Čovek je komunikacijsko biće i «osuđen» je na komuniciranje s drugim
ljudima da bi opstao. Celog života, dakle, komuniciramo - hteli mi to
ili ne. Naše reči, glas i telo neprestalno šalju razne poruke. Kakve
su to poruke i što njima poručujemo - pitanje je koje sebi (pre)retko
postavljamo. Komuniciranje je sporazumijevanje, prenos informacija,
poruka i iskustava, stvaranje novih znanja i ideja i zahtev bez kojeg
se ne može u poslovanju. No, pre svega komuniciranje je veština/ skill,
a svaka se veština može naučiti i unaprijediti. Po veštini komuniciranja
se prvenstveno razlikuju uspješni preduzetnici od onih manje uspešnih.
Znati "prodati" sebe, svoju ideju je najveće umeće. Stoga
nije slučajno da su najuspješniji preduzetnici svesni da dobar deo svog
uspeha zahvaljuju svojim dobrim komunikacijskim veštinama te ih zato
stalno razvijaju i neguju. Oni drugi, manje uspešni ne znaju šta im
se i zašto događa, tj. ne pridaju dovoljno važnosti veštini komuniciranja.
Poslovno komuniciranje je krvotok svake firme jer bez kruženja informacija
je nemoguće odvijanje poslovanja. Pri tome razlikujemo interno komuniciranje
između ljudi unutarfirme i eksterno komuniciranje s tzv.spoljnim klijentima
- prodavcima i kupcima nekretnina, s pravnim i drugim savjetnicima...
Kako (sve) komuniciramo?
• ponašanjem tela -
držanje, usmerenost tela, telesnim stav...
• spoljašnjošću - oblačenje, opšta urednost i negovanost...
• mimikom - čela, obrva.
• očnim kontaktom - pogled, širenje i sužavanje zenica,
treptanje...
• osmehom - poziv na komunikaciju •gestovima - govor
ruku, radnje •dodirivanjem - fizički kontakt •rukovanjem - stilovi •
prostornim ponašanjem - zone
• vremenskim ponašanjem - intimno, osobno, javno vreme,
osećaj za timing...
• govornim ponašanjem - brzina, ritam, jačina, artikulacija
•pokazivanjem poštovanja prema sagovorniku •slušanjem - aktivno/ pasivno
2. Specifičnosti poslovnog komuniciranja u prometu
nekretninama
Kako nas klijenti vide kroz komunikaciju?
Klijenti nas prvenstveno procjenjuju kroz slijedeće kontakte:
• što i kako radimo
• kako izgledamo
• što kažemo i
• kako to kažemo
Šta i kako radimo
Prvi kriterijum je vrsta (šta radimo) i kvalitet (kako to radimo) posla.
Posredovanje u prometu nekretninama je zahtevan posao u kome su posebno
kritične komunikacijske veštine. Kroz komunikaciju s klijentima (kupcima
i prodavcima) treba prezentovati sebe i svoju firmu kao kredibilne,
dobro informirane, organizirane i snabdevene odgovarajućim profilima
stručnjaka. Nekretnina je u principu vredan i složen predmet poslovne
transakcije, tj. kompleksan proizvod za koji se klijent (ne)odlučuje
pomoću složenih mehanizama odlučivanja. Odluku o transakciji klijent
donosi nakon dužeg premišljanja, konsultovanja, proveravanja, odvagivanja
raznih alternativa.
Stoga sam predmet transakcije utiče na veću pažnju «krojenja» ponude/
prezentacije «po mjeri» klijenta. S obzirom na veliku vrednost transakcije
i specifičnu situaciju na našem relativno neuređenom tržištu, pred posrednike
u prometu nekretninama se postavlja poseban zahtev za uspostavljanjem
kredibilnosti kod klijenata. To se postiže izvrsnim poznavanjem/ znanjem
o nekretnini/ ama, pravnom, građevinskom .aspektu te drugim elementima
iz okruženja koji utiču na pozicioniranje konkretne nekretnine na tržištu.
Kako izgledamo
Drugi kriterijum je vezan uz našu pojavu, tj. sliku koju projektujemo
drugim ljudima. Reč je o ličnom imidžu posrednika koji je poslovni čovek
što predstavlja svoju firmu i celu delatnost posredovanja u prometu
nekretninama . Imidž je predočavanje, ukupnost postupaka u radu i komunikaciji,
tj. slika osobe kako je vidi klijent.
Poslovni imidž žene u prometu nekretninama:
• Osnova: dvodelni kompleti najboljeg kvaliteta. To podrazumeva
kostime i odela, tj.kombinaciju sakoa sa suknjom, haljinom ili pantalonama.
• Dodaci: fini, maštoviti koji odražavaju posebnosti
stil
• Obuća: usklađena s odećom po bojama, materijalima i
stilu. Pri tome treba voditi računa o petama koje bi trebale u poslovnom
stilu biti umerene visine (do 5 cm) Frizura: uredna, laka za održavanje,
ne (pre)napadna, bez izrasta i prešarenih nijansi
• Make up: u skladu s odećom, tipom i prilikom. Reč je
o tzv.poslovnom make op-u koji deluje prirodno i iako je usklađen s modnim
trenutkom nije
Poslovni imidž muškarca u prometu nekretninama
• Osnova: engleski diplomat i književnik Lord Chesterfield
u svojoj znamenitoj knjizi "Pisma sinu" poručuje "Odelo
je glupost, ali nije pametno ako muškarac nije lepo odeven - prema društvenom
položaju i načinu života". Odelo je
,naime, simbol poslovnog čoveka i ujedno komunikacija da nam je stalo
te da poštujemo našeg klijenta, da nam je važan pa mu to pokazujemo
i -odelom. Odelo bi trebalo
biti usklađeno s košuljama i to u prilagođenim bojama, materijalima,
stilu, uzorcima.. .Stoga imidž konsultanti savetuju da se odelo i košulje
kupuju zajedno, tj. usklađeno.
• Dodaci: kravata je najvažniji dodatak muškoj odjeći.
Ona komunicira poslovnost, osobnost, eleganciju.. .Poput košulje i kravate
bi trebalo kupovati ciljano, tj. istodobno s odelom i košuljama. Idealne
su one od vunene svile u posebnim bojama.
• Obuća: prilagođene odeći po boji, materijalu, stilu...
• Frizura: uredna i stylingom prilagođena tipu, godinama,
kvalitetu kose Uz samu pojavu posrednika u prometu nekretninama na imidž
utiču i brojni drugi elementi kao npr. radni prostor (čistoća, opremljenost,
organizovanost, položaj, lokacija...), alati (pomagala pri poslovnom
razgovoru i prezentaciji nekretnine), tehnološka opremljenost (PC, hardware,
software, umreženost, informatička pismenost...). Sve to uz pojavu agenta
za posredovanje u prometu nekretninama čini komunikaciju i prvi utisak
o agenciji.
Šta kažemo
Govor je svesno, kontrolisano komuniciranje koje čini tek manji, ali
utoliko kritičniji deo komunikacije. Nadopunjuju ga glas i glasovne
ekspresije - tempo, ton, izgovor...ali i neverbalna komunikacija.
Znati komunicirati govorom relevantno, jednostavno, određeno...znači
biti u stanju učinkovito prezentovati, tj. prenositi svoja znanja, ideje
i mišljenje klijentima. Koliko je važno umeće govora/ verbalne komunikacije
u prodajnim razgovorima...najbolje znaju oni koji su zbog manjkavosti
te veštine izgubili važne poslovne prilike ili bili preteknuti onima
- veštijima. Stoga kada već moramo komunicirati - zašto to ne činiti
na najbolji mogući način. Tu pomaže svest o važnosti govornog umeća
i - vežba, koja čini majstora. Za razvoj i uspeh u prodajnom razgovoru
presudno je važno znati izabrati prave reči, izreći ih na najupečatljiviji
način - pravim tonom, u pravo vreme i pri tome ne biti ni preopširan
ni prekratak - tj. najučinkovitije verbalno komunicirati i prezentovati...
Dobro govorništvo je manje talent, a više rezultat dugotrajne i ustrajne
vežbe. Svako, pa i najkraće izlaganje trebalo bi imati tri dela: uvod,
jezgro i kraj. Dok uvodom u prodajnom razgovoru pobuđujemo interes i
stvaramo prvi utisak, pripremamo klijenta za cilj prezentacije - temu
zbog koje smo se i sastali. Jezgro je sadržaj u kojem prikazujemo temu
- opisima, činjenicama, dokazima, tj. slikama iz kataloga, PC-a/ laptopa
i drugih pomagala... Na kraju zaključujemo prezentaciju rekapitulacijom,
tj. sažetkom onoga o čemu smo govorili.
Kako to kažemo
Glas i glasovne ekspresije - tempo, ritam, ton, izgovor/ dikcija, pauze.
nadopunjuju i nadograđuju ili pak obezvrjeđuju same reči te čine 38%
komunikacije. Glas može puno «reći» o govorniku. No, pođimo redom. Tempo
ne bi trebao biti ni prebrz ni prespor jer oba dovode do zamora sagovornika.
Kod prebrzog, klijent ne može slediti govornika i - prestane ga slušati.
Kod presporog se isto tako «gubi nit» razgovora. Ni ton ne bi smeo biti
suviše ujednačen, tj. monoton već bi se trebao menjati kako bi se izbegla
nezainteresiranost. I ritam govora je važan, a onaj umeren je zlatno
pravilo. Izgovor bi trebao biti što čišći i pravilniji - tako da se
čuje svako slovo. Jednu te istu reč ili rečenicu možemo gotovo u potpunosti
promeniti glasovnim ekspresijama. Stoga je dobro voditi računa o svom
glasu - dragocenom komunikacijskom alatu.
Rezime: Poželjni imidž - agenta u posredovanju u prometu nekretnina
• temeljitost/ priprema
• profesionalnost, stručnost
• ugodna pojavnost, urednost
• komunikativnost, dobar slušatelj, pregovarač
• discipliniranost, točnost
• organiziranost...
• taktičnost + win-win
• tolerancija, samokontrola
• networking
• uljuđenost, ljubaznost
• timski igrač - suradnja
• ambicioznost
• kreativnost, inteligencija
• radinost, efektivnost
• prijateljstvo - empatija
• asertivnost
• dinamičnost.
• poštenje, etičnost i zasluženi ugled.
Osnovni poslovni maniri u kontaktu sa ljudima
- morate biti opušteni, smireni i pripremljeni
- budite ljubazan i dobar slušalac
- nastojte da zadobijete poverenje
- nikad ne obećavajte ništa što ne možete da ispunite
- i nakon obavljenog posla nastavite da se družite sa saradnikom
- sačuvajte prisustvo duha bez obzira na eventualnu provokaciju
- Vaši komentari treba da budu sažeti, da ne budu povod za raspravu,
da pruže mogućnost Vašem sagovorniku da na njih odgovori
Izgrađivanje poslovnih odnosa
- Odnos sa kolegama na poslu
- Kontakt sa rukovodiocem
- Kontakt sa korisnicima naših usluga
Takt je veština kako da budete ispravni, a da nikog ne povredite.
Sastanci
- Organizovanje i vođenje
- Interni sastanci
- Eksterni sastanci
- Poslovni izlasci
"Bez obzira koliko je neki problem složen, on je sastavljen od
jednostavnih delova. Tako treba i da se rešava! "
Komunikacija na poslu
Formalno i neformalno komuniciranje
Komuniciranje s klijentom može biti formalno što podrazumijeva zvanični
protok poslovnih informacija - sastanci, izveštaji, zapisnici, beleške,
e-mailovi, faksovi.. .i neformalno. Istraživanja su pokazala da u neformalnom
komuniciranju ima oko 75% istine, tj. tačnosti. Izvori neformalnih informacija
su najčešće neformalni kontatkti što u konkretnom slučaju posrednika
u prometu nekretninama može značiti neformalne susrete i komunikaciju
sa stanovnicima određene zgrade, ulice, dela grada... Vrednosti neformalnih
kontakata su neosporne jer su te informacije direktnije, manje filtrirane
i - iskrenije.
Neposredno i posredno komuniciranje
Neposredno komuniciranje određuje blizina sagovornika. Neposredno je
komuniciranje ono koje učesnici u transakciji obavljaju bez uticaja
medija, tj. licem u lice (face to face). Najčešći oblici neposrednog
komuniciranja su direktno komuniciranje, tj. sastanci posrednika u prometu
nekretninama s prodavcima i kupcima nekretnina. Ono počinje već od pozdravljanja
koje treba biti toplo i ljubazno te treba označiti pozitivnu poruku
- izgledom, govorom tela, tonom glasa, očnim kontaktom... Takva komunikacija
klijentima uliva poverenje i optimizam.
Posredno komuniciranje je indirektno komuniciranje - putem tehničkih
prenosnika, medija. To su npr. telefon, fax, e-mail, pošta, internet,
intranet.Svaki medij koji posreduje u prenošenju poruke - nešto dodaje
i oduzima poruci. Pri korištenju medija treba voditi računa o ograničenjima
koja on ima. Tako npr.pri telefoniranju kao najčešće korištenom načinu
posredne komunikacije treba imati na umu da nedostaje vizualna komunikacija
koja je dominantna u komunikaciji licem u lice. Stoga treba biti jednoznačniji
pri biranju reči, govoriti što je moguće jasnije i jezgrovitije. Dodatno
treba paziti na artikulaciju riječi, dužinu rečenica i više insistirati
na povratnoj informaciji s obe strane.
Intrapersonalno i interpersonalno komuniciranje
Intrapersonalno komuniciranje podrazumeva komuniciranje sa samim sobom
što konkretno znači sistematizaciju misli, razmišljanje, odlučivanje.
Ponekad nam se čini da za to nemamo dovoljno vremena, a mogu biti posledica
brzoplete i nepromišljene odluke. Uspešni ljudi jedan deo svog vremena
planiraju za redovno intrapersonalno komuniciranje koje najčešće ukombinuju
u svoje tzv.atraktivno vreme kao «mirni sat» ili «sastanak sa samim
sobom». Važnost intrapersonalnog komuniciranja, tj. komuniciranja sa
samim sobom takođe je neosporna jer tako kvalitetnije donosimo odluke,
izabiremo između više mogućnosti.
Interpersonalno komuniciranje je komuniciranje pri kojem razmenjujemo
informacije s jednom (tzv.»jedan na jedan») ili više osoba. Uz razmenu
informacija cilj interpersonalne komunikacije može biti stvaranje novih
ideja i znanja. S našim klijentima komuniciramo interpersonalno kroz
direktne i telefonske razgovore i sastanke, pisane i usmene dogovore,
e-mailove, fakseve.Pri tome je presudna veština interpersonalne komunikacije
jer će o njoj bitno zavisiti krajnji ishod transakcije.
Jednosmjerno i dvosmerno/ višesmerno komuniciranje
Prema komunikacijskom smeru komuniciranje je ređe jednosmerno, a češće
dvosmerno ili višesmerno. Jednosmerno komuniciranje podrazumeva prenošenje
naredbi, direktiva, zadataka, predloga, informacija, mišljenja. stoga
je gotovo isključivo prisutno u internoj komunikaciji unutar firme.
Prevladavajuće, gotovo isključivo komuniciranje s klijentom je dvosmerno,
tj.interaktivno. U dvosmernoj komunikaciji razmjenjuju se mišljenja,
ideje, iskustva... što daje priliku za stvaranjem novih stavova, znanja,
mogućnosti...
Horizontalno i vertikalno komuniciranje
Prema (hijerarhijskom) smeru komunikacija sa saradnicima unutar firme
je (ili bi trebala biti) najčešće ravnopravna, tj. horizontalna. Komunikacija
na istom nivou, statusu je ujedno i najučinkovitija u firmi koja bi
trebala delovati kao tim. Komunikacija u timu, naime, teži ravnopravnosti,
saradnji, maksimalnom sudelovanju svih članova. Najčeće forme su neposredni
razgovori, sastanci, dopisivanje, telekonferencije.
Vertikalna komunikacija podrazumeva različite hijerarhijske nivoe komuniciranja.
Ona je naredbodavna i u timu se susreće u znatno manjem obimu u odnosu
na horizontalnu. Najčešća je u dva osnovna smera - odozgo prema dole,
tj. od nadređenog prema podređenom i to kroz upute, informacije o projektima,
radnim zadacima. Suprotno tome je komunikacija od podređenog prema nadređenom,
tj. odozdo prema gore kroz odgovore, predloge, mišljenja. S klijentima
komuniciramo horizontalno, tj. ravnopravno s tim da se klijent tretira
s maksimalnim uvažavanjem,tj. kao najviši rang.
Usmeno i pisano komuniciranje
Usmeno komunikaciranje je već spominjano kao neposredno komuniciranje
licem u lice koje predstavlja osobni tip komunikacije. Pri neposrednom
usmenom
komuniciranju imamo priliku od klijenta dobiti trenutni odgovor (feedback)
- velik broj informacija putem vizualnog i slušnog kanala.
U posrednom obliku to je komunikacija pomoću medija - npr.telefona.
Telefon omogućuje brzi odgovor (feedback) putem slušnog kanala. I ovdje
je reč o ličnom tipu komunikacije kojoj nedostaje njen vizualni deo.
Pisano komuniciranje je lična komunikacija putem reči pretvorenih u
znakove - slova. Pisana komunikacija može biti lična ili poslovna, formalna
ili neformalna. Ovaj tip komunikacije podrazumijeva sporiji odgovor
(feedback). Pisano komuniciranje je vizualno ograničeno i manje je lično.
Kako mu nedostaje neverbalni deo, omogućuje slobodne interpretacije
čitatelja. Zbog toga se pisano komuniciranje neretko smatra i naziva
"opasnim" oblikom izražavanja. Pisana je komunikacija, naime,
otvorena za različite interpretacije te je svatko može doživjeti na
svoj način (stavljati naglasak na određene reči). Stoga postoji opasnost
da bude negativno pročitana. Zbog tog razloga pisana komunikacija treba
sadržavati samo pozitivne informacije i isključivo činjenice, tj. jasnu
razmenu informacija. Novi oblici brze pisane komunikacije e-mail, SMS...
uneli su novu brzinu i izazove u pisano komuniciranje.
Verbalno i neverbalno komuniciranje
Interpersonalno komuniciranje može biti verbalno - tj. komuniciranje
putem zvukova i neverbalno - putem znakova.
Vrlo je važno biti svestan svojih prednosti i ograničenja u pogledu
govorničkog umeća, jer je upravo ono jedan od ključeva uspeha u komunikaciji
s klijentima. Presudno je važno znati izabrati prave reči, izreći ih
na najupečatljiviji način -pravim tonom, u pravo vrijeme i pri tome
ne biti ni preopširan ni prekratak - tj. najučinkovitije verbalno komunicirati
i prezentirati poruku klijentima... Govor je svesno, kontrolirano komuniciranje
koje čini tek manji, ali utoliko kritičniji deo komunikacije. Nadopunjuju
ga glas i glasovne ekspresije - tempo, ton, izgovor...ali i neverbalna
komunikacija., tj. govor tela koja predstavlja najveći deo komunikacije.
Neverbalna komunikacija je vizualna komunikacija koja koristi svest
kao komunikacijski kanal. Osobine neverbalnog izrižaja su nesvesnost
o poruci i pomanjkanje kotrole nad porukom.
Trendovi u poslovnom komuniciranju
Čovek je komunikacijsko biće i već 1,500.000 godina komunicira neverbalno,
tj. govorom tiela i neartikuliranim glasovima, a «tek» 500.000 godina
i govorom kao simboličnim i samo čoveku svojstvenim načinom izražavanja.
Komunikacija se je menjala kroz ljudsku istoriju prateći čovekov razvoj
i promene.
Tako se na primer govor menjao od najosnovnijeg sporazumevanja u pradavnim
vremenima do kićenog izražavanja od 15.-20.veka. I neverbalna komunikacija
i njeno tumačenje se menjala tekom vremena. Neki znaci neverbalne komunikacije
drugačije su se tumačili u prošlim vremenima o čemu svedoči književnost,
bonton.
Današnje je vreme - vreme promena, vizualnosti, užurbanosti i movinga.
Sve se to odražava i na komuniciranje.
Trendovi u savremenoj poslovnoj retorici
Savremena poslovna retorika je, u odnosu na klasičnu, manje formalna
komunikacija kojoj je cilj tečno i jednostavno - ciljano izražavanje.
To podrazumijeva kratke rečenice, književni jezik, jednostavna tumačenja...
Ona je neposredna i podrazumijeva obraćanje konkretnoj, a ne imaginarnoj
osobi. Za razliku od klasične retorike koja je smatrana kraljicom svih
umjetnosti, savrema retorika je veština koju može razviti svaka prosečna
osoba. Trendovi u savremenoj retorici usmereni su što ciljanijem i što
konkretnijem osobnijem obraćanju sagovorniku. Koristeći nove tehnike
i metode kao npr. Neurolingvističko programiranje (NLP) kreiraju se
modeli verbalnog i neverbalnog izražavanja koji su usmereni prepoznavanju
i prilagođavanju ( rapport) komunikacije sagovornikovoj dominantnoj
komunikacijskoj osnovi. To konkretno znači da aktivnim slušanjem i gledanjem
sagovornika možemo (pr)oceniti njegov dominantni tip - tj.da li prevladava
vizualni, auditivni, kinestetički ... doživljaj sveta. Prema toj proceni
prilagođava se i nastavlja komunikacija. Jedan od trendova u savremenoj
retorici je direktno vezan uz masovne medije koji dominiraju komuniciranjem
20. i 21. veka. Mediji su u savremenu retoriku uneli novinarski stil
izražavanja - kratko i jasno po formuli odgovora na šest bitnih pitanja
ko, što, gde, kada, zašto i kako (5W + 1H - who, what, where, when,
why + how). Reč je o brzom i jezgrovitom načinu izražavanja koji izabire
kratke i jasne forme.
To se odražava i na razgovore, pregovore i druge sastanke kao najčešće
forme poslovnog komuniciranja. Jedan od trendova je vođenje poslovnih
razgovora i sastanaka po tzv. BEST modelu koji se svodi na preporuke:
1. recite u kratkim crtama/ Bottom line; 2. dokažite, argumentirajte/
Evidence; 3. sažmite, sumirajte/ Summary i 4. pređite na drugu temu/
Transition.. Mediji su uticali na ponovo vraćanje ličnom stilu
izražavanja. Dvadeseti vek kao era medija donelo je masovnost i masivnost
poruka. Opšte masovne poruke upućene svima - postaju stvar prošlosti.
Visoke tehnologije -Visoki domet/ «High tech - high touch» slogan je
koji često srećemo. Danas želimo ne masovni i masivni doseg već ciljani
doseg - informaciju upućenu pravom, ciljanom tržišnom segmentu - a ne
svima. To je ideja vodilja direktnog marketinga koji cilja svoje tržište
i koristi direkte metode komunikacije. Stoga je «krojenje» poruke «po
meri» klijenta novi način komuniciranja s klijentom.
Emocionalna inteligencija
K.Nordstrom i J.Ridderstralen u svojoj kultnoj knjizi Funky Business
ističu: Tržišnu zamku je moguće izbeći na način da se udovoljava emocionalnom
ljudskom biću, a ne racionalnom.
Noviji trend u poslovnom komuniciranju je i prepoznavanje značaja emocionalne
inteligencije za koju su istraživanja pokazala da u uspehu u poslu sudeluje
sa 70% u odnosu na tzv. klasičnu inteligenciju čiji je udeo «samo» 30%.
Emocionalna inteligencija se zasniva na prepoznavanju i vrednovanju
ličnih i sugovornikovih emocija. Stoga u komunikaciji treba voditi računa
o emocijama koje imaju i svoju tržišnu vrednost. Posebna boja glasa,
sjaj u očima i izbor reči prodavca i kupca koji emotivno vrednuje neku
nekretninu bitni su pokazatelji pravih klijentovih osjećaja koji se
ne smeju zanemariti. Uz upravljanje vezama, saradnju, jedan od 25 elemenata
emocionalne inteligencije je i networking, tj. stvaranje mrežne povezanosti,
tzv. Socijalne mreže. Reč je o daru za povezivanjem te stvaranjem i
njegovanjem korisnih poznanstava. Mreže ličnih poznanstava i prijateljstava
sa svrhom smatraju se posebnim kapitalom određene osobe koji se uspoređuje
sa specifičnim znanjima, veštinama, radnim moralom, informacijama.
Neverbalna komunikacija i vizualni efekti
Dvadeseti je vek bio vek vizuelnih medija - film, svemoćna televizija,
Internet, novine i časopisi, jumbo-plakati.pokazuju da živimo u vremenu
slika. To se odražava i na komuinikaciju u kojoj dominira vizualno -
tj.slike. Gotovo da više i nema razgovora u kojima nema i elemenata
prezentacije - tj. pokazivanja, dokazivanja i demonstriranja slikom
(fotografijom, slajdom, filmom.) Neverbalna je komunikacija bila prilično
zanemaren deo komunikacije. Vekovima je prvenstvena pažnja bila usmerena
na reči. Glasovnim ekspresijama i govoru tela obraćana je do pre tridesetak
godina tek manja pažnja. Danas je, međutim, jasno - najveći deo komunikacije
je onaj telom. Govor tela je dominantan i čini čak 55% komunikacije.
Stoga se danas sve više pažnje pridaje tim neverbalnim znakovima. Ima
ih milijon i «čitaju» se u kontekstu jedni s drugima, govorom, okolnostima
u kojima se komunikacija odvija.Postoji oko milijon znakova neverbalne
komunikacije i mi nesvesno stalno tumačimo govor tela naših sagovornika.
Istovremeno i sami šaljemo pozitivne i negativne signale. Pri tome treba
voditi računa da ni jedan pokret sam za sebe nije jednoznačan već ga
treba „čitati" u kontekstu s drugim mikro i makro pokretima te
kao dopunu verbalnog izrižaja sagovornika i odraz situacije.
Preporuka: Položaj tijela - negativni položaji (treba izbjegavati):
Telesni stav
Odmaknutost tela - gostu može poručivati ne samo distancu,
već i neslaganje ili odbojnost prema njemu, situaciji u kojoj se je
našao.
Svaku zatvorenost tela poput prekrištenih ruku i nogu - poručuje da
nam se nešto ne sviđa, da ne prihvaćamo sagovornika- gosta i/ili njegove
ideje.
Okrenutost od gosta (bočna, polubočna, leđna...) -
pokazuje zanemarivanje/ ignoranciju gosta te ga „čini" socijalno
nevidljivim. Gostu/ klijentu, stoga deluje uvredljivo
Ruke i noge - negativne geste
Prekrštene ruke (i noge) najčešće poručuju zatvorenost
prema nekome i nečemu - gostu?
Trljanje palca i prsta može "govoriti" da se očekuje materijalna
korist, tj. novac i taj pokret pred gostom treba izbegavati.
Trljanje dlana o dlan takođe nije preporučljiv gest
jer se njime u principu izražavaju (pre)pozitivna očekivanja.
«Toranj», tj. ruke spojene jagodicama prstiju usmerenih prema
gore mogu ukazati na samouverenost i nadmoćni stav u odnosu
na sagovornika/ gosta. Suprotan je položaj s jagodicama usmjerenim prema
dolje koji se uočava kod osoba koje više slušaju nego što govore - tj.kod
dobrih slušatelja.
Ruke iza glave ukazuju na dominantno nadmoćni osjećaj
i nisu ugodna slika za gosta.
Sklopljene ruke isprepletenih prstiju mogu ukazivati
na frustriranu osobu koja potiskuje svoje stvarne emocije i negativan
stav.
Prekrivanje usta rukom može poručivati da je osoba
koja govori nervozna, nesigurna te da nešto skriva sagovorniku/ gostu.
Diranje i povlačenje svog uha, češkanje, popravljanje
okovratnika i slično ukazuje na želju «da se izađe iz sopstvene kože»,
tj. nervozu i čak - moguću laž.
Skidanja nevidljive prašine, konaca i slično s odjeće,
gledanje u pod ili u stranu može ukazivati na dosadu ili pak izbegavanje
očnog kontakta zbog neiskrenosti, neistine.
Naslonjenost glave na ruku poručuje da je osobu najverojatnije
prestao zanimati sadržaj ili pak -sagovornik/ gost.
Ruka u džepu se može tumačiti kao «figa» u džepu, tj.
nedovoljna otvorenost, zainteresiranost i iskrenost.
Ruke na leđima ne šalju dobre poruke, već odaju (pre)veliku
sigurnost i samodopadnost.
«Nadmoćni palac» je onaj uperen prema gore i iskazuje
nadmoćnost i samosvijesnost. Mahanje palcem se gotovo nepogrešivo tumači
kao čista prijetnja.
Dlan okrenut prema dolje smatra se nadmoćnim položajem
koji kada je u pokretu s obe ruke ukazuje na pokroviteljsko, gotovo
učiteljsko obraćanje gostima/ klijentima s ciljem umirivanja.
Noge:
Ograđivanje nogama izvorno je bio pokret zaštite, a
tako se i danas iščitava. Pri tome je posebno zanimljiv američki način
u obliku broja četiri koji može izražavati svadljiv, borbeni stav i
(pre)takmičarski duh.
Prekrižene noge pri stajanju mogu komunicirati manjak
poverenja, neopuštenost... Ispružene noge poručuju (pre)dominantni stav.
Stopala,tj. njihova usmerenost ukazuju na smer kojim
bi osoba želela krenuti. Loša je komunikacija ako stopala nisu usmerena
prema gostu.
Blizina sugovornika
„Ako želite da se ljudi osećaju s Vama ugodno - držite odstojanje"
- Zlatno pravilo korištenja prostora
Tu je posebno zanimljivo pitanje prostornih zona.
Intimna zona - od 15 do 45 cm je zona u koju ne bi
trebalo ulaziti u društvenim kontaktima poput komuniciranja s gostima.
Kao što joj i ime kaže, reč je o intimnom prostoru u koji imaju pristup
samo oni najbliži - bračni i drugi (intimni) partneri, deca, roditelji
Osobna zona od 45 do 120 cm je prostor u kojem se odvijaju
poslovni susreti i razgovori s gostima tzv. «jedan na jedan».
Društvena zona proteže se od 1,2 do 4 metra i u njoj
se odvijaju kontakti s gostima koje (još) ne poznajemo dovoljno, otvoreniji
sastanci s više gostiju...
Javna je zona od 4 do 8 metara i predodređena je većim
skupovima u javnim prostorima poput razgledavanja imanja, okoline...
Komuniciranje dodirom
Komuniciranje dodirom je posebno osetljiv deo komunikacije. U poslovnom
svetu postoje razne vrste telesnih kontakata, a oni najčešći su: rukovanje,
grljenje, tapšanje i tzv.društveni poljubac. U američkoj kulturi je
često grljenje, u bliskoj nam Italiji i kod naših istočnih suseda -
ljubljenje, a u našoj - rukovanje.
Rukovanje je običaj naslijeđen iz kamenog doba. Počeo je kao pokazivanje
ruku što je bilo dokaz domaćinu da došljak/ posetitelj nema oružje,
tj.da dolazi u dobroj nameri. Taj se ritual pretvorio u obred pozdravljanja
i dobrodošlice i gostoprimstva.
Iako izgleda jednostavno, fizički dodir ruku dve osoba može poslati
brojne željene ali i neželjene poruke. Puno je elemenata u toj telesnoj
komunikaciji: čvrstoća stiska, međusobna udaljenost i okrenutost osoba
koje se rukuju, očni kontakt, izraz lica, broj njihaja ruke, osmeh,
verbalni i situacijski kontekst.
Preporuka: Preporučeno - ravnopravno, prijateljsko rukovanje direktno
rukovanje desna ruka je položena uz tijelo, s laktom savinutim pod pravim
uglom čime se automatski određuje idealna udaljenost među osobama -
cca. 45 centimetara ruka se pruža brzo i čvrsto i to celom šakom dlanovi
su položeni okomito - ni prema gore ni prema dole stisak je umeren -
ni prečvrst ni premlitav
drmanje ruku cca. 3-5 puta
+ osmijeh
+ kontakt očima
+ kurtoazne fraze - „Drago mi je", „Kako ste" te predstavljanje
pri upoznavanju...
Grljenje, ljubljenje, tapšanje...
Uz najčešće rukovanje - kada i ako gost to izričito potakne u poslovnom
svetu srećemo i druge vrste tesnih dodira poput društvenog poljupca,
društvenog zagrljaja i kolegijalnog tapšanja. U komunikaciji s gostima
osoblje gospodarstva ne bi trebalo poticati takve dodire, ali ni bučno
negodovati ako gost učini takav gest srdačnosti.
Najčešće situacije u kojima se događaju takvi telesni dodiri su: čestitanja
(unapređenje, rođendana, , sretnog događaja na poslu ili porodici...),
susreti nakon dužeg vremena...ali i izražavanja saučešća zbog nekog
gubitka.
Mogući nesporazumi prilikom neverbalne komunikacije
Severna Amerika, Evropa: "O.K.", "super" Francuska,
Belgija: "nula", "bezvredno" Japan: "novac"
Sardinija, Malta, Grčka, Turska, Rusija, Srednji Istok, Južna Amerika:
"magarac", "homoseksualac"
SAD i druge zemlje: "dobro" "odlično" Australija,
Nigerija: "f*** you!" Nemačka: "jedan" Japan: "pet"
Osmeh nije nikada pogrešno protumačen kao oblik neverbalne komunikacije
Kulturološke razlike:
Osnovne razlike u poslovnim manirima kada kontaktirate sa....
Amerikancima
- rukuju se prilikom upoznavanja, žene to ređe čine
- izuzetno je važno da budete tačni, ako kasnite na sastanak smatraće
Vas vrlo neučtivim
- vizit karte se ne razmenjuju na sastancima
- sastanci uz doručak ili ručak su vrlo popularni
- uobičajno je oslovljavanje imenom
- nikada nemojte davati poklone
Arapima
- uobičajno je rukovanje pri susretu i na rastanku
- kašnjenje na sastanak ne smatra se nepristojnim
- treba izbegavati neprijatne teme (kao što je politika i religija)
ili pitanja o privatnom životu
- nemojte sedeti tako da Vaš gost vidi đonove Vaših cipela (ovo se smatra
velikom uvredom)
- sastanci dugo traju - nemojte pokazivati da ste nestrpljivi
- u poslovnom svetu dominiraju muškarci
- gost očekuje da mu bude ukazano isto onakvo gostoprimstvo sa kojim
bi Vas on dočekao u svojoj zemlji: čim dođe ponudite ga nečim za osveženje,
alkohol će ga uvrediti, pokloni nisu od primarnog značaja
Japancima
- morate da se povinujete njihovom jednostavnom sistemu poslovne etikecije
- uobičajen način pozdravljanja je dubok naklon
- vizit karte razmenjuju na prvom sastanku
- poslovnom gostu nikada se nemojte obraćati imenom
- izbegavajte da ih tapšete po ramenu
- strogo vodite računa o hijerarhiji
- davanje poklona smatraju poslovnim manirom
- žene nemaju značajno mesto u poslovnom životu Japana
- nikada nemojte slati novogodišnje čestitke na kojima preovlađuje crvena
boja (crvena boja se koristi za obaveštenje o sahrani)
Evropljanima
- Italijani, Španci, Grci u poslu manje insisiraju na formi i tačnosti.
Za njih je porodični život veoma važan. Učtivo je pitati za porodicu
pre nego što počne sastanak.
- Poslovni ljudi iz zemalja Istočne Evrope i Rusije prilagođavaju se
poslovnim manirima Zapada
- Francuski poslovni ljudi nerado koriste engleski kao poslovni jezik.
Humor je retko zastupljen u poslovnim manirima
- Nemci očekuju formalno ponašanje kada je posao u pitanju. Sastanci
su dogovoreni mnogo ranije, tačnost je apsolutno u prvom planu. Poslovni
izlasci se uglavnom ne praktikuju.
Kanađanima
- Kanađani, posebno tokom poslovnog sastanka, izbegavaju nošenje jakih
mirisa. Parfem i aftershave jakog mirisa trebali biste izbegavati, ili
koristiti u manjim količinama. Naime, Kanađani veruju da je preterano
korišćenje različitih mirisa znak lične nehigijene. Takođe, jak miris
mogao bi biti opasan za zdravlje onih koji imaju astmu, koja je u Kanadi
vrlo česta.
Veći značaj ličnog imidža
U današnjem svetu ubrzanog tempa i opšte površnosti lični imidž ali
korporativni imidž firme postaju sve važniji i međusobno se nadopunjuju
ili poništavaju. Tu su takođe znatan doprinos dali mediji koji su u
marketinškoj trci nametnuli neke stereotipe, vrednosti, ideale kao npr.
mladosti, zdravlja, brzine.
Novi mediji i njihove kombinacije
Vezano uz trendove u komuniciranju ne mogu se zaobići ni novi mediji
koji su doneli nove načine komuniciranja. najčešće korišteni su internet
i elektronska pošta te mobilna telefonija i SMS - poruke.
U poslovnom komuniciranju je posebno izazovan e-mail koji je mutant,tj.
kombinacija dvaju medija - elektronskog -tj. telefona i pisanog, tj.
pošte. Od oba "roditeljska" medija e-mail je uzeo najbolje.
Od telefona - brzinu, a od pisanog medija - trajnost u pisanoj formi.
Međutim, ponekad ta kombinacija može biti i opasna jer u brzini napisani
mail kasnije se može isprintati i tako postati dokument prepun grešaka
i mrlja u imidžu firme Stoga, s elektronskom poštom treba biti ipak
oprezan.
Aktivno slušanje i prezentovanje ponude "po meri" klijenata
Aktivno slušanje je posebno važan trend u komuniciranju. Govor, iako
važan, tek je deo timske komunikacije. Veliku važnost ima i umeće slušanja.
Uopšte se smatra da treba najmanje dvostruko više vremena posvetiti
slušanju nego govoru.
Naši nam klijenti jasno govore šta žele, šta ih zanima... ali ih mi
često ne slušamo jer smo zaokupljeni svojom unapred zamišljenom prezentacijom.
No, slušanje je važan deo komunikacije. Slušati, međutim, ne znači poslušati
već - saslušati, saznati, doznati.Zato je aktivno i kreativno slušanje
važna prednost svakog poslovnog čoveka.
Slušanje je važan deo komunikacijskog procesa koji omogućuje dvosmernost,
interaktivnost. Ono daje šansu i tišini koja je takođe važna za dobru
komunikaciju jer omogućuje procesuiranje i sređivanje misli te samim
tim i lakše donošenje odluke. Slušanje je stoga i važan element za razvijanje
moći uveravanja.
Dobro, aktivno slušanje podrazumeva: da ne govorimo previše, pokazivanje
razumevanja, pokazivanje slušanja i gradnju odnosa sa sagovornikom -klijentom.
Kvalitetno slušati znači izbegavanje obrane, kritikovanje, neslaganje,
osuđivanje, a priznati moguće greške i znati se izvunuti . To takođe
znači ne brzati sa zaključcima već pustiti sagovornike - klijente da
sami artikuliraju svoje (za)misli, ideje, predloge...
Kvalitetno slušanje znači znati (do)čekati kreativan potsticaj, ideju,
misao... No, nije lako slušati. To je veština s kojom se ne rađamo -
treba je vežbati. Danas se o slušanju mnogo govori i piše pa u svetu
postoje kursevi i vežbe aktivnog slušanja koji uče kako steći i razvijati
tu korisnu naviku. Latinska poslovica kaže «Razlog zbog kojeg imamo
dva uha, a samo jedna usta je da bismo mogli više slušati, a manje govoriti».
Zaključak
I na kraju sve se svodi na ponašanje - stav
Pravi profesionalac zrači znanjem i samopouzdanjem!
Profesionalac zadržava privatni život privatnim. Profesionalac je uvek
pozitivan, skoncentrisan i energičan. Profesionalac ne učestvuje i ne
prepričava ogovaranja. Profesionalac uvek zadržava najviši nivo iskrenosti
i integriteta.
Profesionalac se nikada ne kompromituje rizičnim (slobodnim) ponašanjem
van radnog mesta.
Profesionalca krase strpljivost i tačnost! Profesionalac je uzor!
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|