Preci ptica
Poreklo ptica je tema koja stalno okupira pažnju evolucionih biologa.
Postoji više hipoteza o tome ko su bili preci ptica. Hipoteza koju danas
prihvata najveći broj naučnika i koja je podkrepljena najčvršćim dokazima
je hipoteza po kojoj su današnje moderne ptice evoluirale od
izumrle grupe dinosaurusa iz reda Saurishia. Ideju
o vezi izmedju dinosaurusa i ptica prvi je dao još Čarls Darvin
u svom kapitalnom delu « Poreklo vrsta», u devetnaestom
veku. Osnovni problem za potvrdu ove hipoteze bio je nedostatak fosilnih
nalaza koji bi povezali ove dve grupe životinja.
Pronalazak fosilnih ostataka Archaeopteryx-a, svega dve godine
posle objavljivanja Darvinove knjige, baca novo svetlo na ovu teoriju.
Fosil je pronađen u Nemačkoj, u stenama iz perioda Jure. Archaeopteryx
predstavlja značajno otkriće jer se smatra tranzicionim oblikom između
ptica i reptila, odnosno takozvanu ''kariku koja nedostaje''. Imao je
kombinaciju ptičijih i reptilskih karakteristika. Među reptilskim karakteristikama
bili su zubi u vilicama, ravna grudna kost ili sternum, dugačak koštani
rep i tri kanđze na krilima. Karakteristike koje ukazuju na srodnost
sa recentnim grupama ptica bile su razvijena krila, perje, furkula i
redukovani metatarzusi.
Prve ideje o nastanku ptica od dinosaurusa su se zasnivale na činjenici
da osnovna građa ptica prati građu diapsidnih reptila. Archaeopteryx
je dodatno osnažio ovu vezu, pokazujući značajnu količinu zajedničkih
osobina sa reptilima. Tokom sledećih nekoliko decenija pojavili su se
značajni dokazi koji su ukazivali na činjenicu da ptice predstavljaju
srodnu ili direktnu potomačku grupu dinosaurusa poznatih kao teropodi.
Kostur teropoda prati iste opšte linije kao i ptičiji, sa mnogim karakteristikama
koje danas vidimo isključivo kod ptica: stopala sa tri prsta okrenuta
unapred i jednim unazad, izdužene i tanke kosti udova. Neki teropodi
su čak imali šuplje kosti radi manje telesne težine, što je tipično
ptičija osobina , koja pticama pomaže pri letenju dok je teropodima
verovatno pomagala u bržem trčanju. Pored toga, pronađen je značajan
broj fosila iz ove grupe dinosaurusa na kojima su pronađena očuvana
fosilizovana pera.
Značajno otkriće koje je dodatno osnažilo ovu teoriju je pronalazak
mekog tkiva Tyrannosaurus rex-a koje je omogućilo molekularnu
analizu koja je ukazala na blisko srodstvo T. rex-a sa pticama u odnosu
na aligatore ( jedine dve recentne klade nekadašnje velike grupe).
Jedan od manjih predstravnika terapoda, koji je verovatno bio srodan
precima ptica, je Compsognathus. Pored gore navedenih osobina
ovaj reptil je imao pticolike ključne kosti i građu grudne kosti. Još
jedan dinosaurus sličan Compsognathus-u, koji predstavlja jedan
od ključnih fosila, je Sinosauropteryx. Osim smrvljene glave,
fosil je pronađen u izuzetno očuvanom stanju sa očuvanim ostacima kože
i unutrašnjih organa i ostacima ranog perja koje je prekrivalo leđa
ove životinje. Kasniji nalazi pokazali su da je Sinosauropteryx
samo jedan od mnogih pernatih dinosaurusa iz ove grupe.
Pernati reptili razvijali su se u nekoliko pravaca i većina nije u
liniji predaka današnjih ptica. Sinornithosaurus je dobar primer
razvoja perja (Sl. 1., B i C). Ova vrsta se smatra pretkom Deinonychosaurusa,
poznatijih kao ''raptori'' i smatra se validnim dokazom da su svi raptori
bili pernati. Caudipteryx je imao još razvijenija pera (Sl.
1., C,D i E). Pera tipa E (Sl. 1.) su simetrična po dužini, što ukazuje
na njihovu nemogućnost kretanja letenjem. Za let su potrebna asimetrična
pera koja se pojavljuju tek kod Microraptora. Ove životinje
su se odlikovale prisustvom perja, koja su bila adaptirana za let, na
sva četiri ekstremiteta . Aerodinamičke analize su pokazale da je Microraptor
verovatno jedrio sa grane na granu pri čemu su mu gornja krila služila
za jedrenje, a zadnji kao stabilizatori. Međutim, Microraptor
nije u liniji predaka današnjih ptica već je u pitanju vrsta koja se
odvojila i čiji su potomci kasnije izumrli.
Pored navedenih u pernate dinosauruse spadaju i Beipiasaurus,
Dilong, Protoarchaeopteryx, Shuvuuia, Jinfengopteryx
kao i Confuciusornis, koji se odlikuje prvim pravim kljunom.
Slika 1.
Dalji razvoj ptica se nastavlja u dva pravca: Eornithes i Enantiornithes
(ova grupa je izumrla istovremeno kad i dinosaurusi).
Razvoj leta
Poznato je da su pera bila razvijena kod mnogih predačkih reptilskih
organizama koji nisu mogli da lete. Njihova pojava dovodi se u vezu
sa odrzavanjem toplote ovih poikilotermnih organizama. Novije studije,
međutim ukazuju da su ova prva pera koja su bila veoma jednostavne građe
imala drugu namenu. Smatra se da su služila za privlačenje jedinki suprotnog
pola u vreme parenja ili da su imala ulogu u identifikaciji i kompeticiji.
S postepenim usložnjavanjem razvila su se i asimetrična pera koja su
omogućila razvoj leta . Danas još uvek nije potpuno razjašnjeno kako
su bipedalni reptili, za koje se smatra da su preci ptica, prešli na
ovaj novi način kretanja. Postoje dve hipoteze. Po prvoj, do razvoja
leta došlo je sa zemlje, a po drugoj sa drveća. Prema prvoj hipotezi,
pernatim predatorima krila su služila kao stabilizatori pri hvatanju
plena,ili su njima hvatali insekte kojim su se hranili. Prema drugoj
teoriji, arborealni pernati reptili su vodili takav način života da
su u potrazi za plenom skakali sa grane na granu i na taj način razvili
sposobnost letenja.
Literatura:
http://en.wikipedia.org/wiki/Evolution_of_birds
http://www.teorijaevolucije.com
http://www.bsu.edu
http://www.geologyrocks.co.uk/tutorials/origin_and_early_evolution_birds
http://www.thewildclassroom.com/biodiversity/birds/aviantopics/originandevolution.html
http://dsc.discovery.com/news/2008/02/07/birds-dinosaurs.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Saurischia
http://www.dinodata.org
http://www.abc.net.au/science/slab/dinobird/story.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Origin_of_birds
http://dsc.discovery.com/news/2009/01/12/dinosaur-feathers-02.html
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|