SEMINARSKI RAD IZ JAVNIH FINANSIJA

MMF je medjunarodna kooperativna institucija koju cine 182 zemlje,dobrovoljno uclanjene,jer prednost vide u zajednickom dogovaranju u okviru ove institucije,a sve u cilju postizanja što stabilnijeg medjunarodnog sistema poslovanja.
Medjunarodni monetarni fond

Takodje, MMF je institucija koja pozajmljuje novac svojim clanovima koji imaju probleme sa finansijskim obavezama,ali samo pod uslovom da preduzmu mere za eliminisanje tih poteškoca.MMF nema nikakav autoritet nad domacom ekonomskom politikom svojih clanova.
Do potrebe za organizacijom kao što je MMF došlo je posle velike ekonomske krize 30-ih godina ovog veka. Veliki broj država sa Velikom Britanijom na celu moralo je da napušta zlatno pravilo. Taj sistem je nailazio na poteškoce u vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Došlo je do opadanja životnog standarda. Neke države su težile skoro potpunom eliminisanju upotrebe novca a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cene da bi smanjile poslovanje drugih zemalja. Odnos izmedu novca i vrednosti roba je postao nejasan. Ovakva praksa je poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija.
Cene dobara na svetskom tržištu su pale za 48% , a vrednost medjunarodnog poslovanja za 63%. Tokom 30-tih godina dolazi do nekoliko medjunarodnih konferencija sa ciljem da se sprece monetarni problemi. Trebalo je stvoriti sistem koji ce se baviti monetarnim pitanjima i rešavanju monetarnih problema. Zahtev za takvim sistemom su zatražili Harry Dexter White iz SAD-a i John Maynard Keynes iz UK. Medjunarodna zajednica je prihvatila ovaj sistem a dogovor o uspostavljanju Medjunarodnog monetarnog fonda se desio u gradu Bretton Woods, New Hampshire, USA, 22-og Jula 1944 godine.

Dogovoru su prisustvovali 44 delegata raznih zemalja. MMF je poceo zvanicno sa radom u Vašingtonu maja 1946 godine sa 39 clanova

Cilj MMF-a

Osnovni ciljevi MMF-a su:
- Unapredenje medjunarodne saradnje kroz konsultacije i zajednicko rešavanje monetarnih problema.
- Proširivanje medjunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka i proizvodnje.
- Stabilizacija deviznih kurseva I sprecavanje konkurentskih depresijacija.
- Multilateralizam u medjunarodnim placanjima za tekuce transakcije I uklanjanje deviznih ogranicenja koja sputavaju rast medjunarodne trgovine.
- Obezbedenje finansiskih sredstava za pomoc zemljama clanicama u uravnoteženju platnog bilansa.
- Smanjenje platnobilansnih neravnoteža.
Zadatak MMF-a nije smo rešavanje problema pojedinih zemalja vec i funkcionisanje medjunarodnog monetarnog sistema kao celine. Njegovi clanovi zajedno rade na uspostavljanju stabilnog svetskog rasta. MMF radi na pronalaženju nacina da se preduhitre, kontrolišu i rešavaju finansijske krize.

Finansijska osnova MMF-a

Na osnovu clana III odeljak 3 iz Breton Vudsa zemlje clanice su bile dužne da izvrše upis kvota i kao minimum, svaka zemlja clanica je u zlatu placala manji iznos od sledeca dva iznosa: 1) 25% svoje kvote, 2) 10% od svojih zvanicnih neto holdinga zlata u SAD dolarima. Ostatak kvote se upisivao u nacionalnoj valuti. Na osnovu Amandmana II iz 1978 godine predvideno je da se 25% kvote uplacuje u SDR ili u konvertibilnim valutama, a 75% u nacionalnoj valuti. Najnovija, jedanaesta opšta revizija kvota bila je 1998 godine i vrednost upisanih kvota je iznosila 212 milijardi SDR.

• One su osnovica za odredivanje olakšica prilikom povlacenja sredstava fonda
• One izražavaju iznos deviza sa kojima Fond može da racuna
• One predstavljaju osnovu za izracunavanje prava glasa zemalja clanica

Kvote i glasanje – pojam i znacaj

Pri ukljucenju u MMF svaka zemlja clanica deponuje odredenu sumu novca,zvanu “quota subscription”.Kvote imaju razlicite uloge i služe za:

• Utvrdivanje broja glasova
• Utvrdivanje maksimalnog iznosa sredstava na korišcenje
• Bazu za dodelu SDR

Kvote odreduju glasacku snagu clanova,pa iz neravnomernog ucešca kvota proistice isto takva neravnomernost u glasovima.Broj glasova se utvrduje na taj nacin što sve svakoj zemlji dodeljuje 250 glasova i plus po jedan glas na svakih sto hiljada SDR-a uplacene kvote.Bogatije zemlje imaju vecu glasacku moc. Zemlje koje imaju preko 15% ukupnog broja glasova imaju pravo veta na odluke fonda. Zemlje sa najvecim brojem kvota u MMF-u su: SAD sa 18,25%, zatim idu Nemacka, Japan, Francuska i Velika Britanija.Ucešce glasova industrijskih zemalja u ukupnim glasovima kod Fonda iznosi oko 60% a ZUR oko 40%,tako da ZUR mogu da uticu na odluke ako deluju kao grupa jer se mnoge znacajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom vecinom od 70% ili 85%.
One stvaraju odredeni fond novca koji se može povuci u slucaju finansijskih poteškoca clanova.
One su osnova za odredivanje koliko clan može da pozajmi od MMF-a ili da primi od MMF-a u periodicnim alokacijama specijalnih pomoci, poznatim pod nazivom “specijalna prava vucenja”. Ovo nam govori da, što je više clan finansijski doprineo, to više može da pozajmi kada mu je potrebno.
Kvote se preispituju svakih 5 godina i mogu biti povecane ili smanjene prema potrebama MMF-a i prema ekonomskom prosperitetu zemalja clanica. U 1946 godini MMF je imao $7,6 milijardi, a u 1998 godini $193 milijarde. Predlog da se kvote podignu na $280 milijardi ceka na odobrenje. SAD, kao
najjaca ekonomska sila, ucestvuje u fondu sa oko $35 milijardi, što im daje oko 265.000 glasova (18,25%), a Palau koja je postala clan u Decembru 1997 godine, ima najmanju kvotu, i doprinosi sa oko $3,8 miliona, i ima 272 glasa (0,002%).
Odreduju alokaciju “specijalnih prava vucenja”.Udeo zemlje clanice u alokaciji “specijalnih prava vucenja”, odreduje se u odnosu na njene kvote.
U januaru 1998 godine došlo je do predloga da se podigne nivo kvota za 45%. Da bi se ovaj potez odobrio potrebno je 85% svih glasova. Prema podacima od 15-og Avgusta 1999 godine, 153 zemlje clanice (što predstavlja 96,9% svih glasova) su se saglasile sa povecanjem. “Board of governors” svakih 5 godina preispituje kvote i ukoliko je potrebno menja njihovu strukturu. Takodje, svaka zemlja može u bilo kom momentu tražiti preispitivanje svoje kvote. Kvota svake zemlje clanice se odreduje prema njenoj ekonomskoj snazi u odnosu na druge zemlje. Razliciti ekonomski faktori se uzimaju u obzir pri determinisanju kvote – GDP odredene zemlje, broj finansijskih transakcija i zvanicne rezerve odredene zemlje.

Operacije MMF-a

Pri ukljucenju u MMF,zemlja clanica se obavezuje da ce informisati ostale clanove o vrednosti svoga novca u odnosu na novac drugih zemalja,da ce izbegavati restrikciju zamene domace valute za stranu,da ce negovati takvu ekonomsku politiku koja ce voditi povecanju nacionalnog bogatstva i bogatstva celog covecanstva.
MMF ne može naterati clanice da se striktno vladaju prema ovim pravilima,mada može izvršiti moralni pritisak da se pridržavaju pravila koja su dobrovoljno potpisale.Ukoliko zemlja clanica konstantno ignoriše svoje obaveze,ostale clanice mogu,kroz instituciju MMF-a,da zabrane toj zemlji pozajmljivanje novca od MMF-a,ili da,u krajnjem slucaju,zamole zemlju clanicu da izade iz institucije.Tokom vremena obaveze clanova su es menjale prema potrebama.
Što se tice samog MMF-a,on ima obavezu kontrolisanja kooperativnosti sistema u svrhu redovne i pravilne razmene nacionalnih valuta,pozajmljivanje novca clanovima da bi reorganizovale svoje ekonomije da bolje kooperišu sa sistemom i obavezu davanja servisnih usluga-tehnicku pomoc i obuku.

Organizacija MMF-a

Na vrhu hijerarhijske lestvice nalazi se Odbor Guvernera i cine ga po jedan guverner i njegov zamenik iz svake zemlje clanice koje potpuno slobodno imenuju guvernere i zamenike.Oni su obcno guverneri centralnih banaka ili ministri finansija zemalja clanica.Oni su predstavnici svojih vlada i govore u njihovo ime.Upravni odbor guvernera se sastaje jednom godišnje,a guverneri svoje ideje i želje prenose izvršnom odboru koji ih predstavlja.
Odbor izvršnih direktora se nalazi u Vašingtonu,a sastavljen je od 22 izvršna direktora,od cega:

• 5 direktora imenuju zemlje sa najvecim kvotama
• 15 direktora biraju ostale zemlje clanice na dve godine
• 1 direktora (21.-og) imenuje zemlja ciju valutu Fond koristi u znacajnijem obimu (Saudijska Arabija)
• 1 direktora (22.-og) imenuje NR Kina

• da zastupa interese zemalja koje su ga izabrale
• on predstavlja kanal komuniciranja zemalj clanica i Fonda

Odbor izvršnih direktora ,najcešce,odluke donosi konsenzusom,iako je to mesto sa najviše sukoba onteresa.
Generalni direktor Fonda (Managing Director) je predsedavajuci Odbora izvršnih direktora.Ta funkcija obicno pripada evropljanima.

Uloga zlata u MMF-u

Pre dogovora iz aprila 1978.godine,uloga zlata u medjunarodnom monetarnom sistemu je bila centralna i odlucujuca.Ovaj dogovor imao je za cilj da se postepeno smanji uloga zlata u medjunarodnom monetarnom sistemu i MMF-u.
Medutim,zlato je još uvek važna rezerva u mnogim zemljam,a MMF spada u institucije koje imaju najvece kolicine zlata.MMF ima 3.271.341 kilograma zlata,što iznosi oko 3,6 milijardi specijalnih prava vucenja.Prema trenutnoj tržišnoj ceni,vrednost ovog zlata je oko $30 milijardi.Ove zalihe prestavljaju ravnotežu MMF-ovih zaliha zlata posle aukcije zlata i povracaja zlata clanovima u periodu 1976-80.Iako MMF drži zlato u zalihama,ono se koristi u MMF-ovim operacijama i transakcijama.Svaka transakcija sa zlatom mora biti odobrena od 85% zemalja clanica.MMF može prodati zlato po tržišnoj ceni,ili može prihvatiti zlato od svojih clanova u zamenu za obaveze prema MMF-u.
Sve ostale transakcije su zabranjene.

Valutni sistem MMF-a

U svom nastanku,svi clanovi MMF-a morali su da se pridržavaju istih metoda racunanja vrednosti njihovog novca u odnosu na valute drugih zemalja.U tim vremenima SAD su definisale vrednost dolara prema zlatu,tako da je jedna unca zlata vredela $35.Pri ukljucivanju u MMF sve zemlje su morale da izraze vrednost svoga novca u odnosu na zlato ili u odnosu na dolar.Svi kursevi su bili fiksni i odstupanja su mogla biti najviše do 1%.Ukoliko je neka zemlja clanica želela da prmeni kurs svoje valute,u cilju stabilnosti svoje ekonomije,morala je da se konsultuje i saraduje sa ostalim clanovima MMF-a pre same promene.Ukoliko bi neka zemlja menjala kurs nezavisno od institucije MMF-a,onda bi ta zemlja izgubila pravo korišcenja sredstava Fonda.Ovaj sistem je imao svoje prednosti u odnosu na staro pravilo zlatnog važenja-održavanje kurseva stabilnim i predvidivim,ali tokom godina nailazio je i na velike slabosti.Sistem stalnih deviznih kurseva bio je u upotrebi oko 25 godina.Slom se nazirao pocetkom 70-ih.Funkcionisanje postojeceg zlatno-deviznog standarda je došlo u krizu zbog nedostajuceg kapitala-sve vece medjunarodne nelikvidnosti.Takodje,nestabilnost rezervnih valuta,prvenstveno americkog dolara,ugrožavao je medjunarodni monetarni sistem.Napuštanjem,predhodno otpisanog sistema deviznih kurseva,pocelo je sa primenjivanjem individualnih metoda za odredivanje kursa domace valute.Jedini zahtev je bio da zemlje više ne koriste zlato kao osnovu za odredivanje vrednosti valute i da informišu clanove o nacinu denominovanja vednosti svog novaca u odnosu na strani.Uglavnom se primenjivao slobodan kurs,odnosno,novac je vredeo onoliko kolika je bila njegova vrednost na tržištu.Neke zemlje su formirale svoje prema kursevima vodecih ekonomskih sila.

Dogovaranje i konsultacije u MMF-u

Kroz periodicne kosultacije sa zemljama clanicama,MMf saznaje da li se njegovi clanovi ponašaju otvoreno i odgovorno pri postavljanju uslova pod kojima se prodaju i kupuju domace valute drugim državama ili stranim gradanima,i takodje se sagledava trenutna ekonomska pozicijadržave clanice.Ovakav vid saradnje MMF-a sa clanicama,ima cilj da eleminiše restrikcije razmene domace valute za stranu.Uprvim godinama postojanja.MMF je vršio ovakve konsultacije samo sa odredenim zemljama,tj.onim clanovima koji su sprovodili praksu restrikcije razmene valuta,ali od 1978. svi clanovi su obavezni na ovakav vid saradnje sa MMF-om.Konsultacije se obavljaju uglavnom jednom godišnje,ali “Managing Director”može u svakom trenutku da inicira sprovodenje postopka ako se utvrdi da je zemlja clanica upala u vece ekonomske probleme ili ukoliko se cini da clan radi protiv interasa Fonda.Svake godine,tim od 4-5 MMF-ovih strucnjaka provodi u zemlji clanici oko dve nedelje,sakupljajuci informacije i razgovara sa predstavnicima vlade o ekonomskoj politici zemlje.Prva faza konsultacija se odnosi na sakupljanje statistickih podataka o uvozu i izvozu,visini dohotka,nivou zaposlenosti,kamatama,protoku novca,investicijama,porezima,troškovima budžeta i drugim pokazateljima ekonomskog života koji mogu da uticu na medjunarodni monetarni sistem.Druga faza sastoji se od sastanaka sa visokim predstavnicima vlade,na kojima se utvrduje efektivnost domace politike tokom tekuce godine.
Ovako prikupljene informacije ,prezentiraju se na Izvršnom odboru,koji donosi predloge o prevazilaženju problema.Pored ovakvih periodicnih konsultacija,sprovode se i specijalni sastanci sa zemljama koje imaju znacajan uticaj na svetsku ekonomsku politiku.Ovo ima za cilj sagledavanje i predvidanje daljeg razvoja svetske ekonomije.
Zakljucci sa ovih sastanaka se publikuju dva puta godišnje u “World Development Outlook”.

Finansijska funkcija MMF-a

MMF je poznat svetskoj javnosti kao izvor za pozajmljivanje velikih suma novca finansiski ugroženim regionima.Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka,MMF je dao velike kredite Meksiku i Rusiji.Tokom 1983. i 1984.MMF je pozajmio zemljama clanicama koje su imale obaveze prema drugim clanicama oko $2,8 milijardi.Do 1995.godine Meksiko je kreditiran sa blizu $18 milijardi,a Rusija sa nešto više od $6,2 milijarde,za vreme teških reformskih perioda.Prema izveštaju iz jula 1998.godine,MMF potpomaže Indoneziju,Koreju i Tajland sa oko $35 milijardi,a Rusiji je odobreno $20,4 milijarde kao pomoc ekonomskom programu za 1998.Sve ovo govori da je Fond veliki mobilizator kapitala i jedna od najvecih kreditnih institucija.

Finasijka pomoc

MMF pozajmljuje novac zemljama clanica koje imaju finansijke poteškoce,odnosno zemljama koje nemaju dovoljno stranih valuta da plate ono što su kupili od drugih zemalja.U svaku zemlju novac stiže na razlicite nacine:od izvoza,od davanja usluga(bankarsko poslovanje i osiguranje),od turizma,od stranih investicija ili finansijkih pomoci.Ukoliko se zemlje zaduže previše,suocavaju se sa brojnim neprijatnim situacijama:opadanje kupovne moci,smanjenje izvoza...Zemlj clanica MMF-a može zatražiti pomoc od organizacije koja bi trebala sa pomogne u utvrdivanju uzroka loše ekonomske situacije i nacina za njeno razrešenje.
Clan Fonda sa finansijskim problemima može odmah povuci iz fonda 25% svog ukupnog uloga (kvote) koji je uplatio u zlatu ili u drugoj konvertibilnoj valuti.Ukoliko je ova suma nedovoljna,zemlja sa velikim teškocama može tražiti od MMF-a i u toku godine pozajmiti tri puta više od svog uloga.Ovi limiti se ne odnose na specijalne pozajmice MMF-a.Ovakav vid finansiranja Fonda je pozant pod nazivom “Supplemental Reserve Facillity” i stvoren je u decembru 1997.godine da pruži kratkorocno finansiranje clanova suocenim sa iznenadnim ekonomskim poremecajima.SFR je prvi put primenjen na Južnu Koreju.Pri pozajmljivanju sredstva Fond se drži dva osnovna principa.Prvo,sredstva Fonda postoje za dobrobit svih clanova,tako da se od svakog clana koji pozajmi novac ocekuje da se taj novac vrati cim se problem reši.Drugo,pre nego što Fond odobri kredit,clan mora da pokaže kako ce da reši svoje finansijske probleme i kako ce kredit da vrati u periodu od 3 do 5 godina (izuzetno do 10).

Logika ovog principa je vrlo jednostavana:zemlja koja traži kredit od MMF-a je prezadužena,odnosno previše troši.Ukoliko ekonomske reforme ne urode plodom,kredit ce biti potrošen i uci ce u dug.Znaci kreditiranje se vrši samo ako postoji realna šansa da se problem prevazide i da se pozajmljena sredstva efikasno iskoriste.

Finansijske olakšice

Postoje sledece finansijske olakšice:
Prva kreditna tranša; Zemlja treba da pokaže da preduzima razumne napore za perevazilaženje platnobialnsnih problema, nema uslova za korišcenje sredstava i otkupi domace valute se vrše u periodu od 3 do 5 godina.
Više kreditne tranše; Zemlja mora da ima validan i utemeljen program za uspostavljanje platnobilansne ravnoteže. Sredstva se obezbeduju putem stand-by aranžmana sa kupovinom strane valute u tranšama a na osnovu kriterijuma izvršenja. Rokovi za otkup valute su od 3 do 5 godina.
Proširena ( produžena ) olakšica fonda; Mora da postoji srednjerocni program koji ima za cilj strukturne promene. Srednjerocni program je na 3 godine, ali može da bude produžen na 4 godine. Program mora da sadrži mere i instrumente za prvih 12 meseci u detalje. Sredstva se obezbeduju iz proširenih aranžmana koji uljucuju kriterijume izvršenja i povljacenja u obrocima, u periodu od 4,5 do 10 godina.
Politika povecanog pristupa; Koristi se za povecanje sredstava u okviru stand-by aranžmana, kao i proširenih aranžmana. Što se tice politike uslovnosti i faza odnosno performansi, sve je isto kao i u uslovima kreditne tranše i proširene olakšice Fonda. Otkupi valuta se vrše u periodu od 3,5 do 7 godina, a nameti se utvrduju na bazi zajmovnih troškova Fonda.
Kompenzatorne i finansijske olakšice za nepredvidene okolnosti; Kompenzatorni elemenat i prošireni aranžmani obezbeduju sredstva zemlji clanici zbog pada izvoza i preteranog uvoza pšenice koji je van kontrole zemlje clanice.

Elemenat nepredvidivih okolnosti se proširuje na obezbedenje pomoci clanici koja sprovodi programe prilagodavanja, u cilju održavanja prilagodavanja, cak i u slucaju nastanka neocekivanih, u suprotnom smeru eksternih šokova. Otkupi valuta se krecu u periodu od 3,5 do 5 godina.
Olakšica finansiranja zaliha: Sredstva imaju za cilj pomaganje finansiranja doprinosa za odobreni medjunarodni stok zaliha. Otkupi valuta se vrše u periodu od 3,25 do 5 godina.
Olakšice za strukturno prilagodavanje; Sredstva se obezbeduju pod povoljnim uslovima zemljama sa niskim dohodkom koje se suocavaju sa dugorocnim platnobilansnim problemima, a radi podrške srednjerocnim programima makroekonomskog i strukturnog prilagodavanja. Uz pomoc MMF-a i Svetske banke, zemlje clanice sacinjavaju okvir politike u periodu od 3 godine. Detaljni godišnji programi se odreduju pre isporuke godišnjih zajmova. Ovi programi ukljucuju i rokove kada se ocenjuju kriterijumi izvršenja. Otkupi valuta se vrše u periodu od 5,5 do 10 godina.
Okalšice za pojacano strukturno prilagodavanje; U osnovi se radi o istoj kreditnoj olakšici kao što je olakšica za strukturno prilagodavanje. Razlike se odnose na obezbedenje sredstava i monitoring. Zajmovi se odobravaju polugodišnje, a otkup deviza se vrši u periodu od 5,5 do 10 godina.

Specijalna prava vucenja SDR – pojam i suština
(Special Drawing Rights)

Jedan od glavnih uzroka strukturne krize u koju je svet zapao krajem šezdesetih godina ovog veka jeste nedostatak deviznih rezervi država i povecanje medusobne nelikvidnosti,uz izmenu strukure i kvaliteta nacionalnih trezora.Sve više je dolazilo do smanjivanja rezervi zlata i povecanja americkog dolara i sterlinške funte kao rezervne valute.Istovremeno se beleži slabljenje pozicija ovih valuta.Da bi se poboljšala ukupna svetska likvidnost i ublažile negativne posledice svetske krize,došlo se na ideju da se stvori odredeni mehanizam u okviru MMF-a koji bi rešio ove probleme.Taj mehanizam je nazvan specijalna prava vucenja,a predstavlja vrstu novca,koji bi trebalo da zameni zlato,po cemu je dobio naziv “knjigovodstveno zlato”.
Osnivanje odeljenja u okviru MMF-a je dogovoreno na godišnjoj skupštini 1969,i pocetna suma je iznosila SDR 9.5 milijardi.Smatra se da je uvodenje rezervi SDR-a u sistem jedan od najvažnijih dogadaja od osnivanja MMF-a.Skoro svi clanovi MMF-a su i clanovi odeljenja SDR-a,a da bi to postali moraju deponovati izjavu kojom prihvataju obaveze,a one se ticu pravila pod kojim funkcioniše SDR.Osnovna obaveza svakog clana je da mora primiti transver SDR-a od ucesnika koji ima finansijske probleme.Funkcionisanje SDR-a se bazira na koegzistentnosti državnih politika i kooperaciji država.Vrednost jedne jedinice SDR-a je $1,34467 prema obracunu od 16.februara 2000.godine.SDR je striktno oficijelna rezerva MMF-a i mogu je koristiti clanovi Odeljenja SDR-a,sam MMF i druga tela koja imaju ovlašcenja od MMF-a.Treba naglasiti da su neke komercijalne banke stvorile instrumente slicne SDR-u,ali da se oni razlikuju od oficijelnih specijalnih prava vucenja.SDR nemaju podlogu u zlatu.
Osnovna namena SDR-a je da se poveca likvidnost zemalja,odnosno zemlja koja ima finansijski deficit može da koristi raspoložive iznose SDR-a srazmerno svojoj kvoti.Sem ovog,postoje i specijalne namene ovih sredstava,a to je da se SDR koristi kao nacin zamene osnovnih konvertabilnih valuta za SDR.To ima za cilj stabilizaciju rezervnih valuta.Ovim se ne obecava zamena valuta za SDR,vec samo otvara mogucnost takve transakcije.Takodje,SDR ima i ulogu zaštite valuta od kursnih razlika,što je narocito izraženo posle napuštanja zlata kao monetarne podloge.
SDR nije mnogo doprineo rešavanju strukturne krize,i bilo je potrebno dati mu znacajniju ulogu u medjunarodnom sistemu.Ta revizija najviše se ticala zamene rezervnih valuta dolara i funte za specijalna prava vucenja.
Trenutna vrednost SDR je:

Politika uslovljenosti fonda

Od zemalja clanica Fond zahteva da ekonomske politike budu u skladu sa odredbama Statusa Fonda.Taj zahtev Fonda je poznat pod pojmom “uslovljenost”.Uslovljenost se pocela izražavati nekoliko godina po osnivanju Fonda,a pod pritiskom najvecih kreditorskih zemalja.Poznato je da se Kejns zalagao za zadržavanje maksimalne slobode zemalja clanica i protivio se davanju Fondu bilo kakvog autoriteta da ulazi u pitanja domace politike.Takodje ni evropske zemlje koje su u to vreme bili glavni potencijalni dužnik nisu podržavale uslovljenost.Pocetkom 50-tih godina prošlog veka Odbor izvršnih direktora je prihvatio uslovljenost samo da bi se obezbedilo finansijsko ucešce SAD,a kasnije (1955.) da se ona pojaca,uporedo sa obimom korišcenih sredstava.Vremenom i evropske zemlje su postale kreditori pa su se priklonile uslovljavanju.Uslovljenost podrazumeva prilagodavanje finansiranja u rešavanju platnobilansnih problema.Zdrava platnobilansna pozicija je ona kod koje postoji mogucnost da se deficit tekuceg bilansa finansira prilivom kapitala,pod uslovima koji su u skladu sa razvojnom politikom,a koji sa svoje strane ne dovode zemlju u poziciju da uvodi trgovinska i devizna ogranicenja.Programi koje Fond odobrava,a cije izvršenje uslovljava,treba da obezbede i spoljnu i unutrašnju ravnotežu države.Uslovnost podrazumeva da su mere primerene uslovima i specificnostima privrede zemlje na koju se primenjuju.U pocetku rada,smatralo se da platno bilansne ravnoteže mogu da budu fundamentalnog i privremenog (reverzibilnog) karaktera.Statut je predvidao razlicit nacin za njihovo izravnanje.Za fundamentalnu neravnotežu jedino rešenje je bilo prilagidavanje kursa,a za reverzibilnu korišcenje sredstava kod Fonda,jer je izazvano vodenjem pogrešne domace politike.U tom slucaju od domacih vlasti se ocekivalo da unesu promene u svoju ekonomsku politiku,radi rešavanja platno-bilansnih problema.Sa tim u vezi razvijeni su modeli za finansijske programe i tehnike stand-by aranžmana.

Uslovnost je osnovni element u pomoci Fonda zemljama clanicama u cilju rešavanja finansijskih problema.Politika uslovnosti koju Fond vodi obezbeduje Fond da ce zemlja uzeti kredit i vratiti.Naime,ako zemlja ne ispunjava kriterijume izvršenja,ona nije u mogucnosti da povlaci sredstva po osnovu odobrenog stand-by aranžmana.

Stand-by aranžmani

Stand-by aranžmani predstavljaju aranžmane za pribavljanje sredstava Fonda i veoma su pogodni sa obzirom na jednostavnost vucenja potrebnih stranih sredstava placanja.Ovi aranžmani su u sistem Fonda uvedeni 1952.godine.Stand-by krediti su uvedeni,s obzirom da se pokazalo da povlacenje sredstava po osnovu nivoa nacionalnih kvota ne zadovoljava potrebe zemalja clanica.Stand-by krediti su ograniceni sa stanovišta vremena korišcenja,kao i visine sredstava.Uobicajni rok stand-by aranžmana je jedna godina,a izuzetno može da bude i duži,ali ne duži od 3 godine.Predvidena je mogucnost da kredit bude produžen pre isteka roka važenja.Najcešca forma odobravanja kredita u Fondu su stand-by krediti.Oni su instrument preko kojeg se odobravaju sredstva Fonda u okviru prve kreditne tranše,kada i ako se zemlje pridržavaju mera dogovorene ekonomske politike.Zemlja Fondu podnosi na odobrenje mere ekonomske politike koje ima nameru da primenjuje,na osnovu kojih bi trbalo da se kvalifikuje da dobije sredstva od Fonda.Mere koje zemlja predlaže da bi izašla iz neravnoteže moraju da budu u skladu sa stabilizacionim programima koje Fond priznaje.Po svojoj prirodi stand-by kredit predstavlja kreditnu liniju cije modalitete korišcenja Fond unapred utvrduje.Na taj nacin,država clanica dobija garanciju od Fonda da ce sredstva povlaciti do odredenog iznosa i u odredenom periodu.

Srbija i Crna Gora i MMF
(Jugoslavija i MMF)

Jugoslavija je jedna od osnivaca MMF-a.U periodu od 1974-1990.godine,Jugoslavija je vukla 3,9 milijardi SDR od cega je otplatila 3,5 milijardi SDR-a.SFRJ je koristila i sredstva sa ciljem finansiranja deficita platnog bilansa,kao i za akcije koje su bile usmerene u pravcu promene privrednog sistema.Jugoslavija je koristila sredstva Fonda i redovno vracala svoje obaveze,ali nije uvek dosledno izvršavala svoje programe dogovorene sa Fondom.U grupi zemalja u razvoju Jugoslavija je u periodu 1979-1990.godine najviše koristila stand-by aranžmane.
Zbog male kvote ona je sa stanovišta Fonda marginalna.Niska kvota zemlje joj je dala malu glasacku snagu,ali je Jugoslavija zahvaljujuci svom izvanrednom medjunarodnom politickom položaju imala odredeni politicki znacaj,što se može primetiti u stvaranju Grupe 24 ZUR.
Posle delimicnog napuštanja Bretonvudskog sistema 1971.godine,u okviru Fonda se odvijao intenzivan rad na reformi medjunarodnog monetarnog sistema,u kome ucestvuju paralelno industrijske zemlje i ZUR.Da bi se zaštitili interesi ZUR,u procesu reforme MMS-a,Grupa 77 je 1971.godine osnovala Grupu 24 ZUR za medjunarodna monetarna pitanja u kojoj se uskladuju zajednicki stavovi ZUR po svim pitanjima reforme.Jugoslavija je od pocetka aktivno ucestvovala u ovom forumu i podnela brojne inicijative i predloge koji su prihvatani i ukljucivani u zajednicke platforme ZUR.
Nakon raspada SFRJ,MMF je 14.decembra 1992.godine podelio postojecu kvotu SFRJ od 613 miliona SDR (oko $900 miliona ) na pet delova,odnosno na kvote zemalja koje su nastale na prostoru bivše SFRJ.Fond je smatrao da u Jugoslaviji nije došlo do secesije pojedinih republika vec do raspada,tako da je SRJ (SCG) nova država i da nije naslednica SFRJ.SRJ je dobila 36,5% ukupne kvote bivše SFRJ.Zbog sankcija UN i teškoca u izmirenju obaveza prema Fondu,Savezna vlada je 1993.godine od Fonda i Svetske banke
zatražila da odluku o statusu zemlje odloži za 6 meseci.SCG je od nedavno ponovo clanica MMF-a.

Zakljucna razmatranja

Medjunarodni monetarni fond je institucija bez koje bi današnja ekonomija izgledala nezamislivo. MMF postoji da predvidi i reši sve probleme i poteškoce na kojem medjunarodni monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu izmedu zemalja nikada nisu ništa dobro donela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne organizacije pokazali kao dobro rešenje u savladavanju svih finansijskih poteškoca.Dakle, za MMF se može reci da je najvažnija i najveca medjunarodna monetarna institucija i treba joj pridavati najveci znacaj. Moglo bi se reci da clanstvo neke zemlje u MMF-u znaci da ce ta zemlja pomagati drugim clanicama, ali i da ce njoj biti pomognuto u slucaju nekih njenih i unutrašnjih i vanjskih finansijskih poteškoca.
Svaka zemlja ucestvuje u odlucivanju sa onoliko glasova koliko je sredstava deponovala u Fondu, tako da je odlucivanje proporcionalno deponovanim sredstvima. Najveci depodent su Sjedinjene Države.Medutim bitno je napomenuti da stavovi zemalja u razvoju cijih glasova ima procentualno manje nisu marginalizovani jer se mnoge znacajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom vecinom od 70% ili 85%,pa ako deluju jedinstveno mogu da uticu na odluke.Moje je mišljenje da razvijene svetske zemlje a posebno SAD,ako imaju u interesu donošenje neke odluke koja bi njima odgovarala,mogu lako da privole još neke zemlje (ZUR) ciji su im glasovi neophodni da bi izglasali takvu odluku.Iako je ovakvo mišljenje pogrešno,sigurno je da snaga zemalja zasnovana na ekonomskoj moci cesto nadjacava snagu argumenata slabije razvijenih zemalja,odnosno brojnijih zemalja clanica.
Ono što se ne može osporiti MMF-u je njegova zasluga za uspostavljanje i održavanje monetarne stabilnosti u svetu.
Kao i svaka druga institucija, i MMF ima svoju organizaciju na cijem celu je Upravni odbor Guvernera ili Board of Governors u kom se nalaze predstavnici vlada razlicitih zemalja koji govore u ime svoje zemlje.
MMF-ova delatnost je u neprestanim izazovima i kako se okolnosti menjaju, menja se i delatnost, a sve u cilju gobalizacije finansijskih tržišta i smanjivanja finansijskih kriza.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

MEDJUNARODNI MONETARNI FOND