STRATEGIJA RAZVOJA PREDUZECA
Kada govorimo o razvoju preduzeca .onda najcešce mislimo o razvoju
kapaciteta.U tom slucaju je rec o investiranju ,u kojoj je trište
na finansijskoj strani razvoja.To je jedna orijentacija u razvoju preduzeca.
Pored nje postoje druge orijentacije u razvoju.
Rec investicija potice od latinske reci investire što znaci ulaganje
novcanih sredstava.
Tehnicki razvoj moe biti orijentisan:
-Za uvodenje novih sredstava za rad,novih mašina, uredaja isl.
-Na uvoddenje novog tehnološkog procesa,
-Na nove vrste materijala, na nove karakteristike –tehnološke
i funkcionalne.
Tehnicki razvoj na drugoj strani moe biti orijentisan na :
-dovršavanja i doterivanja postojecih sredstava za rad
- postojecih vrsta materijala za preradu
- postojecih tehnoloških procesa isl.
Tehnicki razvoj mora biti ekonomski efikasan,što znaci da rezultati
nove tehnike moraju imati kosekventivno sprovodenje osnovnog principa
reprodukcije.
Moramo raspolagati investicijama jer su one uslov posojanja i razvoja
preduzeca.
I Investicije prema nameni delimo na:
1.privredne (sredstva za rad ,transportna sredstva,gradevinski objekti...)
2.ne privredne (stanovi,škole,razliciti komunalni objekti...)
II Prema tehnickoj strukturi
III Sa aspekta uloenih finansija ivesticije mogu biti:
Bruto i neto
IV Investicije u procesu reprodukcije delimo na prostu i proširenu
reprodukciju.
Ono preduzece koje se odluci za investiranje nekog projekta mora da obezbedi
finansijska sredstva,plan i program i strucne kadrove.
Investitor je glavni faktor po cijem ce se nalogu i za ciji se racun izvode
radovi.
Bitan faktor u razvoju preduzeca je razvojna politika preduzeca.
Njena glavna svrha je da doprinese ostvarenju ciljeva poslovanja preduzeca.
Ciljevi su ono što preduzece namerava da postigne.
Cilj preduzeca je kvantitativno dat i dato je vreme u kome treba da se
ostvari.
Najpre je preduzece definisalo cilj a zatim treba da definiše politiku
,koja ce najefikasnije dovesti da se taj cilj ostvari.
Najpre se formuliše politika,pa se onda pristupa preuzimanju postupka,pošto
je postupak instrument koji treba da omoguci efikasnije sprovodjenje politike
u ivot.
Razvojna politika ne doprinosi samo ostvarenju tekucih i
perspektivnih ciljeva,vec sprecava odstupanja od planirane delatnosti
i unosi elemente stabilnosti i poslopvanja preduzeca.
Ako polazimo od proizvodnje, rast preduzeca ce se kretati u cetiri pravca:
1.povecanje prodaje dosadašnjih proizvoda na postojecem trištu.
2.povecanje postojecih proizvoda na novom trištu(razvoj trišta)
3.uvodenje novih proizvoda na proces trišta (razvoj proizvoda)
4.uvodenje novih proizvoda na nova trišta
Od metoda i pravca rasta zavisi brzo razvijanje preduzeca.
Ako odaberemo bri put razvoja odabrali smo eksterni,a on se svodi
na spajanje preduzeca sa drugim preduzecima koja raspolau odredenim
kapacitetima.
Kombinovani metod je najefikasniji jer on obezbeduje da se optimizira
velicina i struktura preduzeca.
Svaki organ upravljanja treba da formira generalnu politiku preduzeca,koja
istovremeno slui kao osnova za kordiniranje rasta i razvoja preduzeca
u celini.
Kapital (fragmenti)
Proces proizvodnje kapitala
Roba i novac
1.Dva cinioca robe:upotrebna vrednost i vrednost
2.Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama
1.Opšta formula
Proizvodnje relativnog viška vrednosti
Podela rada i manufaktura
Dvojako poreklo manufakture:
Proces akumulacije kapitala
Takozvana prvobitna akumulacija
Dva cinioca robe:upotrebna vrednost i vrednost(supstancija vrednosti i
velicina vrednosti)
Roba je pre svega spoljašnji predmet,stvar koja svojstvima zadovoljava
ljudske potrebe ma koje vrste.
Upotrebna vrednost ostvaruje se samo upotrebom ili trošenjem.Upotrebne
vrednosti cine materijalnu sadrinu bogastva ma kakav mu bio društveni
oblik.
Pošto kolicina rada utrošenog za vreme proizvodjenja neke robe
odreduje njenu vrednost,mogli bi izgledati da roba nekog proizvodjaca
ima utoliko vecu vrednost ukoliko je on lenji i neumesniji,jer mu je zbog
toga potrebno više vremena za njenu izradu.Ali rad koji sacinjava
supstanciju vrednosti jednak je ljudski rad,utošak je iste ljudske
radne snage.
Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama
U samom pocetku roba nam se pokazala kao nešto dvoradno,kao upotrebna
vrednost i razmenska vrednost.Posle se pokazalo da i rad, ukoliko je izraen
vrednošcu ne poseduje više ona ista obeleja koja mu pripadaju
kao stvaraocu upotrebne vrednosti.
Veca kolicina upotrebne vrednosti sacinjava sama po sebi i vece materijalno
bogatstvo,dva kaputa vece no jedan.S dva kaputa mogu se odenuti dva coveka
,jednim samo jedan,itd.Ipak moe rastucoj masi materijalnog bogatstva
da odgovara istovremen pad velicine njegove vrednosti.
Opšta formula
( Pretvaranje novca u kapital )
Robni promet je polazna tacka kapitala. Proizvodnja roba,njihov promet
i naj razvijeni oblik njihovog prometa koji se zove trgovina sacinjavaju
istorijsku osnovicu iz koje on izrasta.Svetska trgovina i svetsko trište
otvaraju u 16 stolecu monetarnu istoriju kapitala.
Izuzmemo li materijalnu sadrinu robnog prometa ,tj.razmenu razlicitih
upotrebnih vrednosti,i pogledamo li jednako ekonomske oblike koje taj
proces rada,nacicemo da je novac njegov poslednji proizvod.Ovaj poslednji
proizvod robnog prometa prvi je oblik u kome se javlja kapital.
Novac kao novac i novac kao kapital razlikuju se isprva samo razlicitim
oblikom svog prometa.
Neposredni oblik robnog prometa jeste R-N-R,pretvaranje robe u novac i
ponovno pretvaranje novca u robu,prodavanje radi kupovanja.Ali pored ovog
oblika nalazimo i drugi ,specificno razlicit oblik N-R-N,pretvaranje novca
u robu i ponovno pretvaranje robe u novac,kupovanje radi prodavanja.Novac,koji
u svom kretanju opisuje ovaj poslednji krug,pretvara se u kapital,postaje
kapital,pa je vec i po svojoj odredbi kapital.
Dvojako poreklo manufakture
Kooperacija joja pociva na podeli rada dobija klasican oblik u manufakturi.Kao
karakteristican oblik kapitalistickog procesa proizvodnje,ona preovladuje
za vreme pravog manufakturnog perioda,koji traje od sredine 16. do poslednje
trecine 18.veka.
Manufaktura nastaje na dva nacina:
1.Radnici raznovrsnih,samostalnih zanata,kroz cije ruke neki proizvod
mora da prode dok potpuno ne bude zreo,bivaju okupljeni u jednoj radionici
,pod komandom istog kapitaliste.Na primer ,kocije su bile zajednicki proizvod
kolara,sedlara,krojaca,bravara,remenara,širitara,staklara,farbara,pozlataraitd.Ali
ako se u isto vreme pravi mnogo kocija,onda se neke mogu stalno pozlacavati,dok
druge prolaze kroz koju raniju fazu proizvodnje.
2.Ali manufaktura postaje i obrtnim putem.Jedan isti kapital zaposli jednovremeno
u istoj radionici mnogo zanatlija koji rade isti ili jednorodan posao,npr.prave
hartiju,slova,ili igle.To je kooperacija u najprostijem obliku.Svaki od
ovih zanatlija izraduje citavurobu vršeci po redu razne operacije
koje njena izrada zahteva.
Dakle,nacin postanka manufakture , njeno izrastanje iz zanata je dvojako.S
jedne strane,ona proizilazi iz kombinovanja raznovrsnih samostalnih zanata,koji
gube samostalnost i postaju u tolikoj meri jednostrani da u procesu proizvodnje
jedne iste robe sacinjavaju još samo delimicne operacije koje se
medusobno dopunjuju.S druge strane,ona proizilazi iz kooperacije zanatlija
istog zanata ,razvija isti individulni zanat na razlicite njegove posebne
operacije,izoluje i osamostaljuje te operacije u tolikoj meri da svaka
postaje iskljucivom funkcijom posebnog radnika.
LITERATURA
-Poslovna ekonomija-Dr.Rajko Uncanin
-Internet-htp:/www.multranslations.org/serbcroat/kapfragsc.html
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD
|