|
Sistem informisanja
Pojam i elementi informisanja
Informacija je specifican drustveni odnos, elementarna potreba ljudi
i uslov kolektivnog zivota. Sistem informisanja u danasnjem smislu reci
pocinje da se stvara sa pojavom sredstava masovnog informisanja, sa razvojem
nauke i tehnike. Informaciju ne treba svoditi na podatak. Podacima se
registruje a informacijom objasnjava. Odnos podataka i informacija tretira
se kao odnos sirovina (inputa) i finalnih proizvoda (outputa) ,a obrada
podataka (primena odredjenih operacija nad podacima) shvata se kao nacin
proizvodnje informacija.
Da bi se pratile mogucnosti trzista, kao i da bi se predvidjali problemi
preduzeca i marketinga, menadzmentu preduzeca su neophodne opsirne i pouzdane
informacije. Da bi menadzment preduzeca doneo sto kvalitetnije odluke
neophodne su mu informacije o: kupcima, konkurentima, trgovcima, kao i
sopstvene informacije o prodaji i troskovima. Cuveni ekonomista M.Xarper
je 1916.god. to postavio ovako: ”Dobro voditi posao znaci upravljati
njegovom buducnoscu - a upravljati buducnoscu znaci upravljati informacijama.”
U dosadasnjem poslovanju nasih preduzeca menadzment je najvise paznje
posvecivao upravljanju novcem, sirovinama i materijalima, masinama i ljudima.
Daleko manje paznje je pridavano petom presudnom sredstvu - INFORMACIJAMA.
One predstavljaju osnov za donosenje kvalitetnih odluka u preduzecu, a
time i nuznost za uspesno i efikasno upravljanje preduzecem. Sastoje se
od sadrzaja, cilja i efekta.
Sadrzaj informacije moze biti izrazen: pismeno
ili usmeno, tekstualno ili brojcano, preko grafikona, sema…i cini
ga osmisljeni skup podataka.
Cilj informacije je da pruzi odredjeno saznanje o pojavi, da podstakne
na odredjenu akciju ili da je zaustavi.
Efekti informacije su razliciti: ekonomski, drustveni i psiholoski.
Ekonomski efekti informisanja ogledaju se kroz ispunjenje
osnovnih ekonomskih principa: produktivnost, ekonomicnost i rentabilnost
Drustveni efekti informisanja se ogledaju kroz razvoj
drustvenog sistema tj. kroz humanizaciju medjuljudskih odnosa i demokratizaciju.
Psiholiski efekti informisanja ispoljavaju se kroz cinjenicu
da se efikasnim informisanjem kod ljudi kod ljudi stvara osecaj sigurnosti,
samopouzdanja, drustvenog priznanja.
Informacioni sistem ima karakteristike kao i opsti sistemi.Zbog toga
se definise na isti nacin - kao skup komponenti (ljudi, procedura, podataka…)
koje su medjusobno tako povezane da teze ostvarivanju nekog zajednickog
cilja. Osnovni cilj informacionih sistema jeste da pretvaraju podatke
u informacije. Pod sistemom informisanja se dakle podrazumeva postupak
pomocu koga se na jedan sistematski i regularan nacin vrsi prikupljanje,
analiza i prezentacija razlicitih informacija koje su potrebne za donosenje
racionalnih odluka u preduzecu. Pod sistemom informisanja u preduzecima
podrazumevamo i organizovani proces obavestavanja clanova, pojedinaca,
grupa o svim pitanjima od znacaja za funkcionisanje njihove organizacije.
Sistem informisanja u radnim organizacijama ne treba shvatiti samo kao
pasivno obavestenje o donetoj odluci, o stanju, o rezultatima. On mora
da obavesti zasto je bas takva odluka doneta, zasto je takvo stanje kakvo
je, zasto su takvi postignuti rezultati. On ne treba samo da informise,
vec i da pokrece i na akciju. Zbog toga se od sistema infomisanja ne trazi
samo da obavestava samo o ucinjenom, odlucenom,vec i da obavestava i nameri
da se donese odredjena odluka. Time se ljudi aktiviraju, ukljucuju u sistem
upravljanja tj. odlucivanja. Ekonomski sistem generise ogromnu kolicinu
informacija u toku dana, pa cak i u toku jednog casa, pri cemu stopa generisanja
informacija ima eksponencijalni rast, a menadzeri ne prestaju da se zale
da nemaju dovoljno odgovarajucih i blagovremenih informacija na osnovu
kojih mogu da donose operativne odluke. Postoje razni modeli informacionog
sistema.
Funkcije sistema informisanja su:
a)saznajna - sastoji se od iskustva ljudi i sirenju
znanja
b)mobilizatorska - ona motivise ljude na rad
c)integrativna - ona ima za cilj jedinstvo u akciji i
sastoji se od obavestavanja pojedinaca,organa i organizacija o problemima
u poslovanju kao i njegovim rezultatima
d)istrumentalna - pod njom se podrazumeva pronalazenje
nacina i sredstava da se odluke donose efikasno i demokratski
Karakteristike sistema informisanja su:
-informisanje je sastavni deo razvitka drustvenih odnosa
-infomisanje je pravo, ali i obaveza svakog radnika
-niko nema pravo na monopol nad informacijama, a ako ga ima onda ima i
monopol u odlucivanju
-informisanje ima za cilj da pokrece akciju
-informisanje mora biti dvosmerno odnosno da prenese sadrzaj poruke kao
i da obavesti subjekta koji vrsi informisanje kako je poruka primljena
-informisanje je bitno u tome koliko je radnik od objekta postao subjekt
informisanja
Marketing informacioni sistem predstavlja “skup procedura i metoda
za redovno planiranje, sakupljanje, analizu i prezentiranje informacija
koje se koriste za donosenje odluka na podrucju marketinga”. Prema
Kotlerovom modelu glavni elementi marketinskog inforacionog sistema su
sledeci: sistem internog izvestaja, sistem marketinskog obavestenja, sistem
istrazivanja marketinga i sistem analitickog marketinga. Proces donosenja
marketinskih odluka, bilo da su one strateskog, politickog ili operativnog
karaktera je jedan kontinuelan proces, te je veliki deo informacija potrebno
stalno prikupljati i prezentirati donosiocima odluka. Upravo marketing
informacioni sistem treba da obezbedi kontinuiran tok informacija:
a) prikupljanje informacija iz izvora u i van preduzeca
b) smestaj i cuvanje informacija ( memorizacija za kasniju upotrebu )
c) preradu informacija prema karakteru odluka – za planiranje, organizovanje
i kontrolu
d) distribuciju informacija pojedinim organima
Markentiske informacije mogu da se klasifikuju na razne nacine. Prema
tome sta opisuju, markentiske informacije mogu da se odnose na:
1) karakteristike i ponasanja kupaca
2) karakteristike trzista
3) konkurenciju
4) opste okruzenje
5) interno okruzenje
6) marketinski mix(proizvod,mesto,cena,promocija)
7) performanse marketinga
Prema tome da li pojavu izrazavaju brojcano ili opisno dele se na: kvantitativne
( koliki je trzisni potencijal, potencijal prodaje, elasticnost traznje)
i kvalitativne ( ko su kupci, sta kupuju, kako kupuju, zasto kupci kupuju
).
Sa stanovista vremenskog perioda na koji se odnose, markentiske informacije
se klasifikuju na:
a) istorijske informacije koje daju obavestenja o razultatima poslovanja
preduzeca u predhodnom periodu
b) tekuce informacije koje pruzaju obavestenja o tekucem poslovanju preduzeca
i (tekucim ) zbivanjima u okruzenju
c) predikativne markentiske informacije, koje predstavljaju razultate
odredjenih prognoza i projekcija, daju obavestenja o rezultatima poslovanja
ili zbivanja u okruzenju u buducem periodu.
Istorijske i tekuce informacije sluze za kontrolu markentiskih aktivnosti,
pa se (zbog toga) cesto nazivaju kontrolnim marketinskim informacijama.
Predikativne informacije se koriste za planiranje marketinskih aktivnosti.
Zbog toga se cesto zovu planske marketinske informacije.
Prema tome odakle poticu, marketinske informacije dele se na primarne
i sekundarne.
Iz sekundarnih izvora mozemo dobiti informacije koje su vec ranije prikupljene
i zabelezene, nezavisno od istrazivanja koje sprovodimo u konkretnom slucaju.
Proces prikupljanja podataka po pravilu zapocinje prikupljanjem informacija
iz sekundarnih izvora. To je i razumljivo jer je dobijanje tih informacija
relativno jednostavno, brzo se do njih dolazi a i troskovi dobijanja tih
informacija su relativno niski.
Izvori sekundarnih informacija dele se na interne i eksterne.
Sekundarni interni izvori odnose se na podatke koji se nalaze unutar organizacije
koja je nosilac istrazivanja. Takvi su izvori, na pr. izvestaji i pisani
materijali preduzeca.
Sekundarni eksterni izvori odnose se na podatke koji se nalaze izvan preduzeca
– nosioca konkretnog istrazivanja. Ovi izvori najcesce pruzaju informacije
o okruzenju u kome preduzece posluje. Takvi izvori su na pr. strucni casopisi,
knjige, izvestaji privrednih komora, publikacije statistickih zavoda…
Informacije dobijene iz primarnih izvora ( iz prve ruke ) odnose se na
konkretne cinjenice, misljenja, stavove ,namere ,motive i sl. Dobijanje
ovih informacija zahteva daleko veca ulaganja i troskove ali su zato ove
informacije daleko svrsishodnije i aktuelnije sto se tice datog problema.
U zavisnosti od toga kako se marketinske informacije izvode, razlikuju
se:
a) informacije koje se dobijaju skaniranjem okruzenja
b) informacije koje se dobijaju marketinskim istrazivanjem
c) informacije koje se izvode iz sistema internih izvestaja preduzeca
Da bi se mogao uvesti i postaviti adekvatan marketing informacioni sistem
neophodno je napraviti razliku izmedju pojedinih tokova informacija. Prema
Kotleru, treba razlikovati tri toka informacija:
1) ulazni tok tzv. ulazne infomacije koga cine
obavestenja iz okruzenja tj. sve informacije koje pristizu sa trzista
Na snovu ovog toka informacija menadzment preduzeca donosi izuzetno vazne
odluke vezane pre svega za poslovnu orjentaciju preduzeca. Informacije
dobijene iz ovog toka cesto se u preduzecu tretiraju kao poslovna tajna
jer sadrze takva obavestenja kao sto su: tajni statisticki podaci, tajne
informacije o konkuentima kao i razna misljenja koja se ne mogu cuti u
poslovnim krugovima.
2) unutrasnji tok informacija, odnosno one koje
kruze unutar preduzeca
Njih uglavnom prikuplja sluzba marketinga, odnosno sluzbe zaduzene za
prikupljanje i analizu informacija. Ovaj tok treba da obezbedi da sve
funkcije i organi u preduzecu utvrde najcelishodniju strategiju marketinga,
i da na osnovu dobijenih informacija sihronizovano dejstvuju ka zeljenom
cilju.
3)izlazni tok, odnosno eksterne informacije
One teku od preduzeca ka okruzenju - trzistu i sadrze sve poruke, informacije
koje preduzece upucuje javnosti, institucijama i potrosacima svojih proizvoda
i usluga. Ovaj tok informacija ostvaruje se, uglavnom, putem sredstava
privredne propagande.
Ako posmatramo sva tri pomenuta toka informacija, uocicemo njihovu povezanost
u jednostavni marketing informacioni sistem. Naime, informacije teku od
okruzenja - trzista, do sredine preduzeca, zatim putem internog toka,
raznose se unutar preduzeca u sve funkcije i organe a zatim u vidu propagadnih
poruka teku od preduzeca ka okruzenju - trzistu.
Kompijuterski informacioni sistemi su informacioni sistemi koji ukljucuju
racunar. Ovi sistemi se sastoje od najmanje pet komponenti: ljudi, procedura,
podataka, kompijutera i programa. Kompijuteri se na razlicite nacine mogu
koristiti za proizvodnju informacija. Prvo, oni mogu sluziti kao sredstvo
za cuvanje i ponovno dobijanje podataka. Drugo, kompijuteri se mogu koristiti
za izracunavanje proseka, minimuma, maksimuma, totala i za obavljanje
drugih operacija nad podacima, u cilju njihovog pretvaranja u informacije.
Trece, kompijuter moze da posluzi kao komunikacioni uredjaj za dobijanje
podataka ili informacija od drugih kompijutera.
Informacioni sistemi su u pocetnoj fazi razvoja ( tokom sezdesetih godina
ovog veka ) bili orjentisani na obradu uglavnom knjigovodstvenih podataka
(obracun plata, evidentiranje zaliha…). Tokom sedamdesetih godina,
sa razvojem kompijuterskih resursa ( hardvera, softvera i baze podataka
), teziste u razvoju informacionih sistema pomera se ka proizvodnji informacija
za upravljanje (za analizu, planianje, organizaciju i kontrolu ) u raznim
domenima poslovanja preduzeca. Informacioni sistemi koji svakog menadzera
u organizaciji snadbevaju informacijama koje su mu potrebne za upravljanje
(odlucivanje) zovu se upravljacki (orjentisani) informacioni sistemi.
Razvoj kompijuterske i telekomunikacione tehnologije izmenio je sve oblasti
zivota i privredjivanja. Najznacajniji dogadjaj u razvoju elektronskih
telekomunikacija predstavlja pojava Interneta kao globalne mreze, koji
je jedan od izvora informisanja. Jedna od komercijalnih funkcija Interneta
je funkcija kontakata u kojoj potrosaci i provajderi razmenjuju informacije.
U Internetu se stvaraju grupe korisnika koje imaju zajednicke potrebe
i interese dok su motivi za njihovo formiranje razliciti. Te grupe se
nazivaju virtuelne zajednice i one predstavljaju znacajan izvor ideja
za nove proizvode, modifikaciju postojecih i za usavrsavanje usluga. Informacije
kojim virtuelne zajednice raspolazu mogu se koristiti za markentiske aktivnosti
i formiranje razlicitih paketa usluga. U uslovima Interneta potrosaci
mogu pomocu racunara iz svojih domova istrazivati ponudu, i pronalaziti
informacije iz svih sfera zivota. Pored Interneta postoje i drugi izvori
informisanja.
Mediji kao sredstvo informisanja
Tokom komunikacije prenosi se poruka koja predstavlja neku vest pa se
time komuniciranje cesto izjednacava sa informisanjem. Pod sredstvima
masovnog informisanja misli se na: stampu, film, radio i televiziju. Oni
mogu prouzrokovati kako pozitivne, funkcionalne, tako i negativne efekte.
Neki na masovne medije gledaju pozitivno, neki ne, ali cinjenica je da
oni daju informacije sirokom auditorijumu.
POZITIVNE STRANE - Govoreci o prilivu informacija preko kojih se nadzire
socijalna sredina, Rajt konstatuje: ”Prvo, ovaj priliv informacija
cesto obezbedjuje brzo obavestavanje o neposrednim opasnostima kao sto
su oluje ili vojni napadi. Obavestena, populacija moze biti mobilisana,
da bi izbegla destrukciju. Jos vise, u meri u kojoj je informacija pristupacna
vecini populacije ( a ne samo nekolicini privilegovanih i selekcionisanih
pojedinaca ), obavestenja data preko sredstava masovnog komuniciranja
i informisanja mogu imati za dodatni funkciju podrzavanje jednakosti koja
postoji u drustvu ( drugim recima: svaki pojedinac je imao jednaku sansu
da izbegne opasnost ). Drugo, priliv informacija o sredini koja nas okruzuje
instrumentalan je u odnosu na svakodnevne institucionalizovane potrebe
ovog drustva.”
NEGATIVNE STRANE - Kada je rec o informativnom nadziranju sredine koja
nas okruzuje i one koja je sira od drustva u kome zivimo, onda “necenzurisane
svetske novosti potencijalno ugrozavaju strukturu svakog drustva. Tako
informacije o drustvenim uslovima ili ideologijama drugih drustava mogu
voditi gorkom uporedjivanju sa nacionalnim uslovima i tako prinudjivati
na promene. Na drugom mestu, obavestenja o pretnjama sredine mogu dovesti
do panike u sirokom auditorijumu umesto da vrse svoju funkciju obavestavanja.
Zatim, jedno suvise veliko obilje informacija moze da povuce za sobom
vracanje u izolovanost, preplavljen informacijama, covek reaguje prenoseci
svoj interes u domen svoga privatnog zivota u kojem on poseduje moc vece
kontrole. Na trecem mestu, pristup informacijama sirokim sredstvima masovnog
informisanja moze voditi u apatiju ili pak dopustiti da se misli kako
je jedan ‘informisani gradjanin’ indentican jednom ‘aktivnom
gradjaninu’. Lazarsfeld i Merton-napominje Rajt - dali su ovoj disfunkciji
naziv narkotizacija.” ”Masovni mediji” sadrze rubrike,
odnosno emisije iz cijeg se naziva jasno vidi da nisu informativne prirode
( “Pisma citalaca”, ”Sportsko popodne”, ”Zabavni
program” ). Te informacije su pune tvrdnji koje nisu ni istinite
ni lazne, nego su samo uverljive. ( Borstin ) Pomenuta sredstva masovnog
informisanja i komuniciranja sluze i zabavi, privrednoj propagandi. Politicku
propagandu najave ne pominju, ali je ona itekako prisutna. Dosta je tesko
precizno razgraniciti informaciju i propagandu ( ubedjivanje ), posto
je nekada najbolja propaganda upravo informacija. Stvari su se tako promenile,
obrnule da je za modernog coveka ( odredjenog tipa, ne svakog ) propaganda
postala istinskim tvorcem istine. Istina je cesto nemocna bez propagande,
bez nje se ne vidi od poluistina i neistina. Propaganda informaciju koristi
samo ako joj je od pomoci, ukoliko joj ne odgovara ona je ignorise, minimalizuje,
ogranicava njeno vazenje… ili traga za kontrainformacijom. U propagadnom
zivotu uopste, i na televizijijskim stanicama informacije se koriste,
kao sto je vec pomenuto samo ako su povoljne, inace se pribegava poluinformacijama
i tendecioznim informacijama. A ako ce korist od plasiranja dezinformacija
biti veca od stete koja se mora doziveti koriscenjem tako necasnog sredstva
, nece se izbegavati ni dezinformacija, ukoliko ce to dovesti do propasti
konkurencije. Informacija, ona prava i potpuna, predstavlja celovitu sliku
nekoga ili necega, i njeno iznosenje znacilo bi “otkrivanje svih
karata”, ili iznosenje svoje ponude sa svim njenim “tamnim
stranama”, zato se i propagiraju samo informacije pozitivne za njihove
vlastite interese. Cilj moderne propagande je provociranje na odredjenu
akciju ( Elil ). Propagandna informacija sadrzi apel, poziv, poruku da
se ucini “to” i “to”. Ovakav karakter propagandne
informacije prisutan je i onda kada, na izgled, nismo suoceni sa informacijom
vec sa propagadnim pitanjem. Ono je sugestivno, u njemu moze biti sadrzana
i informacija, ali obavezno povoljna za onoga ko pitanje postavlja. U
primeru koje navodi Parker: ”Da li pijete pivo koje pije lepo vaspitan
i rafiniran svet, ili pijete pivo koje pije obican narod?”
Za akciju stvarna informisanost moze biti i stetna, mnogo razmisljanja
i svest o svim posledicama, skode akciji. Hamlet neprekidno okleva upravo
zato sto razmislja o svim posledicama, razmatra sve mogucnosti…(
Nice )! Saznanje i delovanje ne rade po istoj “logici”. Saznajni
i praktican covek dosta se razlikuju, iako izmedju njih nema odsecne razlike
i sto postoje odgovarajuci prelazi. Ali pri agitaciji ( koja predstavlja
pripremu akcije) i akciji neophodne su informacije. Kod agitacije nikada
se ne ostaje samo informacijom, vec se tezi za koriscenjem normativnih
informacija, tj. onih koje izazivaju tacno odredjeni, a ne bilo kakav
efekat kod primaoca.
Informaciju ne treba shvatiti ni kao obrazovanje, cak ni kao obavestenje.
Informacija je samo vest o cijoj se istinitosti i verodostojnosti, moze
i mora pitati. Pogresno je shvatiti je kao novost ( sto se cesto cini
) posto skup informacija nece biti poruka ( nece imati znacenje ), ukoliko
je sasvim neocekivan ili nov ( Abraham Mol ). U skolama ili nekoj obrazovnoj
aktivnosti barata se pretezno informacijama visetruko i naucno proverenim.
Najcesci oblici odnosno sredstva infomisanja u radnim organizacujama
su: materijal za sastanak, sastanak, razgovor rukovodioca sa radnicima,
oglasna tabla, panoi, foto-novine, izlozbe, letak, plakat, list radne
organizacije, ingormativni prirucnik, bilten, prigodne publikacije, strucni
casopis, razglasna stanica…
Sastanak je veoma pogodna forma informisanja. Pod predpostavkom da se
ljudi mogu okupiti lako, onda obavestenje moze da bude potpuno i brzo.
Drze se da bi se ljudi informisali, a pre svega, da bi se dogovorili o
necemu, da izvrse analizu, da donesu odredjene zakljucke i da utvrde politiku
za naredni period.
Razgovori mogu biti izmedju direktora, sefova, strucnjaka sa radnicima.
Oni se posebno ne pripremaju i ne planiraju.Ceato su spontani.Odrzavaju
se pre i posle radnog vremena,ili u toku pauza za odmor. Inicijativu za
to mogu da daju rukovodeci ljudi ili sami radnici. Obicno traju kratko,
okupljaju manji broj ucesnika, ali su dosta efikasni. Radnici prilikom
tih razgovora traze odgovore i na ona pitanja, koja se ustrucavaju da
postave na zvanicnom sastanku.
Oglasne table-preko njih se zakazuju sastanci, objavljuju rezultati izbora,
zakljucci sastanka, odluke organa upravljanja… Sve to mora da bude
dato precizno i koncizno.
Panoi-foto novine - preko njih se moze prikazati organizaciona struktura
kolektiva, rezultati poslovanja; njegovi razvojni programi.
List sadrzi opsirne informacije. U jednom broju lista se daje odluka,
u narednom se pokazuje njeno izvrsenje. Izlazi jednom, eventualno dva
puta mesecno. Pise o svim temama koje su relevantne za radnu organizaciju
odnosno o svemu onom sto zaposleni razgovaraju medjusobno. On mora da
bude glasilo celog kolektiva. Po formi i sadrzaju mora da bude maksimalno
prilagodjen situaciji i potrebama konkretnog kolektiva.
Letak se najcesce koristi u slucajevima kada treba brzo preneti neku
vaznu vest. Poruka mora da bude kratka. Pogodan je za informacije akcionog
tipa - najavljivanje odredjenih akcija i dogadjaja. Posto je to jevtino,
brzo i jednostavno sredstvo informisanja treba ga koristiti uvek kada
se ukaze prilika za to. On moze da bude napravljen u obliku anketnog listica.
Kao takav on sluzi za brzo pribavljanje misljenja zaposlenih o nekom vaznom
pitanju.
Razglasna stanica - njihova namena u pocetku je bila da se na sirokom
prostoru na kome se prostire radna organizacija nesto saopsti ili da se
neko pozove. Kasnije su preko toga pocele da se prenose razne poruke,
odluke organa upravljanja, prenos neke sednice, muzika… Informacije
koje se na ovaj nacin emituju treba da budu kratke, jasne i jednostavne
zbog lakseg pamcenja. Osnovne prednosti ovakvog informisanja je u tome
sto je relativno jeftino, efikasno i veoma brzo sredstvo informisanja.
A nedostatak je u tome sto je jednostrano sredstvo informisanja.
Principi sistema informisanja su:
1) princip relevantnosti - on predstavlja prikupljanje
adekvatnih i pravih podataka
2) princip istinitosti - za njega je bitno da su podaci
stvarni, realni tj. istiniti i on predstavlja kvalitet podataka
3) princip tacnosti - predstavlja kvantitet i dopunjuje
princip istinitosti, jer sve sto je tacno je istinito, sto ne znaci da
je sve istinito i precizno
4) princip potpunosti - dopunjuje princip relevantnosti,
jer tezi da se dobiju svi relevantni podaci; on utice da potpunoscu informacija
ne dodje do suprotnog efekta, odnosno do dezinformacije
5) princip jasnosti - on zahteva jasnost, da ne bi doslo
do zbunjivanja i mogucnosti za drugacije tumacenje
6) princip reciznosti - on je komplemetaran sa principom
jasnosti, dopunjujuci njega stvara zastitu od manipulisanja informacijom
7) princip preglednosti - on podrazumeva da se sadrzaj
informacije izlaze po hronoloskom redu
8) princip konciznosti - dopunjuje preglednost i podrazumeva
da se informacija izlozi sto krace, a da se pri tom ne izgubi sadraj i
smisao
9) princip pravovremenosti - on se moze svrstati u najvazniji
princip, jer informacija koja ne stigne na vreme postaje beznacajna
Pored informacije postoje i poluinformacije, tendeciozne informacije
i dezinformacije.
Kod poluinformacije posiljalac primaoca informise delimicno o onome sto
po njemu i jeste za informisanje. Na eventualne zamerke zbog takvog cina;
uvek je moguce elegantno i casno se izvuci: ”To (tada) nisam znao…”,
”Niko se nije naucen rodio…”, ”Na raspolaganju
mi je bilo premalo vremena, tako da nisam stigao da kazem sve sto sam
mislio…”, itd.
Tendeciozna informacija veoma je slicna ali nije ista. Kod nje posiljalac
namerno bira sta ce emitovati. Ukoliko oceni da ce to delovati uverljivo
i korisno, u informaciju ce smestiti i ponesto nekorisno po svoje ciljeve.
U celini izrecenog, to po sebi lose, moze biti itekako dobro. Kod primaoca
se njima stvara po posiljaoca veoma povoljan utisak “objektivnosti”,
”nekoristoljubljivosti” i “istinoljubljivosti”.
Dezinformacija je svesna, namerna neistina o nekom ili necem, sracunata
na postizanje svojih ciljeva. Njen cilj je onemogucavanje konkurencije
laznim prikazivanjem svojih i konkurentskih prednosti i slabosti. Iako
je dezinformacija zabranjena, ipak nije retka; pogotovu u situaciji kada
se steta nastala obaveznom osudom od strane suda casti i javnosti, moze
smatrati manjom od koja ce pre toga (evetualno, i posle toga), biti ostvarena.
Odnosno, manja od stete koju ce pretrpeti konkurencija, i od koje se.po
mogucstvu, nece oporaviti!
LITERATURA
1)Dr.Vlajko Petkovic, ”Sociologija rada”
2)Dr.Toma Djordjevic,”Teorija masovnih komunikacija”
3)Mr.Mladjen Vicentic, ”Marketing”
4)Dr.Hasan Hanic, Mr.Mladjen Vicentic, ”Istrazivanje trzista”
5)Dr.Dragoljub Sudzuk, ”Marketing usluga”
6)Dr.Radovan Marjanovic, ”Poslovno komuniciranje”
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|