|
Finansijska revizija javnog sektora
- osnova za aktivni poslovni ambijent
Javni sektor danas prolazi kroz znacajne promene, što predstavlja
posledicu privatizacije mnogih podrucija, kao i konkurentskih pritisaka
kroz aranmane tipaobaveznog konkurentskog tendera. Razliku izmedu
privatnog i javnog sektora su suzile doktrine i ideologija novog javnom
menadmenta. Iz privatnog sektora su preuzeti koncepti kao što
je „eljena vrednost za novac", banc-marking, javna odgovornost
i najbolje prakse.
Od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine,
racunovodstvo se pomerilo ka analizi i planiranju buducih promena, i to
je stvorilo pretpostavke za zapocinjanje promena u javvnim sektorima i
povezanim oganizacijama.
Javna preduzeca predstavljaju posebnu kategoriju privrednih društsva,
koja imaju specifican poloaj u ostvarivanju svojih funkcija kao
i probleme koji ih pogadaju i sa kojima su prisiljena da se bore.
Aktivni poslovni ambijent koji bi bio atraktivan za strane investitore,
mogao bi se stvoriti u kratkom roku, kada bi za to u nas postojala politicka
volja. Štednja je kod nas na nedopustivo niskom nivou, i sasvim je
jasno da su strane investicije prakticno jedini raspoloivi izvor
i preduslov za ekonomski razvoj.
Poenjne su i atraktivne direktne strane investicije tipa „green
field", to su investicije od kojih se krece od pocetka, sa „zelene
livade".
Polazi se od cinjenice da se javni fondovi zloupotrebljavaju, a u njima
se nalaze ogromne sume novca poreskih obveznika koji imaju pravo da zanju
gde i kako se njihov novac troši, funkcija finansijske revizije je
proširena sa analize nacina na koji drava i njene institucije
troše novac poreskih obveznika na analizu poslovanja javnih kompanija.
I zahvaljujuci proširenju funkcije finansijske revizije u poslednje
3 godine analiza finansijskog poslovanja je ukazala na višemilionske
gubitke vodecih javnih kompanija, kao i niz nepravilnosti od strane menadmenta
tih vodecih kompanija. Polazeci od te istine, da sve što je navedeno
ne bi ugledalo svetlost dana bez dosledne primene specijalne medunarodne
finansijske revizije u analizi poslovanja javnih kompanija, evidentan
je uloga finansijske revizijeu zaštiti interesa investitora, tj.
stvaranju aktivnog poslovnog ambijenta u privredi.
1. Savremeni problemi menadmenta u javnom sektoru
Javna preduzeca predstavljaju specifican oblik preduzeca koja imaju,
u obavljanju svoje delatnosti, apostrofiranu odgovornost i to kako prema
javnosti, tako i prema osnivacu. Ako se pode od cinjenice da obavljanje
delatnosti javnog preduzeca izaziva nezadovoljstvo kod gradana, uz cestu
pojavu javnog reagovanja, onda je na javnom preduzecu posebna odgovornost
na informisanju javnosti o radu i poslovanju tih preduzeca.
1.1. Elementarne osobenosti javnog preduzeca
Prilikom definisanja javnih preduzeca, uz cinjenicu da u razlicitim zemljama,
razlicitim delatnostima i granama u okviru pojedinacnih zemalja, pa cak
i u razlicitim vremenskim periodima, izmedu javnih preduzeca prisutne
su brojne razlike. I upravo te razlike uticu na vrste i internacinalne
oblike javnih preduzeca, uticu na njihovu delatnost, na status koji imaju
u privrednom sistemu, na intrumente putem kojih se reguliše njihovo
funkcionisanje, na njihovu ekonomsku efikasnost, i tako dalje.
Javno preduzece bi se moglo definisati kao preduzece formirano s osnovnim
ciljem obavljanja delatnosti od javnog interesa, pri cemu jedinica lokalne
samouprave vrši, u celosti ili delimicno, ulogu preduzetnika.
Odredene zakonom delatnosti od opšteg interesa u sledecim oblastima
su: proizvodnja; prenos i ditribucija elektricne energije; proizvodnja
i prerada uglja; istraivanje, proizvodnja, prerada, transport i
distribucija nefte i prirodnog i tecnog gasa; telekomunikacije; izdavanje
udbenika; eksploatacija, upravljanje, zaštita i unapredivanje
dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume,
plovne reke, jezera, obale, divljaci); i komunalne delatnosti. Pored ovih
delatnosti ubrajaju se i delatnosti od strateškog znacaja za dravu;
i delatnosti neophodne za rad dravnih organa i organa jedinice lokalne
samouprave.
Bitne zajednicke karakteristike javnih preduzeca su: obezbedenje proizvodnje
i usluga od elementarnog znacaja za odredenu zajednicu; monopolski ili
neki drugi privilegovani status na trištu stecen uz podršku
vlasti; predmet su javnog regulisanja.
Strukturu ciljeva osnivanja i poslovanja javnog preduzeca, koji su definisani
odredenim zakonskim odredbama, cine: obezbedenje kontinuiranog obavljaanja
delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnik
proizvoda i usluga; stalni razvoj i unapredenje obavljanja delatnosti
od javnog interesa; obezbedivanje tehnicko-tehnološkog i ekonomskog
jedinstav sistema i uskladenosti njegovog razvoja; sticanje dobiti; i
realizovanje ostalih zakono utvrdenih interesa. Ovko prezentiran raspored
ciljeva moe navesti na zakljucak da sticanje dobiti nije primarni
cilj, tj. da je prilikom osnivanja javnih preduzeca neophodno za osnovni
cilj proglasiti konstantno obavljanje delatnosti od javnog interesa i
uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga.
Ako se pode, od pojedinih clanova Zakona o preduzecu koji inicira da je
preduzece pravno lice koje se osniva radi sticanja dobiti, kao i da sva
preduzeca imaju status, prava, obaveze i odgovornosti na trištu;
onda je jasno da su svi ciljevi, zbog kojih se javno preduzece osniva
i zbog koga javno preduzece posuluje, istog znacenja i da se vanost
nekog cilja ne bi trebala glorifikovati, u odnosu na ostale ciljeve koji
su postavljeni.
U odnosu na ostala preduzeca, javna preduzeca sticu dobit u specificnim
okolnostima, jer oni svoje poslovne prihode ne mogu ostvarivati slobodnim
formiranjem cena svojih proizvoda i usluga. A to zanci, da se dobit ostvaruje
vrlo paljivim odmeravanjem cene proizvoda i usluga, vodeci racuna
o kupovnoj snazi stanovništva. Upravo iz ovih razloga, kod javnih
preduzeca poslovni rashodi su veci od poslovnih prihoda, tako da se negativna
razliak pokriva subvencioniranjem iz budeta ili iz nekih ostalih
izvora.
Š to se tice zakonske regulative, tu nema posebnih zakonskih odredbi
koji ureduju finansijsko izveštavanje javnih prduzeca. Polje li se
od njihovog apstrofiranog i odgovornog zadatka, u obavljanju delatnosti
evidentna je odredena specificnost poslovnog informisanja javnih preduzeca.
Prva osobenost poslovnog informisanja javnog prduzeca se odnosi na cinjenicu
da je javnost, najveci i najvaniji korisnik pomenutih informacija
i to znaci da kod javnih preduzeca treba da postoji znatno veci stepen
odgovornosti za informacije koje su prezentirane u finansijsko racunovodstvenim
iskazima. Druga osobenost vezana je za potrebu da se kod javnih preduzeca
informacije iz finansijsko racunovodstvenih iskaza, moraju prezentirati
javnosti na adekvatan nacin i blagovremeno, s ciljem stvaranja pozitivne
klime u javnosti o tome da preduzece uz saglasnost osnivaca, mora odluciti
i na preuzimanje nekih nepopularnih rešenja. Treca osobenost odnosi
se na cinjenice, da bi javna preduzeca trebala da daju podatke o realizaciji
plana zaštite ivotne sredine.
Posledice svih nedorecenosti u ekonomskom profilisanju javnih preduzeca
se iskazuju u njihovim bilansnim agregatima, tj. o pozicioniranju imovine,
obaveza, kapital, prihoda, rashoda, dobitaka, gubitaka. Neistinit i neobjektivan
prikaz finansijskog statuta i rezultata, koji ostavruje javno preduzece,
posledica je neistinitog i neobjektivnog prikaza u bilansima javnih preduzeca,
a to je veliki problem za one koji imaju izraene i definisane interese
u javnom preduzecu. Upravo iz ovih razloga, posebna odgovornost lei
u nezavisnoj, ekspertskoj reviziji finansijsko racunovodstvenih izveštaja
javnih preduzeca, bez kojih se ne moe upravljati na zadovoljavajuci
nacina javnim preduzecem.
1.2. „Augijev sindrom" -najmanji zajednicki imenilac naših
javnih preduzeca
Augijev sindrom je osobenost za naša preduzeca, koji predstavlja
glavnu barijeru usvajanja filozofije javnog menadmenta, bez cije
implementacije u upravljanju naših javnih preduzeca ne moe
biti govora o reformi javnog sektora.
Augije, kralj u Elidi, ciju je štalu u kojoj je bilo 3000 grla stoke
i koja nije nikako cišcenja 30 godina, Herkul ocistio za jedan dan.
„Augijeva štala" je pojam za mucan i neprijatan posao
oko dovodenja u red necega što je bilo dugo vremena zapušteno
i zanemarivano.
Kod nas je osustvo volje da se pristupi vrlo mucnom i neprijatnom poslu
oko dovoljenja u red javnog sektora koji je predugo bio zapušten
i zanemaren. Za najavu reformi javnog sektora, pobrinulo se Visoki predstavnik
Pedi Ešdaun koji je 1.8.2002. godine doneo odluku o uvodenju pozicije
specijalnog revizora u Federaciji BIH. Specijalni revizor ce biti odgovoran
za kontrolu racuna javnih preduzeca, a uvodenje revizije poslovanja javnog
sektora u funkciji je efikasnog cuvanja javnih sredstava kako bi se prikupljen
prihod od poreskih obveznika trošio na škole, bolnice, puteve
i ostale zakonite ciljeve, umesto što prihod odlazi u depove
nepoštenih birokrata, politicara ili biznismena.
2. Kauzelni odnos izmedu aktivnog poslovnog ambijenta i zaštite interesa
investitora
Jedan od najvanijih zadataka savremenog trišta kapitala,
kao i ukupne regulative jeste ocuvanje interesa investitora tj. Vlasnika
kapitala. Interes investitora mora biti primarno obezbeden, a investitor
mora imati osecaj potpune sigurnosti i poverenja u mehanizam trišta
kapitala i drave kao regulatora i kontrole trišta kapitala.
U odnosu na ostale ucesnike, a to su: preduzetnici, posrednici, drava;
investitori imaju primarno mesti i znacaj koji proizilazi iz cinjenice
o dvojnosti njihove uloge, jer su istovremeno ucesnici na trištu
kapitala i vlasnici kapitala.
U trišnim transakcijama sa potencijalnim investitorima ostali
ucesnici na trištu kapitala ne mogu imati nikakvu materijalnu
štetu, sa obzirom na njihovo mesto i ulogu dunika. I upravo
zbog toga oni mogu razlicitim cinjenjima ili necinjenjima, izigrati ili
zloupotrebiti interes investitora kao poverioca, jer je na njihovoj 6train
dodatni rizik koji je poznat pod nazivom „rizik povracaja kapitala
i naplate prihoda po osnovu kamate".
Povrat na investirano (ROI - Return on Investment) ili povrat na korišceni
kapital (ROCE - Return on Capital Emploved) predstavlja znacajnu meru
za analizu profitabilnosti. Povrat na investirano predstavlja vaan
indikator uspešnosti koji moe biti korišcen na bilo kom
nivou biznisa tj. za preduzece u celini kao i na nivou njegovih delovanja.
I zbog toga, interes investitora mora da bude zašticen od potencijalnih
rizika koji dolazi od strane ostalih ucesnika na trištu kapitala.
Aktivni poslovni ambijent je u velikoj meri od zavisnosti od prisustva
i dejstva citavog niza faktora, cije dejstvo moe biti simulativno
ili desimulativno za investitora. Dejstvo tih faktora moe biti takve
snage da potpuno destimuliše investitora i odved ga na sigurniji
teren na kome je rizik povracaja kapitala u optimalnim granicama. Najvaniji
faktori na kojima investitori insistiraju ubrajaju se:
- Politicka, ekonomska i monetarna stabilnost;
- Administrativna, regularna i stabilna politika kamatnih stopa;
- Konzistentan i stabilan poreski sistem;
- Razvijenost i funkcionisanje bankarsko-finansijskog sistema i raskoš
njegovog instrumetarija, kao i funkcionisanje trišta kapitala,
a posebno sekundarnog trišta hartija od vrednosti;
- U definisanju strategije razvoja orijentacija menadmenta preduzecan
prvenstveno u oslanjanju na sopstvene potencijalne i snage, putem kontinuiranog
istraivanja, pracenja i mobilisanja neiskorišcenih internih
resursa u preduzecu;
- Usvojen koncept New Public Management u upravljanju javnim sektorom;
- Definisana uloga finansijske revizije u strategijskom upravljanju preduzeca;
- Dafinisana uloga finansijske revizije inspirisana zahtevom zaštite
poverilaca;
- Definisana uloga finansijske revizije u prihvatanju koncepta novog preduzeca;
- Definisana uloga finansijske revizije u otklanjanju realno postojecih
konflikata, u tranzicionim zemljama, izmedu bilansne teorije i politike
bilansa.
Navedene determinante cine aktivni poslovni ambijent i sigurno je da sa
investitorom nema pogadanja oko veceg ili manjeg znacaja pojedinih nevedenih
faktora, jer su sve navedene determinante za investitora od podjednakog
znacaja. Odsustvo nekog od navedenih faktora odredeni privredni ambijent
cini manje atraktivnim ili cak potpuno neatraktivnim, uz porast stope
rizika i neizvesnosti povrata na investirani kapital.
U tranzicijske zemlje dolazi do tzv. pasivne investicije (u bankarstvu,
telekome, osiguravajuca društva, trgovina i sl.) dok aktivnih investicija
koje stvaraju novu vrednost, nije ni bilo. Najveci deo krivice snose upravo
tranzacione zemlje koje ne prave razliku izmedu pasivnih i aktivni ih
investicija, odnosno na isti nacin stimulišu njihov priliv obezbedujuci
im identicne pogodnosti. Katastrofalne su posledice ovakve nerazumne,
neodgovorne i nestrucne politike tranzicijskih drava, a ogledaju
se u: propašcu nacionalnih ekonomija pod teretom ino-dugova; gubljenjem
najvrednijih resursa; liberalizaciji sopstvenih trišta, dok
su trišta Zapada ostala uglavnom nedostupna cak i u tom slucaju
da imaju šta ponuditi.
Konstantnom usavršavanju aktivnog poslovnog ambijenta su izloene
i razvijen trišne ekonomije. Nemacka kao najveca evropska ekonomija,
prisiljena je da provodi strukturne promene u vodenju nacionalnih kompanija
sa ciljem savladavanja hronicne nezaposlenosti i ekonomske stagnacije.
3. Uloga finansijske revizije u zaštiti i ocuvanju
interesa investitora
Medu determinantama koje cine strukturu aktivnog poslovnog ambijenta,
investitori posebno insistiraju na definisanoj ulozi finansijske revizije
u okviru jedne nacionalne ekonomije. Najcešca i najuobicajenija finansijska
revizija tice se ispitivanja godišnjih finansijskih izveštaja
sa ciljem davanja mišljenja o tome da li oni objektivno i istinito
prikazuju stanje imovine, kapitala i obaveza, kao i rezultata poslovanja
preduzeca.
Poznata je cinjenica da su godišnji finansijski izveštaji finalni
proizvodi njihovog racunovodstvenog procesa. Na kraju finansijske godine
preduzeca, u obavezi su da sacine i prezentuju godišnje finansijske
izveštaje. Na sastavljanje i objavljivanje godišnjih finansijskih
izveštaja utice citav niz zahteva koji se odnose na racunovodstveno
procenjivanje, kao i zahtevi za objavljivanjem podataka u propisanoj formi.
Osnovni cilj ovih zahteva jeste da stvore pretpostavke za fer i pošteno
finansijsko izveštavanje brojnih eksternih korisnika, izmedu ostalih
i investitora.
Da bi se shvatio pravi znacaj ovakve funkcije finansijske revizije, koja
je u vecini zemalja organizovana kao slobodna profesionalna delatnost,
treba se podsetiti cinjenice da je prisutna realna mogucnost od nepodudaranja
interesa menadmenta preduzeca sa interesima investitora cija imovina
moe biti izloena gubitku.
Ako se pode od mesta i uloge investitora u okviru ukupne nacionalne ekonomije,
a posebno na trištu kapitala evidenta je vanost funkcije
finansijske revizijeu osecanju osecaja potpune sigurnosti i poverenja
mehanizma trišta kapitala i drave kao regulatora i kontrolora
tog mehanizma.
Uspeh atraktivnog poslovnog ambijenta u najvecoj meri ce zavisiti od definisane
uloge finansijske revizije, na kojoj insistiraju inostrani investitori.
Pod dejstvom vanjskih uticaja sa trišta, ukljucujuci konkurente,
kupce, dobavljace, vlasnike deonica preduzeca, poverioce i druge, su upravljacke
odluke. Potpuna nezavisnost eksternog revizora u odnosu na menadment
preduzeca najveca je moguca garancija da se poslovne odluke donose na
osnovu istinitog i poštenog informisanja.
U našim uslovima je zapaen izuzetno odbojan stav menadmenta
u preduzecima prema definisanim funkcijama revizije, jer revizor ne ocenjuje
valjanost samih poslovnih odluka vec s jedne strane strucnost osoba koji
pripremaju i saopštavaju racunovodstvene podatke i informacije, dok
sa druge strane osposobljenost njihovih adresata u preduzecu da ih na
adekvatan nacin razumu i iskoriste.
4. Uloga finansijske revizije u implementaciji novog javnog menadmenta
(New Public Sector Management - NPM)
Odluka o uvodenju obavezne revizije javnog sektora predstavlja izuzetno
vaan korak u zapocinjanju reforme javnog sektora, koji mora biti
pracen vrlo ozbiljnim aktivnostim oko uvodenja novog javnog menadmenta.
Naša zemlja, za raziku od zemalja tradicionalne trišne
kapitalisticke privrede, izgradenih institucija, tradicija, celokupne
društvene strukture i infrastrukture se nalazi u predvorju navedenih
procesa.
4.1. Novi javni menadment -aktuelna doktrina upravljanja
javnim sektorom
U poslednja dva veka poloaj u dravnoj slubi je bio
izuzetno ocenjen, kako društveno tako i finansijski. Na izmenu konstantovane
situacije uticao je citav niz okolnosti. Drava sluba se prvo
porastom stanovništva i ocekivanja ljudi suocila sa problemom, da
je sa ogranicenim resursima potrebno pruiti znatno više. Zatim
je došlo do napuštanja sigurnih dravnih poslova od strane
poslovnih dravnih cinovnika, koji se izrazili elju da se oprobaju
na trištu i da odgovore na izazove koji im komercijalni svet
moe pruiti. Vlada je sve više prisiljena da oponasša
poslovni svet i postie rezultate, koje ce ljudi da cene.
Ljudi u demokratskim društvima hoce da znaju gde je njihov novac
utošen i šta je društvo dobilo za uzvrat. Otvoreni proces
javne politike predstavlja da gradani mogu bilo kada da dodu u situaciju
da komentarišu vladine politike i predloge.
Racunovodstvo javnog sektora kao i pomeranje od racunovodstva gotovinskih
tokova (cash accouting, tj. gotovinsko racunovodstvo moe se definisati
kao siste koji uzima u obzir samo izdavanja i primanja gotovog novca proisteklog
iz poslovnih transakcija, za razliku od accrual accouting, koje priznaje
prihode i rashode kada se oni dogode), ka racunovodstvu poslovnih transakcija
(accrual accouting, racunovodstvo nastalih transakcija, predstavlja sistem
kod koga se prihodi uzimaju u obzir kada se zarade, a troškovi se
priznaju kada se naprave. Razlikuje se od cash accouting pristupa, koji
priznaje samo transakcije kada se gotov novac dobije ili isplati), metrijalizovani
su sa nametanjem novog javnog menadmenta - Nem Public Sector Management
- NPM, kao najaktuelnije doktrine u javnom sektoru.
Prema Hood-u, zamena tradicionalnog hijerarhijskog birokratskog modela
javnih slubi, administracijom koja je orjentisana prema performansi
i kojas radi u trišnim uslovima, unapredujuci konkurentnost
izmedu dobavljaca robe i usluga koje vlada sponzoriše, predstavlja
bit NPM-a. Bazicna ideja inplementacija NPM-a je od strane javnih slubenika,
koji su na visokim poloajima, je uvodenje podsticaja za inovacije
i efikasnost.
Glavnu karakteristiku NPM modela, prema OECD-u cine: veca panja
na rezultate i uvecanje vrednosti novca; opadanje autoriteta i povecanje
fleksibilnosti; pojacana odgovornost i kontrola; orjentisanost na klijenta
i uslugu; ojacan kapacitet za razvijanje strategije i politike; uvodenje
konkurencija i drugih trišnih elemenata, kao i promenjeni odnosi
sa drugim nivoima upravljanja.
Za primenu NPM-a zasnovanih ekonomskih reformi koja se fokusira na stvaranje
trišno orjentisane privrede, neophodno je bilo obezbediti prisustvo
ponašanja slicnog poslovnom, odnosno neophodno je ustanoviti kvazitrište
kao kljucni instrument NPM modela. U razvijenim zemljama koje su osobene
po tradicionalno jakim društveno respektivnim vladama pojavio se
NMP. Pitanje koje se namece je, u kojoj meri NPM „opsesija preformansi"
moe delovati u zemljama u tranziciji, koje treba da reformišu
svoje postojece javne slube i da ih ucine efikasnijim i kvazi-trišno
orjantisanim u isto vreme.
U tim zemljama ce NPM ici sa dosta teškoca, jer je javna uprava u
vecini zemalja u tranziciji bila osnovana radi servisiranja partijekse
drave, jer je bilo potrebno da se zadovolje zahtevi partije bez
ikakvih pitanja.
Ako se pode od cinjenice da je teško odrediti rezultate organizacije
iz javnog sektora u finansijskim terminima, ona se suocava sa problemima
u definisanju sopstvene organizacione strategije. Upravo iz ovih razloga
je i razvijen koncept „vrednost za novac" - value for money
audit: revizija dravnih ustanova i neprofitnih organizacija, da
bi se procenilo da li se radsi efikasno, odnosno da li daju rezultate
saglasno novcu koji troše; i pored cinjenice da je nejasno, da li
je moguce objektivno definisati šta je to „stvarna vrednost
za novac".
Normalna posledica NPM koncepta je elja da se priblie koncepti
javnog i privatnog menadmenta, kao i njihovo medusobno usavršavanje.
NPM je zasluan za izmenjeno sagledavanje dravne slube
i njenih uloga. Odjednom je postalo moguce sagledati aktivnost javnog
sektora kao drugaciji posao, koji se moe dodeliti, a i izvršiti
i putem nekog drugog tela van drave. NPM je bio podrput vrlo serioznim
racunovodstvenim promenama, tako da se zan reci da su NPM promene, promene
na osnovu racunovodstva.
4.2. IPSAS - vaan faktor u procesu poboljšanja
transparentnosti javnog sektora
Ukupnu finansijsko-racunovodstvenu poziciju entiteta iz javnog sektora
regulišu Medunarodni racunovodstveni standardi javnog sektora (the
International Public Sector Accounting Standards - IPSAS) koji se usredsredeni
na principe i prakse izveštavanja. Za razliku od IAS koji štite
ulagace i ekonomske agente van organizacija, IPSAS su promovisani zbog
poboljšanja poloaja gradana, koji se vide kao korisnici javnog
sektora.
Neophodan preduslov za postaojanje finansijskih izveštaja predstavlja
uvodenje IPSAS, jer oni zahtevaju stvaranje odrivog racunovodstvenog
sistema koji moe stvoriti pouzdane finansijske izveštaje na
osnovu nastalih dogadaja. IPSAS su više kao smernice koje neke zemlje
moraju poštovati, a u mnogo cemu su pod uticajem anglo-americke tradicije
i iskustva, što predstavlja teškocu u primeni za mnoge zemlje.
Istorijski gledano, racunovodstvo se fokusira na kontrolu finansijskih
sredstava i obaveza, i to ga cini naprednijim od obicnog knjigovodstva.
Iza objavljivanja IPSAS stoji nekoliko cinjenica. Prva je rešenost
IFAC-a da utice na odgovornost javnog sektora putem razvoja racunovodstvenih
standarda i promovisanjem njihovog prihvatanja. Druga je cinjenica da
su transparentnost i odgovornost osnove svake demokratski izabrane vlade,
jasno je da je racunovodstvo obezbeduje oruda za efektnu komunikaciju
izmedu zainteresovanih strana. Treca da je savremena vlada u potrazi za
jeftinijim oblicima izvršavanja svojih obaveza, a da bi vlada bila
efektnija i efikasnija vlada se mora opredeliti za naprednije oblike komunikacije
i uciniti sve kako bi se predupredila bilo koja vrsta komunikacijske greške.
IPSAS treba shvatiti kao smernice, odnosno kao moc za nametanje zahteva
za njihovom prinudom nema niti IFAC, niti Komitet. Da IPSAS treba da budu
bez ikakve prinude primenjeni na sve organizacije javnog sektora, indicira
cinjenica da su IPSAS u stanju upravljati objavljivanjem finansijsko racunovodstvenih
izveštajaopšte namene entiteta iz javnog sektora. Prihvatanje
i primena IPSAS ne sprecava javni entitet da priprema i neke druge izveštaje,
prateci druge zahteve za izveštavanjem i/ili izricita pravila. Esencijelno
nacelo je da kvalitet informacija poboljšan, te da korisnik/gradanin
moe da iskoristi svoje pravo za korektnom i kompletnom finansijskom
beleškom.
IPSAS imaju veliku ulogu u podravanju promene menadmenta u
javnom sektoru, a mogu da povecaju i vec poboljšanu praksu.
4.3. Nedostaci u finansijskim izveštajima Javnih preduzeca ustanovljeni
revizijom
Dve cinjenice potenciraju znacaj realnog iskazivanja stalne imovine i
kapitala javnih preduzeca, i to su: s jedne strane, potreba adaptacije
nacina organizovanja i delovanja, uslovima implementacije novog javnog
menadmenta; i s druge strane, veliki znacaj kapitalnih dobara, koja
angauju javna preduzeca.
Suštinsko odredenje ekonomskog entiteta je odredenje dva kardinalna
obeleija, a to su: imovina i obaveza. Racunovodstveni standardi
i zakonski propisi su jasni u zahtevu da preduzeca prikazuju imovinu na
istinit i objektivan nacin. Nizom cinjenica je potenciran znacaj pravilnog
pozicioniranja stalne imovine i kapitala jvnih preuzeca, i to: radi se
o bilansnim pozicijama enormno visokih vrednosti kao što su prirodna
bogastva, telekomunikaciona dobra, eleznicka infrastruktura, elektro-privreda
i elektrodistributivna infrastruktura, infrastruktura komunalnog ivota;
tako da neadekvatno prezentiranje u bilansima predstavlja svojevrsnu nacionalnu
nebrigu, kao i pogodno tlo za razne vidove otudivanja i bespravnog prisvajanja;
ako se pode o cinjenice da se radi o kapitalnim dobrima, koja cine bitnu
odredbu kvaliteta ivota u društvu, uvid u performanse rada
javnih preduzeca se konstituišu na ovim dobrima; adekvatno ocenjivanje
racionalnih gazdovanja i efikasnog menadmenta u upravljanju javnim
preduzecima, moguce je tek kada su stalna imovina i kapital realno iskazani
u bilansu, odnosno u suprotnom se ne moe objektivno prosudivati,
sa svim negativnim posledicama koje iz tog proisticu.
Uvid u bilanse veceg broja javnih preduzeca indicirao je na nedostatke
u bilansnim iskazima stalne imovine, i to su: imovina u svojini javnih
preduzeca; javna preduzeca u svojim poslovnim knjigama vode delove stalne
imovine koja nije u njihovom vlasništvu; u svim poslovnim knjigama
javna preduzeca vode imovinu koju, usled nedostataka relevantne dokumentacije
nije u stanju ukljiiti u zemljišne knjige; javna preduzeca
imaju u svojini imovinu koju ne koriste, niti mogu da je koriste, jer
je funkcionlno nesposobna; kategorizacija stalne imovine na neadekvatan
nacin, izaziva citav niz posledica, vezanih za nerealno iskazivanje troškova
i finansijskog rezultata.
Razlicitim propisima u poslednje vreme je naloeno sredivanje odnosa
u javnim preduzecima, sa ciljem materijalno i formalno ispravnog prikazivanja
njihovih finansijsko racunovodstvenih izveštaja. I pored toga, menadment
javnih preduzeca ne pristupa usaglašavanju imovinskog statusa preduzeca
odredbama Zakona o preduzecima, kao i odredbama posebnih zakona koji regulišu
rad pojedinih javnih preduzeca.
Menadment javnih preduzeca izbegava unošenje takve imovine
u imovinski fond preduzeca, jer im to stvara i obavezu revolarizovanja
i obranucavanja amortizacije pomenute imovine, što ima za posledicu
uvecanje troškova, smanjenje neto rezultata, i to rezultira negativnim
finansijskim rezultatom. Prenos imovine od osnivaca ka javnom preduzecu
u vecini javnih se izvodi bez uvaavanja propisane procedure, i to
rezultira iskrivljenim prikazom stalne imovine javnih preduzeca. Evidentna
je i deformacija finansijsko racunovodstvenih izveštaja javnih preduzeca
vezana za izbegavanje evidentiranja poklona kao vanrednih prihoda, cime
menadment izbegava obavezu da plati porez na dobit.
Funkcija osnovnog kapitala jeste da se pred javnošcu predstavi masa
osnovnog kapitala, koja poveriocima prua sigurnost od potencijalnog
rizika gubitka sredstava. Problemi pri njegovom bilansiranju se odnose
na nesuglasje kapitala iskazanog u bilansima i kapitala iskazanog u sudskim
ulocima, kao i greške u knjienjima koje se odravaju
na pogrešan prikaz osnovnog kapitala. Do razlika osnovnog kapitala
upisanog u sudu i osnovnog kapitala u bilansu moe doci usled dva
uzroka: kada se osnovnom kapitalu pripisuje revalorizacija koja se prema
zakonskim propisima na pola godine, iskazuje na posebnoj poziciji revalorizacije
kapitala; ali krajem poslovne godine pri definitivnom konacnom obracunu
se prepisuje osnovnom kapitalu. Zbog direktnog knjienja odgovarajucih
promena na kapitalu nastaje drugi uzrok koji dovodi do odstupanja prikazanog
od realnog stanja osnovnog kapitala. Ovakva knjienja danas, kada
su javna preduzeca definisana kao društva kapitala, su nezakonita
a prikaz stanja kapitala „iskrivljen".
Menadment javnih preduzeca, bez elementarnog racunovodstvanog znanja,
bez elje za angaovanjem relevantnih strucnjaka prihvata ponudena
rešenja, lišavajuci sebe prilikom toga prava na prisvajanje
neraspodeljenog dobitka, a izbrisan su i rezerve.
Literatura :
Prof. Dr Slobodan Vidakovic, „Eksterna revizija
finansijskih izveštaja", Fakultet za usluni biznis,
Novi Sad, 2007.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi seminarski
rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|