|
Suština i bitne komponente savremenog
sistema menadmenta
„U vremenu drasticnih promena, buducnost nasleduju oni koji uce.
Oni koji misle da su sve naucili osposobljeni su da ive u svetu
koji više ne postoji“. Eric Hoffer
Susrecuci se sa menadment izazovima na raskršcu XX i XXI veka,
menaderi moraju sve više biti inovativni, proaktivni, fleksibilni
i u svemu fokusirani na kvalitet. Kvalitet proizvoda i usluga u kompanijama
postaje sve više presudan trišni faktor koji izdvaja odredenu
kompaniju od svih ostalih. Menaderi cesto moraju da daju odgovore
na sledeca pitanja:
- Zašto je odredeni kupac spreman da za odredene proizvode ili
usluge plati više nego za druge?
- Šta je to zbog cega kupac placa?
- Koje su “vrednosne komponente” nekog proizvoda ili usluge?
- Šta je to što je za kupca najvanije pri kupovini našeg
proizvoda ili usluge?
Pitanje kvaliteta je veoma prisutno pitanje u teoriji i praksi savremenog
menadmenta, a narocito poslednjih decenija XX veka. Kvalitet proizvoda
i usluga je izrastao u najkonkurentnije oruje brojnih kompanija
širom sveta. Pri tome pobednici ce biti one organizacije koje uspeju
da razviju inovativnu kulturu, u kojoj ce zaposleni da uivaju u
promenama ali i da budu nosioci takvih promena. Jednom prilikom je predsednik
upravnog odbora General Electric-a, Jack Welch, novu strategiju za XXI
vek formulisao sledecim recima: brzina, jednostavnost i samouverenost.
James Houghton iz Corning Inc. zalae se za kontinuirano ponavljanje
sledecih faktora: “Kvalitet, kvalitet, kvalitet. Svetska klasa.
Potrošacki fokus. Participacija zaposlenih.
Teorija menadmenta, kao i sve druge tvorevine ljudske civilizacije,
su podlone promenama i razvoju u skladu sa promenama i zahtevima
svih faktora koji na njih uticu i u cijoj slubi se oni nalaze. Evolucija
teorije organizacije i menadmenta koju ubrzavaju sve ucestaliji
i sve kompleksniji problemi poslovanja, upravljanja i projektovanja organizacionih
sistema svakih nekoliko godina fokusira neke nove teorijske i prakticne
aspekte ili potencira neke od klasicnih principa i komponenata zaodevene
u nove forme i sadraje. Sa druge strane, javljaju se nove koncepcije
koje bi se uslovno mogle nazvati disciplinama za sebe kao što su
strategijski menadment, strategijsko planiranje, dijagnostifikovanje
organizacije, upravljanje promenama, tehnologija organizovanja, itd. U
takvoj situaciji namece se pitanje kakva je uloga teorije organizacije,
a kakva menadmenta i šta je to što cini jezgra tih teorija
i njihovih prakticnih implikacija?
Suština savremenog menadmenta
Znacaj menadmenta u poslovnom sistemu nije nov, ali je on višestruko
povecan tokom globalizacje i sprovodenja dostignuca naucno-tehnološke
i komunikacione revolucje. Ta su dostignuca, uslovila sveobuhvatne promene
u društvu i dovela menadment u samo središte vanosti
sveukupnih cinilaca poslovanja i razvoja organizacje.
U svakom poslovnom sistemu postoji mrea procesa koja moe biti
jednostavna i vrlo sloena, što zavisi od velicine i postavljanja
poslovnog sistema. Svaki poslovni sistem treba da utvrdi poslovne procese,
izvrši njihovoo dekomponovanje i odredi odgovornosti i ovlašcenja
za njihovo obavljanje. Procesni pristup razvoju i stvaranju znanja sastoji
se od sledecih koraka
- odredivanje potreba i ocekivanja korsnika,
- definisanje misije i politike kvaliteta,
- utvrdivanje poslovne strategje i politike,
- odredivanje procesa i odgovornosti neophodnih za dostizanje poslovnog
uspeha,
- utvrdivanje i primena mera za odredivanje rezultata svakog procesa,
- odredivanje sredstava za sprecavanje pogrešaka i otklanjanje njenih
uzroka,
- traenje mogucnosti za poboljšanje efikasnosti procesa,
- odredivanje i davanje prioriteta onim poboljšanjima koja mogu dovesti
do
optimalnih rezultata,
- planiranje strategije procesa i resursa za postizanje ciljeva poslovnog
sistema,
- pracenje troškova I rezultata poboljšanja,
- procena rezultata u odnosu na ocekivane rezultate.
Polazeci od toga, pod procesom u oblasti menadmenta podrazuemeva
se skup medusobno svrsishodno povezanih postupaka aktivnosti kojima se
ostvaruju ciljevi utvrdeni strategijom i politikom menadmenta..
Osnovni zadatak menadmenta organizacje je definisanje strategje
i politike poslovnog sistema, kroz utvrdivanje seta razlicitih ciljeva,
po sadraju i prioritetu u ostvarivanju.
Strategija, politika i ciljevi utvrduju se radi jasnog fokusa koji usmerava
poslovni sistem. Jedan od osnovnih zadataka menadmenta poslovnog
sistema je odredivanje eljenih rezultata i usmeravanje organizacje
ka tome da primeti i iskoristi svoje resurse da bi dostigla svoje ciljeve.
Pored utvrdivanja strategije, politike i ciljeva, njihova uloga obuhvata:
- Usmerenost na zahteve korisnika.
- Izgradnja medusobnih odnosa i zadovoljstva svih ucesnika u poslovnom
procesu.
- Implementacija i odravanje sistema upravljanja kvalitetom kako
bi se ostvarili poslovni ciljevi.
- Osiguranje neophodnih resursa i zahteva rada.
- Uporedivanje ostvarenih rezultata u odnosu na postavljene ciljeve.
- Odlucivanje o akcijama koje se ticu strategije, politike i ciljeva organizacje.
Pored navedenog, menadment poslovnog sistema treba redovno da procenjuje
adekvatnost, efikasnost svakog poslovnog procesa koji se odvija u organizacji.
Ove procene treba da obuhvate i moguce prilagodavanje strategije, politike
i ciljeva organizacje, kako bi se odgovorilo na stalne promene potreba
i ocekivanja zainteresovanih konsnika. Svi menaderi u poslovnom
sistemu treba da znaju osnovne postupke i procese preduzetnickog upravljanja
i razvoja menadmenta.
Svaki menader i poslovni sistem koji eli da bude pouzdan partner
treba da ima definisanu i uskladenu viziju, misiju, strategiju i politiku.
Na pocetku svakog preduzetnickog poduhvata stoji vizija. Vizija se moe
uporediti sa stranama sveta koje nisu cilj, ali su sigurna orijentacija
pri kretanju u prirodi. Vizija je, dakle, usmeravajuci put. Da bi se realizovala
vizija poslovnog sistema svaki njen organizacioni deo i svi podsistemi
(delatnosti) dobijaju jasno odredene aktivnosti. Sledeci korak je definisanje
individualnih aktivnosti unutar podsistema i organizacionih delova koji
sadre ciljeve misije.
Neki menaderi smatraju da je profit, a ne vizija glavni motivator
organizacje. Ali, sam profit nije dovoljan da motiviše liude na preduzimanje
akcje koja ce biti efektivna i efikasna.
Posle odredivanja puta, treba definisati misiju poslovnog sistema. Misija
je odredeni skup ciljeva koji imaju oslonac u društvenim vrednostima,
posebno u profitabilnosti i u poslovnom razvoju. Osnovni elementi misije
poslovnog sistema zasnivaju se na uverenju da proizvod ili usluga zadovoljava
potrebe kupca, zaposlenih, vlasnika i društva. Odredenjem misije
poslovnog sistema utvrduju se glavna interesna podrucja poslovnog sistema
(organizacije), dostinost nameravanih aktivnosti i njihovih primarnih
vrednosti. Nakon odredivanja misije, definišu se strategije i politika
poslovnog sistema.
Pod strategijom se u procesu upravljanja podrazumeva utvrdivanje dugorocnih
ciljeva poslovnog sistema i izbor puteva i sredstava njihovog ostvarivanja.
Strateški ciljevi mogu biti opšti i posebni. Opšti ciljevi
imaju permanentno znacenje, a posebni su skoro uvek ograniceni vremenom.
U kategoriju posebnih ciljeva spada usvajanje novih proizvoda, osvajanje
novih trišta, ostvarenje odredene stope rasta, razvoj i promocija
zaposlenih i sl.
Projektovanje strategije poslovnog sistema ima osam faza, i to:
1. Istraivanje potreba i zahteva korisnika
2. Anticipiranje promena i sopstvenih mogucnosti
3. Definisanje opštih i posebnih ciljeva
4. Obezbedenje resursa za ostvarivanje strateških ciljeva
5. Projektovanje procesa i organizacje poslovnog sistema
6. Razvoj i promocija zaposlenih
7. Koncipiranje preduzetnickog upravljanja
8. Formalizovanje poslovne strategje.
Sve navedene faze stvaraju medusobni sklad, koji omogucava ostvarenje
planiranog cilja. Definisanje i stvaranje poslovne strategije znatno je
lakše ako se pri tome primenjuje metodologja sistemske analize i
drugih istraivackih metoda primenjenih na sistematican nacin.
Menadment
Istraivanjem karakteristika najuspešnijih svetskih kompanija
utvrdeno je da stabilne pozicije u vrhu rang liste tokom poslednjih nekoliko
decenija imaju one kompanije koje poseduju, kao dominantna svojstva, razvijen
sistem upravljanja organizacijom ili menadment i visokokompetentan
rukovodeci kadar, odnosno menadere.
Mendment, dakle predstavlja kljucni uslov uspešnosti, to jest
stabilnog rada i razvoja kako privrednih tako i neprivrednih sistema.
Jednu od najopštijih i najboljih definicija dao je Piter Draker (Peter
Drucker) i ona je u nešto širem kontekstu interpretirana u nastavku.
Menadment predstavlja usmeravanje i obezbedivanje sprovodenja efektivnog
i efikasnog korišcenja raspoloivih resursa radi postizanja
eljenih rezultata, pri cemu:
- "efektivno" se odnosi na postizanje ciljeva saglasno planovima
I rasporedu rada uz zadovoljstvo kupaca i zaposlenih ucesnika,
- "efikasno" podrazumeva da se realizacija ciljeva odvija uz
odgovarajuce troškove, ekonomicno i rentabilno,
- "raspoloivi resursi" su ljudski resursi sa svojim znanjem
i veštinama, postrojenja, oprema i tehnologija, pri cemu su od posebnog
znacaja aspekti: raspoloivost i pouzdanost resursa, ucinak rada
resursa, amortizacija i troškovi rada resursa I savremenost opreme
i tehnologija.
- "eljeni rezultati" predstavljaju ishode koji treba da
se ostvare na osnovu analiziranih i definisanih strategijskih, taktickih
i operativnih ciljeva, uskladenih sa situacijom i okolnostima na trzištu,
eljama zaposlenih, stvarnim potencijalima preduzeca, trendovima
u svetu, itd.
Upravljacki procesi
Klasicno shvatanje upravljackih procesa (ili procesa menadmenta)
polazi od stanovišta da postoje samo cetiri osnovna upravljacka procesa:
- planiranje,
- organizovanje,
- rukovodenje (vodenje) i
- kontrolisanje.
Neki autori ovde dodaju i odlucivanje, a jedan od nesumnjivih autoriteta
u ovoj oblasti Harold Kunz smatra da je proces “staffing”
(što se moe slobodno opisno prevesti kao pribavljanje, obuka,
rasporedivanje, nagradivanje i razvoj kadrova) takode poseban fundamentalni
proces menadmenta. U skladu sa tim, mogle bi se konstatovati manje
ili vece razlike kod pojedinih autora, pri cemu i dalje ostaje otvoreno
pitanje gde je mesto i kakva je uloga posebno izdvojenih procesa, kao
što je upravljanje promenama, upravljanje organizacionom kulturom,
upravljanje konfliktima, itd. Takvi "specificni" upravljacki
procesi se ne mogu zanemariti, jer predstavljaju deo i teorije i prakse
savremenog menadmenta. Osnovni upravljacki ili menaderski
procesi su znacajni za razumevanje suštine upravljanja i oni ce u
nastavku biti predstavljeni posebnim šemama i komentarima, dok ce
ostali biti samo kratko prokomentarisani i prikazani u okviru sistemskog
modela menadmenta.
Planiranje predstavlja sveobuhvatan hijerarhijski proces postavljanja
ciljeva, razvijanja planova sa pratecim analizama, donošenjem odluka
i ostalim pomocnim aktivnostima. U svetlu savremenog upravljanja planiranje
se iskljucivo tretira i kao strategijsko planiranje, odnosno, podrazumeva
se da dobro planiranje ukljucuje u sebi i strategijski nivo planiranja.
Hijerarhijska struktura procesa planiranja se moe sagledati kao
kompleksnost planiranja u savremenim uslovima, podrazumevaju primenu veoma
sloenih matematicko-statistickih postupaka predvidanja, optimizacije,
odlucivanja, što dalje znaci da se proces planiranja odvija uz intenzivnu
racunarsku podršku, odnosno adekvatan softver.
Organizovanje se nadovezuje na proces planiranja i osnovni cilj organizovanja
je odredivanje optimalnog grupisanja organizacionih aktivnosti i resursa
rada, radi realizacije postavljenih planova u skladu sa usvojenim programima.
Ovde treba ukazati na dva znacajna momenta:
a) proces organizovanja predstavlja segment po kome se menadment,
kao teorija upravljanja, najviše preklapa sa teorijom organizacije
i prakticno se moe tvrditi da im je to najveci deo zajednickog jezgra
i
b) obezbedivanje, rasporedivanje i usavršavanje kadrova, neki autori
tretiraju kao poseban upravljacki proces i nazivaju ga "upravljanje
ljudskim resursima", kako je u nastavku prikazano u okviru sistemskog
modela menadmenta; po klasicnom pristupu ovaj segmnet upravljanja
cini jedinstvenu celinu sa procesom organizovanja, jer je problem optimalnog
rasporedivanja kadrova, u suštini, problem cisto organizacione prirode,
iako se u njemu koristi citav niz specijalnih psihosocijalnih, psihometrijskih
i ergoekonomskih metoda i tehnika.
Savremeno shvatanje procesa organizacije sve više se poistovecuje
sa pojmom tehnologija organizovanja, što podrazumeva citav skup principa
primene ekspertskog znanja, kvantitativnih metoda i tehnika (prevashodno
zasnovanih na multivarijantnoj statickoj analizi i teoriji grafova) i
savremenih specijalizovanih paketa programa.
Rukovodenje predstavlja proces neprisilnog usmeravanja i motivisanja zaposlenih
da uskladeno pruaju doprinose realizaciji organizacionih i grupnih
ciljeva. Rukovodioci koji sprovode ovakav proces, moraju dobro poznavati
organizacione ciljeve i planove, moraju imati izuzetnu sposobnost komuniciranja,
pri cemu moraju uzimati u obzir karakteristike podredenih, karakteristike
radne sredine i organizacione uslove. Osim posebnih predispozicija za
saradnju sa ljudima, stecene i uvebane elokventnosti, savremeni
rukovodioci se moraju posebno obucavati za takve uloge, posebno u domenima
upravljanja konfliktima, upravljanja korišcenjem raspoloivog
vremena, upravljanja organizacionom kulturom i poslovnom etikom, itd.
Kontrolisanje predstavlja proces regulisanja jedne ili više organizacionih
aktivnosti, tako da se one odvijaju na nacin koji ce omoguciti postizanje
organizacionih ciljeva. U savremenom menadmentu kontrolisanje se
sprovodi na svim nivoima - od strategijskog do operativnog, i obuhvata
cetiri osnovne grupe resursa: fizicke resurse (zalihe, opremu i kvalitet),
ljudske resurse, informacione resurse i finansijska sredstva.
Kontrolisanje se odvija po klasicnom principu povratne sprege, pri cemu
se instrukcije za izmenu standarda rada iniciraju od viših hijerarhijskih
nivoa ili se realizuju u interakciji sa višim nivoima.
Sistemski model savremenog menadmenta
Osnovna stanovišta od kojih se polazi u koncipiranju sistemskog
modela savremenog menadmenta se mogu predstaviti kroz sledece iskaze:
1. savremeni menadment, pragmaticno shvacen kao upravljanje
preduzecem, u današnjim uslovima privredivanja predstavlja kompoziciju
razlicitih medusobno povezanih procesa koji, svi zajedno, imaju ulogu
obezbedenja kontinualnog efektivnog i efikasnog korišcenja raspoloivih
resursa uz neophodno adaptiranje i razvoj sa dugorocnom perspektivom,
2. menadment u savremenim uslovima mora biti strategijskog karaktera
i mora da sadri sve atribute strategijskog upravljanja. U kontekstu
prikazanog modela, to znaci da menadment obuhvata procese kao što
su istraivanje i analiziranje vizija buducnosti, istraivanje
i analiziranje okruenja, analiziranje i dijagnostifikovanje organizacije,
kao i karakteristike strategijskog pristupa inkorporirane u procese odlucivanja,
planiranja, upravljanja ljudskim resursima, pa sve do kontrolisanja i
3. procesi komuniciranja, odlucivanja i rešavanja problema predstavljaju
posebne "univerzalne procese" koji proimaju sve ostale
upravljacke procese, što samim tim znaci da odlucivanje nije samo
jedna od faza planiranja, niti je rešavanje problema samo potproces
rukovodenja itd.
Istraivanje i analiziranje vizija buducnosti predstavlja sistematizovano
prikupljanje informacija i analizu izazova, koji ce se prema mišljenjima
“futurologa” i usko specijalizovanih eksperata, verovatno
dogoditi i koji su od interesa za poslovanje i razvoj preduzeca. Ovde
se prevashodno radi o objedinjavanju "saznanja" dobijenih primenom
neekstrapolativnih metoda globalnog i poslovnog predvidanja. Ovaj upravljacki
proces treba da najvišem rukovodstvu preduzeca prui odgovor
na pitanje "šta ce se dogoditi?", odnosno da obezbedi neophodne
informacije za snalaenje u raznovrsnim trendovima, koji imaju ili
mogu imati presudan uticaj na buduci rad preduzeca i da potpomogne generisanju
sopstvenih vizija buduce uloge preduzeca, kako bi preduzece zauzelo bolju
poziciju od konkurencije. Istraivanje i analiziranje okruenja
predstavlja proces koji stalno treba da prua odgovor na pitanja
"šta se dogodilo?" i "šta se dogada?" u
okruenju preduzeca, obuhvatajuci pri tome ekonomsku, tehnološku,
sociokulturnu, politicko-pravnu, dravnu i medunarodnu dimenziju.
Glavni zadaci ugradeni u ovaj proces su istraivanje lokalnih i svetskih
trišta, kupaca, konkurenata, dobavljaca, dravnih i medunarodnih
agencija, interesnih grupa, trišta rada, vlasnika i kooperanata.
Osnovni rezultati ove analize su formulisane "šanse" i
"pretnje" koje dolaze iz okruenja. Ova funkcija menadmenta
i proces koji se u okviru nje odvija, u tesnoj su vezi sa funkcijom marketinga,
s tim da obuhvata šire podrucje razmatranja vezano za privredne,
politicke i kulturne faktore okruenja.
Analiziranje i dijagnostifikovanje organizacije je proces kojim se identifikuju
i sistematizuju problemi (slabosti), otkrivaju njihovi uzroci i utvrduju
stvarni potencijali preduzeca.
Odlucivanje i rešavanje problema predstavljaju blisko povezane "univerzalne"
procese koji su prisutni u svim ostalim upravljackim procesima (a ne samo
u planiranju) i to na srategijskom, taktickom i operativnom nivou.
Komuniciranje je treci "univerzalni" proces koji povezuje i
proima sve ostale upravljacke procese i koji se delimicno preklapa
sa pojmom informisanja.
Planiranje i organizovanje kao fundamentalni upravljacki procesi su obradeni
u prethodnom odeljku i nije ih potrebno posebno komentarisati.
Upravljanje promenama i razvojem predstavlja u savremenom menadmentu
veoma vaan proces, sa odgovarajucim specificnim grupama metoda i
tehnika, pomocu kojih se utvrduju potrebe za promenom, sprovode promene
i ocenjuje njihov uspeh, odnosno povecava organizaciona efektivnost. Najcešce
oblasti promena su strategije, strukture, organizaciona pravila i postupci,
tehnologije rada i znanja i veštine ucesnika.
Inoviranje, odnosno upravljanje kreativnošcu i inovativnim procesima
predstavlja jedan od upravljackih procesa, koji zauzima sve znacajnije
mesto i koji treba da obezbedi neprekidan dotok inovativnih predloga.
Upravljanje ljudskim resursima predstavlja kompleksan proces koji objedinjuje
analizu i opis poslova, planiranje kadrova, pribavljanje kadrova, selekciju,
obuku i razvoj kadrova, vrednovanje rada, odredivanje kompenzacija i beneficija
i radne odnose.
Izgradivanje timova je proces zasnovan na posebnim saznanjima socijalne
psihologije i ekonomske teorije timova i koji omogucuje povecanje efektivnosti
i zadovoljstva radnika, i grupa u celini, i izmenu odnosa izmedu radnika
i operativnog rukovodstva, od konfrontacije ka kooperaciji.
Rukovodenje je obradeno u prethodnom odeljku i nije ga potrebno razmatrati.
Upravljanje organizacionim menadmentom i poslovnom etikom su dva
medusobno usko povezana procesa, pomocu kojih se snano moe
uticati na organizacionu efektivnost putem postavljanja i menjanja vrednosti
i etickih standarda.
Upravljanje konfliktima predstavlja proces izazivanja konstruktivnih konflikata,
izbegavanja ili redukovanja destruktivnih konflikata i razrešavanja
konflikata, što sve zajedno cini nune zahvate, jer bezkonfliktnih
procesa rada, kao i bezkonfliktnih organizacija nema.
Upravljanje korišcenjem vremena predstavlja proces optimiranja vlastitog
raspoloivog vremena, kao i vremena podredenih, u cilju ostvarenja
postavljenih planova. Adekvatno upravljanje korišcenjem vremena znatno
redukuje konflikte i eliminiše stresne situacije.
Operativno upravljanje funkcijama predstavlja ekstenziju prethodno navedenih
upravljackih procesa i kompletiranje svih specificnih upravljackih zahvata,
pomocu kojih se obezbeduje sprovodenje procesa transformacije ulaza u
izlaze, odnosno ulaznih resursa u proizvode i/ili usluge. U predmetnom
prilazu, centralno mesto zauzima proizvodna funkcija, ali se operativno
upravljanje odnosi i na sve ostale funkcije (marketing, projektovanje,
finansije, informisanje, itd.).
Kontrolisanje, kao fundamentalni upravljacki proces koji je prethodno
razmatran, nije potrebno posebno komentarisati.
Sistemski model savremenog menadmenta predstavlja sintezu koncepcija
i pojedinih aspekata menadmenta razvijenih u poslednjih nekoliko
godina. Model obuhvata celinu upravljackih procesa neophodnih za upravljanje
preduzecem u savremenim uslovima i kao takav prua pogodnu osnovu
za sagledavanje veza izmedu upravljackih procesa i ostalih organizacionih
funkcija.
Kljucne oblasti interesovanja i delovanja savremenih menadera su:
1. utvrdivanje prioriteta,
2. umešnost korišcenja raspoloivog vremena,
3. istraivanje trišta i prodor na nova trišta,
4. istraivanje i razvoj - tehnološki progres,
5. dugorocne vizije – strategija,
6. stil rada (osmišljeno, brzo, u kontinuitetu, fleksibilno nasuprot
sporo, tvrdoglavo,
nepromišljeno, isprekidano),
7. briga o talentima i perspektivnim kadrovima,
8. nagradivanje,
9. delegiranje nadlenosti odlucivanja,
10. eliminisanje birokratizma i preteranog formalizma,
11. razvijanje unutrašnjeg i spoljašnjeg preduzetništva,
12. lojalnost zaposlenih i kupaca,
13. stimulisanje inovacija,
14. produktivnost i rentabilnost (povecanje kroz novu logiku rada i organizovanja),
15. posvecenost zaposlenih realizovanju glavnih ciljeva,
16. psihološki faktori promena,
17. generisanje i razmatranje alternativa,
18. unapredivanje i promena nacina kontrolisanja,
Zakljucak
Teorija menadmenta kao teorija upravljanja razvijali su se paralelno
i neodvojivo tokom ljudske istorije i prakticno ih je nemoguce razdvojiti
nekom fiksnom i jasnom granicom. Saznanja, principi i metode jedne i druge
oblasti uzajamno su nadopunjavana i izgradivana u medusobnoj interakciji,
vec i na osnovu same cinjenice da su isti istraivaci, naucnici i
iskusni menaderi sistematizovali i objašnjavali i organizacione
i upravljacke postavke, koncepcije, modele ili prakticne tehnike. Iako
usko povezane, danas ipak egzistiraju i proucavaju se dve zasebne discipline
pod nazivom teorija organizacije i menadment
Suština menadmenta sastoji u rešavanju problema potrošaca,
korisnika usluga, odnosno: kako na najefikasniji nacin zadovoljiti identifikovane
potrebe, mnogo bre i bolje od konkurencije, uz uvaavanje osnovnih
ekoloških principa. Uspešna preduzeca, i ustanove, zadovoljenje
potreba kupaca i korisnika usluga postavljaju kao kljucni cilj poslovanja.
Pri tome polaze od cinjenice da kupci/korisnici usluga, kupuju od onih
ponudaca koji nude najbolju vrednost. Zadovoljni proizvodima i uslugama,
kupci ostaju lojalni partneri koji šire pozitivni publicitet o kompaniji.
Za uzvrat kompanija ima obezbedeno trište i kontinuirani priliv
finansijskih sredstava, što joj omogucava pozitivno poslovanje. Proces
razvoja menadmenta i njegovu evoluciju diktiraju: intenzivne promene
u okruenju, odnosi ponude i tranje, konkurencija, sofisticiraniji
zahtevi kupaca, prava kupaca da za ponudenju cenu dobiju najbolju uslugu
ili proizvod. Dobar menadment nije slucajan, vec je rezultat istraivanja
trišta, pracenja promena, paljivog planiranja i realizacije.
Trišna orijentacija kompanije zasniva se na pristupu da sve
aktivnosti treba postaviti kao dobro osmišljenu filozofiju poslovanja
baziranu na efektivnom i društveno-odgovornom menadmentu.
Novi milenijum donosi posebne karakteristike svetskog okruenja:
globalizacija, informatizacija, brzo tehnološko zastarevanje, promenljivost
trišta, povecanje sofisticiranosti kupca, izraene diskontinuitete.
Globalizacija ruši sve granice, a prisutnost sofisticiranih tehnologija
menja pojmove udaljenosti i vremena. Velike tehnološke promene stvaraju
materijalnu osnovu za totalnu globalizaciju svetske privrede, deregulaciju
ekonomskih trišta, rast svetske trgovine, izmenu komunikacijske
mape sveta. Novi menadment nalazi se pred novim izazovima, kako
organizovati proces poslovanja, integrisati sve aktivnosti na razlicitim
nivoima i razvijati strategiju poslovanja u dugom roku. Proces uslonjava
veoma nepredvidivo okruenje i prilagodavanje novonastalim promenama,
kako u upravljackom tako i u organizacionom smislu. Proces promena je
neminovan, ali i veoma teak, s jedne strane nova organizaciona kultura
i dizajn zatevaju mnogo vremena za prihvatanje i implementaciju, a sa
druge strane tritše diktira fleksibilno reagovanje na ceste
promene u okruenju. Sve to trai menadment novih sposobnosti,
nekoga ko je inicijator, inspirator, ucitelj, savetnik, neko ko motiviše
i nagraduje.
Novi oblici menadmenta i organizovanja zahtevaju “redizajniranje“
postojecih poslovnih procesa, odnosno novi nacin razmišljanja, planiranja,
alokaciju odgovornosti, koordinaciju izmedu razlicitih grupa ili odela
kompanije, inicijativu zaposlenih i nove nacine komunikacije koji su od
esencijalne vanosti za uspeh poslovanja wove “elektronske
kompanije“. Elektronsko poslovanje sve više zahteva novi pristup
menadmentu, manje krut i radikalan, više otvoren i konstruktivan.
Jedino razmena znanja i iskustva kako zaposlenih, tako i strucnjaka i
konsultanata omogucava rešavanje problema i automatsko reagovanje
na izazove sa trišta.U transformisanju organizacije menadment
mora voditi racuna o balansu potrebe za brzom i radikalnom promenom i
stabilnom organizacionom strukturom i kulturom. Neophodno je biti što
fleksibilniji, ali ne po cenu gubljena stabilnosti. Ovaj problem je posebno
izraen u velikim organizacijama gde se promene moraju temeljno pripremiti
i implementirati, pa se cesto preduzima segmentaciona primena elektronskog
poslovanja na pojedine delove kompanije. Tek nakon potpune implementacije
moe se preci na neke sledece korake poput stvaranja nove organizacione
kulture i vrednosti jer menaderi novog doba, virtuelni menaderi
smatraju da je struktura i organizacija u potpunosti privremena i podlona
stalnim izmenama. Dakle suština menadmenta moe se razlicito
tretirati i tumaciti, i to kao: usmeravanje organizacije ka ostvarivanju
ciljeva, donošenje odluka i preduzimanje akcija kako bi se aktivnosti
obavile i ciljevi ostvarili, kreiranje vrednosti (za vlasnike) –
vrhovna ciljna funkcija privrednih organizacija.
Po Peteru Druckeru "Osnovni zadatak menadmenta je da ucini
ljude efikasnim, da ostvaruju svoje definisane i mjerljive ciljeve.".
Menadment je vrlo stara aktivnost – postoji koliko i civilizacija.
Znacaj menadmenta se ogleda u omogucavanju zadovoljavanja potreba,
definisanju i ostvarivanju ciljeva, obezbedivanju efikasnog funkcionisanja
organizacija i porastu broja organizacija i broj menaderskih pozicija.
Suština menadmenta se razlicito moe tretirati i tumaciti
i to kao usmeravanje organizacije ka ostvarivanju ciljeva, donošenju
odluka i preduzimanje akcija kako bi se aktivnosti obavile i ciljevi ostvarili
i kreiranje vrednosti (za vlasnike) – vrhovna ciljna funkcija privrednih
organizacija. Postoje razliciti kriterijumi za podelu menadmenta
kao što su na osnovu grana delatnosti ili poslovnih funkcija. Najvaniji
kriterijum za podelu menadmenta je priroda problema i odluke koje
slede na osnovu kojih se deli na:
1. Operativni koji je orijentisan ka rešavanju operativnih problema
sa fokusom ka organizaciji – interna orijentacija, ka transformacionim
procesima, ka zadacima putem kojih se ostvaruju ciljevi u okviru pojedinih
funkcija
2. Strategijski koji je orijentisan ka rešavanju strategijskih problema
sa fokusom ka okruenju – eksterna orijentacija, ka uskladjivanju
uticaja iz eksternog okruenja sa internim mogucnostima organizacije
sa puno rizika i neizvesnosti (puno promena), ka formulisanju ciljeva
i strategija za njihovo ostvarivanje gde se odluke ticu celine organizacije,
proimaju sve funkcije – opstanak, rast, razvoj, gašenje,
spajanje, preuzimanje...
Prema vrsti procesa menadment moemo podeliti na menadment
funkcionisanja i menadment razvoja. Prema poslovnim funkcijama na
marketing, finansijski, proizvodni menadment i menadment ljudskih
resursa Zadatak menadmenta je da identifikuje, shvati, razume, predvidi
okruenje preduzeca i da usmerava svoje preduzece prema njegovim
pozitivnim karakteristikama u odnosu na potencijalne marketing odluke
tj. da pronade odgovarajucu usaglašenost sopstvenog biznisa sa okruenjem.
Dogadaje u okruenju preduzece nastoji da iskoristi u svoju korist,
a njegova se usešnost upravo meri transferom nekontrolisanih varijabli
kao pozitivnih trendova u poslovne odluke. Menadment funkcije su:
planiranje, organizovanje, vodenje, kontrola, ljudski resursi. Stilovi
menadmenta su: autokratski stil, benevolentni autokratski stil,
demokratski stilovi, konsultativni stil, participativni stil, konsenzus
stil, "Laissez - faire" stil. Faktori koji uticu na izbor menadment
stila su: priroda posla, karakteristike ljudi koji se kontrolišu,
zakon vecine, raspoloivo vreme za odlucivanje, faza razvoja kompanije.
Principi efikasnog menadmenta su:
1.Odluke treba definisati i prezentirati što jednostavnije ("KISS"
princip)
2.Menadment pomocu ciljeva ("Managament by Objectives")
3.Menadment na bazi "prioriteta" ("Managament by
Priorities")
Literatura
- Dr Rajko Uncanin, Poslovna ekonomija, Beograd
- Dr Vojislav Boic Ekonomika biznisa, drugo dopunjeno izdanje,
Beograd
- DR Dejan Eric, Uvod u menadment, Beograd
- Herbert Marcuse: Covek jedne dimenzije, Veselin Masleša, Sarajevo,
1989.,
- J. Vukmirovic, Modeli marketing nastupa jugoslovenskih preduzeca na
Iternetu, magistarski rad, FON, Beograd, 2001.
- R. K.M. Bayne, The Marketing plan, Wiley Computer Publishing, Sons,
Inc.
- P. Kotler, G. Armstrong, Principles of Marketing, 9th ed., Prentice
Hall, INC,
- V. Filipovic, M. Kostic, Marketing menadment, FON – Menadment,
Beograd, 2001
Internet adrese:
- www.anu.edu.au
- www.eto.org.uk www.wikipedia.com
- www.internet.fon.bg.ac.yu
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|