|
PRODUKTI TURIZMA
Prethodno poglavlje istaklo nam je faktore koji stimulisu razvoj pojedinih
mesta -turistickih destinacija, i opisalo status turizma u najvecim
svetskim regionima kroz kontekst ovih faktora. Poglavlje 5 nastavlja
da ispituje nabavnu stranu turistickog sistema, fokusirajuci se na
turisticke proizvode koji se mogu definisati kao kombinacija turistickih
atrakcija i turisticke industrije. Dok su neke komercijalne atrakcije
kao sto su zabavni parkovi, kazina i muzeji, elementi turisticke industrije,
drugi, kao sto su nekomercijalni pejzazi i klima nisu. Iz ovog razloga
i zbog toga sto su bitne i razlice komponente turistickog sistema,
atrakcije se ispituju zasebno od industrije. Odeljak 5.3 objasnjava,
kroz diskusiju, druge glavne komponente turisticke industrije ukljucujuci
putne agente, transport, smestaj, hranu, pice, vodice i marketing.
Poglavlje zakljucujemo , uzimajuci u obzir strukturne promene unutar
savremene turizma.
TURISTICKE ATRAKCIJE
Turisticke atrakcije su bitan faktor i zato bi destinacije trebale
da doprinose odlikujuci se raznolikim resursima. Kompilacija ponude
atrakcija
je osnovni korak koji obezbedjuje da odrediste ostvari svoj potpuni potencijal
u tom smislu. U danasnje vreme nema sistema po kom se klasifikuju atrakcije
tj. Ne postoje univerzalne atrakcije na turistickoj berzi. Kako god razlika
izmedju glavne “prirodne” i glavne “kulturne” je zajednicki napravljena.
Klasifikaciona sema je izlozena u tablici 5.1 i ona se drzi prirodnih-kulturnih
razlika za ciljeve diskusije i pravi dalju razliku izmedju vidjenja prizora
i dogadjaja. Cetiri kategorije atrakcija su prema tome podeljene: prirodni
prizori i dogadjaji, i kulturni prizori i dogadjaji. Upotreba isprekidane
linije u semi 5.1 kako bi razdvojila ove kategorije govori o tome da
razlika izmedju “prirodnih” i “kulturnih”, i izmedju “prizora” i “dogadjaja”
je cesto bleda. Upotreba ovih kategorija prema tome ne treba da zanemari
cinjenicu da mnoge ako ne cak i sve atrakcije su hibridi
u kategoriji. Nacionalni park npr.moze da kombinuje topograficke kulturne,
biljne i zivorinjske elemente prizora. Sa tom kvalifikacijom turisticke
atrakcije i povezane aktivnosti unutar svake od ove cetiri kategorije
su objasnjene ispod.
Sledeci materijal ne pruza iscrpne informacije o ovoj ogromnoj i slozenoj
temi, vec je pre namenjen da ilustruje pitanja menadzmenta u vezi sa
razlicitim tipovima atrakcija. Jedna od tema je velika razlicitost turistickih
atrakcija i mogucnost da vecina mesta ne razvijaju adektvatno njihov
potencijal. Srodna tema je uloga kreativosti imaginacije u transformisanju
ociglednih obaveza destinacija u turisticke resurse odrazavajuci subjektivnu
prirodu kasnijeg koncepta.
5.2.1 PRIRODNI PRIZORI
Prirodne atrakcije, kao sto samo ime kaze su vise povezane sa prirodnom
sredinom nego sa kulturnom. Atrakcija prirodnog prizora moze se podeliti
na topografiju, klimu, vodu, divljinu, vegetaciju i lokaciju. Unutar
jednog australijskog konteksta na turiste veliki utisak ostavljeju prirodni
prizori kao sto su plaze i pejzazi. Ovi utisci se odrazavaju na popularnost
plaza, botanickih basti, zooloskih vrtova i nacionalnih parkova kao mesta
koje posecuju ovi turisti. Destinacije imaju malu mogucnost da menjaju
svoja prirodna bogatstva - to znaci, da ili imaju visoke planine i tropsku
klimu ili ne. Izazov je, prema tome, manipulisati trzistem tako da neatraktivni
prirodni fenomeni postanu turisticki resursi.
TOPOGRAFIJA
Topografija se odnosi na geoloske karakteristike zemljista kao sto su
planine, dolina, visoravni, ostrva, kanjoni, delte, stene, plaze, vulkani
i pecine. Bogate stene i fosili su posebne vrste topografskih osobina
od lokalne vaznosti u Australiji kao sto je Coober Pedy u juznoj Austarliji(opal),
O’Briens Greek u Kvinslendu(topaz) i Novo Engleski region u novom juznom
Wellsu.
PLANINE
Planine prikazuju subjetivnu i promenjljivu prirodu turistickih resursa.
Kao rezultat pozorisno- dramski Alpski region kao sto su evropski Alpi
i Severno Americke Stene pojevljuju se kao pozeljna mesta za turisticke
aktivnosti i postepeno su se spajale u globalno zadovoljavajucu periferiju.
Slican proces se trenutno odvija u azijskim Himalajima, juzno-americkim
Andima, juznim Alpima Novog Zelanda i arfickim Atlas planinama- svi prethodno
nerazvijeni kao turisticke destinacije zbog njihove relativne nepristupacnosti.
Nize i manje dramaticni planinski venci kao sto su americki Apalaci,
ruski Ural, obalski venci Australije su takodje visoko cenjeni za turisticke
svrhe. Odredjene individualne planine zbog svoje izuzetne visine, estetike
ili religioznog znacaja poseduju simbolicnu vrednost kao takozvne ikonske
atrakcije koje turisti rado povezuju sa osobenim destinacijama. U Luru
(nakadasnje Ajers stene) su najbolji Australijski primer dok ostali poznati
primeri ukljucuju Mont Everest, Materhorn, Kilimandzaro, Fudzi
(Japan), koji je zabelezen kao skoro savrsen mesavina vulkana. Planine
su verovatno rangirane kao druge, odmah ispod plaza, kao najpopularnija
topografska mesta za turisticke aktivnosti i ovaj status pruza mnoge
izazove turistickim menadzerima sa obzirom na datu, krhku prirode Alpske
okoline.
PLAŽE
Kao planine,plaze nisu oduvek bile cenjene kao turisticke atrakcije.
Njihova popularnost se vezuje za industrijsku revoluciju i period
posle Drugog svetskog Rata. Trenutno plaze su mozda stereotip masovnog
turizma.
Ne svi tipovi plaza, ipak su jednako omiljeni kod turista. Tamne
plaze dobijene erozijom vulkanskih stena nisu popularne kao fine
bele,pescane,plaze
nastale od krecnjaka ili korala. One obuhvataju, u vecini slucajeva
odmaralista sa preko tri zvezdice u Koralnim karibskim destinacijama
kao sto su Antigua
i Bahami,nasuprot vulkanskim ostrvama kao sto su Dominikana i Montserat.
Centralni polozaj plaza za turiste koji dolaze u australiju je prikazano
u tabeli 5.2 i pokazuje da 60 % posetioca provodili su makar neko
vreme na plazi tokom 1999.godine dok je skoro 20% radije obilazilo
obale
i plaze duz Australije. Odlazak na plazu je takodje skoro najpopularnija
aktivnost medju australijancima.
KLIMA
Turiste privlace odredjeni tipovi klima jos od davnina. Pre ere modernog
masovnog turizma glavna atrakcija kod klime bila je potraga za
hladnijim i suvljim vremenom povezan sa neugodnim letnjim vrucinama
i vlagom
urbanih predela. Beg u obalska odmaralista u Velikoj Britaniji
i SAD-u tokom
leta bila je i ostala potreba za hladnijim pre nego toplijim
vremenom. Britanci i Holandjani izgradili su odmaralista na visinama
u njihovim
Azijskim kolonijama za slicne potrebe i mnoga od njih se i danas
koriste u turisticke svrhe od strane post kolonijalne domorodacke
elite i srednje
klase. Primeri ukljucuju Simla i Darjeeling u Indiji i Kameron
planine u Maleziji. Ovi nagoni su takodje karakteristicni za turiste
sa srednjeg
istoka u Australiju.
Dominanta vruce-hladno migracija je suprotna velikom broju “ptica”
koje putuju u tople krajeve kako bi izbegle hladno vreme u svojim
krajevima. Topli i suncani uslovi upotpunjeni belo-pescanim plazama
i tirkiznom
vodom definisu dominantni stereotip destinacija sa 3 zvezdice
ranih godina
21 veka.
Neka podrucja mogu biti pretopla za vecinu turista sto odrazava
malu potraznju za ekvatorijalnim i pustinjskim turizmom. Bitno,
suptropske
temperature od prosecno 20-30 stepeni celzijusa se smatraju optimalnim
za *** turizam i ovo je dobar klimatski indikator potencijala
turistickog razvoja u odredjenim destinacijama koje se baziraju
na plazama
i pokazuju da su i drugi kljucni kriterijumi takodje prisutni.
Vazno
odstupanje
kod hladnog u toplo migracije je rast popularnosti zimskih sportova
kao sto su skijanje, snow-bord, ski sankanje koje ukljucuje hladno
u hladno
migraciju ili redje vruce u hladno migraciju. Poslednji primer
ovoga je putovanje autralijanaca u Americke Stene kako bi skijali
ili vozili
snow bord tokom leta u juznoj hemisferi. Kako god specificne
dinamicne sezonske promene u klimi u okviru oba regiona dovode
do znacajnih
mesecnih fluktuacija u turistickim kretanjima ostavljajuci turisticke
menadzere
pred izazovom.
VODA
Voda je znacajan turisticki resurs samo u odedjenim uslovima.
Za plivanje iziskuje visok kvalitet vode, odgovarajucu temperaturu
i tople vodene
uslove. Za surfovanje ipak topla voda znaci odgovornost-
koje se
odnosi na vaznost samo odradjenih delova istocne obale Australije,
Havaja
i Kalifornije kao udarna mesta za surfing. Okeani i mora,
gde se suceljavaju sa suptropskim plazama su jedne od glavnih turistickih
resursa baziranih
na vodi. Cista jezera su takodje znacajna za rekreacione
aktivnosti
kao
sto su brodarenje, za osnivanje vikendica i vikend naselja.
Prostrana rekreaciona zaledja u kojima dominiraju vikendice i vikend
naselja
su zajednicka u delovima Evrope i Severne Amerike. Muskoka
region u Kanadi
je odlican primer, njegov razvoj je bio olaksan postojanjem
nekoliko hiljada visoko uvucenih Glecerskih jezera, blizina Torontu
i
postojeci
zeleznicki saobracaj i putevi.
Druge znacajne turisticke atrakcije su reke i vodopadi. Vodopadi
sadrze snazan estetski dozivljaj za mnoge ljude i cesto konstituisu
srz ikonske
atrakcije zbog koje sekundarne atrakcije i ponekad citavo
drustvo te destinacije podredjeni. Nijagarini vodopadi su
primarni
primer vodopada
baziranog na turistickoj aglomeraciji. Drugi primeri ukljucuju
Viktorijine vodopade, Iguacu vodopade. Jim Jim vodopadi u
nacionalnom parku Kakaduu
su glavni australijski primer. Vazna dimenzija menadzmenta
u vodenom turizmu je status vode kao resurs za drge sektore
kao
sto su agrokultura,
manufaktura i transport. Prema tome turisticki menadzeri
i turisti moraju cesto da se takmice za pristu vodi sa drugim
mocnim i
cesto nekompitabilnim
agentima.
SNEG
Sneg je cesto zastrasujuc za turizam i znacajan faktor osim u slucajevima
debelog sneznog pokrivaca i vremenskih uslova koji su pogodni za skijanje
i snow bord. Sneg je toliko ocigledno kritican za ski odredista da
mnoga odmaralista moraju da ulazu u skup efekat vestackog snega i da
u svim sezonama cak i po visokim temperaturama obezbede konstante i
adekvatne klimatske uslove. Poznata ski odmaralista ukljucuju Wisler
i Banff(Kanada), Apen i Lake Placid (Sad), Grenobl (Francuska), Sent
Moris (Svajcarska). Zbog njegove umerene klime i nedostatka glavnih
planinskih venaca Australija nema svoje mogucnosti za sportove na snegu.
Ipak malo podrucje Australijskih Alpa pored Kambere ima odmaralista
kao sto su Tredbo i Periser dolinu koje su znacajne za domace trziste.
GEOTERMALNE VODE
Kao sto je razmotreno u 3 poglavlju banje su istorijski vazna forma
turizma koja je gubila u znacaju tokom dominacije morskog turizma.
Povecanje
koncentracije banja je povezano sa geoloskim aktivnostima koje su se
dogadjale na povrsini zemlje kao sto su Island i Novi Zeland gde geotermalne
vode sa tamosnjim terapeutskim kvalitetima su rado posecene. Banje su
takodje nadjene duz Cesko-Nemacke granice i na planinama Apalaci u istocnom
SAD-u. Procenjuje se da Evropske banje privuku oko 20.000.000 posetilaca
godisnje.
DIVLJE ŽIVOTINJE
Kao turisticki resurs, divlje zivotinje se mogu podeliti na vise nacina
za menadzerske ciljeve. Prvo, razlika moze biti napravljena “zarobljenih
i slobodnih divljih zivotinja. Najbolji primer za prethodno je zoo-vrt
koji je prirodno-kulturna atrakcija. Sa druge strane su divljine,gde
se zivotinje slobodno krecu. Dok je posetiocu prakticno garantovano posmatranje
zivotinja u zoo-vrtu, gde je minimalan prostor prebivanja zivotinja i
nema traga otkricu ili licnom susretu. U divljini je mnogo drugacije.
Mnogi zoo-vrtovi su sada rekonstruisani i preradjeni u “parkove divljine”
koji obezbedjuju iskustvo kvazi okoline. U grafiku 5.2 se vidi da skoro
polovina turista autralije posecuje parkove divljine ili zoo-vrtove.
Divlje zivotinje se takodje posmatraju kroz aspekt korisnih i nekorisnih
za coveka . One se cesto love ili pecaju sto predstavlja jedan od glavnih
oblika turizma u Severnoj americi, Australiji, Novom Zelandu i Evropi.
Te aktivnosti, internacionalne dimenzije, ukljucuju big-game lov (vazan
u delovima Afrike i Kanade) i deep-sea (duboko more)pecanje koje je zastupljeno
u mnogim obalskim krajevima Australije. Zbog toga sto ove aktivnosti
naruzavaju prirodu, menadzeri uvek moraju biti oprezni i obavesteni o
nivoima populacije divljih zivotinja. U nekim krajevima, lov se koristi
kao sredstvo menadzmenta da sacuva populaciju divljih zivotinja u balansu
sa kapacitetima za ocuvanje okoline. U mnogim krajevima potere ekoturizma
preuzimaju znacaj u lovu i ribolovu. Ovo stvara dilemu biznisu i destinacijama
lova, koji moraju odluciti da li se fokusirati na lovili preci u ekoturizam
ili polusati uskladiti ove nekompatibilne aktivnosti. Jedna kritika nacina
klasifikacija zivotinja prema ovom aspektu je cinjenica da su obe
dimenzije svojstvene svim oblicima turizma baziranog na divljim zivotinjama.
Ugrozene su zasticene za njihovo dobro, na primer to je obicno sustinski
deo lova i ribolova dok ekoturisti koriste drugacije proizvode (naftu,
hranu suvenire) kao deo dozivljaja koji pruza posmatranje divljih zivotinja.
Sadrzavajuci inovatovnost u posmatranom divlje zivotinje takodje se mogu
smatrati simbolicnom formom potrosnje.
VEGETACIJA
Vegetacija postoji u uskoj vezi sa divljim zivotinjama i to ne moze
biti razdvojeno od jednakosti ekoturizma. Ipak postoje situacije
gde drvece,
cvece i zbunje su vaznije pre nego podrzavanje atrakcija. Primeri
ukljucuju ogromno crveno drvece Severne Kalifornije i livade sa divljim
cvecem
Zapadne Australije. Zarobljeni kroz nezarobljeni kontinuum je samo
delimicno koristan u klasifikaciji biljnih resursa sa obzirom na
to da je vegetacija
nepokretna. Za menadzere ovo znaci da su inovacije relativno stabilne
i turistima moze virtuelno biti garantovano vidjenje atrakcije. Ipak
ovi isti kvaliteti mogu da impliciraju vecu ranjivost od stete i
preiskoriscavanja. Urezivanje inicijala u stabla drveca i uklanjanje
grana za potpalu
su zajednicki primeri zloupotrebe vegetacije povezane sa turizmom.
Zarobljena
flora zajedno sa zoo-vrtom cine botanicku bastu. One se obicno nalaze
u vecim gradovima i privlace veliki broj posetilaca.
ZAŠTIĆENA PRIRODNA PODRUČJA
Zasticena prirodna podrucja kao sto su nacionalni parkovi su amalgam
topografskih, hidroloskih, zooloskih i vegetacionih resursa koji cine
slozenu atrakciju. Kao prirodne atrakcije zasticen podrucja isticu
se najmanje zbog 4 razloga: 1.njihov zasticeni status osigurava, bar
teoretski, da integritet i atraktivnost njihovih sastavnih prirodnih
resursa zasticen,2.iznos dostupne zemlje u relativno nerazvijenoj zemlji
brzo opada dovodeci do unistenja stanista, prema tome osiguravajuci
da su zasticena podrucja oskudna i pozeljni turisticki resursi 3. Ova
podrucja su obicno zasticena zbog svojih izuzetnih prirodnih kvaliteta
koji su atraktivni nekim turistima kao sto su planinski lanci ili retke
vrste biljaka i zivotinja 4. Cinjenica da je jedno podrucje proglaseno
kao nacionalni park ili svetsko nasledstvo potvrdjuje status na tom
mestu kao atrakciju sa obzirom na to da mnogi ljudi predpostavljaju
da to mora biti posebno oznaceno.
Zbog svega toga zasticena prirodna podrucja su danas posebno popularna
za domace i strane turiste. Neki nacionalni parkovi kao sto su Yellow
Stone, Grand Canyon i Yosemite (svi u SAD-u), Banf (Kanada) i Kakadu
i Uluru (Australija) su ikonska atrakcija u svojim zemljama. Ironicno
je reci da su mnoga zasticena podrucja prvo bila formirana za cuvanje,
bez ikakve mogucnosti da ih poseti veliki broj turista i drugih posetilaca.
Ipak kako je populacija vrsila pritiske i kako su drugi pritisci vrseni
na ova posrucja njihovi menadzeri su sada vise otvoreni prema turizmu
kao potencijalnoj aktivnosti za stvaranje prihoda koja moze da sluzi
da spreci upad drugih destruktivnih aktivnosti.
LOKACIJA
Ekstremne ili centralizovane lokacije fasciniraju mnoge ljude i imaju
potencijal da budu iskoriscene kao turisticke atrakcije. U nekim slucajevima
gde geografski extremiteti su ukljuceni u turisticke proizvod ukljucuju
land’s End (najsevernija tacka u Engleskoj) i Byron Bay svetionik u novom
juznom Wellsu jednako ili vise atraktivno su visinski extremi ali njihovo
posecivanje moze biti onemoguceno problemom nepristupacnosti.
5.2.2 PRIRODNI DOGADJAJI
Prirodni dogadjaji su cesto nezavisni od delova sveta i nepredvidljivi
u svojim delovanjima i velicini. Selidba ptica je dobar primer. Kanadsaka
pokrajina Saskatchewan postaje popularna za prolecne i jesenje migracije
velikog broja barskih ptica, ali verovatnoca da se stigne na pravo mesto
i u pravo vreme i da se vide spektakularna jata zavisi od raznih faktora,
ukljucujuci lokalno vreme i velike skale klimatskoh promena.
Pomracenja sunca i komete su retki ali vise predvidljivi dogadjaji, koji
okljupljaju veliki broj turista gde su uslovi dobrog pracenja tih promena
predvidjeni. Vulkanske erupcije, koje privlace veliki broj turista zbog
svoje lepote i opasnosti , se uglavnom nalaze na vec poznatim lokacijama,
ali su cesto manje sigurne. Erupcija italijanskog vulkana Etna u 2001.
je imala interesantan efekat i izazvala cudjenje kod turista, dok je
u isto vreme unistio mogucnost skijanja kao lokalnu turisticku atrakciju.
Prirodni dogadjaj udruzen sa okeanima i morima predstavlja plimu. Da
bi postao resurs turizma aktivnost plime mora imati dramaticnu i najvisu
komponentu. Jedna oblast koja iskoriscava izuzetne akcije plime je Canada's
Bay of Fundy, gde je idealni geografski uslovi dovode do fluktuiranja
plime od 12-15m, i ona predstavlje najvecu plimu na svetu. Ekstremni
vremenski uslovi mogu da dovedu do prirodnih dogadjaja kada padavine
napune obicno jezero Eyre u juznoj Australiji, tead se stvaraju efekti
okeana u pustinji.
5.2.3 KULTURNA MESTA
Kulturna mesta, takodje poznata kao gradjevine, konstrukcije, ili napravljena
mesta, razlicita su od svojih prirodnih duplikata. Kategorije udobnosti
sadrze praistorijske, istorijske, savremene, ekonomske aktivnosti kao
posebne rekreacije i maloprodaje. Razlicitosi izmedju prirodnih i kulturnih
mesta su cesto zanemarene kada su u pitanju specificne atrakcije.
Praistorijski
Praistorijske atrakcije ukljucuju slikanje po stenama, graviranje po
metalu i druga udruzena mesta sa domacim ljudima, sto se javlja u mnogim
delovima Australije, Kanade i Amerike. Posebne kategorije praistorijskih
mesta su megalisticka mesta ubruzena sa izgubljenim kulturama, koja su
atraktivna zbog svojih misterioznih pocetaka. Kao savremeno hodocasce
Stone Henge-a je osnovni primer i jedan od mnogih koji je sacuvao ikonski
status. Drugi primeri sadrze dzinovske urezane glave isocnog Islanda
i Nazca liniju Perua.
Istorijski
Istorijska mesta se razlikuju od praistorijskih zbog svoje povezanosti
sa posebnim civilizacijama koje spadaju u zapamcenu istoriju. Ne postoji
poseban, univerzalan kriterijum kada savremena umetnicka dela postaju
istorjiska. Istorijska mesta mogu biti svrstana u podkategorije.
Spomenici i gradjevine
Stari spomenici i gradjevine su dostigli ikonski status u svojim postovanim
zemljama ukljucujuci: Koloseum u Rimu, Piramide Egipta i Partenon u Atini.
Mnogi savremeni primeri su Angkor Wat, Ajfelova Kula, Kip Slobode, Tadzmahal,
Kremlin, Mount Rushmore i Tower of London, Sidnejski Harbur most takodje
spada u ovu kategoriju, posle ovih atrakcija srodne strukture koje su
se razvile u atrakcije sadrze dvorce Evrope, hindu hramove u Indiji i
Karipske fabrike secera.
Bojna polja
Bojna polja su medju najpopularnijim turistickim atrakcijama koja svedoce
o dugotrajnim ratovima i za turiste su cesto privlacne. Bojna mesta kao
sto su Termopil, Hastings,i Waterloo su jos uvek jako popularni i posle
zavrsetka svojih zbivanja. Pojava mnogih skorasnjih bitki kao sto je
americki civilni rat u Gettysburg-u su za svoju popularnost duguju faktorima:
-tacna identifikacija i obelezavanje posebnih mesta i dogadjaja kroz
bojna polja koja su moguca zbog slaganja sa odredjenim dokumentovanim
modernim bitkama
-spisi o bitkama koji su dostupni svim poseticima
-ugled odredjenih bojnih polja kao svete strane/dogadjaji su izmenili
istoriju
-licne veze-mnogi danasnji posetioci imaju deke i bake ili druge pretke
koji su se borili u ovim bitkama
Drugi ratovi ili vojna mesta koja cesto prerastaju u turisticke atrakcije
su vojna groblja, tvrdjave, kasarne i odbrambene zidove. Bojna polja
i druga vojna mesta su primer osobitog fenomena poznatog kao mracan turizam.
PROSVETLJENJE TAMNE STRANE TURIZMA Mesta
koja se povezuju sa smrcu i patnjom su dugo bila popularna kao turisticke
atrakcije. Ipak ona su cak sta vise
postala fascininacija
za savremene turiste, pa neki istrazivaci sada pokusavaju da razumeju
moderni fenomen mracnog turizma. Sta navodi veliki broj turista da posete
mesta gde su americki predsednik Kenedi ili Martin Luther King ubijeni,
ili gde je princeza Dajana ubijena? Zasto se improvizacija propasti Bliznakinja
u Njujorku pojavljuje kao glavna turisticka atrakcija ovog grada? Ove
atrakcije otkrivaju dublje i mracnije shvatanje u ljudsku prirodu. Mongi
posetioci muzeja torture, npr., motivisani su groznim voajerizmom, srodnom
tendencijom vozaca ka nespretnosti i stvaranju zrtava saobracajnih nesreca.
Drugi su skloni sadistickim ili mazohistickim impulsima. Nigde ova kompleksnost,
nije evidentnija nego mestima gde su jevreji unisteni za vreme Drugog
Svetskog Rata, koja se pojavljvala kao glavni
oblik tamnog turizma u Evropi i sire. Logori u Auschwitz(Poljska) i Buchenwald(Nemacka)
su glavne
destinacije evropskih turista. Sa gledista propagande oni takodje prikazuju
opravdanu
ideologiju zrtava saveznih drzava i moderne drzave Izraela predstavljajuci
njihove neprijatelje kroz kontraste prizme apsolutnog zla kao olicenja
logora. Jedna od najvecih atrakcija se nalazi u muzeju u Vasingtonu,
koju je posetilo vese od milion ljudi od kad je osnovan 1993 godine.
Odlika ovog muzeja je da posetioci pruzimaju identitet jevreja Hitlerove
Nemacke i iskustvo »izgnanstva« , eventualnog »unistenja« dozivljavaju
preko statua u muzeju. Neki se pitaju kako je moguce da postoji takav
muzej u kom su smesteni ovi istorijski dogadjaji. Najveca izdaja je to
sto se ovakve tragedije kao sto je ova koriste kao komercijalni produkti
za turizam.
NASLEDJENE OBLASTI I PEJZAZ U
mnogim gradovim istorijske oblasti su sacuvane i vodjene kao turisticka
podrucja koja kombinuju atrakcije(obnovljene istorijske zgrade, kupovina)
i servise udobnosti, restorani. Ocuvane zidine gradova rotenburg
u Nemackoj, Jork u Engleskoj, Stari Grad Praga...spadaju u ovu kategoriju.
The Millers
Point oblast Sidneja je jedan od najboljih Australijskih primera
sa
svojom mesvinom pomorsk-istorijskih gradjevina, malih hotela, javnih
povrsina,
pozorista i stmbenih krajeva. Nasledjeni seoski pejzazi nisu toliko
poznate i ocuvane. Australijski primer je Nemacke kulturna oblast
Barossa Walley
u juznoj Australiji.
MUZEJI Za razliku od
bojnih polja, muzeji nisu vezani za to mesto u kom se nalaze i skoro
svaka zajednica moze
da poveca svoje turisticke
resurse,
dodavanjem
i prikazivanjem lokalnih umetnickih cinjenica. Muzeji mogu
da se rangiraju od najviseg profila, internacionalnih poznatih institucija
kao sto
je Nacionalni Muzej u Londonu, do manje poznatih kao sto je
Wool
Museum u Geelong, i malih reginalnih zajednica muzeja u regionima
kao sto
je
Gympie u Kvinslendu. Cinjenica je da se muzeji razlikuju po
stvarima koje prikazuju i interpretiraju, a to za atrakciju ima velike
vaznosti
kao i za marketing. Glavni savremeni trend je pomak ka predaji
uzajamnog interpretiranja kao puta usluznnih slobodnih posetioca.
SAVREMENOST
Savremenost ili zivot u kulturnim mestima ukljucuje urbani fenomen
kao sto je etnicko susedstvo i seoske atrakcijekao sto su kulturna
sela.
Polinezansko selo u Havajima i Taos Pueblo u Novom Meksiku su
dobro poznati primeri kulturnih sela.
ETNICKA SUSEDSTVA
Veliki gradovi u Australiji, Kanadi, Sad i zapadnoj Evropi su
poceli znacajno da se razlikuju kao rezultat savremene internacionalne
migracije. To je dovelo do neophodnosti da susedstva budu povezana
sa odredjenim
etnickim grupama. Mnogo godina ova podrucja bila su znacajno
otudjena
od spoljne urbane zajednice, ali sada kineske cetvrti u San Francisku,
Sidneju, Vankuveru, Njujorku i Torontu, npr, su se razvile u
znacajne turisticke atrakcije. Ovaj trend je potpomognut imenima
ulica na
kineskom jeziku i odobrenjem da spoljni izgled prodavnica bude
u azijskom stilu
kao i druge specificne karakteristike ove kulture. Cilj je obezbediti
turistima (kao i lokalnom stanovnistvu) iskustvo egzotignosti
kako ne bi morali da putuju u daleke krajeve. Ono sto vise iznenadjuje
od fenomena
»kineskih cetvrti« bila je transformacija odredjenih delova Njujorka
(delova Harlema) koji se smatraju opasnim i neprijateljskim getovima
u zvucne centre africko-americke muzike,hrane i pozorista koji
privlace mnoge bele posetioce.
EKONOMSKE AKTIVNOSTI
»Zive« ekonomske aktivnosti kao sto su rudarstvo, poljoprivreda
i manufaktura su cesto odbravane od strane lokalne zajednice
i pojedinacno
od radnika
zaposlenih u tim zajednicama. Kako bilo ove aktivnosti mogu
takodje da rpuze fascinantno i neobicno iskustvo za one koji koriste
proizvode ovih
udruzenja, ali koji su odvojene od svoje stvarne proizvodnje.
Na visem nivou prostrane separacije modernog drustva od procesa
primarne
proizvodnje
u »posle industrijskom« period, i kasnije zelja za ucestvovanjem
najmanje indirektno u takvim aktivnostima, mogu pomoci pri
objasnjenju
rasta
popularnosti fabrika, rudnika i obilazaka farmi.
VINARIJE
Proizvodnja vinskog grozdja ili vinogradarstvo je specijalizovana
forma poljoprivrede koja je izvukla interese turistickog
trzista iako ne
zbog razloga otudjenja datih iznad. Vinski turizam postoji
dugo vremena u
pojedinim delovima Evrope i severne Amerike i razvio se u
Australiji kao razlicit turisticki p[roizvod jos od ranih 80-ih. Kao
sa
fabrikama i farmama mogucnost da se ugoste posetioci inostrani
i domaci potrosaci
predstavljaju bitan izvor dodatnog prihoda za vinske proizvodjace.
KANALI I ZELEZNICE
Prohodni kanali i zeleznice predstavljaju odlican primer funkcionalne
adaptacije (upotreba ovih struktura za druge svrhe pre nego u svojoj
originalnoj formi). Ovakve adaptacije povezane su sa pomakom od industrijskog
ka postindustrijkom drustvu, gde su neki kanali i zeleznice vise prizori
za turiste nego kao sredstva za prevoz tereta i industrijskih dobara-njihova
originalna svrha. Engleska je jedno podrucje gde jebrodarenje na kanalima
posebno vazno, kako je industrijska revolucija ostavila iza sebe hiljade
kilometara nefunkcionalnih kanala koji su se pokazali idealnim za odvijanje
ovih aktivnosti. Slican fenomen je ocigledan u severno Americkim lokacijama
kao sto su Trent i Rideau kanali (Ontario Kanada) i Erie kanal (Njujork).
The Puffing Billy zivopisno zeleznicko iskustvo u Dandenong-u vencima
u Australiji su najpoznatiji primer funkc
ionalne adaptacije koja ukljucuje zeleznicu.
SPECIJALIZOVANE REKREACIONE ATRAKCIJE (SRA)
Od svih kategorija turistickih atrakcija SRA su jedinstvene zbog toga
sto su stvorene samo kako bi izasle u susret potrebama turizma i rekreacionog
trzista sa izuzetkom zicare i nekoliko drugih proizvoda koji zahtevaju
specificne uslove, SRA su medju atrakcijama najmanje ogranicene kontekstom
i lokacijama. Institucija, drugim recima ne zavisi od odredjenih okolnosti
kao sto su lokacija odredjenih kulturnog ili fizickog okruzenja. SRA
su tip atrakcija najjasnije povezani sa turistickom industrijom sa
obzirom na to da su uglavnom u privatnoj svojini.
Kursevi golfa
Kursevi golfa su bitna podkategorija SRA iz nekoliko razloga:
-nedavno sirenje golf ustanova u svetu (preko 30.000 do sredine 90-ih)
-relativno veliki prostor koji zauzimaju
-njihova saradnja sa stambenim izgradnjama i integrisanim odmaralistima
-njihov kontraverzni uticaj na okruzenje
Velika koncentracija golf aktivnosti u podrucjima poput Palm Springsa,
Kalifornije i Orlanda, Floride dovele su do pojave terena za golf,
ili zemljista na kom su kursevi golfa i golf udruzenja znacajno iskoriscavali
zemljiste. Zlatna obala je najbolji Australijski primer golf terena
sa
nekih 40 kurseva koji su dostupni kao i slican broj kurseva koji su
u pripremi ili odobreni.
Kazina
Mnogo godina kazina su bili sinonimi za Monte Karlo, Las Vegas i jos
nekoliko drugih mesta. Ipak kazina su se sirila sirom preko ovih tradicionalnih
tvrdjava kako je vlada postala svesna i zavisna o profitu koje donose
ove igre. Kazina su sada zajednicka mesta u severno ameriskim Indijskim
rezervatima u centralnim gradovima, i kockarski brodovi na reci Misisipi
u juznoj Americi. Sirenje je podstaklo turisticku industriju u Las
Vegasa da ostane konkurentna podizanjem jos vecih i boljih hotela sa
kazinima
sa razlicitim sadrzajem (Excalibur, Luxor i Mgm Grand) koji su znacajno
zamaglili razliku izmedju smestaja i atrakcije. Iako savrseno zamisljena
da privuku strani profit, kazina kao sto su Jupiters kazino na Zlatnoj
Obali su takodje zanimljiva i lokalnom stanovnistvu i njihovo prisustvo
tamo cesto izaziva negativan stav o tom drustvu.
Parkovi sa temama
Parkovi sa temom su masovne, aktuelne SRA koje sadrze veliki broj atrakcija
(voznje, zabave, egzibicije) ciji je da se grupama porodica obezbedi
sveobuhvatno, celodnevno, rekreaciono iskustvo. Diznilend je najpopularniji
internacionalni primer dok parkovi sa temom na Zlatnoj Obali su najpoznatiji
Australijski primeri. Parkovi sa temom dobro ilustruju drustveni inzinjering
ciji je smisao da pruzi uzbudljiva i spontana iskustva. U nekim slucajevima
drustveni inzinjering salje slobodne ili oprezne ideoloske poruke.
TEHNOLOGIJA KAO ATRAKCIJA
ZEMLJA SUTRASNJICE
Moderna tehnologija ne samo da snabdeva turizam, vec je i u nekim slucajevima
karakteristicna atrakcija. Zemlja sutrasnjice, jedna od nekoliko »carstva«
u okviru Diznilenda u Anahajmu, Kalifornija, pokazuje ovo na velikoj
skali. Izmedju mesta u Zemlji sutrasnjice nalazi se Astro Orbitor, 20m
visoka pomerajuca skulptura i interaktivna buduca voznja iz snova. Antiopija
omogucava deci da voze kola u stvarnoj velicini, predstavljena od strane
Diznija kako bi predstavio tamosnje navike odgovorne voznje.
Druge slicne atrakcije su Rocket Rods, Space Mountain i Star Tours-avanture
virtuelne voznje kroz vestacki kosmos. Zemlja sutrasnjice, kao Diznijevi
parkov, predstavlja cisto, sigurno i zabavno mesto fantazije koja odgovara
porodicama i primecen je kao takav, tu je i uznemiravajuca strana Mega
atrakcija okrenutih ka tehnologiji. Stalna dimenzija je stavljanje akcenata
na tehnoloski utopizam.
Zemlja sutrasnjice prikazuje svet buducnosti kao gostoljubivu, udobnu
i prijateljsku okolinu. Nesvesna politka je da ce savremeni problemi
kao sto su urbano sirenje, odstranjivanje otpada i beskucnistvo biti
reseni tehnologijom. Sa logoima i proizvodima velikih koorporacija kao
sto su General Motors i Chevron, poruka moze biti prosirena da mega kapitalizam
predstavlja vozilo putem kojeg ce se utopija sutrasnjice, gledana iz
ove perspektive, je samo vise od propagande kao turisticke atrakcije
koje uzdize nacionalne i istorijske mitove.
Ironicno, elementi nostalgije i istorjie su celokupnost iskustva Zemlje
sutrasnjice osnovana 1955.godine, privlaci mnoge posetioce koji cuvaju
lepe uspomene iz bezbriznog perioda. Ova proslost je stalno prisutna
kroz prizore originalnih umetnickih cinjenica kao sto su automobili iz
1950-ih koriscen kada je Autpija prvi put otvorena.
Zemlja sutrasnjice predstavlje i proslost i buducnost. To je tehnoloska
atrakcija, deo kristalne kugle i muzeja, dobar oslonac konzervativne
i kapitalisticke ideologije.
SLIKOVITI AUTO-PUTEVI, BICIKLISTICKE I PESACKE STAZE
Linearne rekreacione atrakcije su ponekad rezultat funkcionalne adaptacije
, npr kanali, biciklovi i pesacke staze koji su stvoreni sa mestima gde
su pronadjene napustene pruge. U drugim slucajevima linearne rekreacione
atrakcije su izgradjene da omoguce specficne rekreacione i turisticke
potrebe. The Blue Ridge staza i Natchez su Americki primer duge staze
predvidjene za setnju. Varijacija predmeta puta je visenamenski auto
put koji je odredjen kao alikovite marsuta. Australijski primeri su Viktoria's
Great Ocean Road i Bridsville Track od Maree do Bresville.
Linearna prirda ovih atrakcija ima specijalan izazov za svoje rukovodioce
ukljucujuci mogucnost da predju preko velikog broja politickih ovlascenja
od kojih ce svaki imati uticaja preko resursa.duge pesacke staze ponekad
prelaze preko privatnih poseda za dobar deo svoje duzine sto im pruza
mogucnost da se prelociraju ukoliko vlasnici zemlje odluce da vise ne
zele da staza prolazi kroz njihovo imanje zbog sigurnosti, brige i da
bi se sacuvali od vandalizma.
U Velikoj Britanij polozaj javnih pesackih staza na privatnim posedima
postalo je stalno i politicki resavano pitanje. Linearnost uglavnom znaci
da svaka administrativna struktra kako god geografski smestena ce i dalje
biti distancirana daleko od mesta atrakcije. Linearne SRA je takodje
ocigledno da dele siroke granice sa susednim iskoriscenim zemljistem
koje ne odgovara turizmu ili rekreaciji.
Postoji mogucnost da dodje do konflikta i nezadovoljstva zbog cinjenice
da ove staze, putevi i biciklisticke staze zauzimaju velike resurse ovih
susednih zemljista. Ipak, poslednji su osetljivi na modifikacije od stranih
sila nad kojima menadzeri ovih atrakcija nemaju kontrolu.
MALOPRODAJA
Pod odredjenim uslovima maloprodajni proizvodi i usluge su glavna turisticka
atrakcija i ne samo povezana usluzna aktivnost. Singapur i Hong Kong
su glavni jugo-istocni Azijski primeri destinacija koje nude soping
prilike kao glavne komponente njihovih turistickih proizvoda.
U gradovima kao sto su Kuala Lumpur (Malezija) trzni centri su pretvoreni
u velike hotele kako bi stvorili ujedinjene soping-prenocista komplexe.
Atrakcija maloprodaje je takodje ocigledna u Australiji gde 33% Australijskih
turista obavlja kupovinu iz zadovoljstva.
VELIKI TRZNI CENTRI
Fenomen velikih trznih centara se uglavnom vezuje za Severnu Ameriku
gde Zapadni Edmonton trzni centar (Kanada) i trzni centar Amerike
(Mineapolis)i dr. kompleksi
smatraju se najvecim svetskim trznim centrima. Zajedno sa parkovima sa
temom i velikih kazina, veliki trzni centri su slozene atrakcije koje
sadrze veliki
broj individualnih podatrakcija napravljenih kako bi maksimizirale vreme
i novac koji posetioci trose.
PIJACE I BAZARI
Zivopisne Karipske pijace i exoticni Azijski bazari su opste turisticke
ikone njihovih cenjenih regiona. Mogucnost za dogovor izmedju autenticnosti
(koja
moze odbiti neke turiste) i ugodne i sigurne sredine za uobicajene turiste,
je glavni izazov za menadzere pijacnih i bazarskih atrakcija. Unutar Australije
zemlja ili stocne pijace u zajednicama kao sto su Mount Tamborine i Eumundi
su glavne lokalne atrakcije posebno za domace turiste.
5.2.4 KULTURNA DESAVANJA
Kulturni desavanja mogu biti kategorisana na vise nacina, zvanicna,
nezvanicna i na osnovu lokacije. Takodje se mogu razlikovati po velicini,
od malih
lokalnih umetnickih festivala do velikih svetskih desavanja kao sto
je svetski sampionat
u fudbalu. Kulturna desavanja mogu biti odredjena samo za jednu disciplinu
(Wibledon) ili za vise, i razlikovati se po vremenu i mestu. Konacno,
tematska klasifikacija odredjuje kulturne dogadjaje po temama kao
sto su istorija,
sport, religija, muzika i umetnost. Sa strane turizma, kao i tematski
parkovi, periodicna
kulturna desavanja su dodatno vazna atrakcija jer povecavaju raznolikost
i nude zabavumogu takodje sluziti i kao sredstvo menadzera da preraspodele
posetioce
u vremenu i prostoru.
PONOVNO OZIVLJAVANJE I OBELEZAVANJE ISTORIJSKIH DOGADJAJA
Ponovno ozivljavanje istorjskih dogadjaja osim svojih nadprirodnih
vrednosti moze da sluzi i u druge svrhe, kao turisticka atrakcija.
Ucesnici mogu
biti u prvom redu motivisani duboko ukorenjenom zeljom da se povezu
sa znacajnim
dogadjajima iz proslosti, dok drzave mogu da ohrabruju i sponzorisu
takve dogadjaje u cilju vlastite propagande ili mitoloske vrednosti
stvarnog
dogadjaja, narocito
ako se to ozivljavanje ili obelezavanje proslih dogadjaja desava
na stvarnim lokacijama. Ozivljavanje na primer putovanja Kuka je narocito
bilo izrazeno
1988 godine, visevekovne komemoracije u Australiji, iako vracanje
u
proslost 1988 godine je kod Aboridzina izazivalo kontra efekat. Manje
ucestale
su bila periodicna podsecanja na bitke iz Americkog gradjanskog rata
kao sto
je bitka
kod Getisburga. Obelezavanje 135 godisnjice Piketovog jurisa proslavljene
1988, privukla je preko 15 000 postovalaca i mnogo veci broj posetilaca.
SPORTSKA DESAVANJA
Moderne olimpijske igre su najgledanije sportsko desavanje iako je svetski
fudbalski kup priznat kao najuspesnije desavanje Pariza 1998 godine. Cinjenica
je da se svetski kup i Olimpijada ne desavaju iste godine sto je namerno
preduzeto da bi se izbegla konkurentnost. Veca sportska desavanja su na izuzetnom
polozaju i privlace veliku paznju medija. Ova desavanja su takodje vazna
zbog potencijala da izazovu neke televizijske gledaoce da posete grad u kom
se ovo odvija. 2000 igre u Sidneju su bile posebno simbolicne jer su se odvijale
na granici milenijuma. Druga sportska desavanja su vezane za golf i teniske
turnire, dok je redovna sezona profesionalnih sportskih timova (bejzbol,
kosarka, hokej, ragbi) “generator” mnogih domacih turistickih aktivnosti.
SVETSKI SAJMOVI
Iako su manje ugledni od olimpijade svetski sajmovi imaju veliki udeo u povecnju
popularnosti i statusa grada u kom se desavaju. Svetski sajam u Brisbane
1988 je pravi primer grada koji je posle ovog desavanja postao otvoreniji
i svetski
poznat.
Festivali
Vecina zemalja, ukljucujuci i Australiju, je domacin izuzetno velikom i razlicitom
broju festivala. Za vecinu (od kojih nisu svi turisti) je posecivanje festivala
povezana sa umetnošcu (tabela 5.1). Kao što je vec pomenuto, destinacije
imaju veliku ulogu u utvrdjivanju vrste festivalskih dešavanja, pošto one
mogu maksimalno
iskoristiti sve, pocev od specificne lokalne kulture ili industrije, do tema
koje uopšte nisu vezane za tu oblast. Na primer, izuzetno popularan nacionalni
festival Vudford (Woodford), koji se odrzava svake godine u priobalnom pojasu
Suncane Obale (Sunshine Coast) u Kvinslendu (Queensland) mogao bi biti lociran
na bilo kom od hiljadu slicnih mesta nedaleko od Brisbejna (Brisbane). U
drugim slucajevima festivali su u jacoj vezi sa obelezjima odredjene destinacije.Ovo
ilustruju kanadski gradovi Kicner (Kitchener) i Vaterlo (Waterloo), koji
su
1968 maksimalno iskoristili jako nemacko nasledje i mrezu nemackih društvenih
klubova kako bi svecano otvorili nešto što ce postati najveci svetski Oktobarfest
van Nemacke. Barosa Vintaz (Barossa Vintage) festival u juznoj Australiji je
poznati primer korišcenja lokalnih obelezja Australije.
5.2.5 Atributi turisticke atrakcije
Rukovodilac mesta, kao što je ranije navedeno, trebao bi, kao preduslov
uspešnom rukovodjenju turistickog sektora, sastaviti inventar njegovih
turistickih atrakcija. Pa ipak, nije dovoljno turisticke atrakcije
samo izlistati i svrstati u kategorije. Rukovodioci moraju i periodièno
pristupati svom stanju kroz niz vaznih atributa turisticke atrakcije
kako bi objavili odgovarajuce planove i odluke rukovodstva (slika 5.5).
U svakom je slucaju korišcen spektar kako bi odrazio kontinualnu prirodu
ovih promenljivih, ali rukovodioci mogu naci prikladnim da im pripišu
numericke vrednosti na osnovu stepena do kog je atribut prisutan u
odreðenoj turistickoj atrakciji (npr. 1=društveno vlasništvo, 2=privatno
vlasništvo). Svaki atribut turisticke atrakcije bice razmotren, ne
po redosledu vaznosti obuhvacenim prezentacijom. U daljem tekstu nije
objašnjena slika, pošto su ovi atributi detaljnije obradjeni kasnije
(paragraf 4.3.8 i 7.7.6)
Vlasništvo
Vlasništvo turisticke atrakcije znacajno utice na planiranje i proces
upravljanja. Na primer, nacionalni park Lamington na priobalnom pojasu
Zlatne Obale (Gold Coast) koji je u društvenom vasništvu, ukazuje na
korišcenje društvenog, pre nego privatog finansiranja, na poštovanje
odluka vlade u velikoj meri i na zadatke veceg prioriteta na uticaj
sredine i društva. Društveno vlasništvo predlaze vaznu kontrolu sredine
i dugorocno planiranje.
Orjentacija
Akcenat na profitabilnosti se dodaje na, ali nije identican sa, sektorom
privatnog vlasništva. Poreski oslabljene vlade mogu vecu paznju posvetiti
profitabilnim generacijama, koje naizmenicno menjaju mnoge pretpostavke
i akcije u upravljanju poštujuci turisticke atrakcije koje kontrolišu.
Medju mogucim primenama novèane reorijentacije u nacionalnom parku
je uvodjenje korisnickih clanarina, umanjenje broja posetilaca, veæi
akcenat na zadovoljstvo posetilaca i povecan broj privatnih dozvola.
Nacionalni park, u suštini, postaje ‘posao’ a njegovi posetioci ‘mušterije’
koje moraju biti zadovoljne.
Prostorna konfiguracija
Vaznost geografskog oblika i velicine su ranije bjašnjeni kroz problem
linearnih lokacija (strana 45). Nasuprot tome, kruzne ili lokacije
pravougaonog oblika (npr. Neki nacionalni parkovi) smanjuju duzinu
njihovih granica i tako mogucnost konflikata sa susednim korisnicima.
Ovo takodje ima prakticnih primena kod stvari kao što su duzina granice
koja mora biti ogradjena ili na kojoj mora biti postavljena patrola.
Klasifikacija lokacije cesto zavisi i od opsega istrazivanja. Na primer,
regionalna strategija jugoistocnog Kvinslenda posmatra Dreamworld kao
unutrašnji neodredjeni cvor ili tacku, dok ga glavni plan odredjen
za to mesto posmatra kao unutrašnju diferenciranu 'oblast’.
Autenticnost
Dok su vlasništvo, orjentacija i prostorna konfiguracija relativno jasni,
atribut ‘autenticnost’ je izuzetno nejasan i dvosmislen (MacCannell
1976). Iscrpna rasprava bi bila van domena ove knjige, ali dovoljno
je reci da autenticnost rezmatra granice do koje je turisticka atrakcija
originalna nasuprot imitaciji ili kopiji. Pa ipak, kopija ne mora obavezno
biti negativna karateristika. Na primer, 40 000 godina stare neolitske
pecinske slike u Lascaux-u (Francuska) bile su toliko ugrozene isparavanjem
i disanjem turista da je skoro ista replika slika napravljena u blizini
za razgledanje. Da li je replika vidjena u pozitivnom ili negativnom
svetlu zavisi od toga kako se predstavlja i tumaci; ako su tiristi
svesni da je to imitacija i da je kao takva postavljena kao deo napora
ulozenih kako bi se sacuvao original, i dalje obezbedjujuæi obrazovni
karakter, onda se kopija moze posmatrati u veoma pozitivnom svetlu
(videti poglavlje 9).
Retkost
Vazna pimena retkosti u upravljanju je da retke ili jedinstvene turisticke
atrakcije upravo zbog svoje retkosti mogu biti podjednako veoma osetljive
i veoma privlacne turistima. Sa druge strane tu su svuda prisutni resursi,
tj. oni koji se mogu naæi skoro svuda. Retkost ili jedinstvenost je,
globalno posmatrano, najvaznija èinjenica, kao što ce, na primer, najdublje
jezero na svetu zainteresovati mnogo više turista nego najdublje jezero
u juznoj Australiji ili Ajovi.
Status
Moze se napraviti korisna razlika izmedju primarne ili ikonske turisticke
atrakcije (str 133) i sekundarne turisticke atrakcije, koju ce turisti
verovatno posetiti kada su vec primarnom turistickom atrakcijom bili
privuceni nekoj lokaciji. Lokacija moze imati više od jedne primarne
turisticke atrakcije, kao što su Ajfelova kula i Luvr u Parizu, ili
Opera i luka u Sidneju. Jedan moguci nedostatak ikonskih turistickih
atrakcija je mogucnost pretvaranja u stereotip citave oblasti (npr.
Kanadske planine ili piramide u Egiptu).
Kapacitet
Kapacitet je teško izmeriti pošto nije fiksirana vrednost. Lokacija moze
imati mali kapacitet u odsustvu turistièkih sluzbi, ali i veliki kapacitet
kada se prašnjave staze prekriju šljunkom i kada se instaliraju biološki
toaleti kako bi se sakupljao i uklanjao otpad. U tim sluèajevima, upravnici
moraju voditi racuna i obezbediti da pomocna sredstva ne predstavljaju
pretnju lokaciji ili kapacitetu udruzenih resursa kao što je prirodno
okruzenje (videti poglavlje 9 i 11). Presudno je da upravnici u svakom
trenutku imaju podatke o kapacitetu lokacije, kako bi se, u zavisnosti
od situacije, mogle primeniti odgovarajuce mere da se ili poveca kapacitet
ili smanji opterecenje kako postojeci kapacitet ne bi bio premašen.
Pristupacnost
Pristupacnost se moze meriti u smislu prostora, vremena i isplativosti.
Kao što je razmotreno na strani 40, pristup lokaciji samo pomocu jednog
puta ce imati pozitivnu stranu što se tice izgradnje kontrolnog ulaza,
ali i negativnu stranu kada se govori o mogucim zakrcenjima na putu
ili o izolaciji u slucaju poplave ili zemljotresa. Privremena pristupacnost
lokaciji moze biti sezonska (npr. Oblast moze biti zatvorena zbog vejavice)
ili na bazi dnevnih ili vikend poseta. Isplativost je vazna u utvrðivanju
moguæih trzišta i nivoa poseta. Sve tri dimenzije bi trebalo stalno
procenjivati kao aspekte koji mogu privuæi turiste, a kojima se moze
manipulisati kao delom uspešne upravljaèke strategije.
Trzište
Odredište i aspekti koji mogu privuæi turiste cesto variraju u zavisnosti
od godišnjeg doba, doba dana, troškova i drugih faktora. Jedna bitna
dimenzija je da li se privlacenje turista odnosi na široko turisticko
trzište, kao kod tematskih parkova, ili na odredjeni deo trzišta, kao
kod lova (videti poglavlje 6). Druga dimenzija odredjuje lokacije i
dogaðaje koji su gotovo iskljucivo turisticki orjentisani, nasuprot
onima koji uglavnom privlace lokalno stanovništvo. Zbog tendencije
klijenata da se u vecoj ili manjoj meri meša, sveobuhvatni termin ‘atrakcija
‘ èeto se koristi umesto termina ‘turisticka atrakcija’. Pozitivni
i negativni susreti mogu se povezati i sa turistièki dominantnim atrakcijama
i sa atrakcijama dominantnim za lokalno stanovnistvo. Na primer, ekskluzivna
turisticke lokacije mogu stvoriti lokalno negodovanje, ali mešanje
turista I lokalnog stanovništva u nekim sluèajevima moze poveæati moguænost
kultralnih konflikata (poglavlje 9).
5.3 Turisticka industrija
Turisticka industrija, kao što je opisano u poglavlju 2, ukljucuje
poslove koje pruzaju proizvode i usluge koje su u potpunosti ili
uglavnom za
turiste. Neke, ali ne sve turisticke atrakcije ptipadaju turistickoj
industriji. Korisno je ponoviti da su neki aspekti turisticke industrije
otvoreni (npr. smeštaj i turisticke agencije), ali druge (npr. prevoz
i restorani) je teze razlikovati po njihovim turistickim i ne turistickim
komponentama. Kao dodatak, komercijalne aktivnosti kao što su krstarenja
brodom i grupna odmarališta ne daju lako poseban smeštaj, transport,
obroke i pice, kupovinu itd. kao posebne komponente.
5.3.1 Turisticke agencije
Više od bilo kod sektora turisticke industrije, turisticke agencije su
povezane sa izvornim regionima (videti poglavlje 2). Njihova osnovna
funkcija je da u maloprodaji obezbede turisticke usluge kupcima za
procenat (obicno izmedju 5% i 10%) u ime razlicitih upravnika turisticke
industrije, ukljucujuci prevoznike, hotelijere i vodje puta. Turisticki
zastupnici takodje obièno nude dodatne usluge kao što su putnicki cekovi
i osiguranje putnika (Medilik 1996). Kao takvi, oni su vazna veza izmedju
potrošaca i ostalih turistickih poslovanja. Pa ipak cesto je previdjena
kljucna uloga turisticnkih zastupnika u oblikovanju turistickih sistema
pruzajuæi neodluènim potrošacima informacije i savete o mogucim destinacijama
(Oppermann 1998a). Dalje, turisticki zastupnici pruzaju neprocenjive
povratne informacije zbog svog oseæaja za trendove trzišta i stavova
turista o odredjenim destinacijama i uslugama nakon putovanja. Pošto
igraju tako vaznu ulogu u turistickom sistemu, malo je verovatno da
æe turisticke agencije postati
zastarele zbog tehnickih razvoja kao što su internet orjentisano poslovanje
(videti ‘Proboj turizma: eliminisanje posrednika i internet’).
PROBOJ TURIZMA
Eliminisanje posrednika i internet
Sve veca upotreba internetamenja turisticki sistem i redefiniše ulogu
posrednika poput turistickih agencija. Broj korisnika interneta je povecan
38% do 338 miliona izmedju 1999 i 2000 i dostici ce bilion do 2005 (Law
and Leung 2000). Internet se sve više koristi i kao medijum elektronskog
poslovanja, sa 500 biliona dolara (u SAD-u 272 biliona dolara) potrošenih
na kupovinu preko interneta 1999 (Upton 2000). Turizam je sve više u
fokusu elektronskog poslovanja. Tokom 2000 godine, 25 miliona putnika
platilo je svoje putovanje preko interneta, što je pet puta više nego
1997. Avio industrija sa velikim entuzijazmom prihvata novu tehnologiju.
Preko 12 biliona $ (8.7 biliona $ u Kanadi) su avio kompanije zaradile
tokom 2000 od karata prodatih preko interneta,što je povecanje od preko
85% u odnosu na 1999. Ovo je omogucilo uštedu od 100 miliona $, delom
zbog troškova poštarine i štampanja, ali uglavnom zbog eliminacije provizije
agentima prodaje koja u proseku iznosi 5% ukupne cene karte. Ovo eliminisanje
posrednika,
ili uklanjanje posrednika iz proizvod – potrošac lanca najveci je savremeni
izazov za turisticke agencije, koje se što se prihoda tice oslanjaju
na provizije od prodaja karata. Za potrošaèe internet poslovanje ima
mnogo prednosti, ukljucujuci dostupnost iz kuæe ili kancelarije u svako
doba, brzu obradu podataka i povratne informacije o potvrdjivanju, kao
i interaktivnost u olakšavanju pretrage sajta i procesa transakcije.
Neke avio kompanije nude popuste i / ili poene za putnike koji èesto
koriste njihove usluge, kako bi pojacali broj rezervacija preko interneta
(Law & Leung
2000). Dve dugorocne prepreke internet poslovanju – mali broj ljudi poseduje
personalne kompjutere i zabrinutost potrošaèa za sigurnost svojih kreditnih
kartica – sa polako prevazilaze. Zadovoljstvo internet poslovanjem pokazuju
rezultati istrazivanja po kome 92% Kanaðana koji su koristili internet
kako bi rezervisali svoje karte , sada redje koriste turisticke zastupnike.
Turisticke agencije pokušavaju da sprece svoje gašenje kao grane industrije.
U njihovu korist je moguænost da æe ljudi više ceniti razgovor licem
– u – lice i kratak izlazak iz kuce ili sa posla zbog prevelikog rada
na raèunaru tokom radnog ili u slobodno vreme. Previše informacija zbog
stalnog poveæanja broja veb sajtova moze naterati potrošace da traze
savet ili strucno mišljenje od turistièkih zastupnika. Putnici æe se
u buducnosti verovatno osloniti na elektronsko poslovanje i za osnovne
transakcije, a na turisticke agencije u nekim situacijama, kao što su
krstarenja brodom i duga, naporna, avanturisticka putovanja koja su slozenija
i skuplja. Shodno tome, mnoge turisticke agencije æe se razviti u specijalizovane
i sofisticirane savetodavne organizacije cijim æe zaposlenima biti potrebno
puno prakse i visoko obrazovanje. Istovremeno ce uspešne turistièke agencije
prihvatiti internet kao sredstvo za razvoj odnosa sa potrošacima, pristup
bazi poslovanja, istrazivanje turistièkih destinacija, interakciju sa drugim
dobavljacima i za obezbedjivanje informacija (Standing & Vausdavan 2000). Najvece prilagodjavanje je stvaranje internet putnièkih organizacija
kao što su Travelocity (Error! Bookmark not defined.) i Expedia (Error!
Bookmark not defined.) koje iz osnova menjaju prirodu posredovanja izmedju
proizvoda i potrošaca.
Vodece turisticke agencije su lanci ustanova kao što su Thomas
Cook Travel, Flight Centre i STA, koji prvenstveno snabdevaju masovna
trzišta. Specijalizovane agencije koje snabdevaju ekoturiste, starije
turiste, homoseksualce i druga posebna trzišta stvaraju drugu vrstu agencija
ciji broj ubrzano raste. Turisticke agencije za ‘u poslednjem trenutku’
prodaju mesta ili pansione za letovanje koji nisu prodati do dve nedelje
pre polaska. Shodno tome, oni se nude po veoma snizenim cenama. Ove agencije
su posebno privlaène avanturistima koji su spremni da iznenada otputuju
na bilo koje mesto dostupno po niskoj ceni.
5.3.2 Prevoz
Najvazniji trend u prevozu tokom prošlog veka (videti poglavlje 2 i
3) je dominacija automobila i aviona na racun vodenog i zeleznièkog
prevoza.
Tehnološki i istorijski aspekti ovih trendova su vec naglašeni u
prethodnim poglavljima, pa se naredni deo odnosi na poslovnu dimenziju
prevoza.
Vazdušni sobraćaj
Kao komercijalna delatnost, avio prevoz moze se podeliti na:
-redovne linije
-carter letove
-privatne letove
Poslednja kategorija je najmanjeg obima i najviše individualizovana. Najveca
razlika izmedju prve dve je fleksibilnost rasporeda letenja carter letova i
mogucnost njihova mogucnost da se prilagode specifiènim zahtevima organizacija
i vodja puta. Dobar deo velikih avio kompanija je otvorila pomoæne carter sluzbe
kako bi postigla veæu pokrivenost trzišta. Na primer, Air New Zeland kontroliše
Freedom Air i kontrolisala je Mount Cook Airlines do 1996, dok je carter avio
kompanija Silk Air u vlasništvu Singapore Airlines – a.
Skorašnji razvoji u avio industriji ukljuèuju trend ka udruzivanju avio kompanija
kao što je slucaj sa Star Alliance i OneWorld. Zasnovane na pretpostavci da
samostalne avio kompanije više ne mogu pruziti široki spektar usluga koji savremeni
putnik zahteva, udruzene avio kompanije nude proširenu mrezu putovanja, olakšavanje
transfera izmedju avio kompanija, udruzene usluge i veæe meðusobno delovanje
za programe frekventnih putovanja, kao i privilegije koje se ticu smeštaja
u njihovim objektima. Pa ipak, cešca udruzivanja koja podrazumevaju da dve
avio kompanije dele jedan let, znaèe i manji broj letova, veæe cene karata
(zbog smanjene konkurencije) i vece guzve tokom letova. Sledeci trend je ukidanje
ili ublazavanje propisa, što bi trebalo da poveca konkurenciju u sektoru avio
prevoza. Treci trend je privatizacija, ili transfer javnih avio kompanija u
privatni sektor. Ovo se moze obaviti (a) prodajom citavog preduzeca, (b) prodajom
dela akcija, ili (c) kroz ugovaranje dela poslova. Glavni razlog privatizacije je
verovanje da je privatni sektor efikasniji u pruzanju komercijalnih usluga
kao što su avio prevoz putnika. Primer privatizacije avio kompanije je 1992
godina kada je avio kompanija QUANTAS dobila dozvolu svoje vlade da proširi
svoje poslovanje na nacionalnom nivou, kao Australian Airlanes, kako bi stvorila
vecu i uspešniju korporaciju. Potencijalni nedostatak ovakvih razvoja avio
industrije je poveæana moguænost da privatizovane avio kompanije ugase neprofitabilne
rute koje su od vitalnog znacaja za ruralne i regionalne sredine. Nasuprot
tome, nacionalni prevoznici su obièno okrenuti širim ‘nacionalnim interesima’
i obavljaju i takve marginalne rute, bez obzira na prevelike troškove. Još
jedna cinjenica koja utice na avio industriju više nego na bili koje druge
oblike prevoza, naroèito nakon septembra 2001, jeste bezbednost. Sve više se
usvajaju drastiène mere kako bi se izašlo u susret putnicima po pitanju njihove
bezbednosti u sluèaju otmica i mogucih destruktivnih akcija. One ukljucuju
prisustvo specijalne policije na nekim letovima i detaljnije pretrese koji zahtevaju znatno više
vremena pre ulaska u avion.
Globalnim sistemom avio prevoza upravlja osam sloboda avio saobracaja, koji
su stupaju na snagu bilateralnim pregovorima izmedju zemalja (slika 5.6). Uopšte
uzev, slobode nizih brojeva su šire priznate, gde je sloboda preletanja (tj.
prva sloboda) skoro univerzalna. Nasuprot tome, 17-a i 18-a slobode (pravo
poslovanja izmeðu i u okviru drugih zemalja) su izuzetno retke zbog moguænosti
gašenja domacih prevoznika. Dozvola koju ima Belgijska avio kompanija SABENA
o letu izmeðu Barselone i Venecije je primer 17-te slobode (Medlik 1996). Pa
ipak trenutna politicka integracija Evropske Unije utice na sve više takvih
dozvola (videti poglavlje 4).
Drumski saobracaj
Samo neki delovi industrije drumskog saobracaja, ukljucujuci kocije, karavane
i automobila za iznajmljivanje, su direktno povezani sa turistickom industrijom.
Kocije ostaju moæan simbol paket tura i zbog samog uzivanja, a i kao prevozno
sredstvo od aerodroma do hotela. Karavani ostaju popularni zbog svoje dvojne
smeštaj/transport funkcije, iako je nemacka kompanija za proizvodnju kocija
Rotel (od roling-na toskovima i hotel) predstavila kocije sa lezajevima. Automobil
i avion su u mnogim sluèajevima konkurentna prevozna sredstva. Pa ipak, rent-a-car
industrija (npr. Hertz, National, Avis, Budget) je profitirala zbog ekspanzije
avio prevoza, pošto mnogi putnici, kada stignu na odredjeno mesto, uzivaju
u moguænosti da imaju pristup svom autu.
Zeleznica
Zelezniæa dana ima marginalnu ulogu u turizmu, ali postoje dve oblasti
gde je njeno ucešce bitnije. Prvo se tice regiona, poput zapadne Evrope,
gde koncentrisana i dobro iskorišcena zeleznièka mreza olakšava turisticka
putovanja. Moguænost neogranicenog broja putovanja tokom nekog odredjenog
perioda je izuzetno popularna mogucnost meðu slobodnim i nezavisnim
putnicima. Britrail Pass, na primer, je povlastica koja vazi mesec
dana, a prodaje se inostranim turistima. Eurail je slicni, ali geografski
sadrzajniji paket, kao što je i EuroDomino Freedom Pass, koji pruza
neograniceni broj putovanja u roku od 3, 5 ili 10 dana u periodu od
jednog meseca, kroz više od 20 evropskih zemalja.
Drugacije je sa zeleznickim turama, drugim vidom zeleznièkog turizma. Kao i
kod brodova za krstarenje, i samo putovanje je deo ‘odredišta’. zeleznièke
ture, što se tice prihoda, privlace ostatak trzišta. Poznati primeri su Orient
Express izmedju Londona i Istanbula i Eastern Orient Express izmeðu Bankoka
i Singapura. U Australiji su to Indian-Pacific trasa od Perta do istocne Australije.
Vodeni saobracaj
Velike okeanske ladje koje su nekada dominirale trans-atlantskom trgovinom,
sada su u slicnoj situaciji kao i velika zeleznicka putovanja – u nestajanju,
ali zaostali proizvod koji još nalazi svoje korisnike. QEII je jedina
laða koja je još u upotrebi za trans-atlanticka i krstarenja oko-sveta,
ciju atraktivnost podupiru statusna simbolika i oseæaj nostalgije.
Situacija je potpuno drugacija sa regionalnim krstarenjima, ciji broj
i geografska raznovrsnost ubrzano raste posle osamdesetih. Za razliku
od aviona, koji nisu u skorije vreme imali velikih povecanja u broju
putnika, brodovi za krstarenje su postali popularni kao nikad do sada,
što je imalo izuzetan uticaj na trgovinu i upravljanje ovih podsektora
(videti ‘Upravljanje velikim krstarenjima’).
Javni i privatni trajekti su vazno prevozno sredstvo u Australiji (na kontinentu
i u Tasmaniji) i na Novom Zelandu (severno i juzno ostrvo). Drugi primeri se
mogu naci u Kanadi (ostrvo Vankuver i Njufaundlend sa kontinentom), Evropi
(Britanija sa Francuskom i Belgijom, Sicilija sa Italijom i Krit sa Grckom)
i u mnogim delovima manje razvijenog sveta. Kao i kot regionalnih avio letova,
mnogi od ovih trajekt tura su pre zadrzani kao stvar regionalnog interesa nego
zbog moguænosti da ostvare profit.
5.3.3 Smeštaj
Ne poništavajuæi znacaj brodova i karavana, ogromna vecina turista
koji se zadrzavaju u nekom mestu tokom noæi, a ne ostaju kod prijatelja
ili rodjaka, ipak koriste komercijalne turisticke smeštaje. Nekada
ogranicena na uzak krug konvencionalnih hotala i motela, smeštaj
se
sada karakteriše raznolikošcu i specijalizacijom.
Hoteli i apartmani
Tradicionalno, hoteli su osnovani u centralnim gradovima, cesto u blizini
glavnih zeleznièkih stanica, kako bi zadovoljili potrebe poslovnih
ljudi. Ovakvi hoteli postoje i sada, ali su to sada specijalizovani
objekti poznati kao ‘gradski hoteli’, koji su se pojavili tokom 60-ih
kako bi obezbedili prostor za odrzavanje poslovnih sastanaka, konferencija
i konvencija. Kao takvi, oni su usko povezani sa MICE turistièkim fenomenom.
(poglavlje 2). ‘Aerodromski hoteli’ su skoriji pronalazak. cestu ugnjezdeni
duz karakteristiènih niza hotela, blizina aerodromu privlaci posade
aviona i putnike u tranzitu. I dalje, ovi hoteli sve cešce nude objekte
za odrzavanje sastanaka, kako bi privukli poslovne putnike minimizirajuci
vreme potebno za put od aerodroma do hotela. Aerodromski hoteli mogu
postati još popularniji pošto je putnicima jutarnjih letova, zbog vece
kontrole, potrebno više vremena da se pripreme za let.
‘Hotelska prebivališta’ su jedna os glavnih 3S simbola turizma. Ona mogu biti
od specijalizovanih smeštajnih objekata, do potpuno integrisanih prebivališta
koja obezbedjuju obimne rekreacione, maloprodajne i druge objekte. Druga vrsta
specijalizovanih objekata su ‘apartmanski hoteli’, koji se isticu moguænošcu
korišæenja kuhinja i razlicitog nivoa usluga. Tajmšering je još jedna opcija
koja postaje izuzetno popularna. Ona ukljucuje zakupljivanje ‘intervala’ (koji
se obicno mere nedeljama) u prebivalištima tokom odredjenog broja godina, koji
se u nekim sluèajevima koristi tokom iste nedelje svake godine, a u drugim
se koristi po fleksibilnijoj osnovi. Moguænost zamene intervala kako bi se
odmor mogao provesti u razlicitim odmaralištima, je ono što najviše privlaci
kod tajmšeringa. Na kraju, ‘moteli’ su vrsta hotela sa sa odvojenim pristupom
objektima, za putnike koji uglavnom putuju automobilom (videti poglavlje 2).
Kao i kod brodova za krstarenje, kapaciteti gostiju hotela se stalno poveæavaju,
kao kod hotelskih stuktura u Las Vegasu kao što je MGM Grand i Luxor koji,
svaki ponaosob, nude više od 5000 soba, koliko ima ukupno u svim hotelima na
Bermudama. Iz akcionarske perspektive, hotelijerstvo je sektor koji kontroliše
relativno mali broj velikih lanaca (tabela 5.2). Amerièki lanci hotela su dominantni,
oslikavajuæi ne samo jako globalno akcionarsko prisustvo SAD-a, vec i ogromnu
velicinu domaceg americkog turistièkog sektora. Meðu trendovima u globalnoj
hotelijerskoj industriji je gubljenje ogranièenih usluga budzetskih motela
i apartmantskih hotela, i vracanje prvoklasnom smeštaju sa potpunom uslugom.
Privatni smeštaj
Privatni smeštaj na poljoprivrednom dobru se ovde istice samo kao jedan primer
moguceg smeštaja niske klase, koji se nalazi nasuprot hotelima. Dok su hoteli
specijalizovani turisticki objekti, poljoprivredna dobra su aktivne farme koje
deo svog prihoda dobijaju usluzujuci posetioce. Dalje, ovakve farme obicno
gostima nude 10 ili manje soba (njihova udruzenja sama utvrðuju svoje uslove
u pojedinim zemljama) i to su uglavnom mali poslovi koje vodi sama porodica-domaæin.
Zarada od turizma, iako u proseku iznosi samo 5% ukupne zarade, cesto je znacajna
u odrzavanju rada celokupne farme (Weaver & Fennell
1997). Iz ekonomske perspektive, privatni smeštaj na poljoprivrednom dobru
drzava vidi kao pomoc regionalnom ekonomskom razvoju (poglavlje 8) (Oppermann
1995a).
5.3.4 Vodje puta
Vodje puta su, poput turistickih agenata, rasporedjeni na odnosu potrošac-proizvodjac,
a takoðe uticu na razvoj turistickih sistema, narocito unutar oblasti
destinacije. Voðe puta obezbeðuju paket usluga potrošacu, ukljucujuci
i smeštaj, prevoz, restoran, posete znamenitostima i sl. Pojedini
aspekti paketa, kao što je obilazak, mogu biti ukljuceni u sam aranzman,
ali
inace ponudjene usluge vrše se putem potpisanih ugovora (npr. lanac
hotela, prevoznici i sl.). Prihodi od poreza dolaze na osnovu provizije,
ili prodaje hotelskih soba ili mesta u autobusu koje je inicijalno
kupio operater aranzmana na popustu. Obicno se veci popusti odobravaju
operatorima koji obezbede veci broj mušterija. Razlika u profitu
bazirana je na celokupnom paketu, tako da se operater moze izloziti
malom gubitku
u smeštaju, recimo, ukoliko se veæi dobitak moze ostvariti u avio-transportu.
Suština prvog turistickog paketa koji nudi Tomas Kuk je uniformnost,
ali je navala post-industrijske ere naterala operatere, kao i druge
ogranke turisticke industrije, da obezbede više opcija kao odgovor
na rastuci
diverzitet turistizkog trzišta (vidi Poglavlje 6 i 7). Jedan od nacina
postizanja te razlicitosti je tretiranje svakog dela turistickog iskustva
kao poseban ''mini-paket'', cime se omoguæuje da potrošac spoji delove
u turisticki paket (destinaciju) koja odgovara njegovim potrebama.
Recimo, jedan klijent moze odabrati dvonedeljni boravak u odmaralištu
na plazi,
sa punim pansionom, i nedelju dana obilazak unutrašnjosti autobusom,
dok neko drugi moze odabrati od istog operatera dvonedeljni smeštaj
u unutrašnjosti, i dvonedeljni polu-pansion u letovalištu na plazi.
5.3.5. Roba
Turistièka roba moze se podeliti po predmetima kupljenim u izvornoj regiji
ili regiji destinacije. Takva roba ukljucuje opremu za kampovanje,
foto-aparate, prtljag i turisticke vodice. Poslednja dva predmeta se
najviše povezuju sa turizmom, brošure turistickih vodica su podjednako
bitne zbog uticaja koji imaju na odabir destinacije kao i samo ponašanje
turista na samoj destinaciji. Poznati izdavaci turistickih vodica poput
Fodora, Fildinga, ili Fromera imaju široko rasprostranjenu marku na
turistickom trzictu pa su stoga visoko uticajni prilikom formiranja
putnickih šablona i turistickih sistema. Od osamdesetih godina javlja
se prodor novih izdavaca turistickih vodica, a neki od njih zauzimaju
visoko specijalizovano mesto na trcištu. Verovatno je najbizarniji
Fildingov ''Vodic kroz najopasnija mesta na svetu'', koji obaveštava
citaoca kako da se ponaša prilikom posete Iraku, Afganistanu
ili Angoli. Serija izdanja ''Usamljena planeta'', osnovana 1973 god.
napredovala
je od periferne publikacije do glavnog izvora
informacija koja je dostupna milionima potrošaca. Medjutim, svi turisticki
vodici imaju nedostatak, a to je tranziciona priroda turisticke industrije.
Hoteli koji se u brošurama preporucuju prestanu da postoje dok vodic
izadje u prodaju. Jedan od nacina kojim izdavaci pokušavaju da reše
ovaj problem je da obezbede e-mail adrese i dobiju povratnu informaciju
od putnika. Web sajtovi poput Fildingovog (Error! Bookmark not defined.df/dplaces.html)
stalno se apdejtuju.
Suveniri su dominantni oblik trgovine na destinacijama. Oni se krecu
od nakita i majica do skupih rucnih radova, umetnickih dela i odece.
Medjutim neki od tih predmeta se mogu uvesti, pa se u pitanje dovodi
njihova validnost kao ''suvenira'' sa odredjene destinacije. Nasuprot
tome, duty-free trgovina bazira se ne samo na zelji da dobije/nabavi
te suvenire, vec i luksuzne predmete na popustu. Stoga, da li su ti predmeti
uvezeni ili ne veæini turista nije bitno. Duty-free trgovinom dominiraju
veæe korporacije, a suveniri se cesto poistovecuju/povezuju sa domaæom
radinošcu. U Australiji sektorom suvenira dominiraju artefakti sa temom
Aboridzina, što navodi na autenticnost, prava vlasništva i stvaranja
slike i oèekivanja od proizvoda Australijskog turizma.
5.3.6. Struktura industrije
ceste promene unutar korporacija kao i udruzivanje unutar turisticke
industrije ilustruju proces poznat kao integracija. Horizontalna
integracija se javlja kad firma postigne viši nivo konsolidacije
ili kontrole nad
svojim sektorom. Ovo se moze postici putem podele ili saveza sa konkurencijom,
preuzimanjem ili sticanjem akcija/deonica u drugim kompanijama unutar
sektora. Horizontalna integracija takodje rezultuje iz nezavisnog
utvrdjivanja pomocnika koji ce osnovni proizvod firme uciniti raznolikim
i time
smanjiti uticaj bilo kakvih promena u zahtevima potrošaca – recimo
od preferenci / odabira izmedju prve klase do budzetskog smeštaja.
Slika 5.7. ilustruje ove opcije u kontekstu hipotetickog vodje puta.
Horizontalna i vertikalna integracija
Nasuprot njoj, vertikalna integracija se javlja kad firma
stekne vecu kontrolu nad elementima lanca proizvodnje van svog sektora.
Ukoliko se ovakva integracija kreæe dalje od stvarnog potrošaèa (recimo
veliki operater dobije kontrolu nad kompanijom koja proizvodi male autobuse
za razgledanje), onda je vertikalna ''nazadna'' integracija ocigledna.
Ukoliko se ova integracija priblizi potrošacu (na primer operater stekne
lanac turistickih agencija), onda se javlja vertikalna ''napredna'' integracija.
Oba oblika integracije navode na to da firma preuzima kontrolu nad više
komponenti turistickog sistema kao naèin da postane konkurentska i na
kraju poveca svoj profit.
Vertikalna i horizontalna integracija cest su fenomen u poslovnom svetu,
kao što je dokazala fuzija u industriji automobila u prvoj polovini XX
veka. Ono što karakteriše integraciju od 80 god. ovog veka je njen globalni
karakter. Kako se svet krece ka jedinstvenom globalnom kapitalistickom
sistemu (proces koji pomaze napredak u telekomunikacijskoj tehnologiji),
firme su manje ogranicene nego ikad prisustvom nacionalnih prepreka /
ogranicenja i regulativa u svom pokušaju da maksimiziraju profit. Ovaj
trend nazvan je globalizacija, mada ne postoji precizna definicija ovog
termina.
U kontekstu globalizacije, moguce je da se upravljanje aranzmanom (sl.5.7.)
proširi sa baze u Sidneju i dobije rivala u Oklandu, a potom postavi
svoje specijalizovane saradnike u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi,
kao i da pregovara oko lanaca japanskih turistickih agencija. Ovako reorganizovan
operater ce se, zahvaljujuci globalizaciji, pojaviti kao mocna, globalna
sila i dobijace / zaradjivace od privatizovanog globalnog biznisa. Turisticki
menadzer privatnog sektora iz buducnosti ce biti najverovatnije osoba
koja je stalno u pokretu i od koje ce se ocekivati da zivi u nekoliko
zemalja u toku svoje karijere.
Pregled poglavlja
Turisticke atrakcije su centralni element produkta turizma i mogu ili
ne mogu biti deo turisticke industrije, u zavisnosti od njihovog nivoa
komercijalizacije i drugih faktora. Mogu se kategorisati u prirodna
mesta, prirodne dogadjaje, kulturna mesta i kulturne dogadjaje, imajuci
pri tom u vidu da je razlicitost izmedju tih kategorija cesto nejasna.
Potencijalni opseg atrakcija je izuzetno raznolik, a destinacije su
na dobitku zbog širokog dijapazona, s obzirom da to poveæava potencijalni
dobitak na trzištu. Medjutim, destinacije su ogranicene u smislu uticaja
na njihovu samu atrakciju – recimo, postoji fleksibilnost u utvrdjivanju
poseta muzejima, parkovima i kulturnim dogadjajima ali ne moze se puno
promeniti istorija, topografija ili klima te lokacije. Potrebno je
utvrditi i posmatrati kriticne atribute same destinacije da bi se planiralo
i odlucilo, cime bi se poveæao pozitivni uticaj turizma ne samo za
operatera veæ i turiste. Ti atributi su: struktura vlasništva, konfiguracija
prostora, autentiènosti, retkost,
kapacitet, dostupnost i trzište. Neke verijabli(šta!!!), poput kapaciteta
i same slike, teško je meriti i posmatrati, dok je ostale teško promeniti.
Turistièki proizvod ukljucuje i širu turisticku industriju, koja se moze
podeliti na turisticke agencije, prevoz, smeštaj, vodje puta i agente
maloprodaje robe. Opcije potrošaca postaju razlicite u okviru ovih sektora,
ali na zalost, sama industrija se konsoliduje i koncentriše na nekoliko
horizontalnih i vertikalnih integralnih korporacija. Zbog globalizacije,
ova integracija se javlja kao fenomen koji je teško regulisati, što vodi
do toga da veæe globalne korporacije preuzimaju vecu kontrolu nad internacionalnim
turistickim sistemima.
KLJUČNI TERMINI:
Turisticki proizvod – sastoji se / cine turisticke atrakcije i turisticka
industrija
Turisticke atrakcije – specificne crte odredjene destinacije koja
privlaci turiste. Neke, ne sve, atrakcije, deo su turisticke industrije.
Lista atrakcija (inventar atrakcija) – sistemska lista turistickih
atrakcija na odredjenoj destinaciji.
Turisticki resursi – karakteristike destinacije koju vrednuju turisti
u nekom trenutku. Karakteristika koja je bila turisticki resurs pre
100 god. ne mora to i sada biti;
Prirodna mesta : geografske atrakcije koje se mogu podeliti u topografiji
(fizièke crte), klimu, hidrologiju (vodeni resurs), biljni i zivotinjski
svet, vegetacija i lokacija.
Ikone : atrakcija koja je veoma poznata i povezana sa odredjenom destinacijom,
kao na primer planina Fidzi (Japan) ili Kip Slobode (USA)
Prirodni dogadjaji : atrakcije koje se dešavaju u nekom trenutku na
jednoj ili više lokacija.
Kulturna mesta : geografske atrakcije, više konstruisane nego prirodne,
dele se na praistorijske, istorijske, savremene, ekonomske, specijalizovano
– rekreativne kao i podkategorije maloprodaje.
Funkcionalna adaptacija : upotreba nekih struktura u svrhu pre nego
li u prvobitnoj nameni, recimo stare kuce / dvorci i slicno, pretvoreni
u hotel (prenocište sa doruckom)
Golf mesta : kulturni pejsazi kojima dominiraju golf tereni.
Kulturna dogadjanja : Atrakcije na jednom ili više mesta, u odredjenom
periodu, više su konstruisane nego prirodne, tu spadaju istorijske
komemoracije i rekreacije, svetski sajmovi, sportski dogadjaji i festivali.
Atributi atrakcija : Karakteristike koje su relevantne za upravljanje
oblasti kao turistickoj destinaciji, pa ih stoga treba periodicno meriti
i posmatrati, tu spadaju vlasništvo, orijentacija, konfiguracija prostora,
autenticnost, retkost, dostupnost, market i slika / imidz.
Ucvršcivanje mesta : poveæanje kapaciteta za prijem posetilaca putem
strukturnih i drugih promena što omogucava veci smeštaj za posetioce.
Turisticka industrija : Poslovi koji obezbedjuju usluge i robu potpuno
ili delimicno u turisticke svrhe.
Turisticke agencije : poslovi koji pruzaju turistièke usluge klijentima
za proviziju u ime drugih industrijskih sektora turizma.
Dizintermedijacija : uklanjanje turistickih agenata sa veze / linije
produkt – potrošac.
Transport : poslovi koji su u vezi sa transportom turista vazdušnim,
vodenim, kopnenim ili zeleznickim putem.
Tzv ''vazdušne slobode'' : ---- privilegija, osnovane putem bilateralnih
dogovora, a koje upravljaju globalnom avio industrijom.
Smeštaj : U kontekstu turisticke industrije, komercijalne zgrade cija
je prvenstvena namena ugostiti turiste (prenocište)
a) Hoteli : najkonvencionalniji tip turistica) kog smeštaja. Podkategorije
sugradski, aerodromski, apartmanski ili hoteli u odmaralištima, moteli
i sl.
c) Tajmšering : opcija kod koje korisnik kupuje jednom ili više intervala
(ili nedelja) godišnje u nekom odmaralištu, obicd) no na duzi period.
Vodje puta : poslovi koji obezbedjuju paket usluga za potrošace, ukljucujuci
smeštaj, transport, restorane i posete turistickim atrakcijama.
Roba : Kupljena dobra (u turistièkom smislu): ukljucuju turisticke
vodice (brošure), prtljag – u originalnoj regiji i suveniri i dobra
iz duty-free
prodavnica u regiji destinacije.
Horizontalna integracija javlja se kad firme steknu viši nivo konsolidacije
ili kontrole nad svojim sektorom.
Vertikalna integracija javlja se kad korporacija stekne vecu kontrolu
nad elementima lancane proizvodnje van svog sektora.
Globalizacija – proces pri cemu je poslovanje i pomeranje kapitala
manje otezano nacionalnim ogranicenjima, i odrazava se u opštem trendu
prema
industrijskoj konsolidaciji, deregulaciji i privatizaciji.
Vinski pejzazi – kulturni pejzaz na koji znatno utice prisustvo vonograda,
vinarija i drugih crta karakteristicnih za vitikulturu i proizvodnju
vina. Razvoj vinskog turizma u Juznoj Australiji
Vinski turizam, ili turizam fokusiran na posete vinogradima, vinarijama, festivalima
vina i regijama koje proizvode vina, široko je razvijena industrija u Evropi
i SAD. Australija je 10. zemlja u svetu po proizvodnji vina i ima preko 1000
vinarija, ali je tek odnedavno pokrenula veæu inicijativu, poput nacionalne
strategije vinskog turizma, da razvije potencijal zemlje kao vinsku turisticku
atrakciju. Vazne vinske oblasti nalaze se u Novom Juznom Velsu, Viktoriji,
Juznoj Australiji i Zapadnoj Australiji. Posebno za juznu Australiju, vinski
turizam nudi veliku mogucnost stvaranja turistickog proizvoda u relativno
izolovanom delu Australije kome nedostaju profili atrakcija poput Ulurua,
Zlatne Obale, Sidneja ili Velikog Grebena.
Postoje ubedljivo jaki argumenti za razvoj i promociju vinskog turizma u Juznoj
Australiji. Ta oblast obezbeðuje ¼ vinske proizvodnje, i ponosi se visoko tretiranim
vinskim oblastima poput Barose, Kler Velija, Meklaren Vejla i Kunavara. Oblasti
poput Barosa Velija karakterise privlacni seoski vinski pejzazi koji stapaju
vinograde i vinarije sa malim gradovima, istorijskim crkvama i farmama. Vinski
turizam vec ima cvrste temelje u Juznoj Australiji, obezbedjujuci tako profit
od 300 miliona $. Osamdeset procenata drzavnih vinograda poseduje prostorije
za probu i kupovinu vina, a osnova nisu informacioni centri za posetioce što
doprinosi vinskom turistièkom trzištu. Primeri toga su Rizling Trejl, 27 km
duga staza za šetnju i bicikle koja prolazi kroz vinograde Kler Velija, kao
i Barosa Vintidz festival koji se odrzava svake druge godine od 1947.
Iz perspektive ekonomskog razvoja, vinski turizam je bitan zbog toga što su
velike regije proizvodnje vina dovoljno daleko od Adelejda da bi se smatrale
'regionalnim', ali ipak dovoljno blizu glavnog grada da bi privukle potencijalne
turiste, kojih je 4 od svakih 5 turista. Dalje, konzumiranje vina deo je iskustva
gostoprimljivosti i odmora koji ukljucuje dobru hranu, kupovinu rukotvorina,
kao i posete kulturno-istorijskim mestima. U prilog vinskim regijama ide i
to što svaka od njih poseduje jedinstveni smisao mesta na kome se nalazi, a
njihove vinarije teze da proizvedu specificna vina koja se proizvode samo tu.
Idealno gledano, ta razlicitost smanjuje nivo takmicarstva medju vodjama puta,
a pri tome je i vazna atrakcija za turiste koji zele autenticnost. Vinski turizam
moze za sve te regije biti izuzetan stimulans za regionalni razvoj unutar Juzne
Australije i drugih delova uopšte.
Iz ugla individualnih vinarija, turizam je okarakterisan kao 'savršen partner'.
Posetioce privlaèe mogucnosti besplatnog konzumiranja vina, što je alternativa
konvencionalnim distributivnim kanalima kao što su gradski restorani ili maloprodajni
diskonti pica. Ovo iskustvo konzumiranja vina idealno æe stvoriti privrzenost
turista brendu / marki, i oni æe zatim nastaviti da kupuju proizvod kao ponovni
posetioci ili u svojim rodnim gradovima. Vinski podrumi omogucice vinarijama
mogucnost dodatnih prihoda putem prodaje dodatnih proizvoda kao što su hrana,
knjige o vinu, suveniri i sl. Vinski turizam donosi dobit mnogim operaterima,
imajuci u vidu da ekskurzionisti u Juznoj Australiji posete 4.5 podruma pica
po putovanju, dok turisti sa prenocištima posete 7.9 drugih mesta na kojima
se konzumira vino.
Ukoliko zanemarimo tu unutrašnju logiku veze vino – turizam, Beverland (1999)
smatra da dobitak operaterima još nije dokazan, i opisuje tekuæu akademsku
literaturu koja promoviše razvoj vinskog turizma kao naivnu i pogrešno usmerenu.
Veliki problem je taj što promoteri vinskog programa teze da budu orjentisani
na proizvod i cesto im nedostaju marketinške veštine neophodne za funkcionisanje
programom vinskih podruma. Dalje, njima mozda nedostaje vreme i zelja da steknu
te veštine zbog toga što se moraju skoncentrisati na njihov prvobitni zadatak
– proizvodnja vina i partnerstvo sa distributerima za prodaju vina. Postoji
opasnost da zbog toga promoteri vina izvršavaju oba zadatka (turizam i proizvodnja
/ distribucija vina) nepotpuno i neadekvatno. Po Beverlandu dugorocni razvoj
vinarija postize se kroz uspešno povezivanje sa brojnim distributerima, a manje
i manje uspešne vinarije se više oslanjaju na prodaju u vinskim podrumima.
To delimicno objašnjava zbog cega mali broj vinarija proširuje svoje ucešce
u vinskom
turizmu izvan podruma pica. Sudeci po istrazivanju iz 1996 god. samo 12% Juzno
Australijanskih projekata vinskih podruma ukljucuje restoran, 9% je imalo piknik
objekte, 5% je nudilo smeštaj, a samo 2% je imalo ture za posete fabrikama
i vinogradima. Promoteri vinskih podruma moraju voditi racuna da njihove mušterije
ne zloupotrebljavaju alkohol, medjutim pitanja su sada nesrece koje se dešavaju
zbog vozaca koji su konzumirali vino iz vinskih podruma. Ostala pitanja ticu
se štete po okolinu usled rezultata procesa prerade grozdja i proizvodnje vina,
takmicenje sa ostalim sektorima oko vodenih resursa, ili pak moguænost zasiæenja
trzišta, s obzirom da se broj lokalnih proizvodjaca poveæava.
Uprkos ovim pitanjima, Juzna Australija cak i više proširuje svoj vinski turizam.
Tokom 2001. godine veza grozdja upotrebljena je kao logo drzavnog turizma i
u tom je bila izgradnja Nacionalnog Vinskog Centra u vrednosti od 30 miliona
$ u Adeleju, što bi bilo prodor Australije i njenih vinskih regija, kao i glavna
turisticka atrakcija. Putem Saveta Vinskog Turizma Juzne Australije (partnerstvo
industrija – vlada), ulazu se napori u promociji, razvoju i podršci festivalima
i dogadjanjima, razvoja vinskih puteva i ambalaza proizvoda, kao i istrazivanje
trzišta.
Ipak, svi ucesnici u ovim naporima trebaju biti svesni da razvoj odrzive industrije
vinskog turizma u Juznoj Australiji, kao i drugde u svetu, zahteva uzimanje
u obzir entuzijasticne poglede optimista i trezveno razmišljanje skeptika.
ZAKLJUCAK
Iz svega napred navedenog proizilazi kao osnovni zakljucak da je menadzment
u turizmu jedan od znacajnih kategorija,koja ima visestruki znacaj.Jedna
od osnovnih uloga svakako jeste da na jedan sistematican nacin
prouci ono sto je bitno u postojecoj turistickoj ponudi u vidu prirodnih
resursa ,a da istovremeno preispita koje su destinacije na bilo koji nacin
moguce,interesantne,da ih obradom prilagodi i ucini dostupnim te da kao
svoj novi produkt ponudi one destinacije koje do sada nisu bile atraktivne
i zbog toga sto su nove uvek ce predstavljati izazov menadzeru ali isto
tako i potecijalnom korisniku turisticke usluge.
Promenljivost turisticke ponude nastaje kao posledica novih interesovanja
savremenog coveka kome danas nisu dostupne samo neke lokalne destinacije
,kako je to bilo u onim periodima razvoja civilizacije kada je saobracaj
bio jedan od osnovnih ogranicavajucih faktora turisticke ponude.
Zivot savremenog coveka ,namece pitanje sta je to sto je novo ,do sada
ne vidjeno,ekstremno opasno i uzbudljivo sto ce radnom coveku pruziti
odmor koji ce na neki nacin biti ekskluzivan uzbudjujuci i za “pamcenje”.Brzo
se zivi pa ni odmor ne moze biti kakav je bio u svom istorijskom razvoju,nego
mora garantovati nesto posebno.
Dakle menadzment u turizmu ne samo da mora pratiti koja se to najtrazenija
mesta za odmor ,nego konstatno mora pratiti,osluskivati zelje potencijjalnih
korisnika ne bi li upravo on osmislio.razradio i ponudio nesto novo.jer
naravno da ce uvek biti onih koji pojam turizma vezuju za selidbu u neke
toplije morske predele,ali covek “novog doba” trazi za sebe nesto novo
u svakom pogledu,pa naravno da trazi i nesto ekskluzivno.
Uloga menadzmenta jeste da iz svih mogucih aspekata sagleda ,sta je ono
sto mozda nije prirodnom dano nego sto covek moze sagraditi izgraditi
i uciniti atrakcijom kako je to uradjeno u primeru kockarnica,zabavnih
parkova , botanickih vrtova i slicno.Znaci da ne postoje ogranicavajuci
faktori u prirodnim resursima niti u istorijskim dogadjajima,nema nikakvih
ogranicenja u smislu onoga sto se u turizmu moze ponuditi,i tako treba
i shvatiti ulogu menadzmenta.Bezbroj je mogucnosti za kanalisanje informacija
i otuda se danas menadzment u turizmu ne moze shvatiti kao “ponuda postojeceg”
nego pre kao “nametanje novog neispitanog”.Za onoga ko tako shvati ulogu
menadzmenta u turizmu se moze reci je to ono pravo.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
SEMINARSKI
RAD
|
|