SEMINARSKI RAD IZ BIOLOGIJE
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Porijeklo i evolucija životinjaNaučnici zastupljaju mišljenje da su se prve životinje pojavile u pretkambriju, prije oko 700 milijona godina, dok neki naučnici smatraju da se nastanak prve životinjske stanice dogodio pre oko milijardu godina. Velike morfološke razlike između današnjih grupa su se pojavile još u kambriju ili u edikariju. Tada su vjerovatno bile prisutne sljedeće grupe zivotinja: spužve, žarnjaci, mekušci, člankoviti crvi i člankonošci. Evolucija zivotinjaEvolucija podrazumeva promenu naslednih osobina populacije kroz generacije.
Ove osobine su ekspresija gena koji se tokom razmnožavanja prenose na
potomstvo. Mutacije i druge slučajne promene u genima mogu dovesti do
pojave novih ili promene već postojećih osobina, imajući za posledicu
razlike između ćelija, organizama i generacija. Nove osobine se u populaciju
mogu uneti i protokom gena na primer, migracijama. Evolucija postoji onda,
kada se promeni učestalost starih i novih osobina, bilo prirodnom selekcijom
ili genetičkim driftom. Darvinova teorijaDarvinova
teorija evolucije poziva se najprije na prirodni odabir ili selekciju
koja uništava jedinke slabije prilagođene uslovima života, a podupire
one bolje prilagođene. Individualne varijacije koje ulaze u proces selekcije
mogu, po Darvinovom mišljenju, biti determinisane spoljašnjim i unutrašnjim
faktorima.
Evolucija kopnenih životinjaU okviru nastanka kopnenih životinja, prvi ključni korak se odigrao daleko
pre nego što je bilo koja životinja stupila na suvo tlo. Molekularni,
genetski, i morfološki dokazi pokazuju da su već rane koščate ribe posedovale
takozvanu gastričku kesicu: proširenje sa strane jednjaka, u koje je riba
mogla da "proguta" vazduh, što olakšava plivanje ribe sa ovakvim
kesicama mogu da plutaju, dok ribe bez njih na primer, ajkule moraju neprestano
da ulažu energiju i plivaju, jer u suprotnom potonu na dno okeana.
Pre oko 400 miliona godina, kopnene biljke su konačno počele da stabilizuju
priobalne ekosisteme, što je vodenim životinjama pružilo mogućnost novih
načina života, i novih izvora hrane. Usled suše, ili čak prosto ciklusa
plime i oseke, ove oblasti su često ostajale izolovane u vidu muljevitih
bara odvojenih od otvorene vode i bile su siromašne kiseonikom. Otud,
nije čudno što u fosilnim nalazištima iz priobalnih ekosistema ovog perioda
često nalazimo upravo mnogo riba dvodihalica. Jedna grupa ovakvih riba,
po imenu ripidistija (Rhipidistia), je posebno značajna. Pošto više nije bilo selektivnog pritiska koji održava postojanje
leđnih i analnih peraja, kod panderihtisa su ona zakržljala. Ostao je
samo rep i kratka peraja na veoma snažnim i koščatim udovima. Povrh toga,
kosti u okviru ovih udova su postale potpuno diferencirane, i to na veoma
specifičan način: humerus, ulna i radius u prednjim udovima, i femur,
tibija i fibula u zadnjim udovima. Takođe se pojavila čoana, prolaz u
kosti koji povezuje nosnu šupljinu sa ustima, što omogućava disanje kroz
nos. Kod tiktalika, vidimo još par malih koraka u evoluciji što
čine male, malecne promene koje se polako šire i nakupljaju na organizmu.
Najvažnije za nas su promene u strukturi udova: veza između kostiju koja
je kod panderihtisa bila čvrsta, kod tiktalika postaje savitljiva drugim
rečima, nastaje zglob. Povrh toga, neki od "zraka" u okviru
peraja postaju zadebljani, što omogućava životinji da se lakše odupre
od tla, i samim tim da lakše puzi po zemlji, ova zadebljanja su u obliku
niza falangijalnih kostiju to jeste kostiju prstiju. Ova "žaboriba" je imala i pluća i škrge. Mada
su kosti lobanje identične kasnijim vodozemačkim, oblik lobanje je još
uvek riblji. Rep još uvek ima riblje karakteristike, sa perajem na leđnoj
strani. Veza između lobanje i ostatka tela je riblja. Zubi i dalje imaju
lavirintsku strukturu, nasleđenu od ripidistijanskih riba. I dalje postoji
lateralna linija, organ koga ribe koriste da osete vibracije u vodi, ali
koga vodozemci nemaju. Kada se sve uzme u obzir, nemoguće je reći da li
se radi o ribi ili o vodozemcu - Acanthostega je savršena prelazna forma
između dve klase živih bića. Udovi ihtiostege su prvi koji su direktno prilagođeni za
hodanje po suvom tlu. Još uvek su prisutne razne riblje osobine: zglob
između lobanje i kičme, oblik kičmenih kostiju, rep tipičan za rezoperke,
lateralna linija. Međutim, vodozemačke osobine su toliko izražene da se
ihtiostega obično klasifikuje kao rani vodozemac. Zaključak Evolucija životinja je složen i dugotrajan proces, koji se krenuo odigravati pre 700 miliona godina. Danas smo dostigli najveći stepen evolucije kada se razvio čovjek. Koji predstavlja vrhunac evolucije i razvoja, ali kao što sam sopmenuo u tekstu gore „evolucija ne prestaje“. U ovom seminarskom sam opisao samo početak te evolucije i objasnio sam neke od osnovnih adaptacija vodenih životinja koje su izašle na kopno. Literatura
|