaj na nervni sistem
Značajne psihološke promene nastaju kod osoba kao rezultat
fizičkog treninga. Povećava se emocionalna stabilnost, smanjuje se agresija
i depresija, povećava motivisanost za adaptacijama. Fizički utrenirane
osobe bolje se osećaju. Postoji želja za radom i životom. Smanjenje
broj bolovanja i hospitalizacija kod bolesnika sa koronarnom bolešću
srca. Smanjen je broj pušača.
- Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem.
- Koordinacija koja se vrši preko centralnog
nervnog sistema (CNS) razvija se isključivo vežbanjem.
- Poznato je da je CNS komandni centar–vrlo osetljiv organ.
- Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog sistema je veće
nego kod starijih.
- Postepenim usvajanjem sve većeg obima vežbi (pokreta), opada i pritisak
na centralni nervni sistem.
Fizička aktivnost je najlakši i najbezbedniji put do dobrog
zdravlja tela i duha. Prednosti fizičke aktivnosti su u tome što ceo
organizam bolje funkcioniše, efektivnije obavlja svoje funkcije, relaksira
se i pored fizičkog opterećenja tela, a omogućuje i da se fizička snaga
brže povrati kada je telo u kondiciji.
Fizička aktivnost ne deluje pozitivno samo na fizičko, već i na psihičko
stanje organizma. Otklanja stres, ublažava depresiju,
pomaže nervnom sistemu da se smiri.
2.5 Uticaj na degistivni sistem
Pojave asimilacije i dezasimilacije organizma su utoliko
intenzivnije i njegove potrebe veće ukoliko mu je aktivnost jača.Dnevni
obrok hrane treba da sadrži oko 1500 Cal. za čoveka u potpunom mirovanju,
2600 Cal. za čoveka koji pretežno sedi a oko 4000 Cal. za sportistu
ili fizičkog radnika koji vrši težak fizički rad.Zahvaljujući fizičkim
vežbama, žlezde za varenje bolje se napajaju zbog pojačanog krvotoka
luče više fermenata za varenje i tako je varenje olakšano.Znojne žlezde,bubrezi,
pluća, funkcionišu takođe intenzivnije.
Mokraćna kiselina,holesterol, ureja u krvi odstranjuju se u znatno većoj
količini.Takođe je stvaranja hormona endokrinih žlezda povećano.
- Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad
želuca, odnosno organe za varenje.
- Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva.
ZAKLJUČAK
Fizička aktivnost i fizičko vežbanje su pojmovi kojim
se označavaju sve aktivnosti, koji zahrevaju rad mišića izazivaju pojačani
rad krvotoka i disanja, što znači i metabolizma.Te aktivnosti se prirodno
vrše pod kontrolom nervnog sistema, ali njegova uloga nije odlučujuća,
kao kod intelektualnih aktivnosti.Fizičke aktivnosti, sportske i druge
snažno deluju na razne funkcije organizma.
Uprkos dokazima iz epidemioloških i kliničkih studija o povoljnim efektima
fizičke aktivnosti u kardiovaskularnim bolestima, ograničena su saznanja
o molekularnim efektima fizičke aktivnosti. Pokazano je da fizička aktivnost
smanjuje vaskularni oksidativni stres preko povećane aktivnosti endotelne
azotoksid sintetaze i ekstracelularne superoksid dismutaze, koji ispoljavaju
povoljne vaskularne efekte. Oslobađaju se važne vazodilatatorne supstance
kao što su prostaciklin (PGI2), endotelijum hiperpolarizacioni faktor
(EDHF) i azotoksid.
Pored ovih vazodilatatornih efekata fizičke aktivnosti, prvenstveno
u mikrocirkulaciji aktivnih mišića i miokardu, popravlja se funkcija
endotela i u očuvanju permabilnosti krvnog suda, hemostazi, atheziji
leukocita i antiinflamatornim reakcijama. Ovim vaskularnim efektima
fizičke aktivnosti više nego uticajem na faktore rizika objašnjavaju
se povoljni efekti fizičke aktivnosti na kardiovaskularni sistem ali
i u opšte na ceo organizam.
Nedavna istraživanja su pokazala da vaskularna funkcija ne zavisi samo
od ćelija u zidu krvnog suda već je značajno modulirana cirkulišućim
ćelijama iz koštne srži. Specifične grupe ovih ćelija nazvane endotelne
matične ćelije kostne srži ubrzavaju angiogenezu, popravljaju funkciju
endotela, inhibiraju proces ateroskleroze i popravljaju funkciju miokarda
posle infarkta miokarda. Studija je pokazala da fizički trening kod
životinja (miševi) i ljudi povećava broj endotelnih matičnih ćelija
u kostnoj srži, perifernoj krvi i slezini. Ovo je rezultat bar delom
povećanog stvaranja azot oksida i receptora endotelijalnog faktora rasta.
Fizička aktivnost smanjuje i apoptozu endotelnih matičnih ćelija i povećava
neoangiogenezu.
LITERATURA