SEMINARSKI RAD IZ JAVNIH FINANSIJA
|
|||||||||||||||
|
CENTRALNA BANKA I NJENE FUNKCIJEBanka
je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite), odobrava
kreditte i obezbedjuje transakcioni novac (placanja). Banka se profesionalno
bavi pribavljanjem kapitala u vidu emisije sopstvenih akcija, emisije
sopstvenih dugorocnih obveznica, uzimanjem dugorocnih kredita i primanjem
u deposit uloga na dugi rok, pri cemu se javlja i u ulozi trazioca kapitala.
Tako pribavljen kapital, uvecan za sopstveni kapital formiran iz akomuliranja
neto dobitaka i za transformisani novac u kapital predstavlja ponudu kapitala
od strane banke koja se realizuje ili putem odobravanja dugorocnog kredita
ili kupovinom dugorocnih hartija od vrednosti. Banka nije obican posrednik
na finansijskim trzistima. Ona je agent preduzetnika u prikupljanju i
koriscenju informacija. Centralna ili narodna banka, je banka nad bankama. Njen osnovni cilj nije maximizacija profita, vec odrzavanje likvidnosti ekonomskog sistema, sprecavanje masovnog bankrotstva banaka, visoke nezaposlenosti i sl. Njeno poslovanje regulino je zakonom i ona jedina ima funkciju emisije novca. Funkcije Centralne banke, u monetarno-kreditnoj politici su sledece: - Funkcije koje se odnose na regulisanje novca u opticaju tj. platnog prometa i njegove likvidnosti. Sve subjekte koji ucestvuju u novcanom prometu Centralna banka snadbeva novcem i preko toga obezbedjuje njihovu likvidnost. - Druga funkcija se odnosi na regulisanje poslovanja celine kreditnog sistema ciji su subjekti poslovne banke. Centralna banka kontrolise volumen kreditnog novca, sprecavajuci njegovu eventualnu ekspanziju ili oskudicu. - Treca funkcija podrazumeva ocuvanje stabilnosti nacionalne valute I likvidnost platnog bilansa. Pored ovih Centralna banka ima i niz drugih funkcija: 1. Centralna banka ima funkciju emisije novca, tj. Ima ekskluzivno pravo da emituje stampa novcanice u datoj zemlji. 2. Centralna banka vrsi razne usluge poslovnim bankama, kao sto je drzanje rezervi poslovnih banaka. 3. Centralna banka cini razne usluge drzavi. Drzava ima svoj racun kod Centralne banke, te po njenom nalogu Centralna banka vrsi sva placanja za racun drzave. Drzava svoje hartije od vrednosti najcesce prodaje preko centralne banke, drzava koristi kratkorocne pozajmice kod centralne banke i sl. 4. Centralna banka vrsi poslovne kontrole poslovnih banaka.
Osnovni instrumenti za ostvarivanje ciljeva kreditno-monetarne politike centralne banke su :- operacije na otvorenom trzistu – se sastoji u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti, cime se ostvaruju odredjeni ciljevi kreditno – monetarne politike.Centralna banka vrsi kupovinu hartija od vrednosti, kada zeli da poveca likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. Ovo se desava u slucaju realizacije ekspanzivne kreditno – monetarne politike, kada je cilj da se poveca nivo novcane mase. U slucaju restriktivne kreditno monetarne politike, centralna banka vrsi prodaju hartija od vrednosti cime smanjuje kolicinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka. - politika obaveznih rezervi poslovnih banaka – kojom centralna banka ostvaruje ciljeve kreditno – monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera znacajna je i za kontrolu bankarskog sistema i odrzavanje likvidnosti banaka. Sustina ove mere sastoji se u utvrdjivanju osnovice i stope izdvajanja banaka, i svog depozitnog potencijala u korist obaveznih rezervi kod Centralne banke. U slucaju restriktivne kreditno monetarne politike povecava se stopa obaveznih rezervi, cime se povlaci deo novca i smanjuje kreditni potencijal banke. U slucaju ekspanzivne kreditno monetarne politike smanjuje se stopa obaveznih rezervi cime se povecava kreditni potencijal banaka. - eskontna stopa - politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita – cime se , takodje, regulise nivo novcane mase. Aktiviranje depozita znaci ukidanje ogranicenja za njihovo slobodno koriscenje.
1. Kontrola rada banaka i drugih finansijskih institucija 2. pruzanje pomoci pri odrzavanju likvidnosti ostalih ucesnika na finansijskim trzistima 3. Vodjenje politike selektivnog kreditiranja odredjenih segmenata privredne aktivnosti. 4. Vodjenje takozvane zlatne politike, odnosno vodjenja poslova odrzavanja i kontrole rezervi plemenitog metala, itd.
1. Regulisanje ukupne kolicine novca u opticaju. 2. Uticaj na nivo rezervi poslovnih banaka 3. Uticaj na nivo kamatnih stopa Prodajom drzavnih hartija od vrednosti centralna banka povlaci deo novca iz opticaja, cime smanjuje kolicinu novca u opticaju I time smanjuje mogucnosti kreditiranja od strane poslovnih banaka. Centralana banka u stvari plasira dodatnu kolicinu novca u opticaj, cime povecava kreditni potencijal poslovnih banka. Ovo smanjenje ili povecanje novca u opticaju je znatno vece zbog dejstva novcanog multiplikatora, sto predstavlja promenu novcane mase na svaku novcanu jedinicu ( dinar, evro, funta, dolar…) usled izvrsene operacije na otvorenom trzistu. Povecanje stope obaveznih rezervi poslovnih banaka dovodi I do povecanja
kamatne stope, sto utice na smanjenje investicija, proizvodnje I zaposlenosti.
Zbog toga povoljniji efekat na privredu imaju operacije na otvorenom trzistu
( kupoprodaja drzavnih hartija od vrednosti), jer ne dovode do lomova
u privredi kao sto je slucaj kod promene stope obaveznih rezervi.
ZAKLJUCAK Centralna banka odredjuje kolicinu rezervi celokupnog sistema
poslovnih banaka. Koristeci novcane reserve kao imput, bankovni sistem
ih transformise u mnogo vecu kolicinu bankovnog novca. Gotovina plus
ovaj bankovni novac cine ponudu novca pod nazivom visestruka ekspanzija
bankovnih depozita
preuzmi seminarski rad u wordu » » » Besplatni Seminarski Radovi |