|
RACUNOVODSTVO I KNJIGOVODSTVO
1. Knjigovodstvene informacije
Upravljanje preduzecem, pretpostavlja stalno prilagodjavanje preduzeca
promenljivim uslovima poslovanja. Poslovne odluke, kroz koje se upravljanje
izrazava, moraju se zasnivati na blagovremenim, potpunim i adekvatnim,
tj. odlukama primerenim informacijama, ukoliko se zeli da one budu celishodne.
Informativnu podrsku upravi preduzeca pruza racunovodstvo.
Racunovodstvo se stoga cesto definise kao podfunkcija funkcije upravljanja.
Racunovodstvo ima interne i eksterne zadatke. Dokumentovanost i kontrola
predstavljaju prvi interni zadatak. Oni se ostvaruju putem kolicinskog
i vrednosnog obuhvatanja i nadzora nad privrednim procesima u preduzecu.
Drugi interni zadatak je pruzanje upravi preduzeca osnova za planiranje
stanja imovine rentabiliteta. Eksterni zadaci racunovodstva su u prvom
redu vezani za polaganje racuna i informisanje. Na osnovu zakonskih propisa
preduzeca su obavezna da poloze racune poslovnim tokovima. Ovaj zahtev
moze biti ispunjen samo uz pomoc racunovodstva. Delimimicno zbog postojanja
zakonske obaveze, a delom dobrovoljno, racunovodstvo informise vlasnike,
poverioce, zaposlene, poreske organe i ostalu zainteresovanu javnost o
finansijskom i prinosnom polozaju preduzeca.
Knjigovodstvo se moze definisati kao racunska osnova
racunovodstva, jer ono obezbedjuje podatke koji se na razlicite nacine
primenjuju u preostalim delovima racunovodstva.
Za potrebe racunovodstvenog planiranja knjigovodstvo pruza osnovu, jer
se pri izradi plana uvek polazi od sadasnjeg stanja, a potom omogucava
kontrolu izvrsenja planiranih zadataka pruzanjem podataka o ostvarenom
rezultatu i stanju imovine.
Sve te knigovodstvene informacije koje su ptrebne za pravilno funkcionisanje
preduzaca, obuhvataju podatke:
1. Finansijskog knjigovodstva
2. Materijalnog knjigovodstva
3. Robnog knjigovodstva
4. Knjigovodstva fiksnih sredstava.
2. Informacije finansijskog knjigovodstva
Finansijsko knjigovodstvo se iskazuje pomocu finansijskog izvestaja u
kome se imovina preduzeca na odredjeni dan prikazuje sa aspekta oblika
i izvora. Taj izvestaj se naziva bilans stanja.
Poslovna imovina se prema ulozi koju ima u poslovnom procesu, odnosno
prema duzini vremena potrebnog za prelazak iz novcanog u robni i ponovo
u novcani oblik, deli na stalnu i obrtnu imovinu. Stalnu imovinu
cine sva ona ulaganja kojima je potrebno vise od godinu dana
da predju put
N-R-P-R1-N1. Ta ulaganja mogu biti u materijalnom, imaterijalnom i finansijskom
obliku. To znaci da je koeficijent obrta ove imovine manji od jedan. Obrtnu
imovinu cine zalihe, potrazivanja i gotovina. Ova imovina tokom
godine vise od jednom predje pomenuti put, odnosno ona ima koeficijent
obrta veci od jedan. Stalna i obrtna imovina cine aktivu.
Kada imovinu posmatramo prema vlasnistvu, odnosno izvorima iz kojih potice
tada govorimo o pasivi. Imovina moze poticati od vlasnika
ili od poverilaca. Izvori imovine koji se oznacavaju kao kapital mogu
biti sopstveni i pozajmljeni.
Sopstveni kapital, kapital vlasnika, preduzecu stoji
na raspolaganju trajno, nema unapred utvrdjen rok dospeca, a po osnovu
njega mogu nastati isplate cija je visina odredjena visinom ostvarenog
dobitka. Sopstveni kapital preduzeca predstavlja garantnu supstancu za
pokrice gubitka.
Pozajmljeni kapital, odnosno kapital poverilaca, ima
unapred utvrdjeni rok dospeca, po cijem isteku mora biti vracen, on predstavlja
za preduzece obavezu.
Po osnovu ovog kapitala preduzece placa naknadu poveriocima u vidu kamate,
cija je visina unapred utvrdjena, nezavisno od rezultata poslovanja preduzeca.
Posto aktiva i pasiva predstavljaju dva aspekta posmatranja jedne te iste
imovine preduzeca, onda je razumljivo da izmedju ukupne aktive i pasive
mora postojati kvantitativna jednakost.
Sve informacije finansijskog knjigovodstva se iskazuju preko podataka
iz:
-glavne knjige
-bruto stanja
-bilansa uspeha
-pokazatelja stepena likvidnosti
-pokazatelja stepena koriscenja angazovanih sredstava.
3. Informacije glavne knjige
Glavnu knjigu cine racuni stanja i racuni uspeha.
Racuni aktive i pasive nazivaju se racunima stanja, stalnim
racunima ili realnim racunima. Ovo stoga sto buduci da se preko njih evidentira
imovina po oblicima i izvorima oni postoje dok postoji i preduzece.
Pored racuna stanja u knjigovodstvu se vode i racuni racuni uspeha, tacnije
racuni prihoda i racuni rashoda. Ovi racuni ne nastaju rasclanjavanjem
bilansa, vac se otvaraju onda kada se u jednom obracunskom periodu pojave
prihodi i rashodi, Ovi racuni su namenjeni utvrdjivanju rezultata poslovanja
i stoga se uvak vezuju za odredjeni obracunski period po cijem isteku
se gase.
Glavna knjiga pruza informacije o tome koje su se ekonomske promene dogodile
u vezi sa nekom racunovodstvenom kategorijom i kakvo je trenutno stanje,
ali iz glavne knjige se ne moze videti koje su sve promene nastale u preduzecu
u nekom periodu niti se moze videti celina knjigovodstvenog stava. To
se moze videti iz dnevnika, koji je u stvari instrument
knjigovodstva koji sluzi za hronolosku evidenciju nastalih ekonomskih
promene.
Sto se redosleda obuhvatanja promena tice, on je odredjen nacinom obrade
podataka. Pri rucnoj obradi podataka, ako se koristi prenosna metoda tada
ce promene na osnovu knjigovodstvenog dokumenta najpre biti evidentirane
u dnevniku, a potom u glavnoj knjizi. Ukoliko se koristi kopirna metoda,
tada se na osnovu dokumenta istovremeno vrsi knjizenje u dnevniku i na
racunima glavne knjige. Pri kompjuterskoj obradi podataka, programska
resenja su takva da se promena obuhvata na racunima, a racunar unete ekonomske
promene klasifikuje po hronoloskom redu dajuci dnevnik.
Posto izmedju dnevnika i glavne knjige ne postoji razlika u sadrzini,
promet dnevnika mora biti jednak prometu svih racuna glavne knjige. Pri
rucnom knjizenju kada se koristi prenosna metoda postoji mogucnost da
se pri prenosenju promena iz dnevnika u glavnu knjigu napravi greska,
koja ima za posledicu neslaganje prometa glavne knjiga i dnevnika. Da
bi se suzilo polje gresaka mesecno ili tromesecno mora se raditi kontrola
aritmeticke tacnosti knjizenja izvrsenih u dnevniku i na racunima glavne
knjige. Da bi se promet racuna glavne knjige mogao uporediti sa prometom
dnevnika sastavlja se probni list.
Probni list je spisak svih racuna glavne knjige sa pregledom prometa i
salda. On izgleda:
Zbir prometa kolone duguje i potrazuje mora biti jednak medjusobno i
mora biti jednak prometu dnevnika ako pri evidentiranju ekonomskih promena
nije napravljena aritmeticka graska.
U rubrici saldo mora postojati jednakost zbira dugovnih i potraznih salda.
Pri koriscenju kopirne i kompjuterske obrade podataka ne moze se javiti
naslaganje prometa dnevnika i glavne knjige, ipak to ne znaci da ne postoji
potreba za sastavljanjem probnog lista. Podaci o prometu i stanju na racunima
glavne knjige koriste se tokom godine za sagledavanje i analizu imovinskog
i rentabilitetnog polozaja preduzeca.
4. Informacije bruto stanja
Informacije bruto stanja sluze da sagledamo ekonomsko finansijsko stanje
preduzeca. Period koji se prati ovim izvestajem je od pocetka godine do
dana kada zelimo da napravimo pregled. Uglavnom se vrsi pregled na godisnjem
nivou, ali moze i polugodisnje ili tromesecno.
Najcesce se izvestaj o bruto stanju preduzeca izdaje godisnje, jer se
tako vrsi podvajanje poslovanja izmedju dve poslovne godine. Informacije
bruto stanja pruzaju podatke potrebne za racunovodstvenu analizu, jer
je period od godinu dana dovoljno dug da bi se na osnovu kretanja racunovodstvenih
kategorija mogli izvuci zakljucci o razvoju preduzeca. U skladu sa tim,
uprava preduzeca putem godisnjeg obracuna polaze racun pred vlasnicima,
zaposlenima, drzavom, poveriocima i drugim adresatima o tome sa kakvim
je uspehom vodila preduzece. Da bi informacije o preduzecu bile potpune,
godisnji obracun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izvestaj o novcanim
tokovima i aneks.
Zbog lake obrade podataka uz pomoc racunara, informacije bruto stanja
se mogu izdavati i sedmicno ili koliko god cesto je potrebno.
5. Informacije bilansa stanja
Finansijski izvestaj u kome se imovina preduzeca na odredjeni dan prikazuje
sa aspekta oblika i izvora oznacava se kao bilans, te je stoga jednakost
aktive i pasive poznata i kao bilansna jednakost.
Bilans stanja je, kako je vec navedeno, finansijski izvestaj u kome je
iskazana imovina preduzeca po obliku i izvorima na odredjeni dan.
U bilansu stanja, kao i u inventaru imovine iskazana je imovina preduzeca,
te u pogledu sadrzine izmedju ova dva instrumenta nema razlike. Razlike
koje postoje odnose se na obim i nacin prezentiranja informacija o imovini.
U bilansu se imovina nalazi iskazana po grupama po vrednosti.
Bilans stanja moze biti prikazan u formi konta ili u formi liste. Forma
konta se odlikuje time da se aktiva i pasiva nalaze jedna naspram druge.
U formi liste se pasiva unosi ispod aktive.
Bilans stanja predstavlja instrument od koga polazi i jedan od instrumenata
kojim se zavrsava globalna procedura u knjigovodstvu. Na pocetku godine
bilans stanja, koji je kod preduzeca koja vec posluju, jednak zavrsnom
bilansu prethodne godine, sluzi kao osnova za otvaranje dnevnika i glavne
knjige, kao osnovnih knjiga u sistemu dvojnog knjigovodstva.
Planirani bilans stanja treba da pokaze finansijski polozaj preduzeca
koji se ocekuje na kraju godine, kao i na kraju svakog kvartala, odnosno
meseca tokom planske godine.
Izrada planiranog bilansa stanja vrsi se na osnovu pojedinacnih planova
koji su vec sastavljeni, misli se pre svega na plan nabavke i zaliha materijala,
plan proizvodnje, plan kapitalnih ulaganja, plan primanja i izdavanja
gotovine.
Planirani bilans stanja je predmet finansijske analize na isti nacin kao
i stvarni bilans stanja. To znaci da se na osnovu planiranog bilansa stanja
mogu i utvrdjuju se pokazatelji likvidnosti, zaduzenosti i sl. Ove analize
imaju za cilj da pokazu buducu likvidnost i finansijsku strukturu preduzeca.
Kombinovanjem podataka iz planiranog bilansa uspeha i planiranog bilansa
stanja moguce je utvrdjivati planiranu stopu prinosa na sopstveni kapital,
kao i na ukupni kapital.
6. Informacije bilansa uspeha
Uporedjivanjem prihoda i rashoda izracunava se finansijski rezultat,
koji moze da bude pozitivan-dobitak i negativan-gubitak. Pozitivan finansijski
rezultat javlja se kada su prihodi veci od rashoda, a negativan ako su
rashodi veci od prihoda.
Posto su prihodi i rashodi proknjizeni, finansijski rezultat moze da se
izracuna pomocu tabele Pregled rashoda i prihoda, ili
Bilans uspeha ili Racuna rezultata.
Ova tabela ima oblik dvostranog racuna.
Kao i svaki bilans i ovaj mora imati ravnotezu, tj. zbir leve strane
mora biti jednak zbiru desne strane. Ovi bi zbirovi bili jednaki kada
bi rashodi bili jednaki prihodima. Kako se to retko desava izmedju rashoda
i prihoda nastaje razlika koja se upisuje u pregled rashoda i prihoda,
odnosno u bilans uspeha, na manju stranu. Naime, ako je zbir desne strane
veci, tj. ako su prihodi veci od rashoda, dobija se pozitivan finansijski
rezultat, koji se upisuje u bilans uspeha na levu stranu. Ako je zbir
leve strane veci, tj. ako su rashodi veci od prihoda, dobija se negativan
finansijski rezultat, koji se upisuje na bilans uspeha na desnu stranu
7. Informacije materijalnog knjigovodstva
Evidencija o materijalu, sitnom inventaru i ambalazi vodi se u finansijskom,
materijalnom i magacinskom knjigovodstvu.
U finansijskom knjigovodstvu ovih oblika obrtnih sredstava vodi se sinteticka
evidencija po vrednosti. to znaci da racun Materijal pokazuje svojim prometom
i saldom stanje i kretanje ukupnih zaliha materijala.
Pored sinteticke, vodi se i analiticka evidencija materijala, sitnog inventara
i ambalaze po vrsti, kolicini i vrednosti. Pomenuta analiticka evidencija
naziva se materijalno knjigovodstvo.
U njemu se pojavljuje onoliko racuna koliko se vrsta materijala koristi
u datom preduzecu, a racuni pokazuju ne samo vrednosno, vec i kolicinsko
stanje i kretanje zaliha konkretne vrste materijala.
Uz pomoc materijalnog knjigovodstva mozemo biti informisani o prilivu,
odlivu i zadnjem stanju zaliha materijala, gotovih proizvoda, robe u komercijalnom
prometu, o prilivu materijala u proizvodnju i odlivu gotovih proizvoda.
Informacije materijalnog knjigovodstva su bitne da bismo mogli da pratimo
sve te promene i adekvatno reagujemo. Pomocu kompjuterskih softvera, mozemo
se vrlo jednostavno informisati o kolicinskom i vrednosnom stanju zaliha,
i uticati na pravilno funkcionisanje preduzeca.
Literatura
1. Prof.dr. Dragan Stojadinovic, “Osnovi ekonomije”, Savremena
administracija, Beograd 1992.
2. Dragoslav Jokic, “Preduzetnistvo”, Beograd 1999.
3. Prof.dr. Radisa Radovanovic, prof.dr. Kata Skaric-Jovanovic, “Finansijsko
racunovodstvo”, Beograd 2000.
4. Dr. Vera Poznanic-Leko, “Racunovodstvo”, Zavod za udzbenike
i nastavna sredstva, Beograd 2001.
5. Prof.dr. Radmilo Nikolic, prof.dr. Dusan Janicic, “Osnovi trzisne
ekonomije”, Beograd 2003.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|