OSTALI SEMINARSKI RADOVI - POSLOVNA EKONOMIJA - |
Rezultati poslovanja i raspodela
Rezultati poslovanja i raspodela
Cilj osnivanja svakog preduzeca kao posebnog ekonomskog subjekta jeste
da ostvari odredjene rezultate (dobit). To proistice iz cinjenice da je
preduzece osnovni privredni subjekt, a privredna aktivnost obavlja se
sa ciljem zadovoljavanja potreba ljudi. Kao cilj poslovanja preduzeca
postavlja se stvaranje proizvoda kojima se mogu zadovoljiti drustvene
potrebe. Zato se proizvod smatra rezultatom poslovanja. Rezultati poslovanja
predstavljaju odredjene materijalne I finansijske efekte ili ucinke koje
preduzece ostvaruje u odredjenom vremenskom periodu. Prozvod koje preduzece
proizvede u odredjenom vremenskom periodu iznose se na trziste, gde se
razmenjuju za novac. Na trzistu se pojavljuju kupci za koje ovi prozvodi
imaju upotrebnu vrednost. Time jos uvek nije postugnut cilj poslovanja
preduzeca. Ukoliko je iznos novca dovoljan da se podmire ulaganja u elemente
proizvodnje, kao I da jedan deo sredstava ostane za podmirivanje obaveza
prema drustvenoj zajednici I da deo ostane za razvoj preduzeca. Tek je
onda ostvaren cilj poslovanja. Raspodela ovako postignutih rezultata preduzeca
predstavlja odredjivanje I usmeravanje njihove namene za odredjene ekonomske
funkcije I potrebe preduzeca. Sire gledano, raspodela je faza procesa
drustvene reprodukcije I predstavlja vezu imedju proizvodnje kao procesa
stvaranja novih proizvoda, I potrosnje kao procesa njihovog trosenja.
Sva preduzeca se trude I teze da ostvare sto vece rezultate svog poslovanja
uz minimalna ulaganja I trosenja. Rezultate poslovanja nije jednostavno
prikazati. U praksi preduzeca oni se izrazavaju odredjenim merilima. Najznacajnija
tri oblika izrazavanja poslovanja su:
• Fizicki proizvod
• Ukupni prihod
• Dobit
Ovi oblici rezultata poslovanja medjusobno su uslovljeni I povezani. Uslov
sticanja profita (dobitka) kao nato – rezultata poslovanja jeste
proizvodnja odredjenih upotrebnih vrednosti proizvoda ili usluga I njihova
prodaja na trzistu.
Svaki od navedenih rezultata poslovanja preduzeca ima specificne karakteristike.
Zato cemo u nastavku podrobno ukazati na njihov znacaj za preduzece, kao
I na njihovu medjusobnu uslovljenost I povezanost.
Fizicki proizvod
Proizvod se kvantitativno izrazava I meri fizickim jedinicama. Takav
nacin izrazavanja proizvoda kao rezultata poslovanja je najpogodniji,
jer se radi o upotrebnoj vrednosti odredjenog materijalnog dobra kojima
se mogu podmiriti pojedine ekonomske potrebe ljudi. Fizicki proizvod se
javlja kao rezultat rada u procesu poslovanja preduzeca I ima svoju upotrebnu
vrednost cime postaje ekonomska kategorija. On se iskazuje kolicinom proizvoda
ili usluga u odredjenom vremenskom periodu. Rezultati poslovanja koji
su izrazeni obimom ostvarene proizvodnje ili kolicinom izvrsenih usluga
pokazuju stepen ostvarivanja ciljeva ekonomije preduzeca.
Fizicki proizvod preduzeca moze da bude jednostavan, odnosno izradjen
od jedne vrste materijala ili od vise vrsta materijala koji cine njegovu
celinu. Na primer, brasno se proizvodi od psenice I predstavlja jednostavan
proizvod. Medjutim, hleb se izradjuje od brasna, vode, kvasca I soli I
predstavlja takodje jednostavan proizvod. Kada se izradjuje iz vise samostalnih
delova, koji se spajaju u jedinstvenu celinu, sa jedinstvenom namenom,
fizicki proizvod je slozen. Na primer, automobil je sacinjen od motora,
akumulatora, karoserije I mnogih druguh delova, koji se montazom spajaju
u celinu upotrebne vrednosti ovog slozenog proizvoda.
Kada preduzece proizvodi siri asortiman proizvoda javljaju se metodoloski
problemi izrazavanja fizickog obima proizvodnje jedinstvenim jedinicma
mere. Obim proizvoda u heterogenoj ( raznovrsnoj) proizvodnji moze se
izraziti potrebnim radom ili normativom rada.
Potreban rad je ona kolicina rada koja je neophodna za proizvodnju jedinice
proizvoda u datim uslovima proizvodnje.izrazava se u datim jedinicama
njegovog trajanja. Ovaj metod se koristi za izrazavanje jednog ili vise
proizvoda, a dobija se mnozenjem kolicine proizvoda potrebnim radom po
jedinici proizvoda. Ukupni potrebni rad menja se promenom fizickog obima
proizvoda I koristi se za izrazavanje fizickog obima proizvoda. Ako postoji
slucaj da preduzece proizvodi vise od jednog proizvoda, ukupni obim proizvoda
se utvrdjuje sabiranjem suma potrebnog vremena za kolicine pojedinih vrsta
proizvoda. Da bi ovaj metod mogli primeniti potrebno je imati:
• Podatke o ostvarenju kolicine proizvoda, koje dobijamo evidencijom
preduzeca
• Normative rada po jedinici proizvoda, koji se utvrdjuju normiranjem
razlicitih vrsta radova.
Fizicki obi proizvodnje moze se I novcano iskazati, sto je u praksi preduzeca
najjednostavnije. To se postize preko:
• Stalnih ( standardnih) cena
• Tekucih cena
Standardna ili stalna cena je nepromenljiva cena koja se koristi za izrazavanje
obima proizvodnje za jedan duzi perid, bez obzira sto su se u tom peridu
prodajne cene menjale. Koriscenjem ovih cena dobijena vrednost se ispoljava
kao merilo fizicki ostvarenih rezultata, koje je moguce izraziti u jedinstvenoj
jedinici mere.
Nasuprot njima tekuce cene su promenljive, zbog toga se za izracunavanja
fizickog obima proizvodnje koriste samo stalne (standardne) cene.
Iz svega ovoga mozemo videti da je pracenje poslovanja preduzeca na osnovu
fizickog obima poslovanja znacajno sa stanovista: formiranje kalkulacija,
cena kostanja po proizvodima I na osnovu prodajnih cena proizvoda, pracenje
realizacije planiranog asortimana proizvoda I dr.
Ukupni prihodi
Kao oblik rezultata poslovanja predstavljaju vrednosni odnosno novcani
izraz obima proizvodnje koja je realizovana na trzistu. Prema tome ukupan
prihod predstavlja finasijski izraz prihoda preduzeca u odredjenom vremenskom
periodu.
Prema aktuelnoj zakonskoj regulativi ukupan prihod cine:
• Poslovni prihodi
• Prihodi od finansiranja
• Vandredni prihodi
Poslovni prihodi su prihodi najveceg dela ukupnog prihoda I dobijaju se kao rezultat poslovanja preduzeca. Pod poslovnim prihodom smatra se:
• Prihodi od prodaje proizvoda I usluga
• Prihodi od subvencija, donacija, regresa, kompenzacija I povracaja
dazbina po osnovu prodaje robe I usluga
• Prihodi iz kooperacija ili poslovno-tehnicke saradnje; prihodi
od prodaje materijala, rezervnih delova, sitnog inventara I sl.
Medju izvorima poslovnog prihoda najznacajniji je prihod od prodaje proizvoda I usluga. Taj prihod se iskazije na osnovu prodajnih cena I funkcija je:
• Fizickog obima proizvodnje ili usluga, naturalno iskazanih
• Prodajnih cena ili usluga
• Trzisnih uslova vezanih za prodaju odredjenih proizvoda ili usluga
.
Ako je fizicki obim rezultata veci pri neizmenjenim uslovima, dolazi
do povecanja ukupnog prihoda preduzeca.
U obracunu ukupnog prihoda ukljucuje se I prihod nastao po osnovu interne
realizacije u okviru preduzeca, ona obuhvata upotrebu sopstvenog proizvoda
ili usluge radi sopstveno-investicione aktivnosti ili ulaganja, kao I
vrednost naucno-istrazivackog rada u okviru preduzeca.
Prihodi od finansiranja predstavljaju rezultat finansijskih transakcija u preduzecu. Znacajan deo ovih prihoda cine kamate kao prihodi od ulaganja slobodnih novcanih sredstava preduzeca putem davanja kredita u zemlji I inostranstvu. U prihode od finansiranja spadaju: prihodi od kursnih razlika koje je preduzece ostvarilo u odredjenom vremenskom periodu, kao I kupovina I prodaja akcija, obveznica I sl. na trzistu hartija od vrednosti. Prema tome prihodi od finansiranja predstavljaju direktnu oplodnju kapitala preduzeca koju ono ostvaruje nezavisno od rashoda finansiranja
Vandredni prihodi su rezultat vandrednih I nepredvidljivih okolnosti,
a to se odnosi: prihodi od prodaje osnovnih sredstava, prihodi od osiguranja,
nagrade na sajmovima I izlozbama, naplate steta I otpisanih potrazivanja
iz ranih godina, viskove materijala, gotovih proizvoda, rezernih delova
I dr.
Vandredni prohodi su stavka na koje preduzece ne moze unapred a racuna
I da ih kalkulise u svojim godisnjim planovima poslovanja. Oni su pozeljna
kategorija koja ne planski povecava prihode preduzeca.
Ukupni rashodi
Cine ih svi ukupni materijalni izdaci I trosenja koje je preduzece ostvarilo u poslovanju u odredjenom vremenskom periodu. Ove rashode cine:
• Poslovni rashodi
• Rashodi finansiranja
• Vandredni rashodi
Poslovni rashodi nastaju u procesu poslovanja preduzeca I sacinjavaju
najveci deo rashoda preduzeca. A to su:
Materijalni triskovi u koje spadaju troskovi materijala, energije, sitnog
inventara, transportne I druge usluge koje imaje karakter materijalnih
troskova. Vazno je napomenuti da u ove troskove spada I amortizacija osnovnih
sredstava.
Ukalkulisne zarade obuhvataju zarade koje se isplaciju radnicima za izvrseni
rad u preduzecu kao I svi porezi I doprinosi na zarade predvidjeni kolektivnim
ugovorom. U ovi vrstu rashoda spadaju naknade za odstupanje od rada.
Nematerijalni troskovi su troskovi ucinjeni za marketing, reklamu propagandu,
sajmove, izlozbe I sl. ovde se ubrajaju premije od osiguranja, troskovi
ishrane radnika, finansiranje raznih projekata I sl.
Rashodi finansiranja nastaju iz finansijskih transakcija preduzeca, koriscenjem
sredstava drugih preduzeca, poslovnih partnera I banaka. Rashode finansiranja
cine:
rashodi iz finansiranja iz odnosa sa povezanim preduzecima a to su: kamate,
revalorizacije I kursne razlike sa povezanim preduzecima, ciji su izdaci
u skladu sa zakonskom regulativom.
Pasivne kamate, revalorizacije dinarskih obaveza, smanjenje vrednosti
dugorocnih finansijskih ulaganja. Ovi rashodi umanjuju finansijske rezultate
poslovanja I teznja preduzeca je da ih minimizira na efektivno uslivljene
velicine.
Vandredni rashodi nastaju zbog nepredvidjenih okolnosti I uticu na umanjenje
rezultata poslovanja. Cine ih:
Neamortizovani deo osnovnih sredstava koja su otpisana zbog zastarelosti;manjkovi
materijala, rezervnih delova, sitnog inventara, gotovih proizvoda, robe
I novca; placene kazne I penali I naknade steta; rashod iz ranijih godina.
Dobit kao rezultat poslovanja
Dobit kao rezultat poslovanja preduzeca moze se poistovetiti sa profitom
I pritom predstavljajuci neto ekonomski rezultat preduzeca.
Poslovni rezultat se uvrdjuje periodicnim I godisnjim obracunom, a predhodi
mu izrada imovinskog balansa ili bilansa preduzeca. On se uvek izrazava
vrednosno, a moze biti pozitivan I negativan.
Kvantitativno izrazena dobit preduzeca predstavlja razliku izmedju ukupnog
prihoda I ukupnog rashoda u odredjenom vremenskom periodu. Moze se prikazati
formulom:
D = Pu – Ru
D – dobit
Pu – ukupni prihod
Ru – ukupni rashod
Velicina dobiti zavisi od ukupnog prihoda I od velicine ukupnih rashoda koje preduzece ucini za realizaciju dobiti. Porast troskova uzrokuje opadanje dobiti, dok smanjenje troskova povecava dobit. U kvantitativnom izrazavanju dobiti, u ukupan prihod, ulaze svi njegovi elementi: poslovni prihodi, prihodi od finansiranja I vandredni prihodi. Samim tim u obracun ulaze I sve stavke rashoda: poslovni rashodi, rashodi finansiranja I vandredni rashodi. Ovo mozemo predstaviti formulom:
D = (Pp + Pf + Pv) – (Rp + Rf + Rv)
Kvantitativno irazena dobit preduzeca predstavlja razliku svih prihoda
I rashoda, odnosno urosene vrednosti. Racunski ono izrazava visak prihoda
na rashodima. Nasuprot dobitku nastaje gupitak u poslovanju preduzeca.
Oni nastaju ukoliko preduzece ostvaruje vece rashode od prihoda. Gubitak
moze biti uslovljen vecim brojem faktora: drustvenim (visoki porezi, takse);
tehnickim (zastarela oprema); organizacionim ( viskovi zaposlenih u preduzecu);
subjektivnim ( nedostatak I izostanak motivacije za rad).
Pojava gubitka uvek izaziva preduzimanje hitnih mera ozdravljenja I sanacije
preduzeca, odnosno otklanjanje uzroka nastalih gubitaka. Gubitak preduzeca
mozemo pokriti: otpisom potrazivanja od strane poverilaca; dotacijama
drugih preduzeca koja su ekonomski zainteresovana za njegov rad; dotacijama
od strane drzave; smanjenjem sopstvenih rezervnih sredstava I sredstava
zajednicke potrosnje; smanjenjem imovine ili kapitala preduzeca I njenom
prodajom I dr.
Na velicinu dobiti utice veliki broj faktora koji deluju preko ukupnih
prihoda ili ukupnih rashoda. Drustveni faktori koji uticu na formiranje
dobiti su: ekonomska politika drzave, monetarna politika, politika zivotnog
standarda, politika izvoza I uvoza politika cena.
Drustveni faktori ispoljavaju se bilo preko trzista, delujuci na visinu
prodajnih cena , bilo u vidu drzave u pravcu posticanja odredjenih privrednih
delatnosti.
Odstupanje prodajnih cena od vrednosti proizvoda moze biti uslovljeno:
Neuskladjenim odnosima ponude I traznje; uticaj drzave na formiranje cena.
Odstupanje trzisnih cena sredstava za proizvodnju od njihove vrednosti
nastaje usled: trzisnih faktora ili nepoklapanja ponude I traznje; obezvredjivanje
sredstava za rad u duzem vremenskom periodu; organizacionih mera u okviru
preduzeca.
Pod uticajem neravnoteze izmedju ponude I traznje dolazi do odstupanja
nabavnih cena od prenetih vrednosti sredstava za proizvodnju. Ako su trzisne
cene sredstava za proizvodnju vece od prenete vrednosti sredstava za proizvodnjudobit
se smanjuje I obratno.
Prirodni faktori predstavljaju dejstva klime, reljefa, rudnog bogadstva
I sl. Na njih preduzece ne moze uticati merama svoje organizacije, na
osnovu toga prirodni uslovi rada imaju direktan uticaj na velicinu nastalih
troskova I ostvarenje dobiti. Sva preduzeca nemaju iste prirodne uslove
poslovanja tako da dolazi do odstupanja trzisnih cena I odstupanja konkretnog
proizvodjaca od prosecnih uslova proizvodnje.
Razvojem I primenom nauke dolazi do promene uslova poslovanja. Uticajem
ovog faktora moze biti putem promene tehnologije I promene proizvodnog
programa. Te promene ne mogu pratiti na isti nacin sva preduzeca. Tako
da preduzece koje ne moze da prati ovu situaciju u okrizenju uz objektivnih
razloga, onda je to za njega objektivni faktor. Ako je preduzece usled
neznanja izabralo pogresnu tehnologiju onda je to organizacioni propust.
Pod organizacionim ili subjektivnim faktorima podrazumevamo neposredni
uticaj zaposlenih u preduzecu. Na rezultate poslovanja taj uticaj moze
biti preko: trzista; procesa rada I poslovanja, odnosno faze I operacije
tog procesa; koriscenje sredstava u procesu rada I poslovanja; procesa
koriscenja sredstava u reprodukciji.
Cene po mojima preduzece prodaje svoje proizvode ili kupuje sredstva za
proizvodnju ne zavise samo od odnosa ponude I traznje I uticaja drustva
na njihovo formiranje, vec od organizacionih mera radnog kolektiva tog
preduzeca. Organizacioni uticaj kolektiva na trosenje u procesu poslovanja
moze se ispljiti: utroske predmete rada I sredstava za rad kao kompnente
procesa rada; izbor optimalnih utrosaka u proizvodnji, odnosno procesu
rada; nacin I intezitet trosenja radne snage zaposlenih.
Organizacioni uticaj radnog kolektiva preduzeca na koriscenje angazovanih
sredstava ogleda se: u stepenu koriscenja raspolozivih kapaciteta I izboru
odgovarajuceg asortimana proizvoda.
Pri punom koriscenju kapaciteta fiksni troskovi po jedinici proizvoda
su najmanji. Fiksni troskovi se povecavaju po jedinici proizvoda ako dodje
do smanjenja proizvoda. Samim tim mozemo videti da ako se povecavaju fiksni
troskovi po jedinici proizvoda utoliko se smanjuje dobit u odnosu na ostvarenu
vrednost.
Raspodela ostvarenih rezultata
Pod raspodelom rezultata preduzeca podrazumevamo raspodelu njegove dobiti
prema nameni potrosnje sa ciljem da se zadovolje potrebe. Dobit oreduzeca
usmerava se na razlicite namene kao na primer: opstu I zajednicku potrosnju
drustva u vidu poreza I doprinosa iz dobiti; razvoj preduzeca po osnovu
izdvajanja za akumulaciju; povecanje standarda zaposlenih po osnovu izdvajanja
zarada I zajednicke potrosnje.
Ukupna bruto dobit se deli na: obavezna izdvajanja iz bruto dobiti u sta
spadaju porezi I dprinosi za finansiranje opste I zajednicke potrosnje
drustva. U deo obaveznih izdvajanja iz dobiti ulaze I druga pravna lica
po osnovu zajednickih ulaganja, kao I novcani iznos za pokrice, gubitak
preduzeca iz predhodnog perioda (ukoliko su postojali). Takodje I isplata
dividendi vlasnicima akcija, kao I kamata na izdate obveznice preduzeca.
Ukupna bruto dobit se deli na neto dobit koji za razliku od bruto dobiti
ostaje preduzezu na raspolaganju. Nato dobitak je limitirana velicina
I odredjana je zakonskim propisanim obavezama od strane drustvene zajednice.
Povecanjem udela neto dobiti u ukupno ostvarenoj dobiti, stvaraju se uslovi
za povecanje akumulacije, a samim tim I razvoja preduzeca na duzi rok.
Neto dobit predstsvlja razliku izmedju bruto dobiti I obaveznih izdvajanja
iz dobiti:
Dn – Db/Id
Dn – neto dobit
Db – bruto dobit
Id – obavezna izdavanja
Racunski utvrdjena neto dobit iz preduzeca deli se na:
• Akumulaciju kada preduzece prosiruje svoje materijalne mogucnosti
I ekonomske potencijale za razvoj. Da bi pratili akumulativnu sposobnost
preduzeca moramo koristiti stopu akumulativnosti, koja predstavlja odnos
akumulacije I dobiti. To mozemo predstaviti formulom:
Aks = Ak/Db nm Ak/Dn
Aks – predstavlja stopu akumulacije
Ak – izdvijena sredstva za akumulaciju
Db – bruto dobit
Dn – neto dobit
• Potrosnju kao deo dobiti koja sluzi za : povecanje zarade zaposlenih
koja utice na vecu motivisanost za rad, a time I buduce rezultate preduzeca;
izdvajanjem za zajednicku potrosnju cime se povecava standard zaposlenih
u pogledu uslova rada, kao I resavanja odredjenih socijalnih pitanja.
Uloga kolektivnih ugovora u regulisanju raspodele preduzeca
Kolektivni ugovori regulisu pitanja vezana za oblast raspodele, prava zaposlenih I poslodavaca. Kolektivni ugovori svrstavaju se u:
• opste kolektivne ugovore koje zakljucuju predstavnici sindikata,
privredne komore I vlade. Oni uredjuju radno vreme, najnizu cenu rada
za najednostavniji rad, osnovnu cenu rada, primanja zaposlenih I pitanja
iz rada I po osnovu rada. Ovim ugovorom utvrdjuje se najniza cena rada
(za najednostavniji rad) I za puno radno vreme.
• Posebni kolektivni ugovori zakljucuju se za grane I grupacije.
Za preduzeca ove ugovore zakljuciju ovlascena organizacija sindikata I
odgovarajuce komorsko udruzenje. Dok za ustanove I drzavne organe zakljucuju
ovlascena organizacija sindikata I predstavnici vlade.
• Pojedinacni ugovori zakljucuju se za svako preduzece u njime se
regulisu prava I obaveze zaposlenih I poslodavaca iz oblasti rada I radnih
odnosa koja nisu uredjena Opstim I posebnim kolektivnim ugovorom. Njime
se ne moze utvrdjivati manji obim prava I obaveze nego sto je to utvrdjrno
posebnim kolektivnim ugovorom. U preduzecima ih zakljucuju ovlasceni sindikati,
direktori I poslodavci dok za javna preduzeca ugovor zakljucuje vlada.
Literatura:
“Poslovna ekonomija” prof.dr. Rajko Uncanin“Ekonomika poslovanja” prof.dr. Momcilo Zivkovic
“Poslovna ekonomija” Bozidar Stavric, Blagoje Paunovic, Petar Bojovic
Finansijsko poslovanje 45. Dragacevskog sabora trubaca
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi