|
EKONOMIKA PREDUZECA
Preduzece je privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novcanoj
privredi obavlja odredjena privredna delatnost. To bi bilo po definiciji
šta je preduzece, Korsel Seneju definiše kao„svaku
ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila odredjeni cilj“
Njegova definicija vezuje preduzece za ljudsku aktivnost što je u
potpunost itako mada je i sam pojam preduzeca evoluirao kroz veme tako
da u savremenoj teoriji se preduzece tretira kao racionalni, ekonomski
sistem sa preduzetnikom na celu. Po trišnom konceptu „svaki
samostalni finansiski subjekt koji proizvodi za trište robu
ili usluge“ predstavlja preduzece.
Preduze kao celinu moemo posmatrati sa više strana. Tako da
cemo u ovom radu u kratkim crtama obraditi neke od osnovnih . Sam razvoj
ekonomije i preduzeca u širem smislu posmatrano je taj da su preduzeca
prestavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, vec i društva,
odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja –
umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje,
širih i uih regiona.
OBELEJA PREDUZECA
Preduzece je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti ciji
je zadatak da obavlja odredjene funkcije u procesu društvene reprodukcije.
Osnovne karakteristike preduzeca su :
1. predstavlja posebnu organizacionu celinu,
2.obavlja odredjenu funkciju, delatnost u privredi,
3. ima ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet.
U svom poslovanju preduzece se mora pridravati zakonskih propisa
i drugih pravnih normi koje propisuje drava. Preduzece egzistira
u odredjenom organizcionom obliku i unutrašnje odnose delova ureduje
na nacelima organizacije rada. Upravljanje i rukovodjenje procesom rada,
takode, se zasniva na usvojenim nacelima organizacije rada.
Ekonomska i pravna samostalnost su znacajne odrednice preduzeca u trišnoj
privredi. Bitna obeleja te samostalnosti ogledaju se u :
a) donošenju planova i programa,
b) amostalnom donošenju i vodjenju poslovne politike,
c) slobodnom ugovaranju poslova,
d) slobodnom utvrdivanju cena svojih proizvoda ili usluga,
e) raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja,
f) imovinskoj samostalnosti,
g) slobodnom udruivanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim
subjektima.
Da bi moglo obavljati svoje poslovne fnkcije, preduzecee mora raspolagati
odredjenim sredstvima i zaposlenima. Materijalnim komponentama preduzece
raspolae po svom nahodenju i u skladu sa svojim ekonomskim interesima.
U procesu donošenja upravljackih i drugih odluka, preduzece mora
poštovati zakonske propise koji regulišu privrednu aktivnost.
Ono posluje po pravilima i nacelima poslovnog morla, i zavisi od okruenja
u kome radi.
Ekonomski i pravni subjektivitet preduzeca realizuje se preko:
a) iro-racuna preduzeca, preko koga se obavljaju sve finansisko-imovinske
transakcije,
b) poslovne knjige koje je svako preduzece duno da vodi i koje su
svojevrsni oblik kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzeca,
c) opštih akata preduzeca: ugovor o osnivanju, statut i pravilnici,
koje preduzece samoatalno donosi i u okviru kojih regulišesvoj unutrašnji
poslovni i pravni ivot.
CILJEVI PREDUZECA
Ciljeve preduzeca, sacinjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi.
Definisanje ciljeva preduzeca mora da odrazi suštinu i raznovrsnost
njegovog bica kao sloenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme
u obzir sve aspekte njegovih internih i eksternih meduodnosa koji odreduju
njegovo ukupno ponašanje i poziciju na trištu.
Ciljevi preduzeca proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, sloenosti
i unutrašnje strukture. Pošto odnosi preduzeca sa okruenjem
nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje
preduzece ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.
PREDUZECE KAO OBLIK REPRODUKCIJE U PRIVREDI
Komponente preduzeca kao oblika društvene reprodukcije su:
-zaposleni u preduzecu,
-sredstva preduzeca,
-organizaciona struktura preduzeca.
Zaposleni u preduzecu su svi, bez obzira na funkciju koju obavljaju i
radno mesto na kome se nalaze. Njihovi medusobni odnosi definisani su
zadacima i organizacijom i uskladeni kvalitativno, kvantitativno i vremenski.
Sredstva preduzeca. Preduzece raspolae sredstvima kao komponentom
svoga rada i poslovanja. Struktura sredstava izraava kvalitativnu
uskadenost i odnos pojedinih vrsta sredstava. Ukoliko su sredstva i zadaci
uskladeni, nema neizvršenih zadataka, odnosno neiskorišcenih
sredstava.
Organizaciona struktura preduzeca. Zadatak preduzeca izvršava se
primenom principa tehnicke podele rada. Primenom tog principa, ukupan
zadatak preduzeca se razlae na zadatke delova preduzeca i pojedince,
clanove kolektiva. Realizacijom pojedinacnih zadataka preduzeca obezbeduje
se i njegova reprodukcija.
Organizacija rada je uskladivanje ljudskih i materijalnih komponenata
proizvodnje u svrhu postizanja najveceg ucinka, s najmanjim utroškom
ljudskog rada i sredstava. U okviru preduzeca uskladivanje znaci uspostavljanje
odredjenih optimalnih odnosa izmedu sredstava za rad, predmeta rada i
radne snage.
Organizaciona struktura prati proces odlucivanja u preduzecu i zavisi
od toga dali je preduzece centralizovano ili decentralizovano.
Centralizovano prreduzece ima hijerarhisku strukturu upravljanja i rukovodjenja.
Decentralizovani procesi odlucivanja i upravljanje putem kapitala, podrazumevaju
takvu organizacionu strukturu u kojoj delovi preduzeca imaju punu poslovnu
ali i razvojnu autonomiju.
Preduzece i organizacija:
Preduzece ostvaruje ekonomske i društvene zahteve i ciljeve u okviru
odgovarajuce organizacije. Ono funkcioniše uskladivanjem zahteva
društva, samog preduzeca i radnog kolektiva.Ciljevi preduzeca ne
mogu se ostvariti bez adekvatne organizacije, a organizacija nema svrhu
bez odgovarajucih rezultata. Organizacija doprinosi ostvarenju ekonomskih
ciljeva i rezultata preduzeca time što obezbeduje skladan odnos i
racionalno angaovanje svih komponenata, faktora preduzeca.Organizaciono
posmatrano, preduzece predstavlja skup komponenata (materijalnih i ljudskih)
izmedu kojih i unutar kijoh postoje odnosi organizovani radi postizanja
ekonomskih i drugih ciljeva
Sistemski koncept preduzeca:
Sistemeki prilaz omogucava sagledavanje karakteristika modela preduzeca
i njegovo funkcionisanje. Preduzece je sistem sastavljen od delova podsistema.
Preduzece je jedinstvena poslovna i upravljacka celina sastavljena od
relatino nezavisnih delova i struktura. Kroz ulazne veze, preduzece prima
energiju informacije od poslovnog okruenja, a preko izlaznih veza
prima energiju i informacije drugih sistema u okruenju.
Preduzece posluje poekonomskim zakonima i principima. Ono ima karakteristike
funkcionalnog ekonomskog sistema.Njegove aktivnosti se zasnivaju na zakonima
trišta i principu ostvarenja dobiti, kao osnovni motiv za ostvarivanje
poslovnih rezultata.
Preduzece je organizacioni sistem koji ostvaruje unapred postavljene ciljeve.
Preduzece se i organizuje radi ostvarenja ciljeva i zadataka. Zaposleni
u preduzecu, poslovi i zadaci se medusobno povezuju tako da predstavljaju
celinu.
Preduzece je dinamicki sistem, podloan stalnim promenama. Preduzecese
menja prema uticajima i zahtevima funkconalnog okruenja (drava,
trište, kupci, dobavljaci, tehnologija i sl.).
VELICINA PREDUZECA
Za ekonomiju svakog preduzeca bitna je njegova velicina. U ekonomici
preduzeca i praksi se koriste razliciti kriterijumi i metode za rangiranje
preduzeca. Rangiranje preduzeca po velicini je znacajno sa stanovišta
ekonomskih mera drave u vodjenju selektivne ekonomske politike i
kontrole, kao i mera podsticaja razlicitih vrsta prefuzeca.
Kao kriterijum velicine preduzeca obicno se uzima: broj zaposlenih, vrednost
uloenog kapitala, obim proizvodnje i prodaja i sl.
Za efikasnost svake privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnoteen
odnos izmedubroja velikih, srednjih i malih preduzeca. Preduzeca razlicitih
velicina se svojim ulogama i karakteristikama medusobno dopunjuju.
Velika preduzeca su noioci i glavni cinioci tehnološkog razvoja i
ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzeca predstavljaju
sinonim preduzetništva i njima se u savremenoj privredi poklanja
posebna panja, iako nisu strateški nosioci ekonomskog razvoja.
Mala preduzeca: Ova preduzeca imaju mali obim poslovanja, mali uloeni
kapital i mali broj zaposlenih radnika. Malo preduzece po pravilu, osniva
pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menadzer prodaje.
On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snoi rizik
poslovanja preduzeca.
Sektor malih preduzeca dobija poseban znacaj u zemljama koje ostvaruju
ubrzani tehnološki razvoj. Preko malih preduzeca se lakše prenosi
savremena tehnologija, podstice kreativnost i inovacije. Mala preduzeca
imaju imaju izuzetno znacajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne
zemlje.
Srednja preduzeca. Ova preduzeca se nalaze na prelazu izmedu malih i velikih.
Preduzeca srednje velicine imajuodredjene slicnosti i sa malim i velikim
preduzecima. Prednost srednjih u odnosu na velika preduzeca su u vecoj
fleksibilnosti i reagibilnosti na promene. Ovo je narocito izraeno
u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagodavanja bitan uslov efikasnosti
poslovanja. Srednja preduzeca karakteriše relativno visok stepen
specijalizacijeposlova i zaokruenost radnog itehnološkog procesa.
Podela rada i kooperacija su znacajno razvijene u ovim vrstama preduzeca.
Srednja preduzeca su obicno prevladujuca u strukturi privrede jedne srednje
ekonomski razvijene zemlje.
Veliko preduzece. Ova preduzeca raspolau velikim kapitalom i pokrivaju
velika trišta. Ove pokazatelje prati i veliki broj zaposlenih.
Velicina preduzecaomogucuje mu uticaj na rezultate poslovanja i to je
jedna od osnovnih obeleja velikog preduzeca.
Veliko preduzece ima uticaj na trište, što je pokazatelj
njegove trišne moci. Pravilo je da veliko preduzece, zahvaljujuci
prednostima ekonomije obima i efektima trišne moci, obezbeduje
i veci profit.
S obzirom na širi privredni znacaj velikih preduzeca, drava
je zainteresovana za njihovu sigurnost i stabilnost u poslovanja. Ova
peduzeca su nosioci odredjenih oblasti proizvodnje, pa slue kao okosnica
razvoja citavog niza drugih preduzeca.
POSLOVNA POLITIKA PREDUZECA
Poslovnu politiku preduzeca moemo razlicito definisati shodno
njenoj sadrini i obuhvatnosti. Poslovna poitika predstavlja konkretizaciju
ciljeva preduzeca, kao i metoda i sredstva za ostvarivanje tih ciljeva.
Izbor ciljeva predstavlja jedno od kljucnih pitanja poslovne politike.
Konkretizacijom ciljeva, aktivnosti, radnih kolektiva usmeravaju se u
eljenom pravcu. Pravilan izbor ciljeva je od presudnog uticaja za
poslovni uspeh preuzeca.
Pri izboru metoda i sredstava za ostvarenje ciljeva, preduzece vodi racuna
o njihovoj efikasnosti sa stanovišta rezultata, ali i nacelima poslovnog
morala.
Eksterni faktori (izvan preduzeca) odreduju ciljeve i politiku preduzeca
prema okruenju. Ona se odnosi npr. na finansiranje preduzeca iz
spoljnih izvora , nabavku i prodaju elemenata proizvodnje i sl.
Unutrašnji faktori poslovne politike obuhvataju unutrašnja pitanja
preduzeca kao što su: organizacija proizvodnje i ostalih funkcija,
finansiske tokove u okviru preduzeca, pitanje raspodele i stimulacije
zaposlenih i sl.
Posmatrano prema funkciji preduzeca, poslovna politika se moe posmatrati
kao politika proizvodnje, politika nabavke, finansiska politika, politika
informisanja, politika prodaje, razvojna politika, kadrovska politika,
politika zarada i dr.
Sa stanovištafunkcije upravljanja i definicije ciljeva preduzeca
moe se razlikovati: dugorocna i kratkorocna poslovna politika, pri
cemu se dugorocna, odnosi na dui vremenski period, a kratkorocna
na tekuce planove i aktivnosti preduzeca.
Poslovna politika se definiše i konkretizuje kroz ciljeve i zadatke.
Cilevi i zadaci definisani poslovnom politikom treba da su uskladeni sa
mogucnostima i resursima preduzeca. Samo optimalna rešenja obezbeduju
najpovoljnije ekonomske efekte preduzeca. Poznavanje cinjenica koje su
bitne za uspešno poslovanje i formiranje poslovne politike preduzeca
proširuju njegove ekonomske horizonte. Taj ekonomski horizont predstavlja
bazu za poslovnu politiku preduzeca.
Proširivanje ekonomske baze, koja se obezbeduje i istraivanjem
trišta, omogucuje se preduzecu da sa manje rizika postavlja
ciljeve poslovne politike i mere za njihovo otvarenje.Administrativna
i zakonska ogranicenja mogu da uticu na reviziju ili pak, sporo i neefikasno
sprovodjenje poslovne politike preduzeca.
POLOAJ PREDUZECA NAŠOJ PRIVREDI
Poloaj preduzeca se u našoj praksi menjao u skladu sa promenama
i karakteristikama društvenog i privrednog sistema. On se ogledao:
1.u poloaju preduzeca kao proizvodaca, odnosno osnovnog subjekta
privredivanja,
2.u njegovoj ulozi i funkcji na trištu,
3.u pravu ucešca i raspolaganju ostvarenim rezultatima (ukupan prihod,
dobit i licni dohoci),
4.u formiranju i upotrebi sredstava (fondova) za razvoj reduzeca,
5.u odnosu prema dravnim organima i njihovoj integraciji na poslovnu
politiku preduzeca,
Prema ovim odrednicama se bitno razlikovao poloaj preduzeca u pojedinim
razvojnim fazama društvenog i privrednog sistema.
Administrativno upravljanje privredom
Administrativni period upravljanja karakteriše centralisticko-plansko
upravljanje i dirigovanje privredom. U tom periodu pravna i ekonomska
samostalnost preduzeca bile su potpuno ogranicene, a sredstva za proizvodnju
bila su vlasništvo drave. Preduzecima upravlja direktor kao
predstavnik drave, sa preciznim uputstvima, planskim zadacima i
pod nadzorom organa drave.
POSTSAMOUPRAVNI PERIOD U RAZVOJU PREDUZECA
Najnoviju fazu u razvoju preduzeca karakteriše vracanje preduzecu
kao ekonomskoj kategoriji i njegovim klasicnim funkcijama, na osnovama
dostignuca ekonomike preduzeca i prakse u svetu. Suštinske promene
u pravnom, ekonomskom i organizacionom uoblicavanju preduzeca ko privrednih
subjekata uvode se 1988. godine. Ovaj zakon je prvi put izvršio klasifikaciju
preduzeca na svojinskoj osnovi. On predvida postojanje preduzeca u raznim
oblicima svojine;
h) u društvenoj svojini,
i) u zadrunoj svojini,
j) u mešovitoj svojini,
k) u privatnoj svojini.
Izvan ove klasifikacije ostala su preduzeca za zapošljavanje invalida
i ugovorna preduzeca.
Zaisno od oblika organizacije, privredni subjekti se mogu podeliti na
preduuzeca (društveno, zadruno, privatno, ugovorno, javno i
sloeno preduzece) i trgovacka društva (deonicarsko, društvo
sa ogranicenom odgovornošcu i holding kao oblik udruivanja
preduzeca u obliku trgovackih društava).
Preduzeca se mogu deliti i prema drugim kriterijumima i karakteristikama:
l) prema stepenu samostalnosti (javna i ostala preduzeca)
2) prema karakteru delatnosti (privredna i neprivredna),
3) prema nacinu formiranja (koja nastaju slobodnom voljom osnivaca i
uz saglasnost dravnih organa),
4) prema formi i obliku organizovanja (obavezna i fakultativna),
5) prema velicini (mala, srednje i velika),
6) prema vremenu (koja se osnivaju na neodredjeno i odredjeno reme) i dr.
Shodno praksi razvijenih zemalja i potrebama obavljanja brojnih privrednih
poslova, formiraju se raznovrsni oblici preduzeca, razlicite svojine,
sadraja i unutrašnje strukture. Taj pristup je još detaljnije
razraden Zakonom o preduzecima iz 1996. godine, kojim je utvrdena celovita
koncepcija preduzeca kao ekonomsko pravnih subjekata u privredi.
OBLICI I VRSTE PREDUZECA U SAVREMENIM USLOVIMA
Trišni uslovi u kojima se savremena preduzeca osnivaju i
posluju, uslovljavaju raznovrsne pravne oblike organizacijapreduzeca.
Praksa brojnih zemalja ustrojila je sledece institucionalne oblike preduzeca:
1. inokosna preduzeca,
2. društva lica,
3. društva kapitala, i
4. zadruge.
Ova podela oznacava grupisanje preduzeca po specificnim karakteristikama
njihove sadrine.
Aktuelna zakonska regulativa u Srbiji i Crnoj Gori, novim zakonom o preduzecima
uvodi i razraduje sledece oblike preduzeca.
- privredno društvo,
- društveno preduzece,
- javno preduzece.
INOKOSNO PREDUZECE
Predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetnickog organizovanja
u privredi. To je preduzece koje osniva, oganizuje proces rada i kojim
upravlja pojedinac, vlasnik. On ulae kapital u inokosno preduzece
i vodi ga kao svoj sopstveni biznis.
Prednosti inokosnog preduzeca su u visokoj motivisanosti za profit (dobit),
efikasnosti kontrole i efikaasnom menadmentu. Nedostatak je u visokom
riziku za vlasnika preduzeca. Inokosna preduzeca su najbrojnija u razvijenim
zemljama.
DRUŠTVA LICA
Predstavljaju oblik organizovanja u koje se udruuju dva ili više
lica radi ostvarivanja odredjenih zajednickih ciljeva. Društva lica
se nazivaju još i partnerska ili ortacka društva. Njih sacinjavaju
i osnivaju partneri, a ne pojedinacni vlasnici. U praksi se društva
lica javljaju kao:
- javno trgovacko ili ortacko društvo,
- komanditno društvo.
Ortacko društvo: Ortakluk ili partnerstvo je forma poslovne organizacije
u koju se udruuju dva ili više partnera. U praksi razvijenih
zemalja postoje uglavnom dve vrste ortackih društava - javno ortacko
društvo,
- tajno ortacko društvo.
U javnom ortackom društvu partneri su poznati, a u tajnom naajcešce
nisu poznati javnosti. Oni su poznati samo clanovima društva.
Komanditno društvo je u trišnj privredi uobicajeni oblik
organizacije preduzeca kao društva lica. U ovom društvu bar
jedan ortak ne odgovara neograniceno i solidarno za obaveze prema poveriocima
društva, vec ograniceno, i to u visini njegovog uloga u društvu.Postoji
više prednosti koje upucuju preduzeca da se organizuju u ovu pravnu
formu: poreske pogodnosti, ogranicenje odgovornosti (jemstva) i nezavisnost
poslovodstva od promene ortaka i sl.
DRUŠTVO KAPITALA
Se bitno razlikuje od društva lica. Kod ovih društava je dominantan
kapital, koji se nalazi u prvom planu pri njihovom osnivanju. Pošto
ulagaci sredstava nisu bitni za ovu vrstu preduzeca, to su ulozi u ovim
društvima lako prenosivi.Ova društva se dele na:
- akcionarsko društvo,
- društvo sa ogranicenom odgovornošcu,
- komanditno društvo na akcije.
Akcionarsko društvo se moe definisati kao preduzece koje osniva
jedno ili više pravnih, odnosno fiickih lica, pod zajednickom firmom,
radi obavljanja odredjene delatnosti. Osnovna glavnica (kapital) tog preduzeca
je definisana i podeljena na akcije odredjene nominalne vrednosti. Upravljanje
akcionarskim društvom vrše odgovarajuci organi koje po pravilu
cine: - skupština društva (ili skupština akcionara)
- upravni odbor,
- nadzorni odbor i
- direkor.
Društvo sa ogranicenom odgovornošcu je privredno društvo
koje radi obavljanja privredne delatnosti osnivaju pravna ili fizicka
lica sa unapred utvrdenom osnovnom glavnicom i sa razlikom clanova za
poslovanje drušva do visine svog uloga u njemu.
Dobit društva se po pravilu deli medu clanovima srazmerno udelima,
što vai i za gubitak.
Komanditno društvo na akcije je kombinacija komanditnog i akcionarskog
društva. Ortaci su i akcionari društva tako da svojim ulozima
ucestvuju u osnovnom kapitalu društva podeljenom na akcije, bez licne
odgovornosti za obaveze društva.
ZADRUGE KAO OBLIK PREDUZECA
Zadruge su, društva koja se formiraju udruivanjem clanova sa
ciljem da se njihovo poslovanje podstice i pospešuje zajednickim
preduzetništvom. U praksi oni cine male, srednje, ponekad i vece
poslovne sisteme.
Karakteristike zadrugas su:
- ravnopravno clanstvo,
- ucešce svih zadrugara u organima zadruge,
- neprofitni karakter udruenja.
DRUŠTVENO PREDUZECE
Društveno preduzece je preovladujuci oblik organizovanja u jugoslovenskoj
privredi poslednjih decenija. Ono je opredeljeno društvenim kapitalom
kiji je podeljen na akcije odredjene nominalne vrednosti.
Neeikasnost i neracionalnost cesto vode slabljenju konkurentske pozicije
ovih preduzeca na trištu u odnosu na druge vrste preduzeca,
organizovanih kao društva lica ili društva kapitala.
JAVNO PREDUZECE
Javna preduzeca spadaju u grupu dravnih preduzeca. Osnivaju se u
oblastima od posebnog interesa za dravu i sa dravnim kapitalom.
VRSTE PREDUZECA PREMA DELATNOSTIMA U PROCESU REPRODUKCIJE
Poredopštih uslova i klasifikacije preduzeca, odredjenih zakonskom
regulativom, preduzeca se mogu klasifikovati i prema ulozi i funkcijama
u procesu reprodukcije. Jedna od poznatih i prihvacenih podela preduzeca
je na: - proizvodna preduzeca,
- trgovinska preduzeca,
- usluna preduzeca.
Proizvodna preduzeca se organizuju prema tehnološkim funkcijama u
zaokruenom procesu rada. Trište ovih preduzeca su proizvodne
aktivnosti.
U ovoj vrsti preduzeca, njegovi tehnicko-tehnološki zaokrueni
delovi , mogu obavljati odredjene poslovne funkcije za celinu preduzeca.
Trgovinska preduzeca imaju zadatak da obezbede realizovanjefunkcije robnog
prometa u reprodukciji. Zbog izraenih trišnh karakteridtika,
ova preduzeca imaju razvijene marketinške aktivnosti, metode i tehnike
propagande i promocje proizvoda.
Usluna preduzeca se formiraju i funkcionišu u tzv. Tercijalnom
sektoru usluga. On obuhvata širok spektar uslunih preduzeca
raznih delatnosti: osiguranja, bankarstva, zanatstva, ugostiteljstva,
intlektualnih usluga i sl. Karakteristika ove vrste preduzeca je fleksibilnost
i specijalizacija za odredjene poslove.
VELIKI POSLOVNI SISTEMI U PRIVREDI
Korporacije. Najcešci oblici organizovanja velikih
poslovnih sistema u svetu su korporacije. One su najcešce, velika
preduzeca (kompanije), ali i multinacionalne kompanije. Prednost korporacije
je što omogucava prikupljanje ogromnih finansiskih sredstava od raznih
posrednika, pa i sitnih štediša.
Holding kompanije. Holding je sloeni oblik organizovanja
velikih poslovnih sistema. U svom sastavu on ima više preduzeca,
od kojih jedno predstavlja maticno ili upravljacko preduzece, a ostala
su zavisna ili kontrolisana preduzeca. Uobicajeni naziv za maticno preduzece
je i mati preduzece, a za zavisna preduzeca preduzeca kcerke.
Holding ima upravljacku dominacijunad preduzecima kcerima i nad sistemom
kao celinom. On se ostvaruje preko predstavnika holdiga u upravljackim
organima zavisnih preduzeca i u skladu je sa visinom kapitala u tim preduzecima.
Upravljacko potcinjavanje i uljucivanje ranije samostalnih preduzeca vrši
se i putem njihovog integrisanja i pripajanja. To se najcešce dešava
kad ova preduzeca zapadnu u tzak materijalni poloaj. Veca
i snanija preduzeca ih tada guutaju, ukljucuju u svoj sastav, oduzimajuci
im upravljacku autonomiju.
Holding moe bit, cist i mešovit. Cist holding je preduzece
koje se iskljucivo bavi upravljackim aktivnostima: osnivanjem, finansiranjem
i upravljanjem preduzecima. Mešoviti holding, pored upravljackog
poslovanja, obavlja i druge vrste poslova iz oblasti proizvodnje, trgovine
ili uslunih delatnosti.
PREDUZECA U TRANZICIJI
Tranzicija je opšte prihvaceni termin za proces prelaska na trišne
kriterijume poslovanja preduzeca, kojim se tei ostvarivanju veceg
stepena efikasnosti korišcenja raspoloivih ljudskih i materijalnih
resursa, veceg stepena efikasnosti poslovanja.
Ovaj proces reforme naše privrede obuhvata prestruktuiranje preduzeca
u pogledu:
- vlasništva
- organizacije i
- upravljanja.
Reforma našeg društva, a posebno privrede, koja je zapocela
krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina, proklamovano je opredeljenje
za trišne kriterijume efikasnosti i efektivnosti poslovanja
preduzeca. To podrazumeva vecu zastupljenost privatne svojine, odredjene
promene u organizaciji preduzeca i uvodjenje menadmenta kao modernog
sistema upravljanja.
ZAKLJUCAK
Iz ovde navedenog dolazimo do zakljucka da je preduzece bitan cinilac
jednog društva i drave, njene stope razvoja i ekonomse jacine
i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u našoj
dravi u vreme tranzicije i promena u društvu trebali da svoju
privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzecima. Stimulisati
treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje
sposobnosti na formirane istih. Mislim da bi i drava morala da osmisli
strategiju u podsticanju osnivanja i unapredjenja malih i srednjih preduzeca
koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakšicama
i subvencjama da izade u susret pokretanju navedenih preduzeca.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|