SEMINARSKI RAD IZ BIOLOGIJE
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
APITERAPIJA - PČELINJI PROIZVODI I ZDRAVLJE„Neka vaša hrana bude lek. Neka lek bude vaša hrana“ – poruka je Hipokrata (iz IV veka pre nove ere) koji se smatra ocem medicine1. ZA ZDRAV ŽIVOT ISHRANA JE NAJVAŽNIJAJedan
od najvažnijih faktora za zdrav i kvalitetan život je zdrava prirodna
ishrana. To je pre svega hrana uzeta u svom prirodnom obliku bez tehnološke
obrade kakvu je stvorila priroda, i u kakvom obliku su je uzimali naši
pretci milionima godina i održali i unapredili ljudsku vrstu. Zdrava hrana
je ona koja pored zadovoljavanja nergentskih i gradivnih materija sadrži
materije koje čuvaju i poboljašavaju zdravlje čoveka. Civilizacijska revolucija
i savremena tehnologija prizvodnje hrane je načajno izmenila prirodno
okruženje čoveka, a posebno način ishrane, na koji se naš organizam nije
uspeo adaptirati, zbog čega nastaju mnoge bolesti. Brzi životni tempo
nameće neredovno i brzo konzumiranje hrane i ne retko se poteba za hranom
zadovoljava na ulici ili kiosku takozvanom brzom hranom, što svakako ne
predstavlja kvalitetnu ishranu. U današnje vreme uzimamo hranu punu pesticida,
herbicida, konzervansa, aditiva, hormona, antibitika i mnogih drugih materija
koje negativno utiču na ljudsko zdravlje. Zbog nepravilne ishrane, nedovoljne
fizičke aktivnosti i stresa raširene su mnoge bolesti u razmerama epidemija,
kao što su bolesti srca i krvnih sudova (visok
krvni pritisak, infarkt
srca i šlog), maligne
bolesti, šećerna bolest
i dr. 1.1. PČELINJI PROIZVODIU vrhu lestvice prirodne zdrave hrane, na počasnom mestu, nalaze se pčelinji proizvodi. Pčele su nam podarile idelanu hranu koja zadovoljava sve potrebe organizma čoveka. Korišćenjem kombinacije meda, polena, matičnog mleča i propolisa mi dobijemo visoko vredne hranljive i lekovite materije koji imaju energiju, gradivne, i zaštine materije, vitamine, minerale, fermente, hormone, bioaktivne supstance - koje hrane i leče. Zato se pčelinji proizvodi od vajkada nalaze na granici hrane i leka. Ovi proizvodi nisu stekli status leka u zvaničnoj medicini zbog, između ostalog, brzog razvoja hemije koja je potisla prirodne izvore lekovitih materija, jer je jeftinije hemijski sintetizovati neki lek nego ga crpiti iz prirodnih izvora (profit). Međutim u mnogim zemljama u svetu, poslednjih godina, postaje popularna apiterapija - lečenje pčelinjih proizvodima, mlečom, polenom. Pravilnim uzimanjem i pčelinjih proizvoda i u dovoljnoj količini jačamo odbranbene sposobnosti ogranizma, postičemo rast i razvoj , usporavano procese starenja - atero i arteriosklerozu krvnih sudova, štitimo organizam od infekcija, potpomažemo detoksikaciju (čišćenje) ogranizma, poboljšavamo cirkulaciju krevi, ubrzavamo oporavak nakon bolesti i jačamo opštu fizičku i umnu radnu sposobnost organizama. I pored svega što je neosporno dokazana hranjiva i lekovita svojstva pčelinjih proizvoda potrošnja istih je kod nas izuzetno mala prvo zbog slabe prosvećenosti stanovništva o pravilnoj ishrani, drugo zbog slabe popularizacije i propagande ovih proizvoda u čemu pčelari treba da budu nosioci i treće zbog slabe kupovne moći stanovništva. Često se čuje da ovaj treći razlog male potrošnje meda glavni, u šta je teško poverovati, jer i kada je bila veća kupovna moć naših ljudi potrošnja meda je bila mala. Paritet cena u odnosu na druge životne i lekovite materije za kupca je sada vrlo povoljan, dok je ranije paritet u odnosu na najkvalitetnije meso bio 1:1 sada je 1:2 u korist mesa, a slično je i sa odnosom meda i mlečnih proizvoda. 1.2. MED ZA ZDRAV ŽIVOT I DUGOVEČNOSTOsim visoke hranljive vrednosti med pozitivno utiče na zdravlje čoveka jer јаčа imunitet, deluje protiv stresa, poboljšava rad srca i krvnih sudova, smirujuće deluje na nervni sistem, povoljno deluje na regulaciju probave hrane, stimuliše umne i fizičke sposobnosti, poboljšava rast i razvoj mladih i usporava proces starenja. Ne treba propustiti ni jedno jutro bez meda, pri čemu odrasli treba da uzimaju jednu supenu kašiku, a deca kafenu, rastvorenog u mleku, čaju ili vodi, a ako se očekuje povećan umni ili fizički napor jutarnju količinu treba duplirati. Šećer kao zaslađivač treba zameniti medom, kad god je to moguće, jer se te dve hranljive materije ne mogu upoređivati. Šećer je samo energija, opustošen tehnološkom preradom i ne retko šteti organizmu, a med je prirodno bogastvo hranljivosti i profilaktičnosti. Američki fiziolof F. Kendel u svom izveštaju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji navodi da srčane bolesti i arterioskleroza češće javljaju u zemljama koje više koriste šećer i preporučuje zamenu šećera medom koji ne povećava holesterol, dok Englez Džastin Glas smatra da svakodnevna uoptreba meda treba da bude zlatno pravilo čoveka u borbi protiv arterioskleroze. 1.3. KAKO MED DELUJE NA ORGANIZAM ČOVEKA?Najvažnija profilaktička i lekovita svojstva meda: 1.4. DNEVNE POTREBE I NAČIN UPOTREBE MEDAPreporučuje se da se med uzima svakodnevno, odrasli 30-100 gr. (jedna kašika sadrži 30 gr meda,a kafena kašika 10 gr.) podeljeno u tri obroka, a deca 10-30 grama, rastvoren u mleku, soku ili vodi ili kao čist. Pri uzimanju med treba što duže zadržati u ustima jer se preko sluznica u ustima deo resorbuje i direktno prelazi u krv i na raspolaganju je ćelijama. Med se često koristi u kombinaciji sa drugom zdravom hranom i sa lekovitim biljem, zavisno od toga koje stanje treba lečiti ili sprečavati. Med u kombinaciji sa drugim pčelinjim proizvodima polenom, propolisom i matičnim mlečom prestavlja najbolji eliksir, a kombinacija meda i lekovitog bilja, sokova od voća i povrća, se koristi kao pomoćni lek u lečenju mnogih bolesti. Za bolji razvoj dece mleko treba sladiti medom. 2. MED I PČELINJI PROIZVODI KROZ ISTORIJUU Egiptu, u kojem je započela istorija organizovanog pčelarstva,
med je bio vrlo skupocen i cenjen, i to ne samo kao vredna namirnica i
sredstvo za zaslađivanje svih vrsta jela, već se koristio i u religijske
svrhe. Pčele i med imale su važnu, posebnu i mistifikovanu ulogu. Tako
je medu znakovima hijeroglifskog pisma bio i lik pčele koji je predstavljao
simbol faraona, kraljevstva i kraljevskog porekla. Sačuvani su amblemi
Gornjeg i Donjeg Egipta. Prvi je "lotosov cvet", a drugi "pčela"! Antička Grčka i RimPrvi slikovni zapisi na kojima su prizori sakupljanja meda, sačuvani
su u pećinama u Španiji, a potiču iz 7000. godine pre Hrista. Srednji vekMed je bio cenjen i u srednjem veku, pa je i kod starih Germana važio kao hrana bogova, koji su zahvaljujući njemu bili mudri, snažni i besmrtni. Kako na tim prostorima nije bilo uzgoja pčela, med se sakupljao u prirodi, a sakupljači meda, udruženi u cehove, imali su povlašćeni položaj, bili su slobodnjaci i mogli su nositi oružje.Med je bio redak i skupocen, pa se uništavanje košnica ili krađa meda iz obeleženih košnica kažnjavalo na primer odsecanjem ruke, pa čak i spaljivanjem ili vešanjem za susedno drvo. Nakon prvih početaka, organizovani uzgoj pčela znatno se razvio i dobio na značaju tek za vreme vladavine Karla Velikog. Pčele su se morale uzgajati na svakom posedu, a seljaci su danak feudalcima, kralju i crkvi plaćali medom, voskom i pićem od meda, medovinom, koja je bila posebno omiljena u srednjem veku. Kao i ranije, med je gotovo ceo srednji vek služio kao zaslađivač budući da je šećer, koji se u Evropi pojavio tek u kasnom srednjem veku, bio redak i vrlo skup, pa su ga mogli priuštiti samo najbogatiji slojevi društva. Iako se svakodnevna upotreba meda u pripremanju hrane bitno smanjila do 17. veka, med je kao zaslađivač potpuno istisnut tek u drugoj polovini 19. veka masovnom proizvodnjom jeftinijeg i svima dostupnog šećera. Albert Ajnštajn svojevremeno je utvrdio da bi u slučaju nestanka pčela čovečanstvo moglo preživeti još samo četiri godine. 3. PROPOLIS - MUDRI ANTIBIOTIKJoš
u antička vremena mudri
Aristotel je u svom "Govoru životinja" spominjao propolis
zaključujući da se može koristiti za lečenje rana, infekcija i kožnih
povreda. Od tih vremena do danas, propolis je s razlogom stekao veliku
popularnost pa je zato i nazvan "prirodnim penicilinom", ili
"mudrim antibiotikom" jer uništava sve što je štetno, čuvajući
zdravo. Kao što i samo ime kaže, jer propolis na grčkom znači "ispred
grada ili branilac grada", ovu supstancu pčele sakupljaju sa pupoljaka
ili drveća i cvetova da bi popravile oštećenja na košnicama i zaštitile
se od bolesti. Najočiglednija njegova upotreba je s jeseni kada njime
sužavaju leta na košnicama da bi sprečile prodor hladnoće, pa mu je korišćenje
ispred "pčelinjeg grada" tu verovatno prvo i uočeno, a otuda
i ime. 3.1 PRIRODNI ANTIBIOTIK I ANTISTRESNA MATERIJAPropolis je smolast pčelinji proizvod, koga pčele sakupljaju od glavica
pupoljaka drveća i žbunastih biljaka i koriste ga za zatvaraje pora u
košnici, i oblaganje celokupne unutrašnje povtšine košnice, poliranje
saća pre polaganja legla, meda ili polena čime sterilišu celokupni unutrašnji
prostor. Složenog je sastava, dokazano je preko 70 supstanci , najviše
ima biljnih smola preko 55%, eteričnih ulja oko 10 %, cvetnog praha oko
5%, a sadrži vitamine ( B,C,E ) i mikroelemente kao Ca. Zn, Fe, Mg, Co,
Cu i dr. Rastvorljviv je u alkoholu 50-70%, u vodi oko 10 %. 3.2 FARMAKOLOŠKA DEJSTVA PROPOLISAFarmakološka dejstva propolisa su brojna, a najvažnija su: obuzdavanje
razvoja bakterija i njihovo ubijanje, smirivanje bolova, sprečavanje zapaljenja,
podizanje imunog sistema, obnavljanje ćelija tela i potpomaganje njihove
regeneracije, doprinošenje proizvodnji krvi, ojačavanje zidova krvnih
sudova i poboljšanje cirkulacije krvi, uništavanje ćelija kancera, smanjenje
pratećih tegoba u lečenju raka i druga. 3.3 SASTAV PROPOLISAPrema japanskom Društvu za propolis (Propolis Society of Japan) na XXXII
Svetskoj poljoprivrednoj konferenciji (World Agriculture Conference),
propolis sadrži: 3.4 TERAPIJSKA SVOJSTVA PROPOLISAUpotreba propolisa u lečenju ljudi ima dugu istoriju. Klinička iskustva
stečena kod brojnih bolesti, upućuju na njegov široki terapijski potencijal
kao pomoćnog lekovitog sredstva u lečenju bolesti disajnih puteva i usne
šupljine, srednjeg uha, probavnog trakta, urogenitalnih organa i kože. 3.5 PROTIVMIKROBNA SVOJSTVA PROPOLISAMnogi istraživači su dobro proučili i potvrdili antibakterijsko (bakteriostatičko i baktericidno) dejstvo propolisa u odnosu na sledeće bakterije: Streptococcus haemoliticus bela, zlatasta i limunastožuta, Staphilococcus – Salmonella tiphi i Salmonella paratiphi, Baccilus anthracis i dr. Prof. Kibalkina (Rusija) proučila je 74 mikrobne kulture između kojih i 19 vrsta patogenih bakterija. T. Vahonina iz Rjazanskog medicinskog instituta proučava propolis (alkoholni, vodeni i vazdušasti ekstrakt) i utvrđuje njegovo baktericidno i bakteriostatičko dejstvo u odnosu na mnoge patogene bakterije, naročito grampozitivne. Nemački istraživač Fejerejzel dolazi do zaključka da propolis sadrži modorastvorljivu materiju koja zaustavlja rast Micobacterium tuberculosis. Interesantne podatke o antibakterijskom dejstvu propolisa daje i američki istraživač Lindenfelser koji je posmatrao 80 bakterijskih vrsta. Ruski naučnik Popravko nalazi da aktivnu protivbakterijsku delatnost obavljaju sledeći sastojci kod propolisa: 3,5-dioksi-4,7-dioksi-3,4-dimetoksiflavon remeti rastenje patogenih gljivica Microsporum lanosum i Trichophiton, a 3,5,7-trioksi-4-metoksiflavon je aktivan prema mikroorganizmima koji su otporni na kiseline. Propolis poseduje jednu veoma značajnu osobinu: bakterije se ne mogu adaptirati prema njemu. Osim toga nije toksičan, ne oštećuje normalnu crevnu floru i ne poseduje disbakteriozu. Povećava protivmikrobnu aktivnost nekih antibiotika – penicilina, hlormiatina, tetraciklina itd. U normalnim uslovima propolis i alkoholni ekstrakt propolisa čuvaju antibakterijsku aktivnost tri do četiri godine. Antibakterijske materije u propolisu i njegovim ekstraktima su termostabilne i praktično otporne na visoke temperature. 3.6 ANTIMIKOTIČNO (PROTIVGLJIVIČNO) DEJSTVO PROPOLISAU svetskoj literaturi se kategorično skreće pažnja na ova svojstva propolisa,
koja deluju na razne vrste nižih gljivica – izazivača oboljenja kože i
kosmatih oboljenja tela. Ovo dejstvo je posebno izraženo prema kulturama
vrsta Candida albicans, Epidermophiton, Mikrosporum, Ahorion, Schonleini. 3.7 ANTIVIRUSNO DEJSTVO PROPOLISARumunski virusolog Adelina Derevič je 1976. utvrdila da vodeno-alkoholna emulzija propolisa zaustavlja razvoj Virusa influenzae. Eksperimentalne životinje zaražene tim virusom tretirane su suspenzijom od 0,6% propolisa. Rezultati su potvrdili antivirusno dejstvo. J. Krušan i A. Muciu su iste godine dokazali da 1%-ni propolisov ekstrakt ima antivirusno dejstvo u odnosu na na virus herpesa. Postoje posmatranja u odnosu na antivirusna dejstva propolisa na biljne viruse izazivače mozaične bolesti kod krastavaca i na viruse pegavosti i nekroze duvana. 3.8 ANTIPROTOZOJIČNA SVOJSTVA PROPOLISAProučavanja ovih svojstava propolisa izvršio je 1986. godine bugarski doktor S. Mladenov, „otac apiterapije“. Posmatrane su iste kulture protozoa: Paramecium caudatum, Stulonichia mutilus, Stentor coeruleum, Amoebia limaks, Euglena viridis, Cepeda dimidiata protociliata i Trichomonas vaginalis. Pomoću mikroskopa pri odgovarajućem uvećanju posmatrani su procesi nastali u mikroorganizmima tretiranim ekstraktima propolisa u etil alkoholu, vodi, rakiji od voća i od grožđa. Navedene protozoe tretirane su različitim razblaženjima propolisovog ekstrakta (16%, 8%, 4%, 2%, 1%, 0,5%, 0,25%). Na predmetno staklo se stavi kap odgovarajuće vrste protozoa i posmatra se mikroskopom pri uvećanju od npr. 400 puta. Posle se dodaje kap odgovarajućeg razblaženja propolisovog ekstrakta. Obe kapi se mešaju i posmatraju se nastupajući procesi: u protozoama nastaju nagli pokreti. One se orjentišu prema periferiji novoformirane kapi, postepeno pokreti prestaju s konvulzijama, unutar ćelija brzo nastupaju degenerativno-nekrotične pojave. Protoplazma tamni, ćelijska struktura počinje da se menja, jedra, jedarca i vakuole se gube. Sledi jednorodni zrnasti izgled protoplazme, kidanje(liziranje) ćelijske opne i raspad protoplazme. Pri različitim razređenjima propolisa ovi procesi protiču za različito vreme. Tako npr. Kod alkoholnih razređenja (16%, 8% i 4%) ove pojave se odvijaju između treće i osme sekunde, kod rakije od voća ili grožđa – nakon 23. sekunde a kod vodenog ekstrakta nakon 40. Vodeno-alkoholna emulzija propolisa poništava protozoe do razređenja od 0,25%, emulzija s rakijom od voća ili grožđa poništava ih do razređenja od 2% a vodeni ekstrakt – do razređenja od 4%. Kod većih procenata razređenja mikroorganizmi ostaju živi. Alkoholni ekstrakt propolisa spravljen pre 5 godina, kao i propolis koji je čuvan 5 godina u normalnim uslovima, sačuvao je svoje antiprotozoično dejstvo. Eksperimenti su pokazali da propolis sadrži antiprotozoične materije rastvorljive u vodi i alkoholu. Ako posle alkoholne ekstrakcije propolisa osušimo ostatak i tretiramo ga vodom, on dobija antiprotozoična svojstva. Isto se dešava i pri obrnutom tretiranju. Rastvorljive u vodi ili u alkoholu antiprotozoične materije u propolisu su različite. One su najverovatnije biljnog porekla (fitoncidi) i veoma su značajne za primenjenu medicinu. 3.9 DEJSTVO PROPOLISA PROTIV ZRAČENJAGodine 1965. tim iz Kijevskog naučnoistraživačkog rentgeno-radiološkog instituta istraživali su profilaktička i lekovita svojstva propolisa kod zračenja i oštećenja izazvana rentgenom. Rezultati objavljenih posmatranja daju osnova za preporuku propolisu kao profilaktikumu kod zračenja a i kao lekovitom sredstvu za oštećenja izazvana zračenjem. Isti zaključak izveli su i rumunski stručnjaci. Za unutrašnju primenu oni koriste propolisov alkoholni ekstrakt, a za spoljašnju primenu na oštećena mesta stavljaju tanak sloj propolisa. 3.10 METODE TERAPIJSKE PRIMENE1. Oralno uzimanjePropisuje se u vidu praška, tableta, granula, vodenog ekstrakta, vodeno-alkoholne emulzije, propolisovog ulja, propolisovog mleka. Preparat se uzima 1-2 časa pre ili 3 časa posle jela. Svaki preparat je u pakovanju sa uputstvom o doziranju i načinu uzimanja u zavisnosti od težine, uzrasta bolesnika i stepena oboljenja. U zavisnosti od uzrasta deca uzimaju 1/5 do ½ doze za odrasle. 2. Spoljašnja primenaKoristi se u prirodnom obliku ili kao melem, mast, vodeni rastvor, alkoholni ekstrakt, za lokalnu aplikaciju, obloge. 3. Metoda elektroforezePomoću elektromedicinskih aparata (galvanostat ili bipulsator) lekoviti joni propolisa se unose kroz kožu. Metoda je ista kao kos elektroforeze s medikamentima ili antibioticima. Tretman se vrši s 10%-nim vodenim rastvorom propolisa ili 5-10%-nom vodeno-alkoholnom emulzijom. Svakodnevno se ostvaruje 1 tretman koji traje 20-30 minuta. Broj tretmana je od 15 do 20. Unošenje se vrši kroz oba pola. 4. Unošenje pomoću ultrazvukaVrši se elektroterapijskim aparatom. Koristi se 10-15%-na propolisova mast na bazi lanolina ili vazelina. Doziranje trajanje tretmana je isto kao i kod obične terapije propolisom. 5. Aerosolna metodaKoristi se običan medicinski aparat sa aerosolom ili ultrazvukom. U pulverizator se stavlja 10%-ni vodeni ekstrakt propolisa ili 5-10%-na vodeno-alkoholna emulzija. Tretman traje 20 minuta, a ukupan broj tretmana je 15-20, po 1-2 puta dnevno. Inhalacije s propolisom se sprovode kod akutnih i hroničnih nespecifičnih oboljenja disajnih puteva: rinitisa, sinusitisa, tonzilitisa, faringitisa, traheitisa, bronhitisa, bronhijalne astme, lake forme bronhiektazije. 6. Termalne inhalacije pomoću vodene kupke s propolisom i voskomPreporučuje se kod oboljenja disajnih puteva. Sprovode se u domaćim uslovima, najbolje uveče pre spavanja. U aluminijumski ili drugi sud se stavi 60g propolisa i 40g voska. Sud se stavi u veći sud s vodom i zagreva do vrenja. Tretman traje 10-20 minuta. 7. Propolisno-voštane lokalne termalne aplikacijeSmeša propolisa i voska u odnosu 10:90 zagreva se u sudu koji je stavljen u drugi sud s vrućom vodom, do temperature koju koža podnosi. Maže se bolesno mesto, prekriva se pergamentnim ili plastičnim listom i vunenim štofom. Tretman traje 25-30 minuta. Umesto direktnog mazanja mesta propolisom i voskom, može se staviti gaza dobro umočena u voštano-propolisnu toplu smesu. Efekat je termalan. Tretman poboljšava snabdevanje krvlju, deluje analgetično i detoksično. Koža postaje meka i sveža a cikatrisijalno tkivo se opušta. Ove aplikacije se preporučuju kod sondiloartritisa, artroza, periartritisa, epikondilitisa, bursitisa, posttraumatičnih stanja. Tretmani se prave svakodnevno u toku 15-20 dana. 4. OSTALI PČELINJI PROIZVODI4.1 MATIČNI MLEČOva
retka i skupocena supstanca naziv “kraljevski gel” dobila je zato što
se smatra idealnom hranom koja sadrži sve što je potrebno za rast, razvoj
i normalno funkcionisanje organizma. Ona pojačava sposobnost učenja i
pamćenja, eliminiše umor, malaksalost i napetost, oporavlja organizam
nakon jakih fizičkih napora, jača imuni-odbrambeni sistem organizma, revitalizuje
i regeneriše oštećene ćelije, vrši njihovu detoksikaciju. Matica – čudo prirodeJedna grupa pčela sakuplja nektar, nosi ga u košnicu i predaje grupi pčela koje ne lete, starih svega desetak dana. One radom svojih žlezda proizvode matični mleč, visokokvalitetnu hranu koja se može uporediti sa mlekom kod sisara. Prva tri dana sve larve se hrane matičnim mlečom i u tom periodu sve jedinke su, koliko god hiljada da ih ima, zdrave i prave. Posle toga, na osnovu nama nepoznatih zakona i izbora, samo jedna larva nastavlja da se hrani ovom supstancom, dok druge prelaze na ishranu medom, polenom, vodom i manje kvalitetnim vrstama mleča. Od ovih larvi nastaju pčele radilice, a ona jedna pretvara se u malo čudo prirode – maticu. Zašto je matica čudo prirode?Kao prvo, skoro dvostruko je veća i teža od obične pčele radilice. Krila
su joj relativno zakržljala, jer ona samo jednom u životu izleće iz košnice
– tokom “svadbenog” leta, kad stupa u kontakt sa mužjacima, trutovima.
Mleč i životni vekČoveka je posebno fascinirao dug životni vek matice. Vršena su mnoga
ispitivanja i provere sastava mleča da bi se bar naslutilo koja supstanca
omogućava tako nešto. Kada je u mleču dokazano prisustvo vitamina, poverovalo
se da je u pitanju pantotenska kiselina. Davanjem ove supstance eksperimentalnim
životinjama njihov životni vek se produžavao. Iz ogromnog spiska naučno dokazanog blagotvornog dejstva matičnog mleča izdvajamo: - pojačava i stimuliše razvoj imuno snaga, 4.2 POLENCvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi meda. Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma. Pčele sakupljaju cvetni prah zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Ako u košnicu iz prirode nema unosa cvetnog praha, pčele zaostaju u razvoju i dobija se lošiji kvalitet pčela. Pčelari u periodima kada u prirodi ima dovoljno cvetnog praha i kada pčelama, zbog prevelikog unosa pravi smetnju u košnici, treba da postavljaju sakupljači cvetnog praha i da ga oduzimaju od pčela. Sakupljen cvetni prah se zatim suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Cvetni prah sa medom se koristi u ljutskoj ishrani kao sretstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo. Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za spravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu. Polenova zrna raznih vrsta biljki imaju određene i stalne veličine, boju i oblik. Ako gledamo pod mikroskopom polenova zrnca uzeta sa tela pčele ili iz meda, po njihovoj veličini i obliku možemo odrediti koje je cvetove posetila pčela, odnosno od kojih biljki potiče med. Veličina polenovih zrna raznih biljki mnogo se razlikuju. U većini slučajeva ta zrna dostižu oko 0,015 - 0,050mm u razmeri, a kod samo malo broja biljaka npr. tikava, 0,15 - 0,20mm. Po boji polena može se raspoznati od kojih je biljaka sakupljeno: beli sa maline, svetložuti sa jabuka, zlatnožuti sa suncokreta i žutog kokosa, crvenožuti sa krušaka, tamnocrveni sa kajsije i kestena, smeđi sa bele deteline, žutozeleni sa hrasta, svetlozeleni sa lipe, ljubičast sa facelije itd. PAŽNJA:Polen vremenom gubi svoja dragocena svojstva. Tako, na primer, polen, dobro osušen,stavljen u plastične kese, zatvorene, kroz 6 meseci gubi 30%, a kroz godinu dana i do 75% svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Posle 2 godine polen postaje praktično nekoristan. Najbolje je da se polen čuva na sledeći način: Savremena prehrambena industrija koristi liofilizaciju polena (uklanjanje vlage na temperaturama ispod 0 stepeni). Liofilisani polen ima rok upotrebe 5 - 7 godina. Hemijski sastav polena: u raznim smešama polena nađeni su sledeći vitamini: tiamin(B1), riboflamin(B2), piridoksin(B6), nikotinska kiselina, pantotenska kiselina, folna kiselina, askorobinska kiselina(C). Pronađeni provitamin(A), tzv. karotin, vitamin R(rutin) i vitamin E i D. Detaljnom analizom je ustanovljeno da polen mnogih biljaka sadrži: silicijum, sumpor, bakar, kobalt, natrijum, gvožđe, aluminijum, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor, bariju, srebro, cink, hrom, stroncijum i druge mikroelemente. U njegov sastav ulaze razne belančevine i slobodne amino-kiseline, za organizam važni fermenti katalaza, invertaza i neke organske kiseline, jabučna, vinske i mlečna. Delovanjem fermenta koje pčele izlučuju prilikom nabijanja polena u saće u polenu dolazi nakon nekoliko nedelja do znatne izmene tvari. Hemijski sastav i hranljiva svojstva razlikuju se između svežeg polena i polena u saću. Količina belančevine i masti smanjuje se mlečna kiselina povećava. Povećava sei veličina šećera, što zavisi o medu koje pčele dodaju polen prilikom konzervisanja. Domaći lek od polenaZa dobijanje ovog leka treba konzervisan polen ponovo izmešati sa ušećerenim medom uz dodatak 1 g mleča, ako se njime raspolaže. Za jednu kuru domaćeg leka potrebno je 50 g čistog polena, gram mleča i 200 g ušećerenog meda, najbolje bagremovog ili planinskog. Polen i mleč mogu se pomešati i sa tečnim medom pomoću električnog miksera, tako se dobije masa u vidu krema. Izmešani polen i mleč upotrebljavaju se tako što se u toku 10 dana svakog jutra pre doručka uzima po jedna kafena kašičica, pa se posle pauze od 7 dana nastavlja uzimanje sve dok se sva količina iz teglice ne potroši. Utvrđeno je da je za regeneraciju čovečijeg organizma potrebno da se tokom jedne godine uzme četiri puta po 50g polena i jedan gram mleča. Razmak između uzimanja ovog leka je oko 3 meseca. U poslednje vreme fabrike lekova i apoteke proizvode razne mešavine i pilule od polena, mleča i meda, koje prodaju pod raznim nazivima, pa je uz svako takvo pakovanje priloženo i uputstvu za upotrebu. Hranljivost i lekovitost polenaPoznato je da je za očuvanje zdravlja, svežine i raspoloženja do duboke
starosti, potrebna je racionalna ishrana. Dugotrajno odstupanje od normalne
i zdrave ishrane povlači za sobom narušavanje metabolizma, što konačno
dovodi do pojave hroničnih oboljenja. Ovi procesi u organizmu razvijaju
se polako i ne mogu se odmah zapaziti. Da bi se to izbeglo, potrebno je
da svakodnevana ishrana bude potpuna. 4.3 PČELINJI VOSAKVosak je proizvod pčela, a istovremeno i reprodukcioni materijal u pčelarstvu.
To je proizvod mladih pčela koje ga luče iz svojih voštanih žlezda. Uslov
za lučenje voska je toplo vreme i dobar unos kako nektara tako i cvetnog
praha. Pčelinji vosak kao lekPriprema voska za terapiju: Pri pripremi voska za terapiju, njegove ploče se prethodno isitne na komadiće, a zatim se tope u posudi sa dvostrukim dnom ili se stave u manju posudu, a ova onda u veću sa zagrejanom vodom. Ukoliko je vosak krt ili posan, mora mu se dodati nešto voštanog ulja (na 4 kg voska, 1 litar ulja), kako bi bio mekan, savitljiv, mastan na dodir, da dobro upija i drži toplotu, a da ne depilira kožu pri skidanju. Takođe se, pri pripremi za upotrebu mora voditi računa da pritom u posudu sa voskom ne dospe ni kap vode, jer ona docnije može da opeče kožu. Posle upotrebe - skidanje voska sa obolelog dela, treba ga staviti u posudu gde će se zagrevati do 100 stepeni i postati tečan, u kom slučaju će iz njega ispariti kapi znoja ili vode, ako su do njega došli tokom upotrebe, a zatim ostaviti da se ohladi do ponovne upotrebe, do koje može doći čim se stvori skrama na površini, jer je to momenat kada je postignuta temperatura pri kojoj se primenjuje u terapiji. Pre stavljanja voska, mesto na koje se stavlja treba pripremiti: dobro oprati i osušiti (ako treba i obrijati), a posle skidanja obrisati upijanjem, nikako trljanjem. Debljina sloja pri stavljanju može biti od 0.5 do 1.5cm, a vreme držanja oko 30 min. Odmah po stavljanju voska na zglob, u prvih 10 min, temperatura - toplina je najveća (čak malo i pretoplo), dok je poslednjih 15 min prijatna, a zatim se vosak hladi i zateže, mada se toplina i dalje zadržava, ali niža nego ranije, dok zglob postaje pokretljiviji i dozvoljava dalje potrebne vežbe, koje su sastavni deo terapije. Za astmu: na svaki sat u toku dana, po 15 min, žvakati 1/2 kašičice medno - voštanih poklopaca. Za varenje (poboljšanje varenja): žvakati voštanu masu pčelinjeg saća iz koga je isceđen med. Dobro je i za sluzokožu organa za disanje. Za grip, nazeb, sinuse (preventiva): svakog dana prožvakati po zalogaj saća i uz svaki obrok uzeti po 2 kašičice meda, voditi računa i o pravilnoj ishrani. Za groznicu (senska): u toku 3-4 nedelje svakog dana, tri puta po 10-15 min, žvakati parče čistog pčelinjeg voska ili saća sa medom. Pored toga, pre doručka i pred spavanje uzimati mešavinu 2 kašičice meda i 2 kašičice jabučnog sirćeta, razmućenih u čaši vode. Za zube (desni, karijes, oštećenje zubne gleđi): nekoliko puta u toku dana, po 10-15 min, žvakati medno saće, a još bolje ako deluje žvakanje žvake proizvedene na bazi voska sa dodatkom nekih materija koje sprečavaju stvaranje zubnog kamenca, a povoljno utiču na varenje. Za kašalj: tri puta dnevno, po 10 min, žvakati voštano saće s medom. Za koleno (otok): ujutru i uveče staviti na koleno oblog od pčelinjeg saća. Za nos i grlo: u cilju čišćenja - svakog sata u toku dana žvakati 1/2 kašičice voštanog saća sa medom, oko 10 min. Za pupak novorođenčeta: zagrejanu lopticu voska stanjiti do oblika metalnog novčića i priviti na pupak novorođenčeta za vreme kupanja, odnosno pre kupanja, a ukloniti posle kupanja. Za reumu: pčelinji vosak lagano zagrevati, uz dodatak maslinovog ulja, zatim napraviti smešu u obliku lepinje i priviti na oboleli deo tela da stoji preko noći. Za sinuse: obložiti sinuse blago zagrejanim voskom i ostaviti da stoji preko noći. Terapija traje 7 dana. Za usne: mazati ispucale usne pomadom koja se pravi tako što se dobro izmešaju: 50g belog voska, 50g lanolina, 2g vazelinskog ulja i 0,5g ružine vodice (esencije). Za uši (začepljenje i zujanje): komadić belog pamučnog platna (ili lanenog) saviti u vidu fišeka i pri dnu odseći tako da ostane mali otvor (rupica), zatim potopiti u rastopljeni vosak, ohladiti, pa vrh fišeka staviti u uvo i gornji deo zapaliti šibicom. Fišek zatim pridržavati sve dok ne sagori na 5-6 cm od uva, kada se fišek izvuče, a u uvo stavi komadić vate. 4.4 PČELINJI OTROVPčelinji
otrov je čist proizvod organizma pčele. To je sekret žalčanog aparata,
čija je biološka namena da štiti pčelinje društvo od neprijatelja. Žaoka u službi zdravljaIako je u naše vreme razvoj nauke dostigao visok nivo, pčelinji otrov
i njegovo opšte fiziološko delovanje ipak nisu do kraja izučeni. Pčelinji
otrov se danas ispituje na mnogim institutima i klinikama u svetu. Samo
u Nemačkoj tri instituta rade na ispitivanju pčelinjeg otrova. To isto
rade u SAD, Rusiji, Bugarskoj, Rumuniji i u još nekim zemljama. Pre svega,
treba dobro razumeti da unošenje pčelinjeg otrova ili ubadanje žaokom
treba prihvatiti kao sredstvo korisno kod velikog broja bolesti. Na osnovu
velikog broja ispitivanja i dobijenih iskustava u svetu, preparati na
bazi pčelinjeg otrova, pomažu, leče ili sprečavaju pojavu reumatizma svih
vrsta i oblika, oboljenja perifernog nervnog sistema, bronhijalne
astme, migrene, povećanog krvnog
pritiska, Alchajmerove
bolesti, tumora, glaukoma... 4.5 PČELINJE LARVEGeneralno, pčelinja larva je beba iliti mladunče različitih vrsta pčela.
Imamo posla sa mednom pčelinjom larvom, ili preciznije, muškom larvom
i to prvenstveno kratko posle izleganja. One izgledaju kao mesnati crvi
čiji sluzavi izgled zavarava jer su, sudeći po ljudima koji su ih probali,
veoma ukusne. Amino kiselina 42. 25% Najvazniji element pčelinje larve je amino kiselina. Kao što se vidi
u spisku gore, skoro polovina hranljivih elemenata su amino kiseline.
Radije nego proteini, amino kiseline su karakteristične za pčelinje larve,
ali kada larva postane odrasla (imago) sve amino kiseline postaju proteini.
Iako još dobra, manja količina amino kiseline je korisnija nego protein
zato što protein prvenstveno mora biti razložen na amino kiselinu da bi
bio upotrebljiv. 5. APITERAPIJA U SRBIJIU organizaciji Ministarstva zdravlja Bugarske, članice Evropske Unije,
i Balkanske pčelarske federacije, održan je Kurs apiterapije za 12 lekara
iz Srbije pocetkom 2007. godine. Svih 12 lekara je uspešno završilo ovaj
Kurs. U narodnoj medicini med i pčelinji proizvodi se preporučuju i zdravim
i bolesnim osobama, kao sredstvo za jačanje i sticanje imuniteta. Poseban
biostimulans med postaje kad je "udružen" s polenom, propolisom
i mlečom.
|