STRESOVI NA RADU
Pojam i priroda stresa
Stres
j rec sa kojom se veoma cesto srecemo u svakodnevnom ivotu. Na osnovu
brojnih istraivanja i njihovih rezultata,doslo se do zakljucka da
je veliki broj zaposlenih na svojim radnim mestima izloen stresnim
situacijama, koje negativno uticu na radne sposobnosti i na zdravlje radnih
ljudi.
Danas ljudi, uglavnom rec stres koriste kada ele da izraze svoje
ili tude teske dogadjaje u ivotu.Inace ova rec se prvi put cula u
engleskom jeziku a prevedena na srpski jezik znaci pritisak,napetost,napor,opterecenje.
U medicini i biologiji osnovne postavke o stresu dao je Hans Seli, endokrinolog
iz Montreala. Po njegovo misljenju stres kao stanje nespecificne napetosti
se pojavljuje kao reakcija na spoljne uticaje u ivom organizmu.
Ovo stanje se posebno javlja u lezdama sa unutrasnjim lucenjem koja
kontrolise lezda-hipofiza.
Vremeno je znacenje rec stres promenilo razlicita znacenja u medicini,
biologiji, psihologiji.
Medjutim, svim tim shvatanjima je zajednicko da se pod tim podrazumeva
neka spoljna sila koja deluje na odredeni sistem kao i promenu u sistemu
koje su nastale pod uticajem te sile. Spoljna sila koja predstavlja svaku
promenu energije koja uzbuduje receptore naziva se stresor,a promene koje
nastaju pod dejstvom te spoljne sile nazivaju se stres.
Stresori se jos mogu definisati i kao bilo kakav zahtev fizicke ili psiholoske
prirode koje se pred nas postavljaju u procesu ivjlenja.
Stresori se mogu podeliti na:
—Fizicke
—Biološke
—Psiholoske i
—Socijalne
U fizicke spadaju sve promene u fizickom okruenju
coveka, pre svega one velike,nagle i neocekivane (hladnoca, vrucina, zemljotres,
erupcije vulkana,...)
Biološki mogu biti spoljasni (povrede organa,
razne infekcije,...) i unutrasnje (visak ili manjak hormona,...).
U psihološke stresore spada sve sto stvara
neprijatne emocije: frustracije...
U socijalne spada sve drustvene promene-ratovi,
strajkovi...
Psiholoski i socijalni stresori se zbog slicnosti zovu zajednickim imenom
psihosocijalni. Stresori mogu da deluje pojedinacno ili udrueno,
s tim sto istovremeno delovanje vise njih bre iscrpljuje organizam.
Bez obzira na sva saznanja, gotovo da je nemoguce izbeci stres kako u
svakodnevnom ivotu tako i u radnoj sredini. Radna sredina postaje
stresna onda kada radnik njene zahteve doivljava jako mnogo vece
u odnosu na njegove mogucnosti i nije sposoban da ih zadovolji.
Stres se javlja kako kod ljudi koji previse rade tako i kod ljudi koji
nisu zaposleni ili su delimicno angaovani.
Naucnik Seli je razlikovao dve vrste stresa:
Eustres i
Distres
Eustres je pozitivan stres koji utice na poboljsanje zdravlja a distres
je negativnog dejstva na zdravlje coveka.
Stres ne mora imati razno dejstvo. Vano je shvatiti da se mogu
izbeci negativne reakcije na stres.
Elementi koji karakterisu osobu koja je izuzetno otporni na stres jesu:
-Osecanje da nije bespomocna u odnosu na spoljni svet vec da upravlja
svojim ivotom
-Osecanje da je ukljucena u ono sto desava a ne da je izolovana od drugih
-Osecanje da nova iskustva predstavljaju izazov a ne pretnju
UZROCI STRESA
Uzroke stresa moemo podeljti u dve osnovne grupe:
-uzroke koji su direktno vezani za posao i
-uzroke povezane sa drugimsegmentima ivota pojedinca
Glavne uzroke stresa koji su povzani sa poslom moemo grupisati na
sledeci nacin:
-pojedini poslovi su izloeni stresu od drugih,
-postojanja konflitka izmedu zahteva na poslu i zahteva izvan radnog mesta,
-nesigurnost izazvana kontradiktornoscu uloga,
-preopterecenje ili nedovoljna opterecenost,
-velika odgovornost prema drugima,
-nedostatak drustvene podrske i
-seksualno uznemiravanje
Razlicite profesije i razlicita radna mesta su razlicito izloena
visokom riziku od stresa. Najstresniji su poslovi lekara,pilota...
Najveca opasnost od stresa je kod poslova koji zahtevaju:
-donosenje odluka
-stalnu kontrolu sredstava i materijala
-stalnu razmenu informacija sa drugim
-obavljanjem u loseim fizickim uslovima
-nestrukturisane umesto strukturisanih radnih operacija
Na radnom mestu, stres se javlja kao posledica konflikta izmedu radnog
angaovanja i privatnog ivota. Ovaj problem je najvise izloen
kod zaposlenih majki.
Na osnovu istraivanja se zakljucuje da konfliktnost uloga ostavlja
mnogo vece posledice na ivot vezan za posao nego za ivot van
posla.
Vrlo cesto, najvise stresnih situacija izaziva posao koji podrazumeva
bavljenje i konkat sa ljudima. Ljudi koji se nalaze na ovakvim radnim
mestima su veoma cesto u situaci da moraju da saopste drugim ljudima prijatne
ili neprijatne infomacija.
Brzina poslova i dinamicnost rada dovede do tzv. menaderske bolesti
tj. angine pektoris. Ova
bolest se javlja kod stari ljudi, koji se bave ovom vrstom posla ili pak
kod «novopeceih« biznismena.
Simptomi stresa se pokazuje u slucajima kada postoji nedostatak drustvene
podrske. U ovakim slucajima najbolje resenje je pokazati pojedincu da
se moe obratiti prijatelju u nevolji, jer tako kod njega izaziva
osecaj sigurnosti.
Seksualno zlostavljanje je cest izor stresa i pod tim se podrazumeva neeljini
kontakt ili komunikacija seksualne prirode. Svaka radna organizacija treba
da ima resenje za ovaku vrstu problema.
Postoji nekoliko mera koje su se pokazale kao uspesne u resavanju ovih
problema:
-jasno naznaciti da organizacija nece tolerisati takvo ponasanje,
-obuciti i osposobiti zaposlene da prepoznaju takve slucajve,
-uspostaviti jasnu proceduru u vezi sa reagovanjem u takvim slucajevima,
-odrediti unapred, odnos organizacije prema prekrsaima i
-dosledno sprovoditi usvojenu politiku.
POSLEDICE STRESA
Osim sto direktno ugroava zdravlje, stres direktno utice i na radni
ucinak i na psiholosko stanje pojedinaca.
Stres izaziva degeneritivna oboljenja (visok
krvni pritisak, srcana
oboljenja, diabetes,
cir...) i uopste, smanjuje otpornost organizma prema bolestima.
Postoje misljenja da pad radnog ucinaka nastaje usled viseg nivoa stresa,
dok nii i umereni nivoi stresa izazivaju bolji radni ucinak. Medjutim,
u takvim situacijama treba biti opreazan jer i veoma nizak nivo stresa
pojedinca moe izvesti iz ravnotee sto za posledicu ima pad
radnog ucinka.
Kad su ljudi izloeni stresu u duem vremenskom periodu, mogu
da doive tzv. premor. Premor se definise kao sindrom
emotivne, fizicke ili mentalne iscrpljenosti koje su udruene
saosecanjima niskog, licnog postovanja ili, niske licne sposobnosti koji
nastaje duim izlaganjem intezivnom stresu.
Simptomi premora se ispoljavju kroz tri kategorije:
-Fizicko stanje (glavobolja, nesanica, zamor...)
-Promene u ponasanju(promena raspoloenja, pojacana
razdraljivost...)
-Radni ucinak(iako se vise vremena provodi na radu-ucinak
i produktivnost se smanjuju).
rtve premora cesto menjaju posao ili se povlace i pokazuju visok
nivo nezainteresovanosti.
OSOBINE LJUDI I OTPORNOST NA STRESU
Medicinski strucnjaci smatraju da postoji velika veza izmedu stresa i
osobina ljudi.
Pojedini ljudi doivljavaju teske posledice nakon nekoliko blago
umerenih stresnih dogadjaja, dok neki i posle dueg izlaganja visokim
nivoima stresa ostaju zdravi.
Ti ljudi se definisu ka jaki-antistresni ljudi.
Postoje stresori koji kod pojedinih ljudi izazivaju veoma sloene
stresove,dok drugih slabije a kod nekih ih skoro i nema. To umnogome zavisi
os senzibiliteta pojedinih osoba, njihove ivotne situacije,motivacije...
Muskarci i ene razlicito reaguje na pojedine stresore. Inteligencija
utice na otpornost prema stresu, temperament licnosti,socijalna prilagodenost.
Filozofija ivota individua i drustvenih grupa, predstavlja znacajan
faktor po pitanju otpornosti na stres.
Bitan faktor je izdrljivost, odnosno gledanje na stres kao na izazov.
Izdrljivi ljudi su vise predani kako poslu, tako i ostalim ivotnim
aktivnostima , vodi ih uverenja da sami stvaraju svoju sudbinu i gledaju
na stres kao na izazov i sansu za anfirmisanje a ne neku pretnju sopstvenoj
sigurnosti.
UPRAVLJANJE STRESOM
Stres je gotovo nemoguci kako izbeci tako i eliminisati iz ivota
ljudi. Zato je vano da se smanji intezitet delovanja i stetne posledice
stresa na coveka. Razlikuju se licne strategije upravljanje stresom i
strategije organizacije za upravljanje stresom.
Kod licne strategije upravljanjea stresom, mogu se izdvoiti cetiri pristupa:
-upravljanje stilom ivota
-fizioloske tehnike
-spoznajni pristup i
-promena ponasanja
Kad je rec o promeni ivotnog stila pojedinca, podrazumeva se da
sam covek promeni nacin ivota u smislu promene ishrane i podizanja
nivoa fizicke kondicije.
Fizioloske tehnike treba da dovedu do suprostavljanja stresu putem meditacije
i odmaranja.
Spoznajne tehnike doprinosi da ljudi pozitivno razmisljaju o stresnim
situacijama i da ne brinu previse o stvarima koje se nemogu promeniti
niti kontrolisati.
Ljudi nemogu promeniti svet oko sebe ali mogu da promene svoja reagovanja
na njega.
LITERATURA
1.,,MENADMENT LJUDSKIH RESURSA''Prof.dr.Vlajko Petkovic
2.,,ZASTITA NA RADU''-KNJIGA
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|