Odlazak ili migracija je fenomen koji je vezan za populaciju,odnosno populacijski fenomen koji je uz svo nastojanje jako tesko predvideti ,a samim tim I kontrolisati.Posebno se to odnosi na migriranje visokoobrazovanog kadra populacije,jer je taj kadar podvrgnut sinergijskim uticajima konjukturnih I politickih cinioca na trzistu radne snage.,vise nego ostali.
Migriranje visokoobrazovanog kadra ili visokoobrazovane radne snage moze se opisati kao kompleksno polje odlucivanja same individue u interakciji sa sistematskim ciniocima.Poslednji oblikuju regulativno polje individualnih odluka.Na te njihove individualne odluke jako uticu kratkorocnost I dugorocnost,jednom recju vreme,skup informacija kao informisanost,kontakti pre I posle migriranja,koriscenje intelektualnih resursa,lokalne politike vlade,privrede,zakona,drustva uopste.

Zadnjih godina,tacnije od 1991.godine, raspadom bivse Jugoslavije, dolazi do velikih migracija koje totalno menjaju demografsku sliku Srbije.Porazavajuca je cinjenica da se ni poslednjih godina nista bitnije nije promenilo,osim ako se nije I uvecala zelja za odlaskom u neku sigurniju I perspektivniju zemlju.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MIGRACIJA

Sezdesetih godina,kada je ekonomska migracija iz ranije Jugoslavije pocela da igra znacajnu ulogu na evropskom prostoru,fenomen medjunarodnih migracija se dosta menja.Sa promenama odnosa drzava I njihovom politikom koju zastupaju migracije su se konstantno povecavale,retko kad stagnirale.

Populacija,odnosno stanovnistvo jedan je od kljucnih faktora drustveno ekonomskog razvoja jedne zemlje.Stanovnistvo se pod uticajem privrednog razvoja,nivoa standarda,stabilnosti I sigurnosti menja I utice na demografsko kretanje tj.na odlazak stanovnistva.Demografske promene I ukupna struktura stanovnistva su medjusobno povezani I tesko ih je razdvajati posebno kada se ovi procesi posmatraju sa stanovista ekonomskog razvoja odredjenog podrucija ili vece teritorijalne celine.

Motivacije za migraciju su razne,ali sve se svodi na isti cilj-izvesnija I perspektivnija buducnost.Ljudi danas na razne nacine pokusavaju da odu iz zemlje.Jedan od takvih nacina je I azil.Ljudi koji traze azil danas to rade najcesce iz ekonomskih razloga,redje iz politickih.Klasifikacija migracionih tokova nije jasno razgranicena.Jedni odlaze zbog potreba posla,drugi zbig porodicnog okuoljanja,treci zbog azila.

Veza izmedju regulisanih I neregulisanih migracija I izbeglica,samim tim I azilanata,je vremenom postala suvise tesna dad a bi bila zanemarljiva.Ranija podela zemalja na tri ciste kategorije,zavisno od politike kakvu njihova vlada void,vise nije validna I ne moze se smatrati jedinom ispravnom.
Postojale su tri ciste kategorije:

-eligracione
-imigracione
-tranzitne

Sve je veci broj zemalja koje imaju kombinovane karakteristike dve ili sve tri kategorije I koje su definitivno promenile svoj prvobitni postojeci validni status.

Migracije kao ekonomske,gledajuci na definiciju imaju neka zajednicka obelezija,mada njihovog nastajanja mogu,ali ne moraju biti sasvim isti.Sve zavisi od licnih atributa ekonomskih migranata:-stepen obrazovanja
-etnicko poreklo
-geografsko poreklo
-godine starosti
-I pol osobe

Ekonomske migracije mogu biti :

-legalne ili
-skrivene

-privremene ili
-stalne

Iako nemamo precizne statisticke podatke,stranci kao radna snaga predstavljaju rastucu komponentu savremene globalne radne snage.Evropa kao region je sa najvise stranaca I sa najbrojnijom random snagom.

Migracija stanovnistva moze se klasifikovati sa stanovista zemalja porekla(emigracija)I sa stanovista zemalja prijema(imigracija,ili alternativno,sa stanovista samih ucesnika u njoj.Tako se u jednoj zemlji javljaju razliciti tipovi migranata I to:

Migracija radi zaposljavanja-ugovorna migracija

-Savremena migracija po ugovoru dobila je na znacaju kada su tokom sezdesetih I sedamdesetih godina radnici iz manje razvijenih I siromasnih zemalja krenuli u bolje I razvijenije zemlje Severne I Zapodne Evrope.U velikoj meri taj tok migracije obuhvatao je nekvalifikovanu I polukvalifikovanu radnu snagu.U tom periodu ni nasa zemlja,tj.nasa populacija nije bila izuzetak.Nasi ljudi odlazili su od Kanade,preko SAD,preko Juzne Afrike,mada najvise u zemlje starog kontinenta,Evrope.

Migracija radi obrazovanja

-Ovaj tip migracije neobuhvata,strogo govoreci,ekonomski aktivna lica,ali su ona ukljucena u ovu grupu buduci da je njihov motiv ekonomski.Sticuci inostrane diplome priznatih fakulteta,svakom pojedincu se smesi blistavija I uspesna karijera, perspektivnija I sigurnija buducnost,a samim tim I lagodniji zivot kome svi tezimo.Retko se desi bar sto se nase zemlje tice,da se “takav”neko vrati u maticnu zemlju odakle je otisao.

Migracija radi usavrsavanja

-Ovaj tip migracije je skroman segment osnovnih medjunarodnih migracija,ali ekonomski je vrlo koristan.Ucesnici u ovoj vrsti migracije su po pravilu pozvani u privatne ili javne ustanove razvijenih zemalja, da provedu nekoliko meseci ili godina radi sticanja novih ili visih kvalifikacija,strucnog usavrsavanja,cesto I da se upoznaju sa novim metodama rada I novom tehnologijom.

Migracija u profesionalne ili poslovne svrhe

-Hiljade menadzerskih,tehnickih,profesionalnih radnika kao I poslovnih ljudi svih kategorija putuju svakodnevno iz jedne zemlje u drugu.Neki u zavisnosti od okolnosti,neki zbog potreba posla, ostaju mesecima,neki godinama,a neki se vremenom I nastane.Evropska unija je domacin za oko dva miliona stranih strucnjaka koji su dosli iz zemalja clanica EFTA,ili sa drugih kontinenata.

Migracija radi useljenja u drugu zemlju

-Ovo je klasican tip migracije,karakteristican za Australiju,Kanadu,Novi Zeland,SAD u koje se godisnje useli vise od million ljudi.Novi useljenici su cesto izdrzavana lica onih migranata koji su se ranije uselili,koji su radon aktivni,od kojih se veliki broj odnosi na visokokvalifikovane,a samo mali broj na niskokvalifikovanu radnu snagu.Na ovaj nacin useljavaju se citave porodice.

Migracija preduzetnika

-Ovaj tip migracije se vrsi radi otvaranja novih radnih mesta.SAD,Singapur,Kanada,Australija,Ujedinjeni Arapski Emirati nastoje da privuku sto vise stranih preduzetnika koji ce za uzvrat otpoceti licni biznis ulozivsi svoj capital u profitabilne investicije,samim tim otvoriti nova radna mesta kakoi za sebe tako za druge radnike.

Neregularna migracija

-Svi prethodni oblici medjunarodnih ekonomskih migracija obuhvataju regularne migracione tokove.Pojedinci su ovlasceni da dodju u imigracionu zemlju,I ako su ekonomski aktivni da se angazuju u nekoj isplativoj aktivnosti,naravno u skladu sa zakonima I propisima te zemlje.S druge strane,neregularna migracija predstavlja ilegalne ulaske,boravak ili ekonomsku aktivnost stranca u zemljama u koje su usli.Cilj svakog ilegalnog migranta je da dobije legalan posao,ili da dobije sezonsko zaposlenje,a zatim da okupi svoju porodicu,da budu zajedno.

EFEKTI SAVREMENIH MIGRACIJA

U mnogim aspektima,savremena migracija je dvosmerni process koji ne pogadja samo ucesnike u njoj(migrante),vec I one zemlje u koju migranti ulaze I oni iz koje odlaze.Stepen ekonomske razvijenosti,demografski razvoj I uslovi trzista radne snage u obe grupacije zemalja-u zemljama porekla migranata I zemljama prijema predstavljaju glavne cinioce koji uzrokuju dobrovoljne migracije.Cesto se desava da sami migranti budu I razocarani situacijom u kojoj se nadju,jer se to realno stanje ne uklapa u njihovu viziju stvarnog zivota “napolju”. Ne retko se desava, da njihovi interesi I interesi drzave u koju su migrirali ne budu isti,jednostavno se razilaze.Nasi ljudi budu cesto u zabludi o “stvarnom zivotu” izvan nasih granica.

Za zemlje porekla,u procesu migracije tri elementa su od najveceg interesa:

-regrutovanje migranata
-devizne doznake
-povratak migranata

Uslovi koji determinisu selekciju I odlazak,odredjuju u stvari,I licne I profesionalne atribute migranata.Svi uslovi koje pominjemo puno uticu na zaposlenost,na proizvodnju,na demografski razvoj u zemljama porekla.

Efekti savremenih migracija na zemlje prijema su obicno pozitivne.One same odlucuju o kretanju I njihovom intezitetu dolaska stranih radnika.Strani radnici,a I nasi migranti imaju odredjenu ulogu u zemlji I drustvu u kome se nadju.Oni sluze za uspostavljanje ravnoteze izmedju ponude I traznje na trzistima rada razvijenih zemalja.

U posledjim godinama razvijene zemlje su uvele ostre restriktivne mere kako bi suzbile nekontrolisano ulazenje migranata.Njihove mere se ogledaju u poostravanju viznog rezima,po mnogim uslovljavanjima koje neko fizicki,a I mentalno nije u stanju da podnese.Ovaj nacin kontrole legalnog ulaska u zeljenu zemlju uslovio je veliki pritisak na porast potraznje za azilom.Tako da je danas sve vise trazilaca azila koji vrse pritisak na trziste rada imigracionih zemalja.A nije ni mali broj migranata koji rizikujuci,ilegalno ulazi u neku zemlju.Cesti su I ovakvi slucajevi koji se skrivaju pred licem zakona dok ne budu otkriveni I deportovani,jedino ako se ubrzo ne snadju I ne regulisu svoj bracni status.Najbrzi nacin do sticanja neke pravne sigurnosti.

GRADJANI SRBIJE NA RADU U INOSTRANSTVU

Gradjani Srbije koji zive u inostranstvu, imaju u najvecem broju status radnika na privremenom radu.Prema poposu stanovnistva izvrsenog 1991.godine,najvise ih ima u razvijenim zemljama Evrope.Najvise ih ima u Nemackoj 24,9%,slede Austrija22,5%,Svajcarska14,1% I Francuska7,7%.

Medjutim,s obzirom da popis stanovnistva nije bio sveobuhvatan,ukupan broj nasih gradjana na privremenom radu u inostranstvu je znatno veci,posebno ako se uzme u obzir da je veliki broj gradjana napustio zemlju posle 1991.godine,kada su poceli etnicki sukobi I gradjanski rat na prostoru bivse Jugoslavije.Jos veci,znatno veci, migracioni talas je usledio posle bombardovanja 1999.godine.tako da su se statisticki podaci o broju migranata znatno promenili.Veliki broj ljudi,narocito visokoobrazovanih I strucnih otislo je u prekookeanske zemlje,Kanadu,SAD,Australiju,Novi Zeland,Juznoafricku Republiku tragajuci za znanjem,usavrsavanjem,boljim zivotom,vecim zaradama,sigurnijom buducnoscu.Krenuli su studenti, inzinjeri, lekari, profesori, naucnici.

ZAKLJUCAK

Ispitivanjem javnog mnjenja,radeci mnoge ankete,vrseci razne eksperimente,dolazi se do iste porazavajuce konstatacije,jer svaki odgovor,svaki razlog ,svodi se na isto. Opste nezadovoljstvo perspektivom u institucijama,nezadovoljstvom u mogucnostima za znacajno usavrsavanje I razvoj.Kod mnogih je izrazen opravdani strah od buducnosti.Drugim recima,sta god ucinile aktuelne vlasti Srbije, u politickom smislu ,segment pozitivno selekcioniranih mladih strucnjaka(I studenata),uvek ce biti izlozen jakim izazovima konkurencije I samopotvrdjivanja u najboljim istrazivackom institucijama u inostranstvu.
Migracija ljudi se ne moze totalno zaustaviti,ali se moze znacajno kontrolisati I usporiti.Kojim nacinom-Resavanjem nekih osnovnih I kljucnih problema koji muce vecinu populacije Srbije.Povecavanjem stope zaposlenosti,povecavanjem plata,razlicitim pogodnostima do kredita za resavanje stambenog pitanja,ulaganje u tehnologiju I modernizaciju oprema,ulaganjem u literature,u obrazovanje,vrednovanje pravih vrednosti.
Trba imati u vidu da ce se razlike u zivotnim ocekivanjima demografskoj I ekonomskoj strukturi,socijalnim uslovima I politickoj stabilnosti jos vise povecati I stvorice se jos veca razlika izmedju manje razvijenih I razvijenih zemalja.Samim tim ce se nastaviti I proces migracije,tj.iseljavanja ljudi.Po proverenim statistickim podacima,Srbiji se ne pise dobro,jer se smatra da cemo sa ovakvim migracijama,malim natalitetom,a velikim mortalitetom,za 20.godina biti manjina u sopstvenoj drzavi.Postavlja se pitanje da li cemo na polovini 21.veka postojati kao nacija-

LITERATURA

1.Prof.dr Vlajko Petkovic
“Menadzment ljudskih resursa”
Beograd,2005.godine

2.Prof.dr Vladimir Grecic
“Jugoslovenske spoljne migracije”
Beograd,1998.godine

3.Prof.dr Milica Vujicic
“Ekonomika poljoprivrede”
Kragujevac,2001.

4.Vecernje novosti,izdanje29.novembar 2005.godine

5.www.glas-javnosti.co.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD