COUNTRY RISK
Finansijski rizik
Finansijski rizik predstavlja ostvarenja bruto finansijskog
rezultata(razlika izmedju poslovnog rezultata i rashoda finansiranja)
kao bruto prinosa na sopstveni kapital.
Vrste finansijskih rizika
Regulisanje rizika, kao krajnji cilj celog procesa proučavanja
rizika, nužno zahteva poznavanje faktora koji opredeljuju visinu i prirodu
rizika sa kojim se u poslovanju sreću finansijske organizacije.
Prema tzv. tradicionalnoj klasifikaciji postoji pet osnovnih
vrsta rizika, i to:
—kreditni rizik – rizik da partner
u finansijskoj transakciji neće ispuniti svoju ugovorom preuzetu finansijsku
obavezu,
—cenovni rizik – rizik da će
se smanjiti tržišna cena finansijskih instrumenata zbog promene kamatne
stope ili promene deviznog kursa,
—tržišni rizik likvidnosti –
rizik da finansijska organizacija izvrši plaćanje pre nego što suprotna
strana izvrši svoju obavezu, i
—rizik zemlje – rizik da će doći do neispunjenja
obaveza dužnika usled političkih i društvenih događaja u njihovim
zemljama. O ovoj vrsti rizika bice vise reci u daljem tekstu.
RIZIK ZEMLJE
Rizik zemlje predstavlja migućnost da dužnik ne može izmiriti
svoju obavezu prema inostranom kreditoru zbog političkih, socijalnih,
pravnih i ekonomskih poremećaja koji se dešavaju u njegovoj zemlji.
Drugacije receno, rizik zemlje za strana ulaganja ili
country risk predstavlja rizik ulaganja stranog kapitala u određenu
zemlju.
Izazvan je političkim (neizvesnost vraćanja zajma) ili ekonomskim (nesposobnost
vraćanja zajma) događajima u određenoj zemlji.
Izrazava se verovatnoćom da zemlja dužnik ili dužnik iz
neke zemlje ne može ili nije voljan da izmiri svoje obaveze zbog postojanja
razloga koji nisu uključeni u okviru uobičajenog kreditnog rizika.
Osnovne determinante koje izazivaju i utiču na nivo rizika zemlje su:
Političke - značajne političke promene
u okviru neke zemlje, zbog kojih je određeni dužnik sprečen da uredno
izvršava svoje obaveze (promene vlade i vladine politike, politički
neredi, ratovi, i sl.).
Ekonomske - razlozi nastajanja rizika
zemlje nastaju u uslovima izrazito nepovoljnih privrednih kretanja u
okviru neke zemlje (veliki deficit platnog bilansa), zbog kojih je dovedeno
u pitanje ili sasvim onemogućeno servisiranje spoljnih dugova.
80-tih godina banke i drugi investitori nisu bili u stanju
da limite vezane za kreditiranje zemalja postave na adekvatan način,
već su ih postavljali na previsokom ili na preniskom nivou.
Posledice postavljanja neadekvatnih limita vezani za kreditiranje zemalja
ogledaju se u sledećem:
Ukoliko su limiti previsoki banke mogu pretrpeti teške
gubitke, što ne samo da izaziva trajnu štetu njenoj reputaciji, nego
može ugroziti nastavak njenog daljeg poslovanja.
Ukoliko su limiti preniski, šanse za profitabilno poslovanje su izgubljene,
veze sa korespondentima su, zbog odbijanja odobrenja kredita, narušene,
prihodi iz poslovanja sa korespondentnim bankama se značajno smanjuju,
nagrade za pojedine zaposlene se smanjuju zbog niske profitabilnosti.
Analiza country risk-a uglavnom se sastoji od procene političkih i ekonomskih
faktora zemlje korisnika kredita koji mogu da ometaju redovno izmirenje
glavnice i kamate.
Country risk treba tretirati kao poseban rizik, različit
od kreditnog rizika individualnih korisnika kredita, zbog toga što korisnici
kredita nemaju ni kakvu kontrolu nad ovim faktorima.
Osnovni oblici ispoljavanja rizika zemlje su:
Rizik neplaćanja - obuhvata slučajeve
u kojima zbog političkih i ekonomskih razloga dužnik nije u mogudnosti
da uredno izvršava svoje obaveze (domaća finansijska organizacija nije
u mogućnosti da naplati svoja potraživanja od dužnika iz neke zemlje),
što znači da dužnik nije solventan;
Rizik transfera - predstavija verovatnoću
da solventan dužnik iz neke zemlje nije u mogućnosti da dug otplati
u ugovorenoj valuti usled određenih poremećaja u njegovoj zemlji;
Rizik garancija - rizik koji je karakterističan
za finansijske organizacije koje izdaju garancije dužnicima iz inostranstva
za plaćanje u trećoj zemlji. Gubitak nastao usled aktiviranja garancije
za dužnika iz zemlje iz koje dugovi ne mogu biti normalno servisirani
za finansijsku organizaciju isti je kao nenaplativo potraživanje.
NAJZNAČAJNIJE INSTITUCIJE ZA PROCENU RIZIKA ZEMLJE
Metodologija "EUROMONEY-a"
Prema metodologiji časopisa Euromoney su dva faktora i
to politicki i ekonomski.
U procenu političkog rizika uključeni su:
nacionalno jedinstvo (npr. da li je u zemlji bilo
revolucija, da li se na zemlju vrši inostrani politički pritisak itd.),
kvalitet vlade (da li je vlada stabilna a sudovi
pouzdani itd.),
nivo socijalnog nezadovoljstva (nivo zaposlenosti,
kriminala itd.).
U procenu ekonomskog rizika uključeni su:
ekonomski razvoj,
stanje međunarodnih ekonomskih odnosa zemlje,
zaduženost.
Sistem ocenjivanja Euromoney-a je po principu bodovanja
svake zemlje od 0 do 100 poena.
Zemlje sa 100 poena spadaju u najbolje a one sa 0 poena u najgore.
Sve zemlje su svrstane u četiri grupe (A,B,C i D) po indeksu
predviđenog političkog rasta za petogodišnji period i to izgleda ovako:
A = 80-100 poena
B = 60-80 poena
C = 40-60 poena
D = 0-40 poena
Indeks se donosi u zavisnosti od:
režima koji će postojati u zemlji u narednom petogodišnjem
periodu,(ocenjuje se verovatnoća tri najverovatnija sleda događaja),
uticaja svakog od ova tri sleda događaja na:
političke nemire,
restrikcije za poslovno-tehničku saradnju,
restrikcije u spoljnoj trgovini,
ekonomsku politiku.
Metodologija „BERI-INDEKSA"
Kao najkvalitetnija metodologija se navodi metodologija
BERI-INDEKSA.
On u svoju strukturu uključuje sledeće elemente :
političke,
privredno-poslovne,
finansijske i
elemente nacionalizma.
Kod BERI-INDEKSA je zastupljen sistem bodovanja svake zemlje a maksimalan
broj bodova iznosi 100 bodova.
Za svaku od ove četiri grupe elemenata propisan je maksimalan
broj bodova koji iznosi 25 bodova tako da bodovi svake grupe elemenata
objedinjeni čine maksimum od 100 bodova.
Na osnovu broja bodova koji postigne određena zemlja određuje se visina
rizika za inostrana ulaganja u tu zemlju.
METODOLOGIJE "MOODY's" I "STANDARD & POOR's"
Najstarija i najpoznatija rejting organizacija je Moody's
koja je osnovana 1909. godine iz potrebe da se zaštite učesnici na finansijskom
tržištu, pružanjem informacija investitorima, o kvalitetu izdatih hartija
od vrednosti.
Moody's raspolaže vremenskim serijama o pojedinim firmama u veoma dugom
vremenskom intervalu, što pruža dodatnu sigurnost pri predviđanju budućih
kretanja u poslovanju.
S&P'sobezbeđuju kratkoročne i dugoročne rejtinge,
kao i kvalitativnipogled na domaće i strane valutne rezerve države.
Obezbeđeni su rejtinzi izsledećih oblasti:
dugoročna zaduženja,
komercijalni papiri,
sertifikati depozita,
tržišni novčani fondovi,
fondovi obveznica,
platežna moć osiguravajućih kompanija.
Utvrđivanje kreditnog rizika uključuje:
politički rizik (želja vlade da ispuni
svoje dužničke obaveze) i ekonomski rizik (mogućnost vlade da ispuni
svoje duž-
ničke obaveze).
Kvalitativne ocene se daju i to od C koje su najniže do
AAA koje su najviše.
Ovako se procenjuje potencijalni trend dugoročnog kreditnog rejtinga
pri čemu se uzimaju u obzir bilo kakve ekonomske promene i promene u
osnovnim uslovima poslovanja.
Moody obezbeđuje analizu kreditnih rizika za više od sto
zemalja i to za sve one koji učestvuju u svetskom tržištu kapitala.
Za svaku je obezbeđeno više vrsta rejtinga kako bi se
obuhvatile sve divergencije rizika, uključujući i rejtinge zemalja i
to i za kratkoročne i za dugoročne obveznice stranih valuta.
Upostavljanju rizika zemlje analitičari Moody'-ja procenjuju
i političke i ekonomske varijable.
INSTITUTIONAL INVESTOR
"Institutional Investor" je američki časopis
koji se bavi kreditnim rejtingom.
Taj časopis objavljuje izveštaje koji se baziraju na procenama vodećih
internacionalnih bankara.
Svakih šest meseci, bankari iz celog sveta, ocenjuju preko
135 zemalja po sistemu od 0 do 100.
Ocena 0 predstavlja minimum kreditne sposobno-
sti a ocena 100 maksimum kreditne sposobnosti.
ICRG - INTERNATIONAL COUNTRY RISK GUIDE
Počev od januara 1984. godine ICRG izdaje ekonomske, finansijske, političke
i kompozitne rejtinge rizika za devedeset zemalja i to na mesečnom nivou.
Svako izdanje ICRG-a obuhvata:
objašnjenje ICRG-ovog visoko cenjenog sistema za ocenjivanje,
regionalne delove sa analizom događaja u svakoj zemlji
i mogućnost ataka na poslovanje i investicije organizacija,
50 strana priznatih (od strane "BarronV'-a, "The
Economist"-a, The Wall
Street Journal"-a...) statistika rizika koje upućuju na to gde
postoje povoljne šanse za poslovanje a gde leže eventualni promašaji.
METODOLOGIJA "BUSINESS INTERNATIONAL-a"
Business International vrši rangiran je oko 70 zemalja.
Izveštaje izdaje u posebnom biltenu kome je naziv "country Assessment
Service".
Za "country AssessmentService" je od važnosti 56 faktora na
osnovu kojih se dobijaju informacije bitne za poslovanje određenih korporacija
koje se nalaze u razvijenim zemljama.
ONDD (THE BELGIAN EXPORT CREDIT AGENCY)
ONDD je osnovan 1921. godine i bio je druga agencija za
osiguranje kredita u svetu.
ONDD je autonomno javno telo čija misija je da unapređuje internacionalne
ekonomske odnose putem pokrivanja rizika vezanih za izvoz robe i usluga,
uvoz, direktne investiciju inostranstvu i kratkoročne, srednjoročne
i dugoročne kredite.
RIZIK ULAGANJA U SRBIJU
Na svim rang listama naša zemlja se nalazi među poslednjim
pozicijama što je veoma nepovoljno i ukazuje na to da su rizici ulaganja
u našu zemlju veoma visoki.
Jedna od vodećih svetskih kompanija za procenu rizika
je Džardin Lojd Tompson. Njen glavni ekonomista Majkl Lenard je u avgustu
2006-e boravio u Beogradu.
Tokom posete sastao se sa više od dvadeset vladinih službenika
i predstavnika najvećih domaćih i stranih kompanija iz oblasti procene
rizika, osiguranja i reosiguranja.
Džardin Lojd Tompson je procenio da se smanjio rizik za
ulaganje u Srbiju, na osnovu reformi koje su poboljšale investicionu
klimu u Srbiji.
Ipak, ta strana kompanija je upozorila da bi glavni faktor
za moguće povećanje rizika za ulaganje u Srbiju u naredne dve godine
moglo biti rešenje pregovora oko statusa Kosova, politika stranih investicija
i sposobnost Narodne banke Srbije da održi rast deviznih rezervi.
Rizik za strane investitore u Srbiji, prema proceni te
kompanije, smanjen na srednji nivo, u oblasti pravne sigurnosti, propisa
i dozvola, ispunjenja ugovornih obaveza, socijalnih nemira i kreditnog
rizika.
Ovakva odluka znači da će cena koju investitori plaćaju
osiguravajućem društvu kako bi osigurali svoje investicije u Srbiji
ubuduće biti niža, što će automatski učiniti investiciju jeftinijom.
Džardin Lojd Tompson procenjuje da se smanjio rizik za
ulaganje u Srbiju i zbog, rasta stranih direktnih investicija i deviznih
rezervi Srbije, a značajan faktor bila je i brza normalizacija odnosa
sa susedima i mirno razdruživanje sa Crnom Gorom.
Srbija je sada zemlja sa srednjim nivoom rizika za strane
investitore, kaže stručnjak za procenu rizika.
Medjutim, rizik ulaganja u Srbiju je i dalje ogroman.
Agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga (Standard and
Poors) iz Londona potvrdila je krajem aprila 2007. godine da je kreditni
rejting Republike Srbije „BB-" za dugoročne i „B" za kratkoročne
obaveze.
Rejting BB- spada u kategoriju ispod investicionog statusa, što znači
upozorenje investitorima na visok rizik ulaganjau Srbiju.
U poredenju sa zemljama regiona, rejting Srbije slabiji je od Hrvatske
(ocena BBB) i od Makedonije (BB plus).
Prošlo je dosta godina od demokratskih promena, a mi i
dalje molimo za pomoć iz inostranstva.
Prema svim pokazateljima ekonomska situacija u Srbiji
nije dobra, a kako tvrde privrednici situacija se komplikuje. Problem
je u tome što nema posla, proizvodnja nije pokrenuta, a ne može se živeti
samo od trgovine ili "buvlje pijace".
Ozbiljniju proizvodnju mogu da pokrenu samo mala i srednja
preduzeća, ali njima fali poslovni kiseonik, odnosno krediti. To je
začarani krug iz kojeg se ne može izaći, jer su za dobijanje kapitala
neophodni odgovarajući uslovi.
Mi čitamo u štampi da dolaze razne kompanije, koje učestvuju
u privatizaciji, investiraju u našu privredu, ali to su samo posebni
slučajevi, a ne opšti pokret ili veliki talas koji bi povukao sve lađe
i čamce na gore.
Treba da dodje do ozbiljne analize o tome šta je pogrešno
učinjeno, i da se naglasak stavi ne na politiku, nego na proizvodnju.
Političari treba da pronađu način da se Srbija obogati, a bogata Srbija
ne može bez bogatih Srba.
Postoje samo dva načina da se stvori bogatstvo, a to je
da se zaradi teškom mukom, ili da se ukrade od onoga koji je teško zaradio.
U Srbiji je ova prva definicija popustila pred drugom.
Ipak, srpska dijaspora bi mogla da bude ogroman pokretač
privrednog oporavka Srbije.
Saradnja sa dijasporom
Srbija ne može dalje bez saradnje sa dijasporom. To su sve napredne
zemlje uradile i od toga imale velike koristi. Primera radi, trećinu
Atine izgradili su Grci iz inostranstva.
Zamislite situaciju u kojoj bi u Beograd došlo samo hiljadu
Srba iz inostranstva i ovde potrošilo, na primer, sto hiljada dolara
za apartmane. Iznos od milijardu dolara nije nikakva cifra, a naši političari
idu u Brisel da bi na kolenima molili za 20 ili 30 miliona dolara. Nešto
tu nije u redu.
Već četiri godine čekamo da prestane neprijateljstvo matice
prema srpskoj dijaspori.
Nisu promenjeni zakoni iz Titovog vremena, nisu vraćena državljanstva,
mnogoj deci nije omogućeno da postanu srpski državljani, nije izvršena
denacionalizacija opkljačkanih i nelegalno oduzetih imovina.
Srpskoj srednjoj klasi iz inostranstva nije stalo da im se nešto vrati,
već hoće da vide jedan moralan čin.
Moramo da budemo moralni, ako hoćemo da živimo u normalnoj zemlji.
Skandalozno je da srpski konzuli, ambasadori i diplomatski
servis ne mogu da ostvare svoje glasačko pravo.
Iako smo mala zemlja, koja demografski umire, ipak otpisujemo više od
trećine stanovništva u inostranstvu.
Uslovi koje je potrebno stvoriti da bi se postiglo privlačenje
stranog kapitala u našu zemlju su:
stabilan (kredibilan) politički sistem,
kvalitetni zakoni,
saradnja sa EU i redovna otplata dugova,
privredni razvoj i privredna stabilnost i razvoj.
Prednosti ulaganja u Srbiju:
Strateško pozicioniranje na tržištima Evrope i Azije
i Bliskog istoka;
Duty Free pristup slobodnoj trgovinskoj zoni u jugoistočnoj
Evropi sa 60 miliona potrošača;
Jedina zemlja van ZND-a koja je potpisala sporazum
o slobodnoj trgovini sa Ruskom federacijom;
Srbija još uvek nije članica EU;
veća fleksibilnost i prednosti zainvestiranje;
Najniža poreska stopa na profit preduzeća u Evropi;
Obrazovana i jeftina radna snaga;
Najveći procenat stanovnika koji govore engleski
jezik u jugoistočnoj i centralnoj Evropi;
Stabilna privreda;
Zdrava monetarna politika i brza primena ključnih
makroekonomskih zakona;
Pojednostavljeni propisi o spoljnoj trgovini i stranom
ulaganju;
Jednostavnije procedure za proizvodnju i osnivanje preduzeća,
uključujući režim boravka stranaca, registraciju preduzeća i carine.
NOVI POGLEDI NA RIZIK ZEMLJE
U pogledu mogućnosti da se objasni rejting države, ovde su izneti dokazi
koji podržavaju polazne teze o postojanju sistemske i valutne neusklađenosti,
kao i dužničke netolerancije. Međutim, snaga ovih dokaza je neujednačena.
Prvo, tradicionalne ekonomske i strukturne determinante još uvek imaju
ogroman udeo u varijacijama rizika zemlje, mereno preko kreditnog rejtinga
države. To se posebno odnosi na per capita GDP, pokazatelje korupcije
i političkog rizika, kao i supstitute za istoriju razvoja inflacije.
Drugo, ima dokaza o postojanju dužničke netolerancije, mada to zavisi
od precizne interpretacije hipoteze. Spoljni dug je važniji za rangiranje
zemalja sa tržištem u nastajanju nego za razvijene zemlje.
Istorija ekonomskih poremećaja koja je predstavljena ranijim neizvršavanjem
obaveza prema inostranstvu i epizodama veoma visoke inflacije, značajno
utice na rejting.
U celini posmatrano, zemlje sa tržištem u nastajanju pokazuju manji
dužnicki kapacitet. Medutim, istorija ekonomskih poremećaja ne pokazuje
sistematski uticaj na osetljivost pokazatelja rizika zemlje na nivo
zaduženosti.
Treće, supstituti za sistemsku neusklađenost pokazuju uticaj na rizik
zemlje, mada je njihov značaj uočljivo manji nego u ranijim ekonometrijskim
istraživanjima.
Sem toga, ima dokaza da je mogućnost pribavljanja deviznih sredstava
za domaću valutu pod značajnim uticajem istorije ekonomskih poremećaja
i socio-ekonomskih strukturnih slabosti, kao što je to dokazano u ranijim
epizodama visoke inflacije i političkog rizika.
Ovo čisto statističko zapažanje u skladu je sa gledištem da je sistemska
neusklađenost pod uticajem dobre domace politike. Ono se takode slaže
sa napretkom pojedinih zemalja u izgradnji domaćeg tržišta obveznica
i mogućnosti hedžinga, posredstvom kombinovane čvrste makroekonomske
i strukturne politike.
Četvrto, eksplicitni supstituti valutne neusklađenosti su značajni jer
pokazuju tendenciju smanjivanja objašnjavajuće moci suspstituta sistemske
neusklađenosti. U isto vreme, promenljive konstruisane da obuhvate hedžing
mogućnosti imaju zanemarivu ulogu.
Ovi rezultati ostavljaju neka otvorena pitanja. Ako je, na primer, glavni
kanal uticaja sistemske neusklađenosti na osetljivost zemlje posredstvom
nesklada u bilansu stanja, zašto su supstituti valutne neusklađenosti
često značajniji i od samih neusklađenosti koje su uvedene u analizu?
Na ovo pitanje se mogu sresti različiti odgovori. Međutim, malo je verovatno
da teškoce u korektnom merenju neusklađenosti koje potiču iz ograničenja
podataka, mogu imati značajniju ulogu.
Ovi rezultati nameću ocenu da su potrebna dalja istraživanja. Ona se
posebno odnose na domet faktora koji utiču na očigledne razlike reziduala
ocene rizika zemlje između slobodno grupisanih industrijskih zemalja
i zemalja sa tržištem u nastajanju, i determinanti koje utiču na obim
spoljnog finansiranja u domaćoj valuti. Međutim, dok se ne razvije bolja
statistika praćenja devizne izloženosti, neće moći da se odgovori na
neka od ovih pitanja.
Dalji važan izazov ove analize je u tome što se ona primenjuje na ocenu
rizika pre nego na njegovo ex post merenje, kao što je kriza.
Promenljive koje se koriste u objašnjenju kreditnog rejtinga ne moraju
da budu ex ante dobri predznaci krize. Ustvari, u određenoj meri, finansijske
krize su verovatnije kada tržišni monitori kao što su rejting agencije
pogrešno procene faktore za koje se ex post ispostavi da su bili važni.
Na primer, može se desiti da kreditne agencije pogrešno ocene značaj
valutne neusklađenosti ili iznesu neodgovarajuću ocenu valutne neusklađenosti
pre finansijske krize tokom istog perioda u uzorku.
Literatura:
Budimir Stakic, Slobodan Barac, 2007.,Medjunarodne finansije
Marko Ivanis, Ljiljana Jeremic, 2005. ,Osnovi finansija
E-izvori:
www.finansije.net
www.scindeks.nbs.bg.ac.yu
www.finnet.co.yu
www.b92.net
www.emagazin.co.yu
www.danas.co.yu
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi seminarski
rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|