Bretonvudski monetarni sistem
Neposredno posle Drugog svetskog rata, javila se potreba za sazivanjem
44 zemlje u Bretton Woodsu 1944god. zbog postavljanja osnova novog medjunarodnog
monetarnog sistema.
To je bilo neophodno uciniti zbog posleratnih posledica koje su uticale
na funkcionisanje celokupnog medjunarodnog sistema. Doslo je do potrebe
da se sto pre preduzmu koraci za uspostavljanje bolje medjunarodne monetarne
i finansijske situacije izmedju zemalja.
Tako je doslo do dogovora o formiranju dve organizacije koje ce biti
zaduzene, za pomoc medjunarodne i monetarne saradnje:
• Medjunarodni monetarni fond(MMF)
INTERNATIONAL MONETARY FUND (IMF)
• Medjunarodna banka za obnovu i razvoj
INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET (IBRD)
Obe novonastale organizacije su imale u sustini razlicite konkretne zadatke
ali je ipak obezbedjena komplementarnost u poslovanju ovih organizacija.
Sta su razlike njihovih zadataka ?
1. MMF je trebalo da obezbedi saradnju u oblasti medjunarodnih placanja,
politike deviznih kurseva, i izdavanje kratkorocnih kredita onim zemljama
koje imaju problema sa neuravnotezenim platnim bilansom.
2. IBRD je trebalo da obezbedi dugorocne kredite kojima ce omoguciti obnovu
i razvoj privreda zemalja clanica MMF-a koje su bile unistene nakon rata,
za koje nije bio zainteresovan privatni kapital zbog neprofitabilnosti
i visokog rizika ulaganja(npr. infrastruktura.)
Kako je izgradjen MMF?
MMF je izgradjen na osnovu dva plana:
1. Kejnzov plan(britanski plan) – delimicno je posluzio kao dopuna
za izgradnju MMf-a
Kejnzov plan je predvidjao stvaranje madjunarodne unije i madjunarodne
monetarne jedinice koja bi se zvala BANKOR cija bi vrednost trebalo da
bude fiksna i izrazena u zlatu i da se pariteti nacionalnih valuta u bankor,
a svaka promena pariteta bi se mogla izvrsiti samo uz saglasnot unije.
2.Vajtov plan (americki plan) – u potpunosti prihvacen.
Vajtov plan je predvidjao formiranje medjunarodnog stabilizacionog fonda
gde je bilo predvidjeno formiranje medjunarodne monetarne jedinice UNITAS,
cija bi vrednost bila deset dolara u zlatu. Za promenu pariteta nacionalnih
valuta koji je odredjen u odnosu na unitas, bila bi potrebna takodje saglasnot
fonda.
Planovi i ciljevi MMF-a
Planovi :
1. Obezbedjivanje saradnje u oblasti medjunarodnih placanja.
2. Regulisanje politike deviznih kurseva
3. Kratkorocni krediti za uravnotezenje platnih bilansa
Ciljevi :
1. Unapredjenje medjunarodne saradjnje konsultacijama i resavanjem monetarnih
problema.
2. Prosirivanje medjunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka, kao
i proizvodnje.
3. Stabilizacija deviznih kurseva i sprecavanje konkurentske depresijacija(pad
vrednosti jedne valute u odnosu na drugu na deviznom trzistu)
4. Multilateralizam u medjunarodnim placanjima za tekuce transakcije i
uklanjanje deviznih ogranicenja koja usporavaju rast medjunarodne trgovine.
5. Obezedjivanje finansijskih kratkorocnih sredstava za pomoc zemljama
clanicama, radi uravnotezavanja platnog bilansa.
6. Smanjenje platno-bilasnih neravnoteza.
Kako postati clan MMF?
Da bi jedna zemlja postala clan MMF-a potrebno je za nju odrediti odredjenu
kvotu koja se uplacuje na sledeci nacin:
1. 25% u specijalnim pravima vucenja(special drawing rights – SDR)
ili u konvertibilnim valutama(tih 25% je u zlatu ili dolarima).
2. 75% se uplacuje u nacionalnoj valuti
Sta je SDR?
SDR specijalna prava vucenja, predstavlja sinteticku valutu cija je vrednost
od 01.01 1999god. odredjena kao ponderisini prosek cetiri valute.
1. Americki dolar
2. Euro
3. Britanska funta
4. Japanski jen
Svrha SDR-a je ublazavanje uticaja medjunarodnih promena na poslovanje
samog MMF-a, zbog toga MMF svoje poslovanje obracunava u SDR-u, povremeno,
jednom u pet godina, a ukoliko se javi potreba i cesce se vrsi revizija
kvota.
Od velicine kvote zavisi mogucnost dobijanja kredita broja glasova u upravnim
organima kao i udeo u raspodeli novokreiranih SDR-a.
Svaka zemlja ima po 250 odsnovnih glasova i jos pojedan glas na svakih
100000 SDR-a uplacenih na osnovu kvote.
Organi medjunarodnog monetarnog fonda
1. Najvisi organ fonda je ODBOR GUVERNERA, u ovom odboru svaka zemlja
ima jednog predstavnika i jednog zemenika. Prema pravilu se sastaju jednom
godisnje da bi se usvojio godisnji izvestaj i zavrsni racun i doneo odluke
iz svojih nadleznosti
2. ODBOR IZVRSNIH DIREKTORA (board of executive directors)
odbor cine 24 izvrsna direktora koji rukovode poslovima fonda. Od 24 izvrsna
direktora osmoricu imenuju zemlje sa najivisim kvotama u MMF-u (SAD, Velika
Britanija, Nemacka,Francuska,Japan,Saudijska Arabija,Rusija i Kina). Ostalih
sesnaest direktora biraju druge zemlje clanica po grupama koje se nazivaju
constituency.
3. Na celu odbora izvrsnih direktora je GENERALNI DIREKTOR (managing
director). Do 1999god. na celu je bio Francuz Misel Kamdesi, ali je podneo
ostavku tako da od marta 2000-te, novi direktor je Nemac Horst Keler.
Kredititi MMF- a
Clanice koje se suoce sa deficitom platnog bilansa mogu racunati na kredite
MMF-a pod odredjenim uslovima. Mogucnost dobijanja kredita pre svega zavisi
od velicine kvote date zemlje.
Zaduzivanje kredita moze dostici i iznos od 100% kvote date zemlje i to
u cetiri transe po 25%. Prva kreditna transa moze se dobiti lako u slucaju
da je potrebana za pokrivanje deficita platnog bilansa.
Tih 25% su clanice uplatile pri pristupanju u fond,bilo u zlatu bilo u
konvertibilnim valutama pa su to fakticki i njihovo depooziti.
Ostale tri kreditne faze su uslovljenje na taj nacin sto svaka zemlja
mora da se dogovori sa MMF-om o programu prilagodjavanja a to su:(2)
- mere fiskalne politike
- mere devizne politike
- mere monetarne politike
- mere trgovinske politike
zarad popravljanja platno bilasnih situacija, zbog cega je i odobren kredit.
Taj period moze trajati od jedne do tri godine, s’tim sto otplata
pocinje nakon tri godine i tri meseca od kada su dobijena kreditna sredstva
a otpalata se zavrsava pet godina od tog trenutka.
Otplata se vrsi u osam kvartalnih rata u ukupnom roku od pet godina.
Sve te obaveze o dogovorenom programu prilagodjavanja – stabilizacioni
program, unose se u pismo o namerama koje se dostavljaju fondu.
Pismo o namerama
Pismo o namerama predstavlja akt koji suvereno donosi zemlja clanica,
ali ipak sadrzi sugestije fonda o ekonomskoj politici koju data zemlja
treba da sprovodi ako zeli podrsku fonda.
Stabilizacini fondovi koji se predlazu duznicima vode pre svega racuna
o ekonomskoj politici kakva bi trebala da bude da bi se moglo obezbediti
dovoljno deviza za vracanje duga, a dugorocni interesi razvoja te zemlje
ostaju u drugom planu.
Stand – by aranzmani
Pored obicnih pozajmica cesto se koriste i stand by aranzmani koji su
ustvari krediti u pripravnosti. Ovde je rec o odobravanju okvirnog iznosa
kredita, koji zemlja moze da korisiti u odredjenom periodu u zavisnosti
od potreba i od toga da li sprovodi stabilizacioni program koji je prethodno
ugovoren sa fondom.
Fond periodicni nadgleda kakvi se rezultati ostvaruju u platno bilansnom
stanju, povecanju monetarnih rezervi, ogranicavanju unutrasnje potrosnje
i kako se odvija umanjivanje stepena zaduzenosti zemlje.
Velicina stand by aranzamana zavisi od potreba zemlje tj. koliko joj treba
toliko moze da dobije samo pod uslovom da stabilizacioni plan tj. program
bude dogovoren i odobren od fonda.
U svetskoj privredi dolazi do velikih promena, a to pored vec namenutih
kredita namece i neke nove vrste kao sto su:
1. Olaksice za kompezantorno finansiranje(Olaksice za kompezantorno finansiranje
compensatory finansing facility)
2. Olaksice za kompezantorno finansiranje i nepredvidive slucajeve CCFF
(compensatory and contingency finansing facility)
3. Olaksice za finansiranje tampon zaliha ( buffer stock financing facility)
4. Naftne olaksice( oil facility)
5. Pozajmice iz starateljskog fonda (trust fund)
6. Olaksice za strukturno prilagodjavanje – SAF (structural adjustment
facility)
7. Povecane olaksice za strukturno prilagodjavanje ESAF (enhancend struktural
adjustment facility)
8. Prosirene fondove olaksica EFF (extended fund facility)
9. Dodatne finansijske olaksice politika uvecanog pristupa koja je zamenila
dodatne finansijske olaksice kreditita za pomoc u vanrednim situacije.
10. Od 1993 uvedene su olaksice za sistematsku transformaciju STF (sistemic
transformation facility) za zemlje u tranziciji u kojoj se i mi sada nalazimo
Ukupan iznos kredita koji jedna zemlja moze dobiti od MMF-a od redovnih
izvora ogranicen je na 100% kvote ili 300% ukupne, i u izuzetnim prilikama
krediti mogu iznositi i do 500% kvote.
31.01.2001 ukupan iznos kredita koji je fond odobrio svojim clanicama,
njih 91 iznosi 50.5 milijardi SDR-a tj 65milijardi dolara.
Status nase zemlje u MMF-u
Bivša SFRJ je bila jedna od zemalja ucesnica Bretonvudske konferencije
(1944. godine) i zemalja osnivaca Medunarodnog monetarnog fonda (MMF)
i Svetske banke. Od svog osnivanja MMF je SFRJ odobrio 12 stand-by aranmana.
Najintenzivnija saradnja ostvarena je izmedu 1980. i 1991. godine, kada
je SFRJ odobreno sedam stand-by aranmana u ukupnoj vrednosti od
3,5 milijardi specijalnih prava vucenja (od cega je iskorišceno 2,7
milijardi). Prvi finansijski aranman sa MMF-om u iznosu od 9 miliona
SAD dolara Jugoslavija je zakljucila 1949. godine, a poslednji u iznosu
od 460 miliona specijalnih prava vucenja 16. marta 1990. godine.
Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a od 14. decembra 1992. godine
konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, a samim tim je prestalo
i njeno clanstvo u MMF-u. Istovremeno su utvrdeni uslovi pod kojima zemlje
sukcesori (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika
Makedonija, Slovenija i SR Jugoslavija) mogu da naslede clanstvo SFRJ
u MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u SR Jugoslaviji je pripalo 36,52%.
Odbor izvršnih direktora MMF-a je 20. decembra 2000. godine doneo
odluku sa retroaktivnim dejstvom od 14. decembra 1992. godine, da je SR
Jugoslavija ispunila uslove za clanstvo u toj instituciji.
Istog dana odbor je SR Jugoslaviji odobrio 116,9 miliona specijalnih
prava vucenja u okviru "hitne postkonfliktne pomoci", kao podršku
programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije
SR Jugoslavije. Iz tih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za
premošcavanje u iznosu od 101,1 milion specijalnih prava vucenja,
koji su joj Švajcarska i Norveška odobrile za izmirenje finansijskih
obaveza prema MMF-u.
Sadašnja kvota Srbije i Crne Gore u MMF-u iznosi 467,7
miliona specijalnih prava vucenja.
Razgovori MMF-a i vlade srpskog premijera Vojislava Koštunice zastali
su krajem oktobra i dogovor o produenju kreditnog aranmana
u iznosu od 850 miliona evra još uvek je izvan domašaja. Podstaknuti
nedavnim usvajanjem penzijskog zakona kojim se krše uslovi MMF-a,
predstavnici Fonda nisu bili spremni da prihvate obecanja vlade u vezi
sa reformama -- obecanja koja su se do sada sporo pretvarala u dela. (3)
MMF sada eli cvrste garancije i pregovori se nece nastaviti dok
se ne preduzme ozbiljna akcija za smanjenje javne potrošnje i privatizaciju
javnog sektora.
Ulozi su veliki. Pariski klub poverilaca sloio se da otpiše
730 miliona dolara srpskog duga -- ali samo ako razgovori sa MMF-om budu
uspešno zakljuceni. Ako dogovor ne bude postignut do kraja 2005,
Srbiji ce biti zaracunata puna kamata na ukupno 2,61 milijarde dolara
koliko duguje Pariskom klubu. To je suma koju vlada jednostavno nema.
Uspešno zakljucenje aranmana sa MMF-om takode je jedan od uslova
koje je EU postavila za finalizaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju
sa Beogradom.
Neuspeh bi znacio finansijsku katastrofu, kau ekonomisti. Spoljnotrgovinski
deficit još uvek je veoma visok -- 10,6 odsto od BDP-a. Dugovi iznose
60 procenata od BDP-a, a stopa inflacije od 17 odsto je najveca u regionu.
Bez sporazuma sa MMF-om nijedan ozbiljni strani investitor verovatno
nece doci u Srbiju, a bez sveeg kapitala zemlja bi mogla da ude
u dunicku krizu vec 2007. godine. Pocev od te godine godišnja
kamatna stopa na strani dug Srbije dostici ce milijardu dolara.
Prema recima ministra privrede Predraga Bubala, vlada radi «punom
parom» na ispunjavanju uslova MMF-a. Medutim, drugi zvanicnik vlade,
ministar rada Slobodan Lalovic saopštio je da sporazum verovatno
nece biti potpisan do kraja ove godine.
Pirita Sorsa, predstavnik Fonda u Srbiji i Crnoj Gori, rekla je da vlada
jednostavno nije ispunila kriterijume za kredit. Obracajuci se novinarima
nakon što se MMF povukao iz razgovora, ona je ukazala na prekomernu
javnu potrošnju, inflaciju i monetarnu politiku kao na glavne prepreke.
S obzirom da se ocekuje da ce godišnja inflacija biti 3 procenta
veca od planirane, kljucno pitanje je kako obuzdati cene, dodala je Sorsa.
Fusnote :
1. Medjunarodni ekonomski odnosi dr.Predrag Jovanovic,dr Oskar Kovac,dr.Mladjen
Kovacevic,dr.Jelena Kozomora,dr.B.Pelevic. 1999.
2. Uvod u medjunarodnu ekonomiju, dr.B.Pelevic, mr.Vladimir Vuckovic,
dr. Predrag Jovanovic.2002.
3. Podaci korisceni sa interneta,kao i clanak gospodina Šanteka,
za Southeast European Times, 14/11/05
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|