|
MODELI KOMUNICIRANJA
U poslednje dve decenije dogodile su se ogromne promene u našem okruženju,
na planu društvenog i političkog života, socijalnih i ekonomskih prilika,
geografskih i teritorijalnih podela,kao i razvoj tehnike i tehnologije
koje su naročito izmenile način rada i poslovanja i metode u poslovnom
komuniciranju i odlučivanju.
Primena računara u svim aspektima života, mobilna telefonija i elektronska
pošta, razgovori preko kompjutera, brzina, tempo i uslovi rada, zahtevaju
izrazito jake i obrazovanje ljude, vešte komunikatore, menadžere koji
pretenduju da budu lideri u svom poslu.Od njih se očekuje samostalnost
u donošenju odluka, osmišljavanje i sprovođenje novih programa, širenje
smelih i neobičnih ideja i inovacija, pripremljen i ubedljiv pristup u
odnosima sa javnošću.
Istraživanje i edukacija na planu komunikologije nikada nisu sasvim dovršeni
procesi. Ovo predstavlja poseban izazov za one koji tek savladavaju osnove
veštine komuniciranja. Uvek može da se sazna nešto novo, da se napreduje
i usavršava. S toga se u edukaciji i obrazovanju ne može usmeravati samo
prema ličnim navikama i potrebama jedne kulture. Moraju se pratiti događanja
pre svega u najbližem okruženju, na Balkanu, zatim standardi Evrope, teorije
i prakse biznisa u Americi i specifičnost poslovnog komuniciranja u Kini
i Japanu.
Vreme u kome živimo i tehnološka revolucija uslovljavaju dominantni napredak
u domenu komunikacije. Promene su neminovnost u uslovima tržišnog poslovanja
dinamičkog okruženja i velike konkurencije. One se ne mogu zaustaviti
i nama jedino preostaje da se što brže prilagodimo. Među brojnim i raznovrsnim
promenama ističu se promene u sferi komunikacija i adekvatnog odlučivanja.
Menadžerima su neophodne informacije za donošenje odluka do kojih sa dolazi
pravilnom komunilacijom unutar preduzeća i u okruženju. Komuniciranje
angažuje većinu vremena koje menadžeri imaju na raspolaganju. Oni komuniciraju
sa nadređenima, podređenima, kupcima, kljentima, dobavljačima, partnerskim
preduzećima i na taj način “pletu zlatne niti” uspešnog odlučivanja i
privređivanja.
Definicija i opis procesa komunikacije
Komunikacija je aktivnost koja je važna za sve funkcije menadžmenta.Može
se definisati kao proces u kojem se informacije i razumevanje prenose
od jedne osobe ka drugoj.Nema komunikacije ako se prenesena informacija
ne primi i ne razume.Prema tome,komunikacija podrazumeva slanje,primanje
i razumevanje.Njen znacaj za menadžera je očigledan,s obzirom da veliki
deo svoga vremena menadžer utroši upravo na komunikaciju.
Komunikacija je transfer i razumevanje značenja poruka. Naglasak na transferu
znači- ako se ne prenose nikakve infornacije i ideje- ne dolazi do komunikacije.
Govornik kojeg niko ne čuje ili pisac kojeg niko ne čita nemaju komunikaciju.
Komunikacija podrazumeva razumevanje značenja. Komuniciranje je evidentno
dvosmeran proces.
Komunikacija je opšte prisutan fenomen bez kojeg se ne može zamisliti
funkcionisanje ni jedne grupe ili organizacije. Komunikacije su najčešće
verbalne kao što je poradični dogovor ili neverbalne kako ćemo namršteni
poslati jasnu poruku da smo ljuti. U procesu kumunikacija prenose se informacije
koje se koriste kao baza za donošenje određenih odluka. Zato je
važno da komunikacija bude kvalitetna kako bi pramalac informacije ima
jasnu poruku na osnovu koje može doneti kvalitetnu odluku.
Komunikacija je proces prenošenja poruka između ljudi, koji pri tom nastoje
da se sporazumevaju uključivanjem elemenata različite prirode:
-Kongnitivni – ogledaju se u sposobnostima percepcije,
tumačenjima poruke, izazivanju emocija i reakcije;
-Semanitički – ogedaju se u korišćenju govornog i pisanog
jezika, termina i žargona;
-Simbolički – korišćenje gestova, izraza lica, telesnih
pokreta i stila odevanja.
Funkcije komunikacija u organizaciji ostvaruju se u sledećim područjima
menadžmenta:
-Kontrola ponašanja zaposlenih;
-Motivisanje zaposlenih;
-Razvoj međuljudskih odnosa;
-Donošenje odluka.
Kontrolna funkcija komunikacije ogleda se u prenošenju poruka o ponašanju
članova organizacije, koja može biti u skladu sa normama i standardima
ili odstupati od toga. Formalni i neformalni kanali komuniciranja mogu
poslužiti kao kontrolni mehanizam za menadžment organizacije da obavi
uticaj na ponašanje zaposlenih.
Ona pomaže koordinaciju u organizaciji, a podstiče motivisanost zaposlenih,
tako što im se prenose poruke šta treba da urade da bi dobili podsticaj.
Putem povratne informacije saznaju kako napreduju u ostvarivanju ciljeva
a u skladu sa jasnim sistemom nagrađivanja. Komunikacija omogućava slobodno
ispoljavanje osećanja i ispunjenje društvenih potreba. Na ovaj način,
u okviru grupe, komunikacija je osnovni mehanizam kojim članovi ispunjavaju
svoje frustracije i osećanje zadovoljstva.
Komunikacija u organizaciji ima veliki značaj u procesu donošenja odluka
jer se u svim fazama procesa odlučivanja odvija i proces komuniciranja.
Proces komunikacije
Komunikacija je proces ili tok prenošenja i razumevanja poruke. Sastoji
se iz pet elemenata kao što je prikazano na slici:
Slika 1.Proces komunikacije
Proces komunikacije obuhvata postupke na relaciji između izvora i primaoca
, koji dovode do prenošenja i razumevanja poruke. Proces se može predstaviti
modelom na osnovu kojeg se mogu generalizovati svi primeri ljudske komunikacije
(Slika 2.).
Slika 2. Osnovni model komunikacije
Izvor komunikacije ili pošiljalac poruke je onaj pojedinac
u organizaciji koji poseduje informacije i želi da ih prenese jednom ili
većem broju drugih pojedinaca, te sa njim započinje proces komunikacije.
Primalac je na drugoj strani toka komunikacije. To može
biti jedan ili više pojedinaca koji primaju poruku pošiljaoca. Za efikasno
prenošenje informacije potrebno je da izvor poseduje potrebnu količinu
znanja i veštine kako bi to učinio na razumljiv način. Poruka
je sadržaj onoga što se prenosi i to predstavlja proizvod pošiljaoca.
To je njegova ideja ili misao.
Kodiranje je kompleksna aktivnost koja proizilazi iz
želje za komuniciranjem.Kodiranje znači biranje simbola pomoću kojih će
poruka biti poslata.Tu spadaju ne samo pisane i usmene reči (govor i pismo),nego
i gestovi,intonacija,“govor tela“,mimika i sva ostala sredstva koja koristimo
da bismo se izrazili.Kada je poruka kodirana,to jest kada su izabrani
odgovarajući simboli za izražavanje neke ideje poruka se šalje. Prijem
poruke ili dekodiranje ostvaruje se kada primalac uspe da simbole
poruke prevede u oblik koji je za njega razumljiv.
Kanal ili medij predstavlja sredstvo kojim se poruka
prenosi.Najčešće upotrebljivani medijumi su reči,slike i aktivnosti.Izbor
simbola obično utiče na naš izbor medijuma.Dominantan medijum u komunikaciji
su izgovorene ili pisane reči.Slike takođe mogu biti vrlo efikasne kao
pomoćno vizuelno sredstvo,kao i grafikoni,modeli,plakati,crteži,šeme i
drugi grafički prikazi.Formalni putevi komuniciranja su normativno uređeni
i njima se prenose poruke koje se odnose na aktivnosti zaposlenih vezane
za posao.Lične ili društvene poruke šalju se neformalnim kanalima. Povratna
sprega predstavlja povratnu informaciju od primaoca pošiljaocu
i treba da pokaže da li je poruka shvaćena i koliko je komunikacija bila
uspešna.
Buka je sve ono što ometa komunikaciju. Ove smetnje na
vezama mogu nastati u svim fazama komunikacije, a kreću se od skrivenih
faktora koje ne vidimo kao što je neakustična sala, hladna prostorija,
bolestan, iscrpljen, nemotivisan i nezadovoljan radnik.
Vrste komunikacija
Komunikacija između ljudi se može ostvarivati na dva načina i to prenošenjem
rečeničnih poruka i poruka bez korišćenja reči. To znači da imamo verbalnu
i neverbalnu vrstu komunikacija.
Verbalna komunikacija
Verbalna komunikacija ostvaruje se u razmeni informacija, razmeni misli
i ideja učesnika, putem reči. Ostvaruje se pomoću pisane I izgovorene
reči, odnosno pismeno i usmeno. U praksi ove dve vrste verbalne komunikacije
su isprepletane. Njihov izbor treba da bude u skladu sa vrstom poruke.
Smatra se da su usmene komunikacije nekada dvosmislene, te se pojašnjenje
daje pisanim tekstom. Verbalna komunikacija je važan deo menadžerskih
aktivnosti i mora se posedovati osećaj za izbor medija. Ako je organizacija
u kriznoj fazi važna je odluka menadžera kako će to objasniti radnicima.
Neverbalna komunikacija
Prenošenje poruka bez korišćenja reči, neverbalnim simbolima kao što
su osmesi, pogledi, pokreti tela, intonacija govora ili stil odevanja,
često puta predstavlja govor koji je jasnij od reči. Blag i smiren ton
ima drugačiju poruku koja je saopštena nervozno sa jakim naglaskom na
nekoj reči. Izraz lica govornika takođe prenosi značenje. Nasmejano ili
namršteno lice upućuju različite poruke. Izraz lica sa odgovarajućom intonacijom
mogu da pokažu agresivnost, aroganciju, strah ili stidljivost. To ne možemo
da vidimo kada pročitamo zapisnik ili belešku sa sastanka. Menadžeri i
drugi rukovodioci kombinuju verbalnu i nevrebalnu komunikaciju.
Poslovne komunikacije
Priroda posla menadžera kao „dirigenta orkestra“ zahteva veliki broj
komunikacija, kako u organizaciji (internih), tako i sa okruženjem (eksternih).
Prilaz „otvorenih vrata“ karakteristican je za menadžere demokratskog
profila, što ih cini uspešnijim od drugih.
Održavanje i razvijanje komunikacija sa „nadređenima“ i „podređenima“
otvara mogucnost saznavanja karakteristicnih osobina licnosti, a što je
od posebnog znacaja prilikom planiranja kadrova i raspoređivanja uloga
i zadataka na izvršioce. Iskustva menadžera govore da se komunikacija
na liniji menadžer-sindikat-organizacije radnika, ostvaruje sa ciljem
sprečavanja konfliktnih situacija, spoznaje problema i dr.
Zato je ovakva komunikacija poželjna i potrebna. Od posebne važnosti su
komunikacije višeg i visokog nivoa menadžmenta, kojima se izgrađuju odnosi
poverenja među uticajnim društvenim grupama i organizacijama. I interne
i eksterne komunikacije se ostvaruju u pismenoj i/ili usmenoj formi, po
metodama „oči u oči“ ili putem sastanaka. Prisustvo savremenih tehnickih
uređaja ubrzava proces komunikacije, štedi vreme i novcana sredstva, smanjuje
potrebu za putovanjem, te omogucava efikasniju i ucestaliju razmenu informacija.
Formalne komunikacije su zvanične i normativno uređene forme poruka između
članova organizacije, a praćenjem konfiguracione mreže razlikujemo centralizovane
i decentralizovane komunikacije. Formalna komunikacija se obavlja unutar
organizacione hijerarhije, od viših ke nižim nivoima, obrnuto ili samo
u jednom nivou. Razlikuju se vertikalna i horizontalna komunikacija.
Vertikalna komunikacija je dominantan oblik sporazumevanja
između zaposlenih. Osnovna funkcija jeste prikupljanje informacija za
donošenje odluka , a unutar vertikalne hijerarhije odvija se u dva smera:
odozgo na dole, i obrnuto, odozdo nagore. Komunikacija na gore obezbeðuje
pružanje potrebnih povratnih informacija pretpostavljenima i organima
o izvršavanju zadataka, stanju i promenama u organizaciji. Komunikacija
na dole se ostvaruje saglasno hijerarhiji autoriteta, cija je sadržina
najcešce direktivne i savetodavne prirode, tj.uputstva za ostvarivanje
zadataka. Zbog razlike u statusu i moći između menadžera i zaposlenih,
često puta vertikalna komunikacija pruža iskrivljenu sliku o stanju u
organizaciji.
Horizontalna komunikacija ostvaruje se između pojedinaca
na istom organizacionom nivou. Za razliku od vertikalne gde su ljudi u
nejednakoj poziciji, na istom organizacionom nivou ljudi startuju sa istih
pozicija i imaju podjednak uticaj na donošenje odluka. Horizontalne komunikacije
su veoma značajne pošto unapređuju koordinaciju između grupe, odeljenja
i službi. Horizontalna komunikacija, kao lateralni protok poruka, izlazi
iz okvira strogo
hijerarhijskog nacina uređivanja komunikacija. Kao komunikacija sa većim
stepenom slobode u ostvarivanju doprinosi uspešnijem odvijanju komunikcija
gore-dole, te na taj način organizaciju čini homogenijom i uspešnijom.
Njeno prisustvo doprinosi eliminisanju konfliktnih situacija, blagovremenim
komuniciranjem i razmenom informacija.To povećava zadovoljstvo zaposlenih.
Formalne komunikacione mreže mogu imati pojavne oblike kao što to prikazuje
sledeća slika.
Slika 3.Komunikacione mreže
Razlike između centralizovanih i decentralizovanih mreža su sledeće:
Tabela 1.
Neformalne komunikacije
Zaposleni u organizaciji povezuju se sa sebi sličnim pojedincima i međusobno
razmenjuju poruke koje mogu biti vezane za posao ili ne moraju biti. Neformalne
komunikacije ostvaruju dvojaku funkciju:
- Socijalnu, koja se ogleda u zbližavanju zaposlenih,druženju i razvoju
prijateljstva.
- Funkciju širenja glasina koje su netačne, nezvanične i teško ih je proveriti.
Neformalne informacije se šire po modelu “vinove loze”.To je mreža koja
se množi, međusobno se ukršta i na više mesta preseca. Menadžerima se
sugeriše da koriste i formalne i neformalne mreže, gde neformalne često
puta bivaju efikasnije i korisnije kada je važno da neka interesantna
informacija brzo prostruji. Suprotno od ovoga sugeriše se oprez da se
zbog glasina ne bi poremetili međuljudski odnosi i stvorila klima nepoverenja.
Principi komuniciranja po Česteru Bernardu
Uređivanje sfere komunikacija na osnovama sledecih principa omogucava
nesmetano odvijanje komuniciranja po linijama autoriteta:
1. Potrebno je da svi bez izuzetka znaju kanale za komunikaciju;
2. Svako mora podnositi izveštaj nekome (komunikacija na gore) i svako
mora biti nadređen nekome (komunikacija na dole);
3. Linije komunikacije moraju biti što kraće i što direktnije;
4. Obično treba koristiti uspostavljeni kanal za komuniciranje;
5. Pojedinci koji se nalaze na položajima preko kojih prelazi komunikacija
moraju biti kompetentni;
6. Linije za komunikaciju ne treba prekidati;
7. Treba potvrditi autentičnost svakog čina komunikacije.
Dakle, informisanost zaposlenih, hijerarhija u komuniciranju, kratke
i direktne komunikacije, služiti se uspostavljenim linijama komunikacije,
kompetentnost ucesnika komunikacije osnovne su poruke Bernardovih principa.
Oblici komuniciranja
Dijalog – u užem značenju to je dvostrana razmena informacija
između ljudi, kako javno, tako i posredstvom medija. U širem značenju
dijalog je horizontalna razmena informacija, u čijem procesu komunikator
i receptor dobijaju ravnopravan značaj.
Diskusija – postoji mnoštvo sporova oko književne sadržine
ovog pojma.
Diskutovati – javno raspravljati o spornom pitanju. Naučno raspravljati
– učestvovati u naučnoj raspravi. Debatovati – urediti debatu, raspravljati
po bilo
kom pitanju. Polemisati – učestvovanje u polemici javno. Istupati sa mišljenjem
osporavajući neki stav, mišljenje, iznoseći i štiteći svoje stavove. Diskusija
je javni spor u cilju pojašnjavanja istine putem suprotstavljanja različitih
mišljenja, dok je polemika javni spor s ciljem zaštite svoje tacke gledanja
i opovrgavanja mišljenja protivnika.
Beseda –
beseda je kolektivna forma raspravljanja u formi pitanja – odgovori
o razlicitim problemima sa određenim ciljem.
Pregovori – razmena mišljenja u cilju pojašnjavanja
polazišta strana i donošenje odluke.
Press-konferencije – ekskluzivno davanje informacija
sa pravom njihovog objavljivanja, sa ili bez navođenja njihovih izvora.
Brifing – specijalno pripremljen susret sa novinarima
za kratka saopštenja o delatnosti rukovodećih kadrova, a takode o tekućm
događajima koji su od
interesa za organe vlasti i građane.
Prezentacija – oficijelno (zvanicno) predstavljanje
novog preduzeca, firme, projekta, proizvoda i roba krugu pozvanih lica.
Prijem po licnim pitanjima – vode rukovodioci sa ciljem
pojašnjavanja neslužbenih pitanja, koje interesuju radnike.
Telefonski razgovori, korišcenje faks aparata, elektronske pošte, Interneta
i dr.sredstava
– sve su to sredstva poslovnih komunikacija. Izgradnja imidža firme nije
moguca bez razvijanja svih navedenih oblika komunikacija.
Komunikacioni saveti
1. Gledajte sagovornike dovoljno dugo u oci,
2. Posmatrajte sagovornika i tražite uputstva za dalju akciju,
3. Proverite da li ste dobro razumeli problem,
4. Proverite da li je sagovornik razumeo sve što ste rekli,
5. Proverite da li se sagovornik slaže sa onim što planirate da uradite.
Prepreke u organizacionom komuniciranju
Komunikacione barijere su smetnje koje ometaju ostvarivanje kontakata
i međusobnog uticaja između ucesnika komuniciranja. Mogu se pojavljivati
u svim elementima procesa komuniciranja i svojim prisustvom iskrivljuju
poruku, umanjuju efikasnost komunikacije uskraćuju pristup informacijama,
smanjuju motivisanost i satisfakciju zaposlenih.
Žargon je efektno sredstvo komuniciranja među ljudima
iz iste društvene grupe ili profesije, ali može biti prepreka u komunikaciji
sa ljudima koji pripadaju drugoj profesiji ili grupi. Ovaj problem se
prevazilazi jasnom komunikacijom odnosno jezikom koji svi razumeju.
Pretrpanost informacijama dovodi do zagušenja koje umanjuju
efekat komunikacije, a praktičan savet glasi budi kratak.
Filtriranje informacija je oblik svojevrsne censure,
gde pošiljaoc propušta samo one delove poruke za koje zna da će izazvati
povoljan efekat. U visoko hijerarhijskoj organizaciji izražena je mogućnost
za filtriranjem informacija. Suprotno, u horizontalnoj organizaciji to
se značajno smanjuje.
Percepcija, kao sposobnost članova organizacije da pravilno
predstave stvarnost je posledica ličnih osobina kao što su obrazovanje,
vaspitanje, poreklo, sistem vrednosti, motivisanost i aspiracija. Ove
osobine formiraju profil ličnosti pojedinca koji ga čini različitim od
ostalih.
Emocije su osećanja koja mogu kreirati raspoloženje pojedinca,
a ovo može uticati na to kako će poruka biti primljena i protumačena.
Preterana radost ili depresija ometaju racionalno i objektivno rasuđivanje.
Ovo važi za stanje stresa i frustracije. Menadžeri moraju izabrati pravi
trenutak, oblik i način komuniciranja. Dobra procena vezana je za sledeći
redosled: ko, kada, šta, kako i kome.
Sposobnost slušanja podrazumeva pažnju, pamćenje zvučnih
signala i tumačenje.Mnogi ljudi nemaju ovu sposobnost. Trening sposobnosti
slušanja postao je važan deo kurseva za usavršavanje menadžerskih veština.
Tehnicke smetnje; imaju izvor u kanalu komunikacija (telefon,
faks). Smetnje mogu delimicno izobliciti informaciju (komunikaciju) ili
je u potpunosti
prekinuti.
Psihološke smetnje; se odnose na međusobne odnose učesnika
komunikacije, njihovom odnosu prema kanalu informacija, sposobnostima
komuniciranja,
sadržini i formi ostvarivanja.
Zaključak
Savremena komunikacija predstavlja jednu od bitnih čovekovih funkcija
koje mu omogućavaju mesto i ulogu u širem kontekstu društvenosti njeguvog
bića. Komunikacija je odraz čovekove evolucije, a istovremeno i način
njegovog prilagođavanja i harmonizacije sa okolinom, pre svega sa drugim
ljudima.
Učešćem u komunikacionom procesu čovek ostvaruje pripadnost i korist od
činjenice da je član nekog poslovnog tima ili organizacije, te na taj
način doprinosi uspešnom poslovanju i privređivanju.
Poslovni čovek-menadžer provodi najveći deo svog radnog vremena upravo
u komunikacijskom procesu, bilo kroz ulogu pošiljaoca ili primaoca komunikacione
poruke. Imajući u vidu činjenicu da je najvažnije da menadžment poseduje
adekvatne, tačne i pravovremene informacije, smatram da je komunikacija
primarni proces svakog preduzeća iz koga se dalje generišu svi ostali.
Veoma je važno prilagoditi način komuniciranja konkretnoj organizaciji,
njenoj delatnosti organizacionoj strukturi i kadrovima. Pravilno izabran
tip komunikacije u svakoj poslovnoj situaciji predstavlja menadžersku
veštinu uz pomoć koje menadžeri savremenog poslovnog sveta “biju bitke”
s ciljem da obezbede uspešno ostvarenje misije svojih organizacija u konkurentskom
okruženju.
Multikulturalno radno okruženje neizbežno uslovljava komunikaciju sa poslovnim
partnerima koji pripadaju različitim nacionalnim, kulturnim, religijskim
i etničkim područjima. Shodno tome uspeh i efikasnost poslovanja direktno
zavise od poznavanja i sposobnosti razumevanja načina na koji ljudi iz
drugačije kulture razmišljaju, rezonuju, ponašaju se odlučuju i rade.
Komunikacija je, dakle, izuzetno važna determinanta uspešnosti menadžmenta
i donošenja odluka, a posedovanje adekvatnih komunikacionih veština predstavlja
neophodnost svakog savremenog menadžera. Samo otvorena efikasna i usklađena
komunikacija, kao i veliko znanje o ovom fenomenu,može biti osnova za
postizanje i donošenje pravih odluka, i ostvarenje željenjih performansi
u poslovanju preduzeća.
Menadžer koji u potpunosti razume problem,sluša,koncentriše se na ono
što govori,“čita između redova“,ne meša privatni život i emocije sa poslom,priča
sažeto i jasno,ostvaruje dobru komunikaciju,što ga čini uspešnim menadžerom.
LITERATURA
1. D.Đorđević, Ž. Anđić : Uvod u poslovnu etiku i pravo
2. Sajfert Zvonko, Strategiski menadžent
3. Prof.dr Todor Petković Menadžment
4. http://www.google.com
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|