Stvaranje i poništavanje novca u bankarskom
sistemu
Cilj svake drustvene zajednice je stvaranje ambijenta za prosperitet
u svim sferama drustvenog zivota.Osnovni preduslov je skladno funkcionisanje
ekonomije.Pod skladnim funkcionisanjem podrazumeva se ostvarivanje ravnoteze
u realnom sektoru.Sagledavanja uticaja novca na realni sektor ekonomije
jedno je od kljucnih pitanja kojima se bavi monetarna teorija.
U cilju razumevanja sustine funkcije novca i mogucnosti i nacina odredjivanja
potrebne kolicine novca u nacionalnoj ekonomiji,neophodno je izvrsiti
kracu analizu istorijskog razvoja novca
i dati njegovu savremenu definiciju.
Retrospektiva razvoja novca kroz istoriju je putokaz za razumevanje sadasnje
definicije novca i evoluciju monetarnog sistema.Funkciju novca imale su
razlicite vrste roba,da bi kasnije nju preuzeli plemeniti metali kao sto
su zlato i srebro.
Definicija novca kroz istoriju
U najranijim oblicima robne razmene ,funkcije novca kao sto smo rekli
imale su razlicite vrste roba. Izbor su vrsile vlade zemalja.U drevnoj
Atini Bile su u opticaju kovane srebrne drahme.U monarhijama kao sto je
bila Engleska kovao se novac od zlata,zlatna funta u Engleskoj imala je
naziv “suveren”.Sistem placanja koji je koristio zlato kao
sredstvo placanja poznat je kao zlatni standard.
Sledeci korak u evolucionom procesu nastanka novca bilo je kreiranje papirne
valute, koriscene uporedo sa kovanim novcem.Zbog toga sto je vecu kolicinu
kovanog novcabilo tesko nositi, vlada je emitovala papirni novac ili menace
koje su se mogle zameniti za zlatni kovani novac.
Kasnije je poceo da se stampa “delimicno zamenljiv”papirni
novac.U to vreme emisiju papirnih novcanica vrsili su vlasnici poverljivih
firmi kao sto su zlatari sa kojima je drzava imala ugovor o deponovanju
zlatnog kovanog novca.Depodenti zlatnog kovanog novca,dobijali su priznanice
ili menace uz obecznje zlatara d ace na njihov zahtev izvrsiti isplatu
u zlatnim kovanicama.
Na taj nacin,iduci ka modernom bankarskom poslovanju,radnje koje su emitovale
menice drzale su samo deo zlatnog novca u svojim sefovima, a ostatak su
pozajmljivali stanovnistvu i preduzecima kojima su sredstva bila potrebna.
Tako su depozitne radnje predstavljale pretece danasnjih depozitnih institucija
ukljucujuci banke i stedionice,stedne i kreditne institucije,kreditna
udruzenja I sl.ciji je zadatak da primaju depozite i emituju kredite posredujuci
u razmeni.
Razvoj novca i njegov pojam
Prvi vazan korak u razvoju savremenog novca:
-banke su definisale odredjen postupak kojim deponenti dobijaju vlastite
menace.Ti papiri se zovu cekovi.Njihovi vlasnici mogli su jednostavnim
popunjavanjem dati nalog banci da isplati odredjen iznosdonosiocu ceka.Cekovi
su bili bezbednijiza koriscenjeu transakcijamanego valuta.
Drugi vazan korak u razvoju savremenog novca:
-kidanje veze izmedju novca I zlata.Vlade su pocele da emituju menace
koje nisu bile zamenljive za zlatoi.To je znacilo pojavu drzavnog papirnog
novca.Papirne menace su prihvatane u placanjima zbog togasto je primalac
obavezivan zakonom da ih primi.Zbog ove karakteristike menace su postale
zakonsko sredstvoplacanja.
Faze razvoja novca su:
-kovani zlatni novac
-papirni novac
-cekovi
Novac i funkcije novca
Novac je nastao kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne
proizvodnje.Znaci,novac nije nastao slucajno nitikaorezultat nekakvog
dogovora ucesnika u robnom prometu.Nije sporna ni cinjenica da drzava
ima znacajne ingerencije u regulisanju novcanog prometa,ali je isto tacno
da sam nastanak novca izvorno I sustinski nije vezan za postojanje drzave.Njegov
nastanak je jednostavno “ izveden”iz razvoj arobne proizvodnje.
Novac,kao I svaka druga roba ima upotrebnu vrednost I vrednost.Razlika
postoji jedino u tome sto ova roba ima I jednu posebnu,drustvenu upotrebnu
vrednost.To posebno upotrebno svojstvo ova roba je stekla monopolisanjem
funkcije opsteg ekvivalenta.Novac je roba koja vrsi funkciju opsteg ekvivalenta.
Pored upotrebne vrednosti koju im aodredjena vrsta robe(zlato,recimo,sluzi
u medicini,u indrustiju za izrafu nakita),novac vrsi I odredjene drustvene
funkcije u robnom prometu.
Osnovna funkcija novca sastoji se u tome da svojom upotrebnom vrednoscuizrazava
vrednost svih drugih roba.To je funkcija mere vrednosti.Novac vrsi tu
funkciju tako sto se manjom ili vecom kolicinom njene upotrebne vrednosti
moze izraziti vrednost bilo koje vrste druge robe.Da bi se izrazila vrednost
neke robe nije potrbno imati novac bas tu, na licu mesta,odnosno nije
potrebno fizicko prisustvo novca.Naravno,zbog toga se nista ne menja u
ranije izrecenom zakljucku da se velicina vrednosti robe izrazava u manjoj
ili vecoj kolicini novca.Tako izrazena vrednost robe(u novcu)predstavlja
njenu cenu.Cena robe je njena vrednost izrazena u novcu.
Javlja se potreba da se kupovina I placanje robe u medjunarodnom prometu
regulisu na jedinstven nacin,postojanjem univerzalne monete.Nacionalne
monete mogu da funkcionisu samo u unutrasnjem robnom prometu.Mogu da funkcionisu
I monete nepune vrednosti,pa cak I papirni novac sa tkz.prirodnim kursom,koji
odredjuje drzava svojim zakonskim propisom.
Funkcije svetskog novca u sustini su iste kao I funkcije novca u unutrasnjem
robno-novcanom.U medjunarodnom robno-novcanom prometu novca ima funkciju
merenja vrednosti.
Svetski novac se pretezno upotrebljava kao platezno sredstvo,tj.za placanje
razlike izmedju uvoza I izvoza koje nastaju u medjusobnoj
trgovinskoj razmeni zemalja.
Monetarni multiplikator
Ponuda novca,odnosno novcana masa je proizvod primarnog novca I monetarnog
multiplikatora koji uvecava efekat ekspanzije depozita.Ovaj odnos izrazen
je simbolima:
M=B-m ili m=M/B
U navedenoj jednakosti,(M)predstavlja ponudu novca,dok (B) I (m) oznacavaju
primarni novac I monetarni multiplikator,respektivno.Prema prvoj jednakosti,bilo
koja promena u ponudi novca-novcanoj masi,mora biti uslovljena promenama
u primarnom novcu.
Druga jednakost definise monetarni multiplikator kao odnos novcane mase
I primarnog novca.
S obzirom da smo zaljucili da centralna banka ima veliki stepen kontrole
nad primarnim novcem,jednakost (M=B-m) stoga pokazuje da ako je m stabilan,
predvidive varijable,koje u velikom stepenu uticu na (B),omogucavaju centralnoj
banci da vrsi preciznu kontrolu nacionalne ponude novca,(M).
Na drugoj strain,ako monetarni multiplikator (m) fluktuira,nestabilan
je I nepredvidiv I to moze biti otezavajuce za centralnu banku da vrsi
kontrolu ponude novca.Izvori promena u ponudi novca mogu biti faktori
koji uticu na monetarni multiplikator.Ti faktori su daleko izvan uticaja
centralne banke.Monetarni multiplikator odrazava odluke nebankarskog sistema
,vezane za strukturu finansijske arhive u kojoj ce drzati svoje bogatstvo.Monetarni
multilikator je znacajan parameter ponasanja u makroekonomiji.
Monetarni multiplikator:izvodjenje I aplikacija
Izvodjenje monetarnog multiplikatora izrazicemo preko specificiranja varijabli
koje determenisu velicinu multiplikatora.Pocicemo od najuze definicije
novcane mase:
M=D+G
Ova jednakost se sastoji od najuze definicije(M),koju cine depoziti po
vidjenju I drugi ograniceni depoziti udepozitnim institucijama plus gotov
novac u posedu nebankarskog sektora.Zbog toga sto se navedeni agregati
najcesce koriste u robno-novcanim transakcijama,ova definicija novca ponekad
se zove transakciona definicija novcane mase.
Ranije smo definisali novcanu bazu ili primarni novac kao:
B=R+G
Iz relacije se vidi da je primarni novac (B) jednak zbiru rezervi banaka
(R) I gotovog novca (G),koji drzi nebankarski sektor.Podsetimo da rezerve
(R) uljucuju gotovinu depozintnih institucija I druge depozite kod centralne
banke.Takodje, (G) se sastoji iz ukupne valute I kovanica koje se drze
u bankama I centralnoj banci.
Rezerve banaka (R) mogu se razdvojiti na dve komponente:
-obavezne rezerve -Rr
-slobodne reserve-Rs
Obavezne rezerve- Rr
Obavezne rezerve su one koje banke moraju da drze u obliku potrebnih
rezervi ciju visinu odredjuje centrlna banka.
Slobodne rezerve-Rs
Slobodne reserve su one reserve koje banke drze procenjujuci sadasnje
I ocekivane buduce uslove privredjivanja, stoga je:
R=Rr+Rs
Uticaj centralne banke na monetarni multiplikator
S obzirom na osnovno pitanje kakve su mogucnosti centralne banke u ponudi
novca,logicno se namece potreba analize koja ce pokazati uticaj centralne
banke na svaku od tri varijable kojima je determinisan monetarni multiplikator:G,Rr,Rs.
-Uticaj centralne banke na visinu koeficijenta gotovine -G
Centralna banka nema direktan uticaj na koeficijent gotovog novca(G).Ova
varijabla zavisi direktno od traznje nebankarskog sektora za gotovim novcem
I depozitima po vidjenju.
Nebankarski sektor dolazi do gotovine povlacenjem sredstava sa cekovnih
I stednih racuna.Centralna banka dobija gotovinu stampanjem novcanica,a
potreban iznos kovanog novca dobija iz centralnog trezora.Iz navedenog
se moze zakljuciti da ne postoji uticaj centralne banke na visinu gotovog
novca.
-Uticaj centralne banke na visinu stope obavezne
reserve-Rr
Visina stope obavezne reserve (Rr) koja se obracunava na depozite po vidjenju,dominantno
je odredjena odlukom centralne banke.Svaka banka npr.mora izdvojiti 3%
na ime obavezne reserve obracunate na ukupno raspolozive depozite po vidjenju
I 10% na orocene depozite.Povremeno centralna banka menja stopu obaveznih
rezervi.
-Uticaj centralne banke na visinu stope slobodnih
rezervi likvidnosti_Rs
Zeljeni iznos slobodnih rezervi (Rs) se odredjuje odlukama banaka I one
su pod neznatnim uticajem centralne banke.Visina slobodnih rezervi zavisi
od procena bankarskog menadzmenta koji pazljivo samerava troskove I dobitke
od njihovog drzanja.Njihova visina odredjena je I nivoom kamatne stope
oceklivanja buduce politike centralne banke I drugih ekonomskih parametara.
ZAKLJUCAK
Treba imati u vidu da je istorija nastajanja novca veoma duga.Prvi oblici
novca postojali su nekoliko vekova pre nase ere.Novac je nastao kao objektivna
potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje.Nastankom novca stvorena
je mogucnost da se prodaja I kupovina robe obavljaju kao dva odvojena
I samostalna akta.Tako se na neki nacin menja I I nacin funkcionisanja
robnog prometa.Novac pored svih ostalih pomenutih funkcija postaje I sredstvo
za zgrtanje blaga.
Kod multiplikacije I njenog uticaja na bankarski sistem mozemo konstatovati
njenu veliku ulogu I znacaj.Takodje mozemo zakljuciti da nebankarski sector
sustini determinise,banke odredjuju visinu,I centralna banka dominantno
definise visinu I primarni novac.Stoga mozemo reci da u datom periodu
vremenaponuda novca je odredjena zajednickim odlukama nebankarskog sektora,sektora
I centralne banke.
LITERATURA
1.”Mnetarne I javne finansije”,VPS 2005.
Prof.dr Dragoljub Vukosavljevic
2.”Monetarne I javne finansije”,Ekonomski fkultet,2001.Kragujevac
Prof.dr Dragana Markovic
3.”Onovi politicke ekonomije”,Ekonomski fakultet,1993.Podgorica
Prof.Dragoljub Dragisic
4.”Monetarne finansije”,Ekonomski fakultet,2003.Kragujevac
Prof.dr Dragana Markovic
5.www.carnet.hr(www.google.com)
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD
|