Za realizaciju ovog seminarkog rada, odabrao sam temu koja prati probleme u ekologiji koji se stvaraju na zemaljskoj kugli usled tehnološkog napretka u covecanstvu.
Ekologija je nauka o životnoj sredini. Ime nauke potice od grcke reci oikos –dom, i logia – nauka, izucavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemacki biolog Ernest Hekel 1866. godine. U Laickoj javnosti se ovaj termin cesto koristi kao sinonim za pojam zaštite životne sredine. U suštini, ekologija je naucna disciplina koja proucava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije izmedu organizama i njihovog okruženja. Okruženje organizma ukljucuje fizicke osobine, koje sumarno mogu da se opišu abiotickim faktorima kao što su klima i geologija, a takode ukljucuje i druge organizme koji dele njegov ekosistem odnosno stanište. Ekologija je prirodna i interdisciplinarna nauka, koja gradi svije temelje u biologiji, geografiji, geologiji, fizici, hemiji i matematici. U zadnje vreme informatika igra veliku ulogu u sintezi i sabiranju ekoloških podataka.
Ekologija pokušava da pronade odgovore i rešenja brojnim problemima okoline koji nas sve više okružuju. Nažalost, mnogi problemi današnjice su ljudskog porekla. Prevoz, termoelektrane i sagorevanje fosilnog goriva za razne svrhe su odgovor za više od 50% zagadenja vazduha. Vode i zemljišta sadrže sve vece kolicine raznih teških metala i pesticida. Nuklearne elektrane proizvode velike kolicine radioaktivnog otpada, cija manipulacija i odlaganje zahteva vrlo precizne mere i standarde. Ovakvi problemi su samo par primera.
Dakle ekologija se suocava sa problemima u okolini. Odgovori nisu uvek evidentni i jednostavni. Covek je u svom razvoju, nevodeci racuna, u velikoj meri zagadio životnu sredinu. Danas se preduzetnici shvataju, pre svega, kao kreatori tehnicko - tehnoloških inovacija. Oni kreiraju, razvijaju mašine, opremu, sirovine, proizvodne procese i slicno a pri tome moraju da vode racuna i o ekološkim problemima. Ovo se posebno odnosi na procese u industriji, industriske otpadne vode, štetne gasove i isparenja, industriski otpad. To se sve mora zaštiti odgovarajucim filterima, preraditi i uskladištiti na odgovarajuci nacin, kako bi se zaštitila životna i radna sredina.
Preduzetnik u stvari ne predstavlja samo osobu nemirnog duha vec i kreatora boljeg ili lošije sutra u smislu životne sredine. Što se tice buducnosti ona ce nam biti onakva kako se za nju pripremimo u sadašnjosti. Problemi koji se stvaraju u sadašnjosti opasno ce ugroziti našu buducnost.
Sama aktivnost preduzetništvo na ovom planu je veoma bitna i urgentna.

Polja delovanja ekologije

Ekologija, koja se obicno smatra granom biologije, opšta je nauka koja proucava živa bica(organizme). Organizmi mogu biti proucavani na mngim razlicitim nivoima, od proteina nuklearnih kiselina, do celija, jedinki , i konacno na nivou populacije , zajednica ekosistema, do biofere kao celine. Zadnje navedeni nivoi su glavni predmeti ekoloških istraživanja.
Ekologija je multidisciplinarna nauka. Zbog usredsredenosti na više nivoe organizacije života i na meduodnos organizama i njihove okoline, ekologija ima snažan upliv na mnoge druge naucne grane, pogotovo na geologiju i geografiju, zatim meteorologiju, pedologiju, hemiju i fiziku. Zato se za ekologiju kaže da je holisticka nauka i da objedinjuje tradicionalne nauke koje, na taj nacin, postaju njene subdiscipline i sve zajedno omogucuju daljnji razvoj ekologije.
Kao grana nauke, ekologija ne propisuje šta je ispravno a šta pogrešno. Ipak, ucenje o biološkoj raznovrsnosti i s tim povezanim ekološkim temama omogucilo je naucno postavljanje ciljeva i dalo mogucnost da se povezane teme izražavaju naucnom metodologijom, merenjima i terminologijom.
Ekologija , kao nauka širokog polja proucavanja, može se podeliti na nekoliko glavnih i sporednih subdisciplina. Glavne subdiscipline su
- bihejvioristicka ekologija koja proucava ekološke i evolucionisticke osnove životinjskog ponašanja i ulogu ponašanja u prilagodavanju životinja njihovim ekološkim stanovištima,
- populacijska ekologija (autoekologija), koja se bavi populacijskom dinamikom unutar vrsta i njenom povezanošcu sa faktorima prirodne sredine,
- ekologija životne zajednice (sinekologija), koja proucava odnose medu vrstama u odredenoj ekološkoj zajednici,
- ekologija podela, koja proucava meduodnose slabije uocljivih delova predela,
- ekologija ekosistema, koja proucava razmenu energije i materije kroz ekosisteme,
- opšta ekologija, koja se bavi problematikom na makroekološkom nivou,
Podela ekologije može biti i na osnovu ciljnih grupa proucavanja:
- ekologija životinja,
- ekologija biljaka,
- ekologija insekata;
Podela ekologije može biti na osnovu proucavanja odredenog ekotopa:
- polarna ekologija,
- tropska ekologija,
- pustinjska ekologija.

Osnovni principi ekologije

Savremeni ekolozi smatraju da se ekološka problematika može proucavati na više nivoa:
- populacijskom nivou (jedinke iste vrste)
- na nivou biocenoze (zajednice živih vrsta)
- na nivou ekosistema
- na nivou biosfere
Spoljašnji sloj zemlje sastoji se od nekoliko delova:
- hidrosfere (vodenog sloja)
- litosfere (sloja zemljišta i stena)
- atmosfere (vazdušnog sloja).

Biosfera (sfera života) ponekad se definiše i kao cetvrti omotac i odnosi se na sve životne pojave na planeti ili na onom delu planete gde postoji život. Ona u znatnoj meri zahvata i ostala tri sloja uprkos cinjenici da zapravo ne postje stalni stanovnici atmosere.
Život je prvo nastao u hidrosferi, u manjim dubinama, odnosno u fotickoj zoni (dubini do koje prodire sunceva svetlost). Tad su se pojavili višecelijski organizmi koji su nastanili dno mora. Život na kopnu se razvio kasnije, nakon što se formirao ozonski omotac koji je štitio živa bica od ultraljubicastog zracenja. Ozonski omotac lociran je u statosferi izmedu šest i trideset milja iznad zemlje. Na visini izmedu petnaesti dvadeset kilometara iznad zemlje nalazi se atmosferski sloj u kome je koncentracija ozona deset puta veca nego u ostalim delovima atmosfere. Zbog izuzetne koncentracije ozona u tom delu dobio je naziv Ozonski sloj, Ozonski omotac ili Ozonski štit. Koncentracija ozona u ozonskom sloju je 10 ppm, a prosecnaa koncentracija u celoj atmosferi je 1 ppm. Kada koncentracija ozona u ozonskom sloju drasticno opadne ili se izjednaci sa prosecnom koncentraciijom, tada se govori o Ozonskoj rupi.
Ozon je glavni eliminator najveceg dela ultra ljubicastog zracenja. Kljucna uloga ozona je u ocuvanju biosfere i regulaciji klimatskih uslova kroz apsorpciju ultraljubicastog dela suncevog zracenja. Prolaskom kroz atmosferu, suncevo zracenje slabi, tako što ga odredeni gasovi reflektuju i apsorbuju sa razlicitim intezitetom i na razlicitim talasnim dužinama. Kao posledica toga na, na Zemljinu površinu dospeva mnogo manji deo suncevog zracenja, sa manjim intezitetom i izmenjenim spektralnim sastavom. Udeo ultraljubicastog zracenja pri površini Zemlje je tri odsto, infracrveni deo iznoso pedeset pet odsto, a vidljivi deo oko cetrdeset dva odsto. Manje doze ultraljubicastog zracenja su neophodne, dok su velike doze štetne na živi svet na zemlji.Kod coveka , na primer, normalno ultraljubicasto zracenje omogucava stvaranje vitamina D, koji omugucava razmenu razmenu fosfora i kalcijuma u organizmu.
Smanjenje koncetracije ozona u atmosferi za jedan odsto dovodi do povecanja ultraljubicastog zracenja na Zemlji za 2-3 odsto.U pojasu gde se nalazi Srbija i Crna Gora, prosecno smanjenje ozona u atmosferi izmedu 1969. i 1986.godine iznosilo je u zimskom periodu 4,7 odsto, a u letnjem 2,1 odsto. U oktobru 1997.godine, merenjem je utvrdeno da ozonska rupa na južnoj polulopti iznosi 24 miliona kvadrarnih kilometara, više nego površina dve Evrope, gde je situacija i najdramaticnija

Koncept ekosistema

Prvi zakon ekologije kaže da svaki živi orgaanizam razvija neprekidnu i stalnu vezu sa svim drugim elementima njegove životne sredine. Ekosistem može biti definisan kao stanje gde postoji interakcija izmedu organizama i njihove sredine. Ekosistem se sastoji od dve celine:- života (biocenoza) i
- sredine u kojoj život postoji (biotop).
Unutar ekosistema, žive vrste su medusobno povezane i zavise jedna od druge preko lanca ishrane te razmenjuju energiju i materiju kako medusobno tako i sa svojom sredinom. Svaki ekosistem može se sastojati od entiteta razlicite velicine. Manji entitet naziva se mikroekosistem. Na primer, kamen i sav život ispod njega može biti jedan ekosistem. Šuma može biti mezoekosistem a ceo ekoregion, zajedno sa recnim slivom, može biti makroekosistem.
Glavna pitanja kod proucavanja ekosistema su:
-koliko efikasna može biti kolonizacija sušnih oblasti?
-koje su to promene i varijante u ekosistemu?
-kako se ekosistem ponaša na lokalnom, regionalnom i opštem nivou?
-dali je aktuelno stanje stabilno?
-kakav je znacaj ekosistema? Kakvu korist od odnosa medu ekosistemima može imati covek, pogotovo u nastojanjima da se obezbedi zdrava voda?

Tehnicki progres i njegove posledice

Analiza odnosa prirode i ljudskog društva pokazuje da je taj odnos uvek istoriski odreden, konkretan i promenljiv. Prvenstveno zavisi od stepena razvoja proizvodnih snaga društva. Što se društvo nalazi na nižem stepenu razvoja u toliko je njena zavisnost o prirodu veca. Njen opstanak i razvoj , možemo slobodno reci, iskljucivo zavisi od sitnih zakonitosti razvoja prirode. Napretkom coveka i razvojem proizvodnih snaga od kamenog doba pa do današnjih dana, covek pocinje da se istrže iz zagrljaja prirode, da se osamostaljuje i da povratno deluje na nju, da je prilagodava svojim potrebama. Sada u 21. veku gledajuci na trenutan razvoj ljudskih proizvodnih snaga možemo reci da je covek postao ravnopravan partner sa prirodom. Sa naucne strane postoji konstatacija da je covek nadvisio i u mnogo cemu nadmašio prirodu. Donekle se sa time možemo složiti ali u suštini to nije tako. Tokom 19. i 20. veka cvrsto se verovalo da je tehnicki napredak vrednost o kojoj ne treba posebno raspravljati, niti ga kontrolisati, jer se njegov proces odvijao saglasno važecem shvatanju o položaju i odnosu coveka i društva prema prirodi tako da je covek u centru sveta i sve što je dobro za njega , dobro je i za prirodu.
Sve se više oseca da je covek svojim uplitanjem u normalne tokove prirodnih zakonitosti,
presecajuci ih stvorio veliki nered i dezorjentisaciju u prirodi. Ne vodeci racuna o prirodi u želji za napretkom covek zagaduje kopno vazduh vodu pa cak i kosmos, samim time je u mnogome ugrozio svoju životnu sredinu, uslove svog života i rada, pa cak i sopstveni opstanak. Tako da se ta nazovi pobeda vraca njemu samom u jako lošim predvidanjima vezanim za buducnost. Svojim pobedama covek je poremetio neke zakonitosti u prirodi i time ugrozio opstanak nekih živih vrsta pa i sebe samog. Uopšteno govoreci, ekološki poremecaji nastaju kada životna sredina pocne negativno delovati na opstanak živih vrsta ili odredenog dela popuacije.
Primeri ekoloških poremecaja, neki od najcešce pominjanih primera ekoloških poremecaja su:
- globalno zagrevanje povezano sa efektom "staklene bašte". Zagrevanje može prouzrokovati poplave oko delta azijskih reka (ekoizbeglice), cešce pojave ekstremnih vremenskih poremecaja i kvalitativne i kvantitativne promene u proizvodnje hrane (globalno zagrevanje)
- pojava rupe u ozonskom omotacu
- krcenje šuma i povecanje pustinja, uz nestanak mnogih vrsta
- topljenje nuklearnog jezgra u Cernobilju 1986. izazvalo je smrt mnogo ljudi i životinja i uzrokovalo brojne mutacije na ljudima i životinjama. Oblast oko nuklearke je napuštena zbog velike kolicine radijacije ispuštene pri topljenju jezgra.
- zemljotres u Indijskom okeanu, koji je izazvao ogroman talas Cunami 2004. godine
- Uragan Katrina New Orleans, Amerika, 2005
Dva poslednja ekološka poremecaja predstavljaju tipicne primere promene u ekosistemu.

Cunami – talas smrti
Sam naziv cunami potice od japanskih reci "cu" koja oznacava luku, i "nami" što znaci talas, dakle lucki talas, ili u slobodnom prevodu zalivski talas. Cunami talasi se relativno cesto dogadaju kada se hipocentar vrlo snažnih zemljotresa nalazi ispod mora, odnosno kada se pri razlamanju stena formira vece vertikalno pomeranje (denivelacija) morskog dna, obicno nekoliko metara, pa cak i preko 10m kod snažnih zemljotresa. Ova nagla promena položaja dela morskog dna u zoni epicentra, kao posledicu stvara nagli skok nivoa vode iznad mesta hipocentra zemljotresa. Tako stvoreni talas se brzo krece ka obalama dostižuci brzine mlaznih aviona (900 km/h).
Kada u priobalnom delu talas dopre do plitkih delova, nastaje cunami efekat koji se manifestuje naglim smanjenjem brzine kretanja talasa, ali i naglim narastanjem njegove visine, cak do nekoliko desetina metara.
Cunami talasi mogu nastati i nakon erupcije podvodnih vulkana, kao i usled naglog klizanja ili odronjavanja velikih stena u velike vodene sredine (mora i jezera), kao i udarom nekog veceg kosmickog tela (meteorida, asteorida), kada se takode stvaraju talasi velikih dimenzija.
Cunami je niz talasa koji mogu svojom brzinom i visinom uništiti sve što mu se nade na putu. Ribari su oduvek znali da prepoznaju cunami nekoliko minuta pre nego što on naide, jer se voda povlacila po nekoliko metara. Medutim, oni koji bi se našli na pucini, nisu mogli nikako da primete ili osete šta se sprema.
Cunami u Indijskom Okeanu 2004., poznat i kao Sumatransko-Andamanski potres je cunami nastao kao posledica podmorskog potresa 26. decembra 2004. Ubio je oko 275.000 ljudi te je devastirao obalu od Indonezije do Somalije u Africi cinivši ga tako jednim od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa u modernoj istoriji.
Razlicite su procene za magnitudu potresa, koje se krecu od 9.0 do 9.3 po Rihterovoj skali (po ovim procenama to bi mogao biti drugi najveci potres ikada zabilježen na seizmografu), službena procena stoji na magnitudi 9.15.

Katrina – uragan nad uraganima
Katrina je ime za uragan koji je krajem avgusta 2005. pogodio južnu obalu Sjedinjenih Americkih Država.
Nastao je 24. avgusta 2005. kraj Bahama i prvi udar na kopno dogodio se kraj Majamija (Florida) kad je jacina uragana bila kategorije 1 na Safir-Simpsonovoj skali za uragane. Tamo je uzrokovao vece poplave i 11 poginulih. Svoj put je uragan nastavio u Meksickom zalivu gde je dobio na snazi. 29. avgusta uragan nalece na americke države Luizijana i Misisipi sa jacinom kategorije 4 (vetrovi 250 km/h). Uzrokovane su velike štete na priobalnim podrucjima, a 80 odsto grada Nju Orleansa je potopljeno kada su dan nakon naleta uragana popustile brane koje su štitile grad u depresiji. Uragan je takoder izazvao žrtve i štete u americkim državama Alabama, Tenesi, Džordžija i Kentaki. Ukupno je poginulo 1209 ljudi od cega preko 900 u Luizijani. Procenjeno je da je to bila najskuplja prirodna katastrofa u SAD-u do tada.
Propast ovakvog odnosa sve cešce se ispoljava kao ekološka kriza, cije razmere rastu, a vladajuca shvatanja ne mogu da ponude rešenje. Zato, javlja se nova ekološka etika – ekocentrizam, eticki suprotstavljena antropocentrizmu, koja u osnovi svega stavlja ekosistem i sa kojim se covek izjednacuje s drugim oblicima prorode, jedino cime se izdiže je povecana odgovornost za ocuvanje života uopšte, pa i ljudske vrste, ali i nežive prirode. Problemi savremenog sveta, tehnicko-tehnološki napredak ubrzan ekonomskim rastom, urbanizacijom i industrijalizacijom, porastom stanovništva, iscrpljivanjem prirodnih resursa i njihovim uticajem na narušavanje ekološke ravnoteže, upoznavanje sa stavom naucnika i medunarodnih foruma prema problemima životne sredine i globalnim karakterom ekoloških problema predstavljaju svakodnevna suocavanja naucnika i eksperata na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Medutim, to što svaka nuklerna elektrana predstavlja potencijalnu opasnost, ne znaci da ce se ljudi odreci njihovog korišcenja. Neka od izjava iz tog perioda od ljudi na medunarodnom nivou je bila da je atomska energija preka potreba covecanstva I da nije luksuz koga se možemo tako lako odreci vec da moramo živeti sa tim. Nuklearne elektrane predstavljaju jedan od najopasnijih problema današnjice. Bez obzira na posledice , nuklearna energija je neophodnost savremenog sveta, nužno zlo savremene civilizacije i bice korišcena sve dok se ne nadu tehnicka rešenja za šire korišcenje u praksi poznatih izvora energije ( solarni, vetrovi, geotermalni, biomase i dr. ) ili se otkriju neki potpuno novi, za sada nepoznati izvori energije. Brojke o ostalim elementima koji zagaduju životnu srednu a apsorbovani su u nju u prvih sedamdeset godina XX veka su zapanjujuce I sve se mere u milionima tona dok su kolicine otpadnih voda premašile kolicinu vode Amazona.

Osnovni ekološki problemi

Nauka i tehnologija su napravile mocan napredak u shavatanjima ali naš najveci izazov leži ispred nas. Prema najdubljem shvatanju kraljevskog astronoma Sir Martin Rees znanja o kompleknosti života na zemlji su još uvek u zacetku. Najveca zagonetka je samo covecanstvo i kako se ono uopšte pojavilo.On smatra da ce u 21-vom veku nauka brže promeniti svet nego ikada do sada. Naš vek je veoma poseban rekao je profesor Rees. Po prvi put ljudi mogu da izmene sami sebe.Upotreba lekova implanata je možda vec sada duboko promenila ljude. Neke efekte vec sada možemo da vidimo.
Znamo više o Univerzumu, znamo kako nastaju zvezde, kako se nukleusi ponašaju u atomu, kako se galaksija održava pomocu crne materije. Možemo da objasnimo sve dogadaje do ranih faza velikog praska, ali još ne znamo šta je prouzrokovalo veliki prasak ili da li ih je bilo više. Za sada ima još uvek puno nedovršenog posla za ljude, delimicno u shvatanju teorije koja povezuje veoma veliko i veoma malo u našem univerzumu a koja bi mogla voditi ka shvatanju potencijalno drugacijih dimenzija.
Bio i kibernetska tehnologija je prirodi do kolena. Iako nudi sjajne perspektive za covecanstvo ona ima i svoje tamne strane. Neke tehnologije mogu da dozvole samo jednom fanatiku da potstakne globalnu katastrofu. Naucnici kao i ostali deo sveta moraju da preuzmu odgovornost za rizik koji nosi nova tehnologija imajuci u vidu da planeta zemlja ima dugacku istoriju za sobom. A u vezi s njima pojavljuju se i prirodne katastrofe.
Cak i naucnici koji se bave proucavanjem evolucije su daleko od saznanja kako se ljudi menjaju. Kompjuterski modeli mogu da idu samo toliko daleko koliko im dozvoljava cinjenica da ne razumemo potpuno kako smo stigli na zemlju. Postojimo koliko je do sada poznato svega kojih nekoliko biliona godina.
Usled tehnicko tehnološkog progresa covek je ugrozio mnoge prirodne resurse bitne za kvalitet svog života, odnosno opstanka. Ekološki faktori koji mogu uzrokovati dinamicke promene unutar celokupne populacije ili unutar pojedinh vrsta u odredenoj ekološkoj sredini najcešce se dele na dve grupe: abioticke i bioticke.
U abioticke faktore ubrajamo geološke, geografske i klimatološke parametre. Biotop je region sa srodnim obeležjima životne sredine u kojem postoji poseban sklop abiotickih ekoloških faktora. Ti faktori su:
- plodna zemlja, koja je u isto vreme i hrana i fizicka podrška. Plodna zemlja pH, slanitet, azot i fosfor imaju osobinu da zadržavaju vodu pri cemu je kocentracija tih elemenata vrlo važna.
Cinjenica da se danas obraduje svega 10% kopnene površine. Treba da zabrine jer se raznim agrotehnickim merama koje su uslovile napretkom u nauci i tehnologiji plodno zemljište sve više zagaduje. Odavno se i pašnjacke površine u svetu smanjuju i pretvaraju u pustinje. Nestajanje tropshi šuma, a i prekomerna seca zabrinjava ekologi iz više razloga. Nestajanje citavih plemena, ugrožen opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Razlog zabrinutosti ekologa iz celog sveta je da se masa pobrojanih problema dešava isuviše brzo. Nešto što je priroda stvarala milionima godina može biti uništeno za nekoliko decenija ili ti za nepun ljudski vek.
- voda, koja je istovremeno i osnovni element živog sistema. Ona predstavlja nezamenljiv prirodni resurs za opstanak života na zemlji. Treba je racionalno koristiti i truditi se da ostane u zdravim prirodnim uslovima u toliko pre što je samo 3% od ukupne kolicine vode na zemlji slatka voda a ostalo slana. Masa razloga ne ide u prilog ovoj cinjenici kao na primer prenaseljenost planete, industrijalizacija i urbanizacija, povecane potrebe za hranom i poljoprivrednim namirnicam. 22.mart je od strane UN proglašen Svetskim danom zaštite voda i apeluje na sve zemlje sveta da osmisle nacionalnu strategiju zaštite voda. Alarmantnost je cinjenica da u svetu 1.2 milijarde ljudi nema pristup pijacoj vodi a duplo više adekvatne sanitarne uslove i brojka je u stalnom porastu. Statisticki podaci govore da ce na kraju prve cetvrtine XXI verovatno dve trecine svetskog stanovništva ostati šedno i prljavo. Jer potrebe za vodom rastu i da ce XXI vek biti obeležen globalnim sukobom oko vode.
- vazduh, koji obezbeduje kiseonik za sve žive vrste. Vazduh zagaduju podjednako i razvijene i nerazvijene zemlje tako da stotine miliona ljudi udišu zagaden vazduh. Njega zagadujemo raznim gasovima, isparenjima, prašinom i još mnogo cime. Deo nam se vrati kroz padavine na tlo, vodu i smanjuje pH tla, kiseli vodu, a deo idi u atmosferu i šteti ozonskom omotacu. Samim tim izlošeni smo štetnom delovanju suncevih zraka. Da jedno povlaci drugo pokazuje i efekat staklene bašte izazvan prekomernim gasovima. Sam taj problem je dovoljan da ugrozi opstanak na zemlji. Do sada pobrojani problemi nas teraju da se ozbiljno zapitamo kakvu perspektivu ostavljamo svojoj deci i pokolenjima koja tek dolaze? Hlorofluorokarboni i haloni danas se smatraju najvecim “krivcima” razaranja ozonskog omotaca. U nižim slojevima atmosfere, oni su potpuno interni i imaju idealne osobine za mnoge tehnicke namene, što im je omogucilo široku primenu u mnogim privrednim granama. Medutim, u višim slojevima atmosfere (iznad 15 km),ovi gasovi gube svoju hemijsku internost: tvrdo ultraljubicasto zracenje iz hlorofluorokarbona oslobada atome-radikale hlora, a iz halona atome-radikale broma. Prema strucnim procenama, jedan radikal hlora u atmosferi može da uništi više hiljada molekula ozona, izlažuci na taj nacin živi svet na Zemlji povecanim dozama zracenja.
- temperatura, koja ne bi smela da dostiže ekstremne vrednosti cak i u slucaju kad neka od živih vrsta može podneti visoke temperature
- svetlost, koja ekosistemu obezbeduje energiju putem fotosinteze
- prirodne katastrofe takode se mogu smatrati abiotickim faktorima.

To može dovesti do sledecih posledica:
- klimatski šok za floru, faunu i coveka, koji se manifestuje kroz opadanje odbrambene moci imunološkog sistema coveka, raka kože, povecanja oboljenja katarakte ociju, oštecenja okeanskog ekosistema, smanjenja ulova ribe, smanjenja poljoprivrednih prinosa...
- preraspodela padavina i vodenih resursa: Jug (na primer, Mediteran) - smanjenje padavina; Sever (na primer, Kanada) - povecanje padavina;
- zaoštravanje konflikta Sever - Jug: Jug - smanjenje poljoprivredne proizvodnje; Sever- povecanje;
- porast frekvencije i inteziteta vremenskih nepogoda...

Ekološki poremecaji mogu biti veci i manji, uzrokovani prirodnim ili ljudskim faktorima, lokalnog ili globalnog karaktera, zahvatiti jednu vrstu , manji broj njih, a mogu pogoditi i sam opstanak života na zemlji.
Kakav god bio uzrok, nestajanje jedne ili više živih vrsta redovno uzrokuje poremecaj u lancu ishrane sa dalekosežnim posledicama na opstanak ostalih vrsta. U slucaju globalnog poremecaja posledice mogu biti daleko izraženije.Ponekad je ekološki poremecaj ogranicenog obima i bez vecih posledica za ekosistem. Ali, najcešce te posledice traju mnogo duže. U stvari, najcešce se radi o povezanom nizu dogadaja sa završnim dogadajem. Na ovoj tacki nije moguc povratak na prethodno stabilno stanje i novo stabilno stanje ce se postepeno postaviti. Na kraju, isto kao što može izazvati nestanak vrsta, ekološki poremecaj može smanjiti kvalitet života preostalih jedinki. Prema tome, iako se smatra da je raznovrsnost ljudskog roda ugrožena, neki smatraju da je nestanak ljudske vrste vrlo blizu. Bilo kako bilo, epidemije, zagadenje hrane, negativan uticaj onecišcenja vazduha na zdravlje, manjak hrane, manjak životnog prostora, nagomilavanje otrovnog i teško razgradivog otpada te ugrožavanje opstanka kljucnih vrsta (veliki majmuni, pande i kitovi) takode su faktori koji uticu na ljudsko blagostanje.U proteklih nekoliko desetaka godina jasno se uocava sve veci uticaj coveka na ekološke poremecaje. Zahvaljujuci tehnološkom napretku i brzom priraštaju stanovništva ljudski rod ima mnogo veci upliv na svoje životno okruženje nego ijedan drugi faktor ekosistema.

Ekološki poremecaji

Uopšteno govoreci,ekološki poremecaj nastaje kada životna sredina pocne negativno delovati na opstanak živih vrsta ili odredene populacije.
To se dešava i kad faktori životne sredine pocnu gubiti na svom kvalitetu u poredenju sa potrebama živih vrsta i to nakon promene abiotickih ekoloških faktora (na primer, porast temperature ili smanjenje kolicine kiše).
To se takode dešava kada životna sredina pocne negativno delovati na opstanak vrsta (ili populacije) usled pojacane aktivnosti grabežljivaca (na primer, prekomerni ribolov). Napokon, to se dešava i kad faktori okoline pocnu negativno delovati na kvalitet života živih vrsta (ili populacije) usled porasta broja jedinki (prenaseljenost).
Ekološki poremecaji mogu biti veci ili manji (i varirati u trajanju od nekoliko meseci do nekoliko miliona godina). Mogu biti biti uzrokovani prirodnim ili ljudskim faktorima. Takode, mogu zahvatiti jednu vrstu ili manji broj njih, a mogu pogoditi i velik broj njih (vidi clanak uništenje vrsta).
Na kraju, ekološki poremecaj može biti lokalni (kao kod izlivanja nafte) ili globalni (porast nivoa mora povezan za globalnim zagrevanjem).
U skladu sa navedenim stepenima ogranicenosti, lokalni poremecaj može imati znacajne ili manje znacajne posledice koje idu od ugibanja veceg broja jedinki pa do potpunog uništenja vrsta. Kakav god bio uzrok, nestajanje jedne ili više živih vrsta redovno uzrokuje poremecaj u lancu ishrane sa dalekosežnim posledicama na opstanak ostalih vrsta. U slucaju globalnog poremecaja posledice mogu biti daleko izraženije; u nekim nestancima vrsta više od 90% vrsta koje su živele u odredenom vremenu izumrlo je. Naravno, mora se napomenuti da je nestanak odredenih vrsta (kao što su dinosauri) doveo do oslobadanja odredenog staništa omogucivši pojavu i diversifikaciju sisara. Ovde je ekološki poremecaj, paradoksalno, pospešio beodiversifikaciju.
Ponekad je ekološki poremecaj ogranicenog obima i bez vecih posledica za ekosistem. Ali, najcešce te posledice traju mnogo duže. U stvari, najcešce se radi o povezanom nizu dogadaja sa završnim dogadajem. Na ovoj tacki nije moguc povratak na prethodno stabilno stanje i novo stabilno stanje ce se postepeno postaviti (homeoreza). Na kraju, isto kao što može izazvati nestanak vrsta, ekološki poremecaj može smanjiti kvalitet života preostalih jedinki. Prema tome, iako se smatra da je raznovrsnost ljudskog roda ugrožena, neki smatraju da je nestanak ljudske vrste vrlo blizu. Bilo kako bilo, epidemije, zagadenje hrane, negativan uticaj onecišcenja vazduha na zdravlje, manjak hrane, manjak životnog prostora, nagomilavanje otrovnog i teško razgradivog otpada te ugrožavanje opstanka kljucnih vrsta (veliki majmuni, pande i kitovi) takode su faktori koji uticu na ljudsko blagostanje.

5. Mogucnost prevladavanja ekološke krize

Postoji mogucnost rešavanja ekološke krize, s tim što se mora rešavati na medunarodnom planu. Rešenje proizilazi iz odgovora na pitanje o ocuvanju prirodne sredine, izvora energije i pijace vode, obradivih površina i šuma i mnoga druga slicna pitanje. Za rešenje ekoloških problema moraju se koristiti dva sistema mera i akcija: neposredne, kratkorocne i sistematske i dugorocne.
Prednost treba da imaju neposredne mere koje mogu u što kracem roku da smanje obim i zagadivanja i obim ekoloških šteta. Prvenstveno treba raditi na tome da svi ucenici u zagadenju budu u nekoj meri smanjeni ili pak iskorenjeni. Adekvatni uredaji i oprema za transformaciju korisne supstance otpadnih voda, gasova i drugih materijala u stanje pogodno za korišcenje u proizvodnji. Za slucaj da to ne polazi za rukom treba videti da se otpadne supstance razlože i prevedu u materijal koji neškodi po zdravlje životne sredine.
Zarad lakšeg i sigurnijeg preovladavanja ekološke krize, prouzrokovane napretkom covecanstva, svaka država, na svom nivou, treba da donese izvesna pravna akta i da ih strogo primenjuje. Na globalnom nivou, poželjno je razviti ekološku kulturu, i deci od ranog detinstva, ukazivati na znacaj ocuvanja životne sredine. Ljudski rod je izgubio vezu sa prirodom, otudio se od nje, zaboravio na njen znacaj po njegovo bitisanje.
Najrazvijenije zemlje sveta koje su najvecim delom doprinele trenutnom nezavidnom stanju u ekologiji treba da budu nosioci inicijative u ocuvanju prirode i samog opstanka života na zemlji.
Pre par godina najbogatiji covek na svetu, Bill Gates uložio je 84 miliona dolara u kompaniju Pacific Ethanol Inc., proizvodaca bio goriva na bazi kukuruza. Da li je to bio konacan pokazatelj da se strateška orijentacija velikih svetskih sila sa fosilnih, polako seli na manje štetna - bio goriva? Koliko ce to u bliskoj buducnosti uticati na smanjenje emisije štetnih gasova i globalno otopljavanje? Koliko ce to uticati na ubrzanije potiskivanje kišnih šuma obradivim površinama? Koliko ce unosniji posao sa bio gorivom potisnuti proizvodnju hrane?

Ovako bi smo mogli do sutra, gomila pitanja i neizvesnosti na samo jednu globalnu stvar. Pa, mislimo da je i red da se podsetimo barem nekih muka na koje stavljamo ljudski rod i njegovo jedino stanište – planetu Zemlju. Ipak, s optimizmom se nosimo mišlju da ce najnaprednija vrsta u univerzumu odabrati pravi put sopstvenog opstanka!

6. Uloga ekološkog menadžmenta u rešavanju ekoloških problema

Sami znamo da je današnje stanje u životnoj sredini uslovljeno time što sam covek kao razumno bice je stavio sebe ispred svega. Iz zabrinutosti zbog svog opstanka na zemlji u zadnjem periodu formira ekološki menadžment. On je konstituisan kao posebna naucna disciplina i veština upravljanja razlicitim ekološkim problemima, na nivou preduzeca, regije, pa i države u celini. Osnovna uloga ekološkog menadžmenta je u donošenju odluka preventivnog delovanja za ocuvanje životne sredine i pronalaženje rešenja, za prethodne nastale probleme usled rada privrednog subjekta. Sam pristup ekološkom menadžmentu se razlikuje od svih drugih tipova menadžmenta. On i po svom opredeljenju humanocentrican, u sedište svoje analize stavlja coveka, njegovu zaštitu, opstanak i razvoj. Njegov znacaj je postizanje ciljeva zbog ljudi.
„Ni u jednoj oblasti primene menadžmenta se tako snažno i tako ubedljivo ne pokazuje dominacija principa efektivnosti nad principom efikasnosti. Drugim recima, nikakvi ekonomski ili neki drugi ciljevi, ma kako oni bili znacajni i krupni, ne mogu imati prednost nad loše odabranim, nehumanim i neekološkim efektima. Zato se ekološki menadžment smatra osnovnim testom svake menadžment prakse.“

Svetska zajednica je naveliko pocela da rešava nastale probleme. Medu prvim konferencija Ujedinjenih Nacija održana u Rio de Ženeiru, a zatim sve ucestalije i konkretnije.
Kao što je poznato da u razvijenom svetu eticke principe ponašanja u preduzetništvu prihvatilo je oko 90% subjekata a u praksi samo 11% ih se pridržava. Ne preostaje nam ništa drugo nego da cekamo i da se nadamo da ce ljudska pohlepa i licni interes stagnirati zarad opstanka covecanstva i ostavljanja boljeg sutra naraštajima koji dolaze posle nas.
Posledica razaranja ozonskog omotaca je “efekat staklene bašte”, koji može izazvati povišenje nivoa mora za 0,5 - 2 m do 2100. godine. Globalne opasnosti i moguce štete su potapanje nižih predela, opasnost masovne gladi, opasnost velikih migracija.
Može li se ozonski omotac revitalizovati ? Odgovor je - može, ako se prestane sa proizvodnjom ili se drasticno smanje kolicine hlorofluorokarbona i halona. S obzirom na to da se još uvek aktivno koriste u industriji i da postoje deponije smeca sa, recimo, starim frižiderima i automobilima - to, medutim, nije nimalo lak zadatak.
Globalna oštecenja ozonske rupe i opasnosti koje ona izaziva dovele su do zaoštravanja državne regulative. U nekim zemljama su odredbe o zaštiti prirodne sredine unesene u Ustav i doneseni su posebni zakoni o ekološkoj problematici. Istovremeno, ova problematika je predmet mnogilh bilateralnih dogovora i ugovora izmedu država.
Montrealski protokol predstavlja medunarodni sporazum o smanjenju proizvodnje i potrošnje hloroflukarbona i halona koji je potpisalo 46 zemalja. Pojava ozonske rupe na severnoj polulopti dovela je do pooštravanja Montraealskog sporazuma. Londonski sporazum propisuje potpuno zaustavljanje nove proizvodnje i potrošnje CFC - rok za industrijske zemlje bila je 2000. godina, a za zemlje u razvoju 2010.godina. Na konferenciji u Kopenhagenu, dogovoreno je dalje skracivanje roka za potpuno napuštanje proizvodnje CFC do 1996.godine i za hidroflorofluorokarbone do 2030.godine.
Saznanja iz ekologije kao naucne discipline ukazuju na cinjenicu da svaki ekološki sistem svoj opstanak mora da obezbedi putem samoregulacionih mehanizama, odnosno stalnog prilagodavanaja populacije na date uslove okruženja, a s obzirom na date potrebe populacije i to u granicama raspoloživih resursa, odnosno kapaciteta eko-sistema.
Suprotno prirodnim sistemima, regulacija organizacionih ekosistema ne uvažava dovoljno uslove dugorocnog opstanka. Za rešavanje ekoloških problema covek treba da koristi odgovarajuce ekološke i organizacione mere objedinjene u strategiji, pomocu kojih može da obezbedi opstanak života na zemlji. Za sada, materijalnu podršku ovom projektu i izabranoj strategiji daje Svetska banka. Uzimajuci u obzir ozbiljnost problema, Ujedinjene nacije su proglasile 16. septembar za internacionalni Dan ocuvanja Ozonskog omotaca, kada politicari, biznismeni i naucnici govore o uslovima opstanka na zemlji.
Alternative
Naucnici koji se bave ovom problematikom ukazuju na neke mogucnosti za rešavanje ili smanjenje krize - na primer, savremena tehnologija je u stanju da koristi i takve izvore energije koji je mogu dati u onim kolicinama koje su potrebne na Zemlji. Tu se, na prvom mestu, misli na korišcenje sunceve energije, pretvaranje otpadaka u gorivo i elektricnu energiju, korišcenje geotermalne energije i fisiju.

Što se tice problema nedostatka sirovina, neke sirovine se mogu reciklirati, a neke rude se mogu naci na velikim dubinama Zemljine kore, kao i eksploatacijom podmorskog dna. Zagadenost vazduha i vode se može znacajno smanjiti, ako se ne može u potpunosti otkloniti, upotrebom “cistih” goriva, prikladnim razmeštajem novih energetskih pogona, prelaskom na nove energetske izvore. Isto tako, problem ishrane stanovnštva mogao bi da se delimicno reši boljim korišcenjem agronomije i agrotehnike za potrebe proizvodnje hrane.

7. Rezime

Propast ovakvog odnosa sve cešce se ispoljava kao ekološka kriza, cije razmere rastu, a vladajuca shvatanja ne mogu da ponude rešenje. Zato, javlja se nova ekološka etika, koja u osnovi svega stavlja ekosistem i sa kojim se covek izjednacuje s drugim oblicima prorode, jedino cime se izdiže je povecana odgovornost za ocuvanje života uopšte, pa i ljudske vrste, ali i nežive prirode.
Ljudska se odgovornost prema okolini ne može ograniciti samo na zaštitu onoga što je ostalo od netaknute izvorne baštine. Danas se treba brinuti za okolinu i njegove blagodeti u celini.
Ekološka problematika postavlja temeljna pitanja vezana uz sadašnje funkcionisanje, ali i buducnost društvenih zajednica.
Trostruki je ulog ekološke krize za ekosistem. Rec je o integritetu biosfere, tj. fizickog ( vazduh, voda, zemlja) i biljnog i životinjskog carstva. Ovde govorimo o opstanku ljudskog roda u tom okruženju i kvalitetu života na zemlji i društvu.
Problemi savremenog sveta, tehnicko-tehnološki napredak ubrzan ekonomskim rastom, urbanizacijom i industrijalizacijom, porastom stanovništva, iscrpljivanjem prirodnih resursa i njihovim uticajem na narušavanje ekološke ravnoteže, upoznavanje sa stavom naucnika i medunarodnih foruma prema problemima životne sredine i globalnim karakterom ekoloških problema predstavljaju svakodnevna suocavanja naucnika i eksperata na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Profesor Rees to figurativno objašnjava da je to kao kada bi životni vek planete zemlje predstavili jednom godinom onda bi ljudska vrsta bila u prvoj polovini meseca juna. Nismo ni na polovini puta našeg života na zemlji dok se sunce ne ugasi, a do tada ce se svako tadašnje živo bice razlikovati onoliko koliko se sada mi razlikujemo od bakterije.

Ozonske rupe

Covecanstvo je danas suoceno sa mnoštvom egzistencijalnih kriza, medu kojima ekološka zauzima centralno mesto. Narušavanje ekološke ravnoteže ili, popularno, zagadenje prirodne sredine, postaje alarmantno i nailazi na zainteresovanost i zabrinutost i u nauci i u prakticnoj delatnosti.
Opstanak ljudskih zajednica u prošlosti bio je ugrožen prirodnim katastrofama - epidemijama, ratovima, nedostatkom hrane - dok je danas opstanak ugrožen pretnjom globalnog kolapsa ekosistema Zemlje. Tragicne posledice zagadenosti prirodne sredine i svesti o tome doveli su do pokreta za njenu zaštitu. Ti pokreti, koji se najcešce zovu “zeleni”, imaju za cilj zaustavljanje degradacije prirode i rešavanje ekološke krize.
Ljudska populacija stalno raste i naša zavisnost od fosilnih goriva i potrošnja neobnovivih izvora energije, samo dodaje razloge za nesigurnu buducnost. Ipak na polju genetike se radi na proucavanju genetskog koda (samo ove godine je sekvencionisano 130 genoma) kao i na stvaranju živih veštackih organizama. Prema Dr. Craig Venter-u živa veštacki stvorena celija ce se pojaviti za dve godine. Sa druge strane prilikom proucavanja kompleksnosti života na zemlji treba imati na umu da nam još nije poznat veliki broj organizama koji žive na planeti Zemlji.
Mikroorganizmi sacinjavaju više od polovine zemljine biomase, mora sadrže milione razlicitih bakterija. U prošlogodišnjem istraživanju uzoraka morske vode uzetih sa raznih lokacija širom zemljine lopte otkriveno je 50,000 novih vrsta ili 1,3 miliona novih gena.
Dr Venter smatra da su ovi geni dizajnirane komponente evolucije - softver koji gradi sebe u sopstveni hardver. Ovakva teorija potstice nova pitanja za cija su rešavanja potrebne nove metode, zbog cega dr. Venter smatra da je moguce shvatiti kompleksnost živih bica samo pokušavajuci da ih sagradimo.Cilj njegove misije je širi od toga. Optimisticki smatra da stvaranjem nove forme veštackog života, bazirane na znanjima postojecih genoma, obezbeduje da napredujemo u rešavanju problema životne sredine. Znamo mnogo razlicitih puteva i hiljade organizama koji žive od ugljen dioksida i koje ga mogu ukloniti iz atmosvere. Zarobljen ugljen dioksid se onda može konvertovati u biopolimere i druge nove produkte.
Postoji takode i puno nacina da se metan pretvori u korisne proizvode. Buduce projektovane vrste bi mogle biti izvor hrane, energije i mogu da pomognu da se otkloni šteta naneta našoj prirodnoj sredini. On je odbacio strahovanja da kada se jednom bude stvorio veštacki život,da bi mogla da se otvori Pandorina kutija za one koji žele da se igraju Boga ili da nas uvedu u eru bio-terora. Skoro sve glavne religije zahtevaju od ljudi da pokušaju da unaprede društvo,rekao je.
Prema profesoru Rees-u šta god da se desi u ovom jedinstvenom i važnom veku imace uticaja na daleku buducnost, buducnost možda izvan planete Zemlje.

Prilozi:

www.ekoforum.org.yu
www.vladarepublikesrbije.yu
www.pancevaconline.co.yu
www.infoprergled.org.yu
www.ekonomist.org.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD