POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJA
 

Kratkorocni izvori finansiranja


Upravljanje novcanim sredstvima u preduzecu pociva na nacelu rentabilnosti i na nacelu likvidnosti preduzeca. S obzirom na znacaj i jednog i drugog nacela, preduzece treba da pronade najpovoljniju kombinaciju za održavanje svoje likvidnosti uz istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju i za ostvarenje oba nacela preduzece ima podjednak interes jer oba mogu stimulativno delovati na tok poslovanja preduzeca.
Do sadašnja prakticna iskustva ukazuju na to da i u najlikvidnijim i najrentabilnijim preduzecima cesto nedostajunovcana sredstva. U takvim slucajevima menadžment preduzeca je u obavezi da pronade nove izvore novcanih sredstava, u što kracem roku, uz što povoljniju cenu kapitala (kamatu)


2. KRATKOROCNI IZVORI FINANSIRANJA


2.1. UKALKULISANE OBAVEZE


Ukalkulisane obaveze predstavljaju akumulirane troškove preduzeca koji se jedan vremenski period ne placaju. Najveci deo tih akumuliranih troškova (obaveza) proizilazi iz zarada radnika i placenih poreza i doprinosa. Ukoliko se racionalno isplacuju (u dužem vremenskom intervalu) one mogu biti besplatan izvor kratkorocnog finansiranja preduzeca. Primera radi, ukoliko akcionarsko društvo ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice isplacuje zarade dvonedeljno u približno istom bruto iznosu od po 200.000 din (150.000 din neto iznos zarada i 50.000 iznos doprinosa) uz pomoc poslovne banke ’’Vojvodanska banka’’ a.d. Novi Sad, Glavne filijale Subotica, uz kamatu od 12% na godišnjem nivou, a ima objektivnu moghucnost da isplatu izvrši na kraju meseca u bruto iznosu od 400.000 din, postavlja se pitanje, šta je sa finansijskog stanovišta za preduzece povoljnije. Pri dvonedeljnom nacinu isplata zarada preduzece ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice, imace likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50.000 din, a na ime zarada likvidni iznos odliva sredstava od 150.000 din (50.000 + 150.000 din). Opredeljenjem menadžmenta preduzecca, da se zarade isplacuju jednom mesecnom stvorice se besplatni kratkorocni izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje. Godišnje uštede pri promeni intervala isplate neto zarada (jednom umesto dva puta mesecno) iznosice 200.000 din (za pola meseca jer se na kraju meseca svakako isplacuje svih 200.000 din). S obzirom da su uštede 15- esto dnevne, nužno je doticni iznos pomnožiti sa 6 meseci (kao da je pun mesecni iznos uštega) što godišnje iznosi 1.200.000 din (200.000 din x 15 dana x 12 meseci).
Zbog ušteda u isplati ukalkulisanih obaveza (poreza i doprinosa) na isti iznos od 200.000 din (odnos neto zarade i ukalkulisanih obaveza 1:0,7) za isti vremenski period (kao u prethodnom slucaju) godišnje uštede iznosile bi 1.200.000 din.
Ako se pretpostavi da je doticno preduzece upravo ovaj iznos neto zarada i ukalkulisanih obaveza kreditno obezbedivalo po godišnjoj stopi od 12%, tada su prisutne uštede i po ovom osnovu od 144.000 din (1,200.000 din x 12%). Dakle, pravilnim upravljanjem ukalkulisanim obavezama, ukupne uštede za doticno preduzece iznose 1,344.000 din (1,200.000 din zarade i ukalkulisanih obaveza + 144.000 din kamater na kreditna sredstva).
Napred navedene uštede po osnovu ukalkulisanih obaveza na ime zarada posebno ce se akumulirati (povecati) ukoliko se od strane fiskalne – poreske politike poveca procenat izdvajanja za poreze i doprinose. Menadžment preduzeca istovremeno treba da vodi racuna o optimalnom roku odlaganja isplata zarada, jer svako predugo odlaganja (bez obzira na finansijske efekte preduzeca) može proizvesti kontra efekat na radni moral zaposlenih. Placanje raznih zakupnina (koje imaju karakter ukalkulisanih obaveza) u dužem vremenu takode može imati pozitivnih finansijskih efekata na rezultat preduzeca. Dakle, sve raspoložive oblike obaveza, preduzece treba da koristi, ekonomski posmatrano, razumno u cilju sopstvenog finansiranja, uz što manje kreditno zaduživanje i moguce produženje roka njihovog likvidnog izmirenja. Poreske uštede u razvijenim zemljama tržišnog tipa privredivanja imaju posebnu stimulaciju za onj menadžment preduzeca koji doticne obaveze uspe svesti na zakonski minimum. Interes je i menadžmenta i vlasnika kapitala da se poreske obaveze svedu na zakonski minimum u momentu likvidnog placanja.


2.2. BANKARSKI KREDITI


2.2.1. Jednokratni krediti


Jednokratni krediti su kratkorocnog karaktera koje odobravaju poslovne banke svojim komitentima, ciji je kreditni bonitet pouzdan. U praksi se po pravilu ova vrsta kredita odobrava onim preduzecima kojima su finansijska sredstva potrebna samo za jedan vremenski period, u ’’špicevima’’ finansijskog ulaganja radi obezbedenja neophodnih zaliha materijala, odnosno održavanja tekuce likvidnosti.
Primera radi, preduzece ’’Fidelinka’’ a.d. iz Subotice (žitomlinska organizacija) otkupljuje godišnji rod merkantilne pšenice u kolicini od 10.000 tona, po ceni 10 din/1 gk u kreditnom iznosu od 100 miliona dinara, sa rokom dospeca kredita na 90 dana. Kreditom se otkupljuje kolicina pšenice potrebne za godišnju proizvodnju doticnog preduzeca i stvaraju realne pretpostavke njene kontinuelne proizvodnje, kao i obezzbedenja tržišta sa prehrambenim proizvodima. Jednokratni kredit se pravno formalizuje u vidu avalirane menice (koju avalira poslovna banka), koju potpisuje konkretno preduzece i prodaje nekom drugom preduzecu – dobavljacu sirovina. Menicnom obavezom definišu se uslovi kreditiranja, rok trajanja kredita i visina kamatne stope, premija za rizik kreditiranja i sl. Visina premije za rizik kreditiranja je promenljivog karaktera i zavisi od procenjenog poslovnog i finansijskog rizika potencijalnog dužnika. Jednokratni kredit se ne može produžavati o roku svog dospeca, te stoga upravo i imaju karakter specijalnog aranžmana.
U prezentiranom hipotetickom primeru, preduzece ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica je avaliralo menice kod poslovne banke, ’’Vojvodanske banke’’ a.d. Novi Sad, Filijala Subotica, izvršilo placanja pšenice poljoprivrednom preduzecu Z.Z. ’’Nova Brazda’’ Ðurdin, koje je indosiralo menice na preduzece ’’Azotara’’ a.d. Subotica radi kupovine veštackog dubriva. Preduzece ’’Azotara’’ podnelo je menice na eskont kod ’’Vojvodanske banke’’ u Subotici, koja je eskontovala menice (uz eskontnu proviziju) i likvidno pustila u tecaj novcana sredstva na tekuci racun preduzeca ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica. Po dospecu avaliranih menica, žitomlinsko preduzece ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica pbezbedilo je likvidna sredstva za iskup menica, te na taj nacin izvršilo povrat novccanih sredstava ’’Vojvodanskoj banci’’ a.d. u Subotici, koja su bila angažovana po osnovu eskonta menica.
U konkretnoj praksi su moguce i druge varijante kreditiranja, pocev od klasicnog odobravanja kredita žitomlinskom preduzecu ’’Fidelinka’’ a.d., pa preko robno-komercijalnih zapisa koje izdaje poslovna banka, radi otkupa ponudenog
roda pšenice.


2.2.2. Kreditna linija


Kreditna linija predstavlja ugovor izmedu poslovne banke i privrednog subjekta (preduzeca), kojim se utvrduje iznos neosiguranih kratkorocnih finansijskih sredstava, koja ce biti stavljena jedan vremenski period na raspolaganje komitentu (preduzecu) poslovne banke. Ugovor o kreditnoj linije ne garantuje kredit buducem dužniku, vec nagoveštava da ce poslovna banka, ako bude u finansijskoj mogucnosti, odobriti kredit komitentu (preduzecu) kako bi doticni koristio kredit do odredenog limita. Ugovor o ovakvoj vrsti kredita sklapa se najcešce na period od godinu dana i podložan je jednogodišnjem obnavljanju. Odobravanjem kreditne linije poslovne banke eliminišu potrebu da ispituju svaki put kreditnu sposobnost komitenta, kada isti traži kredit. Pre otvaranja kreditne linije komitent je dužan podneti poslovnoj banci zahtev za otvaranje kreditne linije i finansijska dokumenta (plan novcanih sredstava, plan bilansa stanja i uspeha, poslednji finansijski izveštaj o poslovanju i sl.). Na osnovu dobijenih finansijskih dokumenata, poslovna banka izvodi ocenu o stvarnoj potrebi komitenta za kreditnom linijom i njegovom sposobnošcu da otplati kredit pod dogovorenim uslovima.
Kamatna stopa za kreditnu liniju se ugovara na nivou primarne kamatne stope. Svaka promena primarne kamatne stope ima direktnog uticaja na poslupljenje (rast stope) ili pojeftinjenje (pad stope) kreditne linije. Kamata se može naplatiti od strane poslovne banke po dospecu kredita ili unapred (avansno). Ukoliko se kamata placa po dospecu kredita, tada je efektivna (stvarna) kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi. Ukoliko se kamata plpaca unapred, tada je efektivna (stvarna) kamatna stopa veca od ugovorene kamatne stope. Krediti po kojima se placa unapred nazivaju se u teoriji diskontnim kreditima.
Primera radi, preduzece ’’Sever – Holding’’ a.d. Subotica (elektromotorni kompleks) koristio je kreditnu liniju u iznosu od 10.000.000 dinara, na godinu dana kod ’’Zepter’’ banke a.d. Beograd, filijala Subotica, uz kamatnu stopu od 10% na godišnjem nivou. S obzirom da je kamata placena na dan dospeca kredita, preduzece ’’Sever – Holding’’ a.d. je platio poslovnoj banci iznos kamate od 1.000.000 dinara. Efektivna kamatna stopa bila je identicna ugovorenoj kamatnoj stopi.
Medjutim, da je preduzece ’’Sever – Holding’’ a.d. imalo obavezu da plati kamatu unapred svojoj poslovnoj banci, godišnji troškovi kamata ostali bi indenticni kao u prethodnom slucaju (1.000.000 din). Promena bi nastala kod efektivne kamatne stope, iz razloga što bi ista porasla s obzirom da bi predzuece koristilo ne 10.000.000 din, vec samo 9.000.000 din u toku godine. Efektivna kamatna stopa bi iznosila:


1.000.000 din / 9.000.000 din =11.1 %

Dakle, efektivna kamatna stopa je za 1,1 poena viša od ugovorene kamatne stope (11,1% - 10,0% = 1,1%).
Kreditnom linijom poslovna banka odreduje maksimalni iznos kredita, koji komitent može da koristi u bilo kojem trenutku. Tehnicki posmatrano, moguce je da ukupna zaduženost preduzeca bude veca od maksimalnog iznosa odobrenog kredita, medjutim, saldo korišcenog kredita ne bi smeo biti veci od velicine kreditne linije.
Na hipotetickom primeru preduzeca ’’Sever – Holding’’ a.d., kreditna linija u
periodu od 6 meseci izgleda:



KREDITNA LINIJA




Kumulativna zaduženost preduzeca ’’Sever – Holding’’ a.d. iz Subotice, u periodu od šest meseci iznosila je 12.000.000 din, i ako je ugovoreni maksimalni iznos kreditne linije iznosio 10.000.000 din. Medjutim, prosecan saldo kredita nije ni u jednom mesecu dostigao iznos koji je veci od ugovorenog iznosa kreditne linije.
Ugovorom o kreditnoj linije izmedu poslovne banke i komitenta (preduzeca)
treba predvideti odredbe kojih se mora pridržavati komitent dok traje doticni
ugovor. Nejznacajnije odredbe su:
1. zadržavanje postojece poslovne orijentacije preduzeca;
2. držanje kompenzacionog salda gotovine;
3. povremena otplata ukupnog duga;
4. zadržavanje (nemenjanje) menadžerske strukture korisnika kreditne
linije;
5. namensko trošenje sredstava kreditne linije.


Poslovna banka ima pravo da opozove ugovor o kreditnoj liniji ukoliko dode do promena u poslovnoj orijentaciji korisnika kredita, promena u njegovom rukovodecem (menadžment) timu, promena u poslovnoj aktivnosti za cije je finansiranje kreditna linija namenjena.
Da bi se poslovna banka zaštitila od mogucih finansijskih promena kod korisnika kredita, ona u vecini slucajeva uslovljava preduzece da drži kompenzacioni saldo gotovine (novcanih sredstava) na racunu depozita po videnju u utvrdenu procenu od ukupnog iznosa kredita. Prakticna iskustva ukazuju da se kompenzacioni saldo krece od 10 do 20% od iznosa kredita. Cinjenica je da kompenzacioni saldo poskupljuje kreditnu liniju, ali se tako u odredenim slucajevima cini najefikasnijim sredstvom korišcenja, i to u slucajevima nedostatka kratkorocnih izvora finansijskih preduzeca. Primera radi, trgovinsko preduzece ’’Contakt impex’’ iz Subotice sklopilo je ugovor sa poslovnom bankom ’’Continental’’, filijala u Subotici, o korišcenju kreditne linije u iznosu od 1.000.000 din uz kamatnu stopu od 8% na godišnjem nivou i kompenzacioni saldo gotovine od 20% od iznosa kredita. Na osnovu napred navedenih uslova preduzece ’’Contakt impex’’ može efektivno koristiti godišnje samo 800.000 din kredita, jer je razlika od 200.000 din zadržana kao kompenzacioni saldo, kod gotovine na cekovnom racunu. S obzirom da ce se koristiti (biti u funkciji) 800.000 din, preduzece ’’Contakt impex’’ je dužno platiti poslovnoj banci (’’Continental’’ banci) kamatu u iznosu od 80.000 dinara (1.000.000 x 0,08) što ce efektivnu (stvarnu) kamatnu stopu podici sa 8% na 10% (80.000 : 800.000 din) odnosno, za 2 poena više od utvrdene kamatne stope.
Da bi poslovna banka bila sigurna da ce njen komitent odobrenu kreditnu liniju nmamenski koristiti za finansiranje kratkorocnih ili sezonskih potreba, banka zahteva od korisnika kredita da u celini izmiri kredit jednokratno u toku godine. Tada je, saldo kredita kod njenog komitenta jednak nuli u toku odredenog broja dana u poslovnoj godini. Prakticna iskustva su pokazala da je izuzetno korisno za poslovnu banku da zahteva od korisnika kredita da kvartalno analizira saldo kredita i obuzda finansijske ’’strasti’’ komitenta u vezi transformisanja kratkorocnog izvora u dugorocni izvor finansiranja.
Obustavljanje kreditne linije vrši se nakon toga što poslovna banka analizira godišnji izvešta o poslovanju dužnika. Visina odobrene kreditne linije zavisi od procene kredibiliteta dužnika i kreditnih potreba dužnika. Kreditna linija obicno ima tretman sezonskog, odnosno privremenog finansiranja. Banka kreditor može postaviti kao uslov svom komitentu da se u odredenom vremenskom periodu, u toku godine, zadužuje dva meseca, a tek potom može da vrši otplatu kredita.
Ukoliko se odobrena kreditna linija produžava, tada se komitent – dužnik
obaveštava pismeno.


2.2.3. Revolving krediti


Revolving kredit predstavlja garantovanu kreditnu liniju. Poslovna banka potpisivanjem ugovora o revolving kreditu preuzima na sebe obavezu da ce svom komitentu staviti na raspolaganje iznos finansijskih sredstava, bez obzira na trenutni nedostatak novcanih sredstava i njenu nelikvidnost. Prakticna iskustva ukazuju da se revolving krediti, u odredenim slucajevima, odobravaju i na duži period od godinu dana. Revolving (obnavljajuci) kredit predstavlja zakonsku obavezu banke da produži kredit do maksimalnog iznosa. Sve dok je ugovor o revolving kreditu na snazi, poslovna banka je u obavezi da produži kredit kad to od nje traži kreditirano preduzece. Ukupan iznos kredita ne može biti viši od maksimalno odredenog revolving kredita. Za revolving kredit je karakteristicno da se cesto odobrava na rok, na godinu, pa do tri godine. S obzirom da na ovaj nacin kratkorocni kredit prelazi u srednjorocni kredit, obracunava se viša kamatna stopa od 25 do 50% u odnosu na kratkorocni kredit u okviru kreditne linije. Revolving kredit se odobrava preduzecu kada isto nije sigurno kolika ce biti njegova potreba za novcanim sredstvima u buducem periodu. Koristeci sporazum o revolving kreditu, potencijalni korisnik kredita može koristiti kredit kada produ odredene neizvesnosti oko poslovnih aranžmana. Sadržina ugovora o revolving kreditu može biti takva, da se po dospecu kredita preostali deo kreditnih obaveza pretvori u srednjorocni kredit. Revolving kredit obezbeduje lorisniku kredita maksimalnu
finansijsku fleksibilnost.
Ugovor o revolving kreditu, pored redovne kamatne stope predvida i posebnu proviziju ukoliko se kredit ne koristi u celini iznosa garantovanog kredita. Posebna provizija najcešce iznosi od 1 do 5 % i obracunava se na prosecan godišnji saldo neiskorišcenog kredita. Smisao ugovaranja posebne provizije i njenog obracunavanja jeste da se stimuliše komitent (preduzece) da pažljivo planira svoje potrebe za finansijskim sredstvima. Na taj nacin stvara se i mogucnost u poslovnoj banci, da svoj kreditni potencijal rasporedi što je moguce ravnomernije i racionalnije.
Primera radi, preduzece ’’Kvit-podium’’ iz Beograda sklopilo je ugovor o revolving kreditu sa ’’Vojvodanskom bankom’’ a.d. Novi Sad, Glavna filijala Subotica, na iznos od 2.000.000 din, uz godišnju kamatnu stopu od 10% i proviziju na prosecno neiskorišcen saldo kredita od 5%. Ukoliko preduzece ’’Kvit-podium’’ iz Beograda u celini iskoristi raspoloživi kredit, troškovi finansiranja (kamata) iznosice 200.000 din (2.000.000 x 0,10) godišnje. Ukoliko prosecno iskorišcenje kredita od preduzeca ’’Kvit-podium’’ bude 150.000 din, troškovi finansiranja iznosice 150.000 din (1.500.000 x 0,10) + provizija na prosecni neiskorišceni saldo kredita od 25.000 din (500.000 x 0,05). Dakle, troškovi finansiranja revolving kredita opteretice preduzece ’’Kvit-podium’’ iz Beograda za iznos od 175.000 dinara. Na ovaj nacin poslovna banka je stavila komitentu likvidni iznos moguceg revolving kredita, a za svaki neiskorišceni dinar obracunala je posebnu proviziju i u odredenom iznosu nadoknadila svoj napor vezan za permanentno držanje tekuce likvidnosti.
Prakticna iskustva ukazuju da je revolving kredit skuplji izvor od kreditne linije. Revolving kredit je daleko manje rizican izvor finansiranja za preduzece s obzirom da njegovu tekucu raspoloživost garantuje poslovna banka.
Posebno pravo nad sredstvima daje pravo poveriocu da raspolaže sa sredstvima koja se mogu identifikovati pomocu serijskih brojeva ili tekuceg racuna. Kod ovog oblika kreditnog aranžmana poverilac mora imati poverenje u dužnika, što znaci da je dužnik u obavezi da svaku promenu oko sredstava prijavi poveriocu na vreme. Ukoliko dužnik proda takvo sredstvo (koje je pod zalogom) automatski stice obavezu da iz tog novcanog priliva otplati srazmeran deo kratkorocnog kredita sa pripadajucom kamatom. Dužnik ima pravo da umesto polaganja novcanog priliva položi novu zalogu u nekim drugim sredstvima iste vrednosti. U cilju kontrole ponašanja dužnika, poverilac može da izvrši proveru sredstava koja su ugovorena kao zaloga.
Kratkorocni kredit koji se odobrava na bazi skladišnice predstavlja zalihu sirovine ili robe kao kolateralnog obezbedenja poverioca. Za ovu vrstu kredita je karakteristicno da omogucava poveriocu držanje potpune kontrole nad zalogom za odobreni kredit. Izmedu poverioca i dužnika uspostavlja se cvrst pravno- ekonomski odnos tako da dužnik ne može prodati uskladištenu robu bez pismene saglasnosti poverioca. Poverilac može dati pismenu saglasnost dužniku da proda robu (zalihu) ako je ovaj delom ili u celini otplatio kredit.
S obzirom da se skladišnicom obezbeduje sigurnija zaloga, poverilac je spreman odobriti dužniku veci iznos kratkorocnog kredita nego što je to slucaj kod ostalih oblika kratkorocnog obezbedenja.
S obzirom da je interes poverioca da u roku naplati dati kratkorocni kredit, njegovo opredeljenje je na relaciji obezbedenja zaloge sredstava cija se konvertibilnost u gotovinu u najvecoj meri poklapa sa rokom dospeca kredita. U praksi su stoga najviše primenjiva kao kolateralno obezbedenje sledeca obrtna
sredstva: 1. potraživanja od kupaca, 2. zalihe, 3. kratkorocne hartije od vrednosti.
Primera radi, ako su potraživanja od kupaca naplativa za 90 dana, a kratkorocni kredit odobren na vremenski rok od 60 dana, ista se ne mogu prihvatiti kao adekvatan oblik zaloge poveriocu i obrnuto.
Cinjenica je, da poverilac ne odobrava kratkorocni kredit u punom iznosu u vrednosti zaloge. Po pravilu, kratkorocni kredit se odobrava procentualno od vrednosti zaloge i krece se od 30 do 90% i to u zavisnosti od vrste ugovorenog prava raspolaganja ponudenom zalogom dužnika. Iz toga proizilazi da je zaloga skoro dva puta veca od odobrenog kredita.
Što se tice poslovnih banaka, važi pravilo da ce iste pre odobriti neosigurani kratkorocni kredit dobrim dužnicima, nego osigurani kratkorocni kredit lošijim dužnicima.


2.3. UPRAVLJANJE OSTALIM KRATKOROCNIM IZVORIMA FINANSIRANJA


Kratkorocni krediti se mogu odobriti dužniku od strane poverioca i na osnovi zaloge hartija od vrednosti. Te hartije od vrednosti su: akcije, obveznice i avali nekog treceg pravnog ili fizickog lica. Za poverioca su posebno interesantne akcije i obveznice koje glase na donosioca, kao i akcije i obveznice kojima se trguje na organizovanom tržištu kapitala. U takvim slucajevima poslovne banke odobravaju kratkorocne kredite i do 90% od tekuce tržišne vrednosti akcije ili obveznice.
Kratkorocni krediti odobreno na bazi hartija od vrednosti imaju od 2 – 5% vecu kamatnu stopu od primarne kamatne stope. Kratkorocni krediti odobreni dužniku po osnovu avala treceg lica u direktnoj su zavisnosti od boniteta avaliste i moguceg njegovog zaduživanja. Dakle, ukoliko dužnik postane kreditno nesposoban, tada otplatu kredita preuzima njegov avalista.
Prakticna iskustva ukazuju da avalista može biti kupac, dobavljac ili veliki akcionar (po broju i vrednosti akcije) kome je od posebne važnosti opstanak i prosperitet preduzeca dužnika. Cena kredita odobrenog po osnovu avala veca je od 2 – 5% u odnosu na primarnu kamatnu stopu.
Primera radi, gradevinsko preduzece ’’Razvoj-Janic’’ iz Subotice podnelo je kreditni zahtev svojoj poslovnoj banci ’’Hipo Alpe Adria’’ a.d. Beograd, Filijala Subnotica na iznos kratkorocnog kredita od 10.000.000 din, uz kamatnu stopu od 10% na godišnjem nivou i rok povratak kredita za 60 dana. Pretpostavimo, da je preduzece ’’Razvoj-Janic’’ iz Subotice trenutno kreditno nesposobno (zbog nelikvidnosti svojih kupaca i tekucih obaveza prema banci), tada se doticnom preduzecu ne može odobriti kratkorocni kredit bez zaloge dugorocnih hartija od vrednosti, ili avala nekog treceg lica.
S obzirom da su akcija preduzeca’’Razvoj-Janic’’ po vrednosti nedovoljne (iznose 8.000.000 din) za osiguranje kratkorocnog kredita, preduzece se obraca svojim kupcima i pronalazi kupca poslovnog prostora – trgovinsko preduzece ’’Star’’ iz Subotice koje je spremno dati aval i prihvatiti kredit ukoliko ne bude u preduzece ’’Razvo-Janic’’ da izmiri obavezu po dospecu.
Odobravanjem avala od strane preduzeca ’’Star’’ iz Subotice, dužniku
preduzecu ’’Razvoj-Janic’’, poslovna banka odobrava preduzecu ’’Razvoj-Janic” na poslovni-racun kratkorocni kredit. Vršeci procenu buducih poslovnih aktivnosti preduzeca ’’Razvoj-Janic’’, poslovna banka se opredeljuje da odobri maksimalno moguci kredit u iznosu od 9.000.000 din. Kamatna stopa na tako osiguran kredit veca je za 5% iznad primarne kamatne stope (iznosi 10%) i iznosi 15% na godišnjem nivou.
Bez obzira što je kamatna stop uvecana, i bez obzira što je stvorena obaveza prema preduzecu ’’Star’’, da se proda poslovni prostor (po povoljnim uslovima), preduzece ’’Razvoj-Janic’’, dobijanjem kratkorocnog kredita isti izuzetno upošljava putem nabavke repromaterijala pre poskupljenja i ostvaruje u celini posmatrano pozitivan finansijski efekat – profit. Dakle, dobrim poslovnim odnosima sa preduzecem ’’Star’’ preduzece ’’Razvoj-Janic’’ uspešno rešava svoju finansijsku likvidnost, istovremeno stvara mogucnost da preduzece ’’Star’’ dode do povoljnog poslovnog prostora, a ’’Hipo Alpe Adria’’ u Subotici da naplati kamate u vecem iznosu nego što je primarna kamatna stopa.
Ukoliko bi preduzece ’’Razvoj-Janic’’ bilo u nemogucnosti da za 60 dana izmiri svoje dospele obaveze prema poslovnoj banci, tada bi poslovna banka dospele obaveze u roku naplatila od preduzeca ’’Star’’ iz Subotice.


2.4. KOMERCIJALNI PAPIRI


Komercijalni papiri predstavljaju kratkorocne hartije od vrednosti, kao što su neosigurane menice koje emituju preduzeca sa visokim kreditnim bonitetom. Pored toga njih emituju najcešce velika preduzeca sa visokom finansijskom sngom. Emitovane menice ulaze u platni promet i dospevaju na naplatu nakon nekoliko dana, a najduže do devet meseci. Menice mogu kupovati druga preduzeca, poslovne banke, kompanije za osiguranje, sa ciljem da plasiraju svoja privremeno ’’slobodna’’ finansijska sredstva u hartije od vrednosti radi ostvarivanja što vecih prinosa. Za komercijalne papire se može reci da spadaju u hartije od vrednosti visokog rejtinga, jer ih izdaju preduzeca koja imaju finansijsku snagu. Komercijalni papiri se prodaju uz diskont (popust) koji umanjuje njihovu nominalnu vrednost. Rizik kupovine komercijalnog papira zavisi od preduzeca koje ih emituje, odnosno prodaje. Stoga se troškovi finansiranja ne mogu standardizovati, vec su fluktirajuci (promenljivi) od slucaja da slucaja.
Karakteristike komercijalnih papira jesu, da su njihove prinosne stope po pravilu niže od primarne kamatne stope (koja se obracunava na kratkorocne kredite). Upravo iz tih razloga preduzeca koje emituju komercijalne papire može da pribavi kratkorocne izvore finansiranja po nižoj ceni nego što bi bila cena zaduživanja kod poslovnih banaka. Prinos od prodaje komercijalnih papira zaracunava se i placa u procentu od njihove nominalne vrednosti do dana njihovog dospeca, bez obzira da li su pribavljena finansijska sredstva potrebna ili nisu potrebna preduzecu. Kamata na kratkorocne kredite (koje odobrava poslovna banka) placa se na ostatak duga, te tako bankarski kredit manje opterecuje dužnika nego što to vremenski posmatrano cini komercijalni papir. Razlog zašto komercijalni papiri nisu dominantan izvor finansiranja leži u cinjenici da preduzeca (potencijalni njihovi kupci) cesto kalkulišu sa uveravanjem kako treba da razviju konkretan poslovni odnos (dugorocno posmatrano) sa svojom poslovnom bankom.
Primera radi, preduzece proizvodac veštackog dubriva treba da emituje komercijalne papire u nominalnoj vrednosti od 1 milion dinara, sa rokom dospeca od 90 dana i da iste proda poslovnoj banci u vrednosti od 980.000 din. Po isteku 90 dana (roka njihovog dospeca) donosilac komercijalnih papira naplacuje njihovu nominalnu vrednost u iznosu od 1 milion dinara. Trošak finansiranja komercijalnog papira predstavlja razliku izmedu nominalne vrednosti i njihove prodate vrednosti (1.000.000 – 980.000 = 20.000 din) To znaci, da troškovi finansiranja preduzeca iz doticnog izvora iznose 8,16% na godišnjem nivou (20.000 : 980.000) x (360 : 90 dana).
Dakle, komercijalni papiri cesto mogu zameniti žiralni novac kod preduzeca i mogu biti u funkciji placanja obaveza doticnog preduzeca, pod uslovom da su isti prihvaceni od strane partnera u poslovnom odnosu, da su legalno emitovani i legalno prodavani na finansijskom tržištu.


2.5. POTRAŽIVANJA OD KUPACA KAO KOLATERALNO OBEZBEÐENJE


Potraživanja od kupaca se mogu založiti prodati radi obezbedenja kratkorocnih izvora finansiranja preduzeca. Kod zaloge potraživanja od kupca, poverilac ima pravo odobriti (selekriati) potraživanja i zahtevati da ista predstavljaju zalogu za odobreni kratkorocni kredit. U takvim slucajevima poverioci izostavljaju potraživanja cije su mogucnosti naplate neizvesne. S obzirom da poverila sam vrši proveru boniteta buduceg dužnika, on u zavisnosti od boniteta odreduje i iznos kredita (od 70 do 90% od realne vrednosti založenog potraživanja).
U praksi postoje slucajevi, u kojima buduci dužnik raspolaže vecim brojem racuna kupaca sa relativno malim prosecnim iznosom novcanih sredstava. U takvim slucajevima poverilac se ne opredeljuje na selekciju potraživanja jer bi ista bila i suviše skupa uz postojanje mogucnosti pogrešnog izbora potraživanja. Umesto toga, poverilac se opredeljuje da od buduceg dužnika preuzme sva potrživanja od kupaca sa pravom opšteg raspolaganja nad istima. Prakticna iskustva ukazuju da uz takav oblik zaloge poverilac odobrava buducem dužniku manje iznose kratkorocnog kredita. Visina odobrenog kredita krece se do 50% u odnosu na knjigovodstvenu vrednost ukupnih potraživanja.
Ako se preduzece obrati sa kreditnim zahtevom poslovnoj banci da joj odobri kratkorocni kredit nudeci pri tom potraživanja od kupca kao zalogu, banka je u obavezi da utvrdi da li pojedinacni iznosi na racunima kupaca založno pokrivaju iznos traženog kratkorocnog kredita. Banka je takode dužna da proveri kreditni bonitet (pomocu kreditnih standarda) svakog kupca. Kod provere boniteta kupaca, prvo se proverava prosecan period naplate potraživanja u odnosu na kreditne uslove koji se nude kupcima. Ako se preduzece obrati poslovnoh banci za kratkorocni kredit u fiksnom iznosu, tada ce poslovna banka izvršiti selekciju potraživanja od kupaca i odobriti ono potraživanje koje može poslužiti kao najbolja zaloga za traženi fiksni iznos kredita.
Primera radi, preduzece ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice, podnosi kreditni zahtev
poslovnoj banci (‘‘Pro credit’’ banci) da odobri kratkorocni kredit na rok od 60 dana
u iznosu od 200.000 din, sa kamatom od 15% na godišnjem nivou. Kao zalogu
nudi 9 racuna od svojih kupaca u iznosu od 220.000 dinara.
Potraživanja od kupaca imaju sledece karakteristike:

POTRAŽIVANJA OD KUPACA


Ukoliko je doticno preduzece ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice odobrilo kreditne uslove svojim kupcima od 2% kasa-skonto, naplativost za 10 dana, sa konacnim dospecem obaveze neto 30 dana od dana fakturisanja, poslovna banka izuzima iz kolateralnog obezbedenja potraživanje kupca pod rednim brojem II (cija je prosecna naplata 60 dana) zatim, rednim brojem III, rednim brojem V, i rednim brojem IX. Ostala potraživanja od kupaca su interesantna za poslovnu banku i iznose 180.000 din. S obzirom da kupci preduzeca ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice mogu izvršiti povrat dela prodate robe (zbog reklamacije) ostvariti kasa-skonto (zbog gotovinskog popusta), poslovna banka je u obavezi da napravi valjanu procenu ocekivanog smanjenja novcanog priliva od naplate potraživanja od kupca.
Poslovna banka ce tu procenu izvršiti na osnovu iskustva iz ranijeg perioda poslovanja sa preduzecem ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice. Procena se vrši u fiksnom procentu i to u vrednosti selektirane kolateralne zaloge. Ako pretpostavimo da iskustvena procena iznosi 3% to znaco da ce se kolateralna zaloga izvršiti ne na 180.000 dinara nego na 174.600 dinara (180.000 x 3% = 5400 din). S obzirom da poslovna banka može odobriti kratkorocni kredit u procenu od 50 do 90% od kolateralne zaloge, opredeljenje je ‘‘Pro credit’’ banke iz Subotice da taj procenat iznosi 86%. To znaci da ce poslovna banka preduzecu ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice odobriti kratkorocni kredit u iznosu od 150.156 dinara (174.600 x 86%).
Tok naplate potraživanja od kupaca preduzeca ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice, poslovna banka može regulisati tako da se njegovi kupci ne obaveštavaju o kolateralnoj zalozi, te da se naplata potraživanja i dalje vrši ko doticnog preduzeca uz njegovu obavezu da istu o naplati prenese na racun svoje poslovne banke. Poslovna banka se može dogovoriti sa preduzecem ’’Star’’ do.o.o iz Subotice da se njegovi kupci obaveste o kolateralnoj zalozi, što podrazumeva da kupci svoje uplate na ime izmirenja obaveza prema dobavljacu, vrše direktno na racun poslovne banke.
Ugovorena kamata izmedu preduzeca ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice i poslovne banke ’’Pro credit’’ veca po iznosu od primarne kamate i to za 3% (12% + 3% = 15%). Kamata se ne naplacuje fiksno na iznos odobrenog kratkorocnog kredita do roka njegovog dospeca, vec na deo umanjene glavnice onako kako se založeno potraživanje smanjuje otplatom kredita. Dakle, preduzece ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice ce svojoj poslovnoj banci platiti u masi manju kamatu nego pto bi to bio slucaj da nije osiguran kratkorocni kredit. Pored kamate poslovna banka ce naplatiti od doticnog preduzeca bankarsku proviziju (naknadu) u procentu od 1% i to od iznosa odobrenog kredita.


2.6. ZALIHE KAO KOLATERALNO OBEZBEÐENJE


Zalihe kao instrument obezbedenja u uslovima kratkorocnog finansiranja preduzeca široko su primenljive u praksi. Njihova atraktivnost pociva u cinjenici, da im je tržišna vrednost veoma cesto veca od knjigovodstvene vrednosti. S obzirom da se zalihe procenjuju po knjigovodstvenoj vrednosti, one predstavljaju atraktivan oblik kolateralne zaloge. Naime, njihovom prodajom se u celini mogu izmiriti sve obaveze dužnika nastale po kratkorocnom kreditu. Treba istaci, da nisu sve zalihe podjednako prihvatljive kao instrument osiguranja kredita. Razlika izmedu zaliha prisutna je zbog njihovih fizickih karakteristika i njihove potencijalne realizacije.
Preduzece koje uzima kratkorocni kredit ponudi ce kreditoru (poslovnoj banci) sve vrste zaliha, dok se kreditor (poslovna banka) opredeljuje za one zalihe koje su najbrže naplative, a to su zalihe gotovih proizvoda i robe. Poslovna banka kao kreditor izbegavace zalihe lako pokvarljive robe i zalihe sa posebnim uslovima uskladišcenja. Za kreditora su interesantne zalihe kao instrument osiguranja kredita, koje ne izazivaju velike troškove, odnosno koje se mogu relativno brzo pretvoriti iz robnog u novcani oblik. Pravo poverioca na raspolaganje zalihama može biti po pojedinacnim ili ukupnim zalihama.
Pojedinacne zalihe kao kolateralna zaliha sastoje se od skupocenih predmeta koji ostaju na raspolaganju preduzecu radi obavljanja njihove redovne poslovne aktivnosti (to mogu biti npr. dijhamantsku noževi za brušenje kamena ili secenje gvožda i sl.). U praksi ove zalihe kupuje preduzece dužnik, lageruje u skladište, a poverilac (poslovna banka) vrši njihovo placanje dobavljacu i svojim dužnikom (kupcem zaliha) potpisuje ugovor o kreditu i osiguranju kredita.
Neophodno je pojedinacno evidentirati založene primerke zaliha sa njihovim opisom i serijskim brojevima. Preduzece – dužnik, može pre povrata kratkorocnog kredita takve zalihe prodati uz obavezu da poslovnoj banci otplati dug i kamatu srazmerno vrednosti prodatih zaliha. Za iznos otplate duga skida se od strane poverioca (poslovne banke) pravo raspolaganja sa doticnim zalihama.
Ukoliko poverilac preuzme pravo raspolaganja sa ukupnim zalihama tada preduzece kupac poseduje relativno stabilan nivo zaliha, ciji pojedinacni primerci nemaju visoke cene. S obzirom da su ogranicene realne mogucnosti provere svih zaliha od strane poverioca (davaoca kredita) visina kratkorocnog kredita se odobrava do 50% od knjigovodstvene vrednosti prosecnih godišnjih zaliha. Kamata kao cena kapitala na takve kratkorocne kredite krece se od 1-5% iznad primarne kamatne stope.
Kratkorocni kredit na osnovu potvrde o uskladištenju zaliha (skladišnice) pružaju poveriocu (poslovnoj banci) maksimalnu sigurnost u vezi obezbedenja povrata kreditnih sredstava. Poverilac je dužan selektirati zalihe, izdvojiti zalihe i iste poveriti na cuvanje javnom skladištu u mestu ili van mesta dužnika. Izdvojene zalihe mogu se skladištiti i u posebnom magacinu dužnika, pri cemu su zalihe pod kontrolom (kljucem) poverioca. Obaveza skladištara jeste, da ne dozvoli otudivanje zaliha koje su predmet kolateralne zaloge, odnosno koje su zapisane u skladišnici i to bez pismene saglasnosti poverioca. Na takve zalihe poverilac može odobriti dužniku kratkorocni kredit do 90% od knjigovodstvene vrednosti zaliha evidentiranih u skladišnici. Po otplati dela kredita poverilac je dužan da izuzme svoje pravo na raspolaganje jednim delom zaliha i omoguci dužniku da te zalihe otudi ili koristi u svoje redovne poslovne aktivnosti. Karakteristika takvih zaliha jeste da su prenosive.
U praksi se poslovne banke cesto služe sa navedenom klauzulom i uskladištene zalihe prodaju trecem licu, tako da to lice postaje novi poverilac u odnosu na kreditnog dužnika. Na taj nacin poslovne banke veoma cesto održavaju svoju tekucu i perspektivnu likvidnost. Visina kamatne stope se krece od 3-5% iznad primarne kamatne stope. Obaveza dužnika jeste, da izmiri troškove uskladištenja zaliha, koje se krecu od 1-3% od iznosa osiguranog kredita. Obaveza dužnika jeste, da plati premiju osiguranja kako bi se obezbedila naknada u slucaju oštecenja ili uništenja zaliha.
Tipican primer ovakvog oblika kolateralne zaloge jeste odobravanje kratkorocnog kredita preduzecu ’’Buducnost’’ a.d. iz Subotice od strane ’’Meridian bank’’ a.d. Novi Sad, filijala Subotica, u iznosu od 200.000 din, uz godišnju kamatnu stopu od 12%, i rok dospeca kredita na naplatu od 90 dana. Preduzece ’’Buducnost’’ a.d. (fabrika nameštaja) pre povlacenja kratkorocnog kredita izdaje potvrdu (skladišnicu) poslovnoj banci (’’Meridian bank’’ u Subotici) o stavljanju na raspolaganje gotovih proizvoda (radnih stolova i stolica) ukoliko doticno preduzece na vreme ne izmiri svoj dug prema banci. Poslovna banka vrši izbor ponudene zalihe i opredeljuje se za tri vrste radnih stolova i stolica: ’’A’’, ’’B’’, ’’C’’. S obzirom da poslovna banka ne poseduje adekvatan skladišni prostor, opredeljuje se, da zalogu robe iznese u poseban skladišni prostor (odvojen od druge robe) koji je stavljen pod njenu kontrolu sistemom kljuca. Istovremeno pravnu aktivnost upisa zaloge poslovna banka sprovodi u Opštinskom sudu u Subotici.
Nakon ovakvog obezbedivanja poslovna banka odobrava preduzecu ’’Buducnost’’ a.d. Subotica iznos kredita u procentu od 90%, što konkretno iznosi 180.000 dinara. Po isteku 30-og dana od odobravanja kratkorocnog kredita, preduzece ’’Buducnost’’ a.d. Subotica otplacuje ’’Meridian banci’’ u Subotici 50.000 din kredita, da bi poslovna banka za taj iznos oslobodila preduzece od svog prava na raspolaganje sa delom proizvoda koji se nalazi u zalozi.
Po isteku 90-og dana (preiod dospeca kredita), preduzece ’’Buducnost’’ a.d. Subotica vrši povrat preostalog kratkorocnog kredita poslovnoj banci i stice uslov brisanja zaloge iz sudskih akata. Ako se preduzece ’’Buducnost’’ a.d. odluci da zalogu proda po povoljnoj ceni pre vremena dospeca kredita, tada ono o istoj traži saglasnost poverioca, koji donosi uslovnu odluku nakon uverenja da je na tržištu postignuta povoljna cena i da se iz naplacenog potraživanja može izmiriti celokupni dug i pripadajuca kamata na doticni dug. Viškom slobodnih novcanih sredstava (po povratu duga i isplati kamate) preduzece ’’Buducnost’’ a.d. Subotica samostalno raspolaže.
Ukoliko preduzece ’’Buducnost’’ a.d. Subotica ne može izmiriti dug prema poslovnoj banci u momentu njegovog dospeca, tada se od strane ’’Meridian banke’’ pristupa javnoj licitaciji, odnosno prodaji gotovih proizvoda koji su pod zalogom (cesto po nižoj ceni) radi namirivanja potraživanja poverioca. Preduzece ’’Buducnost’’ a.d. u toku korišcenja kratkorocnog kredita ima obavezu da redovno izmiruje kamatu poslovnoj banci u iznosu od 15% (12% primarna kamatna stopa + 3% uvecana kamatna stopa) na godišnjem nivou, da snosi troškove uskladišcenja zaliha gotove vode od 2% i troškove premije osiguranja u iznosu od 1%, što ukupno iznosi 18% (12% + 3% + 2% + 1%).


2.7. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM


Dobavljackim kreditom kupac koristi obavezu prema dobavljacu kao kratkorocni izvor finasiranja. Ovaj kredit se može nazvati I trgovackim ili komercijalnim kreditom, pošto on podrazumeva uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredenom roku.
Kreditne uslove odreduje dobavljac. Uslovi placanja razlikuju se s obzirom da li se radi o ponudenim kasa-skontom ili ne. Kasa-skonto predstavlja popust koji prodavac daje kupcu u slucaju placanja odmah pri preuzimanju robe ili pre ugovorenog roka placanja. Kada dobavljac kupcu ne odobrava kasa-skonto kupac ima interesa da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog perioda.
Kada dobavljac nudi kasa skonto za prevremeno placanje tada kupac može da bira da iskoristi kasa-skonto placanjem u diskontnom roku ili da plati poslednjeg dana. Tada kupac snosi trošak finasiranja ovim kreditom jer je u pitanju oportuitetni trošak koji je nastao zbog toga što kupac nije iskoristio mogucnost placanja manje cene za kupljenu robu.

ZAKLJUCAK


Teorijska i prakticna iskustva ukazuju da je moguce definisati rešenje likvidnosti koje nece ugroziti rentabilnost preduzeca, uz uslov da se radi o stabilnim partnerima (preduzecu i banci) koje ce se medusobno finansijski ispomagati. Dakle, uslov je da preduzece vodi zdravu finansijsku politiku, da ima dobru finansijsku situaciju i finansijski posmatrano stabilnu poslovnu banku.
U uslovima kada je priliv manji od odliva novcanih sredstava, razlika bi se pokrivala iz finansijskih sredstava poslovne banke. U uslovima kada je priliv veci od odliva novcanih sredstava, razliku bi preduzece uplacivalo na racun kod poslovne banke. Za ekonomiju zaliha se cesto kaže da je direktno zavisna od poslovnih poteza koje povlaci menadžment preduzeca. Svako ubrzanje obrta zaliha direktno utice na smanjenje ciklusa gotovine i smanjenje troškova preduzeca. Kratkorocni izvori finansiranja neophodni su za pribavljanje obrtnih sredstava u vidu gotovine, kratkorocnih hartija od vrednosti, potraživanja od kupaca i zaliha u svim njihovim pojavnim oblicima. U toku redovnog poslovanja najveci deo nastaje spontano.


LITERATURA


1. dr Vunjak, Nenad, Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet,
Subotica, 2005.
2. dr Krasulja, Dragan; dr Ivaniševic, Milorad, Poslovne Finansije,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
3. dr Vunjak, Nenad, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Subotica,
1991.
4. dr Pušara, Kostadin, Poslovne finansije, VPŠ, Novi Sad, 2000.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD