OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ OSIGURANJA: |
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
OSIGURANJE ROBE U DOMAĆEM I MEDJUNARODNOM
TRANSPORTU
1.1. POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ TRANSPORTNIH OSIGURANJATransporta osiguranja, kao najstarija osiguranja, predstavljaju osnovno izvorište iz koga su se razvili svi drugi vidovi osiguranja. Njihov nastanak i značaj, direktno proizilaze iz neposrednih potreba trgovine i transporta, pa su zajedno sa njima ostvarila izvanredan razvoj.
"Pod transportnim osiguranjem se podrazumeva osiguranje stvari koje se prevoze, osiguranje stvari u skladištu dok pripremljene za prevoz čekaju na utovar/istovar, osiguranje stvari u skladištu po završenom prevozu dok čekaju dalju otpremu (osiguranje karga) , osiguranje prevoznih sredstava (osim kopnenih) kojima se prevoze stvari i putnici, ili služe kao tehnička sredstva ili sredstva za obavljanje radova (osiguranje kaska – rečnog, pomorskog i avio) i osiguranje odgovornosti vozara ili brodara za preuzetu robu na prevoz".
Istorijski posmatrano, transportno osiguranje je prva vrsta osiguranja, koja se pominje još pre naše ere. Rodski zakon sadržao je odredbu da štete koje nastanu izbacivanjem tereta u more, za spasavanje broda i ostale imovine, imaju snositi svi učesnici u dotičnom pomorskom poduhvatu.
Najstariji primitivni oblici snošenja rizika na rekama potiču iz Kine još pre 3.000 godina, pre više od 2.000 godina. Da bi lakše savladali teškoće na putu, kineski trgovci su niz reku Jangce putovali u grupama. Dogovorno su robu raspoređivali po svim čamcima, tako da ni jedan trgovac u svom čamcu nije imao svu svoju robu, nego samo jedan, manji, deo. Na odredištu je svaki trgovac uzimao svoju robu iz čamca koji su stigli. Gubitak mu je bio samo deo robe prevožene u čamcima koji su stradali na putu. To je bio primitivni oblik podele rizika.U Hamurabijevim zakonima (2.000 god. pre Hrista) bilo je propisano da učesnici u karavanima zajednički snose štetu koja bi zadesila pojedine učesnike poduhvata usled napada razbojnika ili krađe.
U Starom Rimu se umesto podele rizika ili zajedničkog snošenja rizika javlja prenošenje rizika. Ovo je regulisano unutar Ugovora o pomorskom zajmu. Brodar je uzimao zajam za brod i opremanje broda, uključujući i nabavku robe, ugovarajući da će, ukoliko poduhvat uspe (srećno stignu u odredište), vratili zajam sa visokom kamatom, a ako brod na putovanju propadne nema obavezu da vrati zajam. Kamata je plaćena unapred. Na taj način je rizik, uz naknadu – kamatu, prenošen na zajmodavca. Ovo još nije osiguranje, ali je njegov zametak.
Kad je katolička crkva zabranila pomorski zajam, kao lihvarstvo (Decretale Naviganti, Pape Grgura IX), pribegavalo se simuliranoj kupoprodaji. Brodar ili vlasnik robe su pre početka poduhvata sa određenim licima, koja su raspolagala kapitalom, sklapali ugovor o kupoprodaji ugovarajući, uz unapred plaćanje određene naknade, da se u slučaju uspešnog završetka poduhvata ugovor o kupoprodaji raskida, a u slučaju propasti poduhvata kupac je bio dužan da plati ugovorenu kupoprodajnu cenu.
Naknada koju je prodavac plaćao kupcu u svakom slučaju je ostajala kupcu (ova naknada je zametak današnje premije osiguranja).Početkom XIV veka u Italiji se javljaju prvi ugovori o pomorskom osiguranju. Pojedini trgovci su počeli da uz naknadu od brodovlasnika ili vlasnika robe preuzimaju u osiguranje deo vrednosti broda ili robe (zavisno od svog kapitala), a pošto je osiguranje bila njihova profesionalna delatnost, prihvatali su u osiguranje veći broj delova brodova i roba i na taj način kod sebe delimično izjednačavali rizik.
Smatra se da je najstariji zakon o osiguranju na svetu dubrovački iz 1568. godine, poznat pod nazivom ''Ordo super Assecuratoribus'' (''Uredba o osiguravačima''). U njemu je propisana forma ugovora o osiguranju (ugovor o osiguranju morao se zaključiti pismeno pred notarom), utvrđen je način kontrole rada osiguravača (premiju je određivao petočlani odbor imenovan od senata na tri godine), ograničena je visina premije (maksimalno 16% vrednosti broda ili robe, ali se kretala od 12 do 16%, u zavisnosti od procene rizika – godišnjeg doba, relacije, sposobnosti kapetana i slično), određen je limit pokrića koji svaki osiguravač može da pruži (300 dukata po brodu ili robi na brodu), regulisana je obaveza osiguravača da osiguraniku naknadi štetu, ali mu je dato pravo da, ako posumnja da je prevaren, traži od osiguranika da kod suda položi određeni iznos kao garanciju, ukoliko je osiguravač uspeo da u roku od tri meseca dokaže da je prevaren, osiguranik je bio dužan da mu vrati celokupan iznos naknade, uvećan za 20% kamate; ukoliko osiguravač ne bi uspeo da dokaže da je prevaren, osiguraniku se vraćao položeni depozit.
Sa razvojem trgovine na kopnu i moru, razvijalo se i transportno osiguranje. Moderni sistem pomorskog osiguranja vezan je za londonski ''Lojd''. Uzrok ove pojave treba tražiti u dvema činjenicama: prvo, u Evropi, sa prekidima, ratovi su trajali od 1775. pa sve do 1815. godine, i drugo, u pomenutom razdoblju Engleska se razvjala u veliku privrednu i trgovačku sili, posebno pomorsku.
Zbog svoje sigurnosti (usled pomenutih ratova) i razvoja trgovine, tržište osiguranja, posebno transportnog, seli se u Englesku. U ovakvim uslovima ''Lojd'' je našao povoljan teren za svoj uspon, što je iskoristio i sve do danas ostao vodeće osiguravajuće društvo, posebno u transportnom, odnosno pomorskom osiguranju.
"Razvoj transportnog osiguranja u našoj zemlji, adekvatan je razvoju drugih vrsta osiguranja, koje je prošlo sve faze razvoja društvenog i privrednog sistema. Treba napomenuti da je za razliku od ranijih faza razvoja osiguranja kod nas u poslednjoj etapi razvoja transportno osiguranje, posebno međunarodno, u domenu izvoza i uvoza, doživelo nagli razvoj.
Ovo je normalno ako se ima u vidu utvrđena politika naše zemlje za uklapanje u međunarodnu podelu rada i težnja za povećanjem izvoza robe i usuga".
1.2. ZNAČAJ I SPECIFIČNOSTI TRANSPORTNIH OSIGURANJAZbog svoje specifičnosti, transportno osiguranje je veran pratilac robnog prometa, odnosno spoljne trgovine bilo da se radi o uvozu ili izvozu robe i usluge.
Imovinske vrednosti koje se angažuju u saobraćaju, morem, železnicom, drumskim ili, pak, vazdušnim putem su ogromne. Ostvarenje ove veoma važne privredne aktivnosti bez osiguranja transporta bilo bi nezamislivo.
Danas se delatnost prometa, transporta i pomorstva ne može zamisliti bez efikasne podrške osiguravajućih organizacija.To je prvenstveno zbog toga što je jedino uz pomoć osiguranja obezbeđen razvoj tih delatnosti, nezavisno od spoljnih uticaja i to samo uz pretpostavku da se koristi adekvatna osiguravajuća zaštita.Sva transportna sredstva kojima se obavlja transport predstavljaju veoma velike vrednosti. Zato je transportno osiguranje uslov za normalno odvijanje kopnenog, rečno-jezerskog, a pogotovo pomorskog saobraćaja. To se, naravno odnosi i na vazdušni saobraćaj.Mnoge vrste transportnih osiguranja imaju nužno međunarodni karakter, jer ni jedna osiguravajuća organizacija u svetu, ne može, a i ne želi, da sama osigura velike pomorske brodove ili velike transkontinetalne avione. Zbog toga su transportna osiguranja značajna za čitavu privredu jedne zemlje, bez obzira na njenu veličinu i ekonomski potencijal.
"Transportno osiguranje je imovinsko osiguranje, ali ga mnoge specifičnosti koje sadrži izdvajaju u posebnu granu osiguranja. Specifičnosti transportnog osiguranja koje ga izdvajaju iz ostalih imovinskih osiguranja:
- za sklapanje ugovora o osiguranju nije potrebna forma ili pismeni oblik;
- polisa o pomorskom osiguranju (a i ostale polise o transportnom osiguranju) izdaje se na zahtev ugovarača osiguranja, može imati više originala, u nju se obično ne unosi iznos premije osiguranja, ali sadrži klauzulu da je premija osiguranja plaćena;
- polisa transportnog osiguranja je dokaz da je ugovor o osiguranju sklopljen i isprava je o dugu, tj.osiguravačevoj obavezi iz ugovora o osiguranju, prenosiva je i obezbeđuje sve kupce koji za vreme transporta učestvuju u kupoprodaji;
- u međunarodnom transportu se primenjuje međunarodno pravo, međunarodni uslovi osiguranja i konvencije;
- u plovidbenom osiguranju postoje specifični instituti: zajednička havarija, spasavanje, ograničena odgovornost brodara;
- konstatacija štete je obaveza osiguranika i on je dužan da je obezbedi na način određen u polisi (havarijski komesar, kontrolna kuća, zapisnik vozara i dr.);
- šteta može biti likvidirana i na osnovu izvedenog totalnog gubitka;
- širina pokrića može se ugovarati po volji ugovornih strana;
- transporta osiguranja su vrlo fleksibilna i mogu se prilagođavati potrebama svakodnevne prakse;
- ugovor o transportnom osiguranju može zaključiti svako lice koje ima ili bi moglo imati osigurljiv interes na predmetu osiguranja, ali naknadu štete može dobiti samo lice koje je u momentu nastupanja osiguranog slučaja imalo interes na predmetu osiguranja (lice na kojem je u momentu ostvarenja opasnosti bio rizik);
- ugovor o transportnom osiguranju može biti sklopljen nakon nastanka osiguranog slučaja, čak i ako su obe ugovorne strane to znale, ali nisu znale obim i visinu štete".Kao izvori prava kojima se regulišu odnosi iz transportnih osiguranja pojavljuju se pre svega zakonski propisi, zatim tipski uslovi osiguranja i poslovni običaji, a u manjoj meri i ostali izvori prava. U pogledu zakonskih propisa obično postoji razlika između pomorskih i ostalih transportnih osiguranja. Za pomorska osiguranja postoje u većini zemalja posebni zakonski propisi koji su najčešće doneti u okviru ostalih pomorskopravnih propisa. Naprotiv, na ostala transportna osiguranja obično se primenjuju propisi koji su doneti u okviru zakona o ostalim imovinskim osiguranjima.
Na osiguranje domaćeg karga-robe i brodova koji plove u našem obalnom moru kao i vazduhoplovi koji lete u našem vazdušnom prostoru mora se obavezno primenjivati naše pravo, ako su u pitanju osiguranici pravna i fizička lica sa teritorije SCG. Međutim na sva ostala osiguranja može se primenjivati inostrano pravo ako se to ugovori ili ako se iz okolnosti slučaja može zaključiti da su to stranke želele i to bez obzira da li su u pitanju osiguranici sa teritorije SCG ili inostrana pravna ili fizička lica.
Na pomorska osiguranja primenjuje se Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi (ZPUP) koji sadrži detaljne propise o plovidbenom (transportnom) osiguranju. ZPUP pravi razliku u pogledu primene odredaba o plovidbenom osiguranju između plovidbenih osiguranja i ostalih transportnih osiguranja. Odredbe o plovidbenom osiguranju obavezno se primenjuju na osiguranje brodova i robe koja se prevozi brodovima, na osiguranje raznih interesa u vezi s brodom ili robom koja se prevozi brodovima kao i na osiguranje odgovornosti za štete nanete trećim licima, a u vezi sa brodom ili robom koja se prevozi brodovima. Međutim, odredbe o plovidbenom osiguranju mogu se primeniti i na osiguranje brodova u gradnji i stvari namenjenih za njihovu izgradnju, zatim na osiguranje stvari koje se prevoze kopnenim prevoznim sredstvima ili se pre odnosno posle nalaze u skladištima ili stovarištima kao i na njihova reosiguranja. Na ta osiguranja i reosiguranja primeniće se odredbe o plovidbenom osiguranju iz ZPUP pod uslovom da su zaključena po policama ili uslovima uobičajenim za plovidbena osiguranja. U protivnom, na ta osiguranja se primenjuju odredbe o imovinskim osiguranjima iz Zakona o obligacionim odnosima.
Pored ZPUP na transportna osiguranja se primenjuju i Zakon o osiguranju imovine i lica koji sadrži pored odredaba o statusnim i organizacionim pitanjima nekoliko odredaba o obaveznom osiguranju odgovornosti vlasnika odnosno korisnika vazduhoplova za štete nanete trećim licima kao i opšti deo Zakona o obligacionim odnosima ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ZPUP, a na osiguranje vazduhoplova još i odredbe o osiguranju iz Zakona o obligacionim i osnovnim materijalno pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi.
Od svih inostranih zakona za nas su od veće važnosti danas samo propisi engleskog zakona o pomorskom osiguranju iz 1906. god. (Marine Insurance Act). Ovo zbog toga što se mnoga osiguranja kod nas još uvek zaključuju po engleskoj Lojdovoj polici na koja se ima primeniti englesko pravo i što će se verovatno i u budućnosti izvesna osiguranja zaključivati po engleskim uslovima uz obaveznu primenu engleskog prava (npr. kod osiguranja izvoza robe).
U transportnim osiguranjima postoji veliki broj tipskih uslova osiguranja koji se neprestalno menjaju u zavisnosti od potreba saobraćaja i trgovine. Njihov praktični značaj je u tome što se njima menjaju i dopunjuju zakonski propisi o transportnim osiguranjima. Prilikom zaključivanja ugovora o transportnom osiguranju stranke sporazumno utvrđuju koji se tipski uslovi imaju primeniti na konkretno osiguranje kao i eventualna odstupanja i dopune tih uslova u zavisnosti od želje osiguranika i spremnosti osiguravača da tim željam iziđe u susret. U našoj zemlji se primenjuju engleski uslovi i to kod osiguranja robe u međunarodnom pomorskom prometu i osiguranja pomorskih brodova koji plove iznad našeg obalnog mora. Kod ostalih transportnih osiguranja primenjuju se naši domaći uslovi, ali i oni u znatnoj meri odgovaraju inostranim uslovima, naročito kada su u pitanju osiguranja s elementima inostranosti (npr. kod osiguranja međunarodnog kopnenog karga, osiguranja avijacije u devizama i sl.)."Poslovni običaji predstavljaju važan izvor prava kod transportnih osiguranja, zbog toga što zakonski propisi i uslovi osiguranja regulišu samo najznačajnije elemente ugovora o osiguranju i odnose među strankama ostavljajući praksi njihovu konkretnu primenu u detaljima (npr. način zaključivanja ugovora o osiguranju, ispostavljanje dokumenata, način konstatacije i likvidacije šteta i sl.). Kod međunarodnih transportnih osiguranja kod kojih se kao osiguranici pojavljuju inostrana fizička ili pravna lica u našoj zemlji se primenjuju uglavnom međunarodni poslovni običaji prilagođeni našim konkretnim prilikama i potrebama.
Na odnose iz transportnih osiguranja primenjuju se slično kao i kod ostalih osiguranja još i Opšte uzanse za promet robom, zatim građansko i privredno pravo kao i sudska praksa, a do izvesne mere i pravna nauka".
Za ugovor o transportnom osiguranju važe dva osnovna načela bez kojih se u današnje vreme ne može zamisliti normalno funkcionisanje transportnih osiguranja. To su načelo obeštećenja i načelo maksimalno dobre volje.Za načelo obeštećenja vezana su sledeća obeležja:
- osiguranici mogu biti samo lica koja imaju opravdani materijalni interes na osiguranom predmetu,
- naknadu za nastalu štetu mogu tražiti samo lica koja su stvarno pretrpela materijalnu štetu,
- osigurati se mogu samo oni predmeti koji imaju vrednost, tj.mogu se izraziti u novcu,
- osiguranici, u načelu, mogu dobiti iznos štete koju su stvarno pretrpeli, i
- ako je predmet osiguranja osiguran kod dva ili više osiguravača, pravo naknade može se tražiti od jednog ili drugog, ali samo do visine stvarno nastale štete.Načelo maksimalno dobre volje kod transportnih osiguranja je nešto više od načela savesnog poslovanja. Kod transportnog osiguranja, obe ugovorne strane moraju poštovati princip maksimalno dobre volje ne samo prilikom zaključenja, već prilikom trajanja ugovora o transportnom osiguranju, odnosno likvidacije nastale štete. Nepoštovanje ovog principa u osiguranju transporta veoma se strogo sankcioniše.
Sagledavajući uslove za osiguranja transporta konstatuju se mogućnost brojnih podela. U ovom radu bliže upoznavanje sa transportnim osiguranjem predstaviću analizirajući podelu transportnog osiguranja po predmetu i mestu osiguranja sa, osvrtom na osiguranje karga-robe kako u domaćem tako i u međunarodnom transportu.
2.OSIGURANJE ROBE U MEĐUNARODNOM TRANSPORTUČim sobraćaj ili promet roba dobiju elemente inostranosti-transport ili eklopatacija prevoznih sredstava (plovila i vazduhoplova) odvijaju se i izvan granica SCG – na njih se primenjiju konvencije koje važe u međunarodnom prometu. Kod osiguranja robe u međunarodnom transportu razlikujemo:
1. osiguranje pomorskog karga i
2. osiguranje kopnenog karga.
2.1 OSIGURANJE POMORSKOG KARGA
Stvari u prevozu morem osiguravaju se sa tri tipa polisa ne engleskom jeziku, koja se konačno uobličavaju dodavanjem zbirki klauzula, čime se definiše širina pokrića.
Imajući u vidu konstataciju da je pomorsko osiguranje uslovilo razvoj ostalih vrsta osiguranja, možemo reći da je njegova uloga za razvoj privrede, trgovine i transportnog osiguranja uopšte, veoma značajna. Danas se pomorsko osiguranje sprovodi Lojdovom S.G. polisom, MAR polisom i UNCTAD -ovom polisom.
Kod osiguranja prevoza robe pomorskim brodovima (tzv.osiguranje pomorskog karga) treba praviti razliku u našoj zemlji između osiguranja do 1983.g. i osiguranja posle toga. Sve do 1983.godine u našoj zemlji međunarodni pomorski kargo se redovno osiguravao bilo po engleskoj (Lojdovoj) pomorskoj polisi kojoj su se dodavali orginalni engleski uslovi osiguranja (naročito kod izvoza robe) bilo po pomorskim polisama na našem jeziku.
Razlika između ovih polisa bila je u tome što je engleska pomorska polisa sadržavala sve odredbe Lojdove polise i dopunske uslove u orginalnom neskraćenom obliku i to na engleskom jeziku, dok su se pomorske polise na našem jeziku samo pozivale na pojedine odredbe iz Lojdove polise i odgovarajućih engleskih uslova.
Posle 1983.g. u našoj zemlji su se na osiguranje pomorskog karga počele primenjivati pomorske polise na engleskom ili našem jeziku, ali sa novim engleskim uslovima koji se znatno razlikuju od odredaba Lojdove polise i ranijih engleskih uslova za osiguranje robe. Međutim pored novih engleskih uslova za sada su još uvek u primeni kod osiguranja robe Lojdove polise sa odgovarajućim klauzulama Instituta osiguratelja kad god to osiguranici zatraže.
Ukoliko je pomorska polisa neprenosiva, onda se izrađuje na srpskom jeziku, ali se u potpunosti poziva na uslove polise i zbirke Klauzula instituta. Na prenosivim polisama se ne iskazuje obračun premije, a nose klauzulu da je premija plaćena.
2.1.1 LOJDOVA S.G. POMORSKA POLISA
Glavna osiguravajuća kuća u svetu ''Lloyd's'' je izradila niz pravila i normi po kojima se sprovodi celokupno pomorsko osiguranje u svetu. Najvažniji dokument koji je ''Lloyd's'' dosad doneo (još u XVII veku) i svet prihvatio, je ''Lloyd's'' S.G. polisa. Naziv je dobila po vlasniku kafane u Londonu Edvardu Lojdu. Sastajalište brodova i pomoraca bilo je upravo u toj kafani, iz koga je nastao klub, a danas najveći centar svetskog, posebno pomorskog osiguranja. Po ovoj polisi se osiguravaju rizici nastali na brodu i robi, što znači da se radi o pomorskom kasko i kargo osiguranju.
''Lloyd's'' S.G. polisa je štampana na engleskom jeziku i sa znatnim dopunama prilagođena našim prilikama. Tekst polise sadrži odredbe kojima se pokrivaju pomorski, ratni i politički rizici. Međutim, u polisu su kasnije uvršćene i posebne klauzule koje isključuju pokriće za ratne i političke rizike.
Klasična ''Lloyd's'' S.G. polisa sastoji se od tipskog obrasca na kojem se ispisuje: ime osiguranika ili glasi na donosioca, predmet osiguranja, osigurani iznos, osigurano putovanje i datum početka putovanja, a dalje je odštampan tekst uslova pomorskog osiguranja. Nova polisa ima znatnije prednosti u odnosu na staru: jasnija je, razumljivija i preglednija, mnogo je kompletnija i sadrži sve bitne odredbe kojima se utvrđuje širina pokrića, trajanje osiguranja i osnovna prava i dužnosti ugovorenih strana. Nove klauzule se ne oslanjaju samo na jedno, englesko pravo, kao što je dosad bio slučaj, već osiguranici mogu birati prava po svom nahođenju.
Sve rizike po ''Lloyd's'' S.G. polisi možemo podeliti u dva dela:
1. Osnovni rizici:
• Pomorski rizici ili rizik mora – svi rizici kojima su brod i roba izloženi za vreme plovidbe morem: sudar, udar, nasukanje, doticanje dna, oluja, brodolom, nestanak broda, odnošenje robe sa palube, dodir sa slanom vodom i dr.
• Požar – koji može nastati kao posledica udara groma, eksplozije kotla pod pritiskom i sl.
• Krađa, odnosno provala krađa – pričinjena od strane trećeg lica uz upotrebu sile, na brodu ili u lučkom skladištu, gde se podrazumeva krivica zapovednika broda ili posade (npr. krijumčarenje), čime se nanosi šteta vlasniku broda ili robe.
• Bacanje u more – ovaj rizik se danas uzima kao generalna (zajednička) havarija i nastaje bacanjem tereta u more da bi se spasao brod i ostali teret na brodu.
2. Dopunski rizici: eksplozija, dodir broda sa nekim spoljnim predmetom, gubitak celog koleta, štete prilikom iskrcavanja, rđa, cepanje vreća, zakašnjenje broda itd.
''Lloyd's'' S.G. polisom nisu pokriveni ratni i politički rizici, a ukoliko osiguranik želi ovo osiguranje, mora se osigurati dodatnom klauzulom, koja se odnosi na te rizike.
S obzirom na širinu pokrića imamo tri tipa opštih klauzula za pomorske rizike koje se mogu primenjivati kod osiguranja svih vrsta robe:
1. Institutska klauzula FPA,
2. Institutska klauzula WA i
3. Institutska klauzula AAR.
Zbirka Institutskih kargo klauzula (FPA, WA i AAR) uz ''Lloyd's'' S.G. polisu se sastoji iz 14 odredaba od kojih se 13 odnosi na sva tri kompleta, dok se jedino razlikuju u odredbi broj 5, koja se odnosi o širini pokrića. Zajedničke odredbe za sve tri institutske klauzule su:
1. Klauzule o prevozu uključuju klauzulu od skladišta do skladišta,
2. Klauzula o prestanku poduhvata (ukoliko brod iskrca robu u neku drugu luku ne u onu u koju je trebalo),
3. Klauzula o manama,
4. Klauzula o promeni putovanja,
5. Klauzula specifična za svaku klauzulu FPA, WA i AAR ponaosob,
6. Klaluzula o izvedenom potpunom gubitku,
7. Klauzula o generalnoj (zajedničkoj) havariji,
8. Klauzula o plovnoj sposobnosti broda,
9. Klauzula o čuvanju,
10. Klauzula o osiguranju,
11. Klauzula o obostranoj krivici za sudar,
12. Klauzula o isključenju ratnih i političkih rizika,
13. Klauzula o isključenju rizika štrajka, nereda i građanskih nemira i
14. Klauzula o razumnom postupku osiguranja.Polisa FPA (slobodno od partikularne havarije) isključuje štete partikularne havarije, osim ako je do štete došlo iz četiri osnovna rizika po ''Lloyd's'' S.G. polisi: rizik mora, požar, kradljivci i bacanje u more.
Pod rizicima mora podrazumevaju se sudar brodova, udar, nasukanje, doticanje dna, potonuće, brodolom, nestanak broda, oluja i nevreme na moru, otplavljivanje robe sa palube, dodir s morskom vodom. To su ustvari nezgode koje mogu snaći brod i robu u vezi sa plovidbom po moru. Redovne posledice normalnog odvijanja plovidbe kao i posledice normalnog delovanja vetrova i valova ne smatraju se rizicima mora.
Pod kradljivcima se podrazumevaju samo lica sa strane koja vrše krađu uz upotrebu sile. Obična krađa kao i provalna krađa koju bi počinili zapovednik, posada ili putnici nije pokrivena odredbama osnovne polise nego se treba izričito osigurati kao dopunski rizik.
Bacanje robe u more smatra se kao pomorski rizik kada su to bacanje izvršili zapovednik ili posada namerno u cilju da se izbegne izvesna opasnost koja preti brodu i teretu. Ako se bacanje izvrši zato što se roba pokvarila pa je pretila opasnost za drugi teret ili brod ili ako se baci roba koja je bila ukrcana na palubi bez znanja osiguratelja i protivno pomorskim uzansama za takvu vrstu robe, takvo bacanje nije obuhvaćeno osnovnom polisom kao pomorski rizik.
Po ovoj polisi pokriveni su još sledeći rizici: eksplozija, sudar vozila (ne samo brodova pokrivenih tekstom ove polise), dodir vozila sa spoljnim predmetom (ne samo broda), gubitak celih koleta prilikom ukrcavanja, iskrcavja i prekrcaja i štete na robi nastale usled ukrcaja u luci pribežišta.
Ovi rizici predviđeni su u FPA klauzulama kao i u ostalim standardnim klauzulama Instituta za pomorske rizike koji se dodaju Lojdovoj polisi. Na taj način iako to nisu osnovni pomorski rizici danas više nije potrebno da osiguranik specijalno traži njihovo pokriće po Lojdovoj polisi i da za to plati dopunsku premiju.
Dopunski rizici (krađa, neisporuka, manipulativni rizici itsl.) nisu pokriveni polisom sa dodatnim FPA uslovima. Ukoliko osiguranik ipak želi da i po tim uslovima pokrije pojedine takve rizike, potrebno je da to izričito zatraži i da za to plati odgovarajuću premiju. U takvom slučaju u formular osnovne polise unosi se odgovarajuća odredba kojom se predviđa pokriće takvog dopunskog rizika.
Pored odredaba kojima se predviđa pokriće određenih rizika, klauzule FPA sadrže i odredbu kojom su iz osiguranja isključeni gubici, oštećenja i troškovi nastali neposredno usled zakašnjenja, unutrašnje mane ili prirodnih svojstava osigurane robe. Iako i bez pomenute odredbe ove štete ne bi bile pokrivene osiguranjem jer nisu nastale kao neposredna posledica kojeg osiguranog rizika, ipak ta odredba ima praktični značaj u tome što se na taj način stavlja osiguraniku do znanja da te štete nisu pokrivene osiguranjem bez obzira što se inače mogu posredno pripisati kojem osiguranom riziku. To važi naročito za štete usled zakašnjenja do kojega je došlo kao posledica ostvarenja osiguranog rizika. Npr. ako se brod nasuče i ostane duže vremena tako nasukan pa se usled toga voće (ili koja druga slična roba) pokvari, takva šteta nije pokrivena osiguranjem jer je nastalna kao neposredna posledica zakašnjenja broda tj.proteka izvesnog vremena, a tek kao posredna posledica nasukanja broda.
Klauzulama FPA isključene su iz osiguranja i štete nastale kao posledica ratnih i političkih rizika uključujući ovde i rizike štrajka. Po Lojdovoj polisi sa dodatnim FPA uslovima pokrivene su redovno sve kategorije šteta osim zasebnih havarija i obaveze naknade štete trećim licima. Osnovna karakteristika osiguranja po FPA uslovima je u tome što zasebne havarije u načelu nisu pokrivene osiguranjem. Po tome ta osiguranja i nose naziv FPA (tj."fanko od partikularne havarije" ili drugim rečima "bez partikularne havarije"). Pored toga se u samim klauzulama predviđa niz izuzetaka kada su i zasebne havarije pokrivene osiguranjem.
U pogledu trajanja osiguranja FPA sadrže odredbu po kojoj se u načelu predviđa pokriće od "skladišta do skladišta". Po toj odredbi roba je pokrivena od momenta kada nastupi skladište pošiljaoca pa sve dok ne stigne u skladište primaoca ili koje drugo krajnje skladište na odredištu. Od načela da je roba pokrivena od skladište do skladište predviđaju se u FPA klauzulama dva izuzetka. Po prvom izuzetku osiguranje prestaje protekom roka od 60 dana nakon iskrcaja robe sa broda u odredišnoj luci bez obzira što osigurana roba do tada još nije stigla do krajnjeg odredišta. Drugi izuzetak sastoji se u tome što osiguranje prestaje onog trenutka kada voljom osiguranika dođe do prekida putovanja. Osiguranik je naime dužan da sa svoje strane preduzme sve korake koji su potrebni kako bi se putovanje robe završilo bez naročitog i neopravdanog zadržavanja.
◊ Polisa WA (sa havarijom) razlikuje se od osiguranja po FPA uslovima samo u klauzuli br.5 po kojoj su pokrivene sve zasebne havarije nastale usled osiguranih rizika, a ne samo izvesne zasebne havarije kao što je to po FPA uslovima.
Po odredbama WA klauzule (br.5) nadoknađuju se zasebne (partikularne) havarije sa odbitnom franšizom od 5% (za šećer, duvan, kudelju, lan i kožu) i 3% (za sve ostale robe). Franšiza se neće primenjivati u slučajevima nastalog rizika usled požara, nasukavanja, sudara i potonuća, gubljenja celih koleta prilikom ukrcaja, iskrcaja, pretovara itd.
◊ Polisa AAR (protiv svih rizika) pruža pokriće za sve rizike gubitka ili oštećenja osiguranog predmeta. Ova polisa pokriva sve osnovne i dopunske rizike, osim ukoliko su štete nastale usled zakašnjenja, prirodnih svojstava ili unutrašnjih mana osiguranog predmeta. Po ovoj polisi franšize su isključene, odnosno štete su plative bez odbitka franšize.U praksi kod naših osiguravajućih organizacija, uz ''Lloyd's'' S.G. polisu dodaju se i dopunske klauzule, odnosno odredbe koje su uobičajene na londonskom tržištu (izrađuje ih Institut osiguravača iz Londona), a odnose se na:
- opšte klauzule za pomorske rizike,
- specijalne klauzule za osiguranje izvozne robe (klauzule za žito, drvo, stvari i slično),
- klauzule za izvesne dopunske rizike (rizik krađe, neisporuke, lom mašina),
- klauzule za ratne i političke rizike.Uvođenjem u praksu Nove engleske pomorske polise prestala je potreba za korišćenje S.G. polise, mada se kod nas i dalje u raznim oblicima koristi, na zahtev osiguranika.
2.1.2 NOVA ENGLESKA POMORSKA POLISA-MAR POLISA
Zemljama u razvoju je smetalo što se na sva pomorska osiguranja primenuje englesko pravo i praksa, pa je u UNCTAD-u pokrenut postupak i počeo je rad na izradi nove polise i novih uslova osiguranja. Englesko tržište osiguranja je reagovalo i brzo je formulisan nova obrazac polise (MAR). Posle skoro 300 godina uspešne primene ''Lloyd's'' S.G. polise, 1982. godine usvaja se Nova engleska pomorska (MAR) polisa.
Nova engleska pomorska polisa je blanko formular. Što se tiče uslova i trajanja osiguranja sadrži samo ime osiguranika ili glasi na donosioca, osigurani predmet, osigurani iznos, osigurano putovanje, ime broda, datum polaska pošiljke na put. Poziva se na zbirku Kauzula (Institut od London Underwriters ) po kojima se pruža pokriće i daju se osiguraniku uputstva za konstataciju eventualnih šteta i podnošenje odštetnog zahteva.
MAR polisa je jednostavne forme i sadrži obavezu osiguravača, njegovu izjavu o preuzimanju rizika, o pokriću, mesto za pečat i potpis, kao i klauzulu o nadležnosti engleskog suda na ugovoreni iznos. Naše organizacije za osiguranje su izradile svoju blanko polisu na engleskom i srpskom jeziku, kojima se na zahtev osiguranika dodaju originalni engleski uslovi za pomorsko osiguranje.
Širina pokrića se uređuje sa pet osnovnih kompleta klauzula Instituta:
1. Tri kompleta za osiguranje pomorskih rizika koji su označeni slovima ''A'', ''B'' i ''C'';
2. Komplet za osiguranje ratnih rizika i
3. Komplet za osiguranje rizika štrajka.MAR polisa se upotrebljava za osiguranje tereta (kargo), ali može biti upotrebljena i za osiguranje broda (kasko), ali se u tom slučaju za širine pokrića koriste Institutske klauzule za kasko. Nova polisa u engleskoj poslovnoj praksi se primenjuje za osiguranje robe u pomorskom prevozu i za osiguranje robe u vazdušnom i kopnenom prevozu.
Institutske klauzule Nove Engleske pomorske (MAR) polise:
Institutske kargo klauzule ''A''
Kompletom institutskim klauzulama ''A'' (All risks ) se pruža najšire pokriće i po definiciji je blisko pokriću kompleta AAR. Pokriveni su svi rizici koji se odnose na gubitak ili oštećenje osiguranog predmeta, osim onih šteta koje su uključene po klauzulama 4, 5, 6 i 7 ovih uslova.Pokriveni su sledeći rizici:
1. Osnovni rizici: saobaćajna nesreća, elementarne nepogode, požar, eksplozija i razbojništvo;
2. Dopunski rizici: krađa i neisporuka, razni manipulativni rizici, brodsko znojenje, kontakt sa drugom robom, rđa, pokisnuće i slično.Iz osiguranja su izričito isključene:
- Štete koje se mogu pripisati osiguranikovom namernom postupku;
- Štete koje su posledica mana ili prirodnih svojstava robe (uključujući normalno curenje, normalni gubitak u težini, normalno habanje osiguranog predmeta, štete koje su posledica nedostatka ili neodgovarajuće ambalaže ili neodgovarajuće pripreme osiguranog predmeta za predviđeni transport);
- Štete isled zakašnjenja prevoznog sredstva, čak i u slučaju da je zakašnjenje posledica ostvarenja osiguranih rizika;
- Štete koje su posledica insolventnosti ili neizvršavanja finansijskih obaveza brodara ili čartera broda;
- Štete koje su posledica upotrebe nuklearnog oružja za vreme mira;
- Štete usled nesposobnosti broda za plovidbu ili neprikladnosti bilo kog vozila ili kontejnera za bezbedan prevoz osiguranog predmeta, ako su osiguranik ili lica u njegovoj službi to znali prilikom ukrcaja tereta;
- Štete nastale usled ratnih i političkih rizika, uključujući i štrajkove.Razlika između Institutskih kargo klauzula ''A'' i Institutskih kargo klauzula AAR je u sledećem:
1. Šteta mora nastati za vreme trajanja osiguranja;
2. Osiguranik mora pretrpeti finansijski gubitak. Neće se nadoknaditi normalan gubitak u težini robe, iako je za određivanje kupoprodajne cene merodavna težina dostavljene robe;
3. Iz osiguranja su isključene štete nastale zbog namernog postupka osiguranika;
4. Osiguranik je jedino dužan dokazati da je za vreme trajanja osiguranja nastupio gubitak ili oštećenje osiguranog predmeta;
5. Osiguravač treba da dokaže da šteta nije pokrivena osiguranjem, da je nastala na robi – namirnicama pre stupanja osiguranja.Institutske kargo klauzule ''B''
Institutske klauzule ''B'' imaju uži obim pokrića u odnosu na komplet klauzula ''A''. Izuzeta su pokrića kao u kompletu ''A'', pod klauzulama 4, 5, 6, i 7, a pokriveni su sledeći rizici:
1. Gubitak ili oštećenje osiguranog predmeta koji se razborito može pripisati:
- požaru ili eksploziji;
- brodolomu, nasukanju, potonuću ili prevrnuću broda ili drugog plovila;
- prevrnuću ili iskliznuću kopnenog prevoznog sredstva;
- sudaru ili dodiru broda, drugog plovila ili prevoznog sredstva sa bilo kojim predmetom, osim sa vodom;
- iskrcaju tereta u lici pribežišta;
- zemljotresu, vulkanskoj erupciji ili udaru groma.
2. Gubitak ili oštećenje osiguranog predmeta zbog:
- žrtvovanja u zajedničkoj havariji;
- izbacivanja tereta u more ili otplovljivanje sa palube broda;
- prodora morske, jezerske ili rečne vode u brod, drugo plovilo, spremište, prevozno sredstvo, kontejner ili mesto uskladištenja.
3. Potpuni gubitak svakog koleta nastao padom u more ili padom za vreme ukrcaja ili iskrcaja sa broda ili drugog plovila.U prvoj grupi rizika obuhvaćene su plovidbene, odnosno pomorske nezgode uopšte. Na rizike svrstane u drugu grupu primenjuje se teorija neposrednog uzorka, što znači da je šteta pokrivena osiguranjem. Teret dokaza o šteti je na osiguraniku, ukoliko je šteta nastala zbog osiguranog rizika. Treća grupa rizika ove klauzule se odnosi na potpuni gubitak koleta za vreme ukrcaja u brod, odnosno iskrcaja sa broda.
Institutske kargo klauzule ''C''
Komplet Institutskih klauzula ''C'' pruža pokriće sledećih rizika:
1. Gubitak ili oštećenje osiguranog predmeta koji se može pripisati:
- požaru ili eksploziji;
- brodolomu, nasukanju, nasedanju na dno, potonuću ili prevrnuću broda ili drugog plovila;
- prevrnuću ili iskliznuću kopnenog prevoznog sredstva;
- sudaru, udaru ili dodiru broda, drugog plovila ili prevoznog sredstva sa bilo kojim spoljašnjim predmetom osim sa vodom;
- iskrcaju tereta u luci pribežišta;
- potresu, vulkanskoj erupciji ili gromu.
2. Gubitak ili oštećenje osiguranog predmeta zbog:
- štete (žrtve) zajedničke havarije; izbacivanja tereta u more.Po ovoj klauzuli takođe nisu pokriveni rizici predviđeni klauzulama 4, 5, 6, i 7. Komplet Institutskih klauzula ''C'' pruža najuži obim pokrića.
Institutske klauzule za osiguranje robe protiv ratnih rizika
Ratni rizici isključeni iz osiguranja Institutskim klauzulama za osiguranje tereta mogu se uključiti u osiguranje u pomorskom prevozu i pokriće se pruža za oštećenje ili gubitak osiguranog predmeta usled:
1. Rata, građanskog rata, revolucije, pobune, ustanka ili građanskog sukoba koji zbog toga nastane, ili bilo kojeg neprijateljskog akta od strane ili protiv jedne zaraćene sile;
2. Zarobljavanje, ograničenja ili zadržavanja, nastalih zbog navedenih rizika kao posledica tih akata ili pokušaja da se oni izvrše;
3. Napuštenih mina, torpeda, bombi ili drugog ratnog oružja.Protiv ratnih rizika roba je osigurana samo dok se nalazi na brodu ili u vazduhoplovu. Komplet ovih Institutskih klauzula pokriva i zajedničku havariju i troškove spasavanja. Isključenja su identična isključenjima iz kompleta ''A'', ''B'' i ''C'', jedino što se ne isključuju ratni rizici.
Institutske klauzule za osiguranje rizika štrajka
Ovim kompletom predviđa se pokriće za dve grupe rizika. To su gubici i oštećenja osiguranog predmeta koje su prouzrokovali:
- štrajkači, radnici otpušteni s posla ili lica koja učestvuju u radničkim neredima, nasiljima ili građanskim nemirima,
- teroristi ili osobe koje su delovale iz političkih razloga.Osiguranjem su dakle pokrivene samo neposredne štete na osiguranoj robi do kojih je došlo usled postupaka štrajkača i ostalih osoba koji su u klauzulama navedeni, a ne i posredne komercijalne štete koje bi osiguranik možda pretrpeo usled štrajka. Pored šteta koje su isključene iz osiguranja i po klauzulama za osiguranje pomorskih rizika, po ovom kompletu klauzula isključeni su još:
- gubici, oštećenja i troškovi nastali usled odsutnosti i pomanjkanja radne snage ili usled obustave rada do kojih je došlo zbog štrajka ili drugih događaja izjednačenih sa štrajkom, kao i
- odštetni zahtevi za štete zbog osujećenja osiguranog putovanja.
2.2.3 MEĐUNARODNI UNICTAD-OVI USLOVI ZA OSIGURANJE ROBE
Međunarodna polisa i uslovi (UNCTAD-a) za pomorsko osiguranje rađeni su od 1979. do 1985. godine, kada su objavljeni. Izrađeni su u tri varijante, a razlikuju se samo u širini pokrića (osiguranim rizicima) i u isključenim štetama. Polisa sadrži sve elemente koje polisa mora sadržati, a pokriće se definiše jednim od tri kompleta uslova osiguranja:
1. Komplet klauzula ARC ,
2. Komplet klauzula IC i
3. Komplet klauzula RC.Najšire pokriće pruža se po kompletu klauzula koji nosi naziv ''Pokriće protiv svih rizika'' ARC. Po ovom kompletu pruža se pokriće za sve rizike fizičkog gubitka ili oštećenja osiguranog predmeta ukoliko osiguratelj ne dokaže da je u pitanju neka šteta koja je isključena iz osiguranja. Ovako stilizovana odredba suštinski potpuno odgovara sličnim odredbama u engleskim klauzulama s tim da je mnogo preciznija.
Nešto šire pokriće pruža se po kompletu koji nosi naziv ''Srednje pokriće'' IC. Po ovom kompletu pored rizika navedenih u kompletu ''Ograničeno pokriće'' osigurano je još nekoliko rizika koji su poimenično navedeni, a to su ustvari svi oni rizici koji su osigurani i po kompletu klauzula B.
Najuže pokriće pruža se po kompletu klauzula koji nosi naziv ''Ograničeno pokriće'' RC. U ovom kompletu izričito su navedeni rizici koji su pokriveni osiguranjem. To su isti oni rizici koji su pokriveni i po kompletu klauzula C s tim da se ne pravi razlika između dveju grupa rizika, tj.rizika kod kojih su pokrivene šzeze koje se mogu opravdano pripisati tim rizicima i rizika kod kojih su pokrivne samo štete nastale kao neposredna posledica tih rizika.
Po pokriću nalikuju na Institutske klauzule ''A'', ''B'' i ''C''. Za pokriće ratnih i političkih rizika koriste se Institutske klauzule. Nema masovnu primenu, jer nisu predvidele primenu engleskog prava i u većem broju klauzula daju se alternative, tako da osiguravač i ugovorač moraju prilikom zaključivanja osiguranja da razmotre sve slučajeve i preciziraju koje se alternative ugovaraju.
U svim trima varijantama međunarodnih uslova nalaze se detaljno navedeni isključeni rizici-odnosno štete s tom da se po varijantama ''Ograničeno pokriće'' i ''Srednje pokriće'' predviđa i isključenje šteta koje su namerno pričinjene protupravnim postupkom bilo koje osobe. Takve štete međutim nisu usključene iz osiguranja po varijanti "protiv svih rizika".
Kao isključeni rizici navode se detaljno:
- razni slučajevi ratnih i političkih rizika,
- razni slučajevi mana i prirodnih svojstava osigurane robe,
- štete koje je prouzrokovao osiguranik namerno ili bezobzirnim postupkom iako je znao da će usled toga verovatno nastati šteta,
- štete usled zakašnjenja pa i u slučaju kada je do zakašnjenja došlo usled ostvarenja nekog osiguranog rizika,
- štete usled nesposobnosti broda za plovidbu ili sled neprikladnosti bilo kog prevoznog sredstva ili kontejnera za bezbedan prevoz osigurane ribe ako je osiguranik za to znao ili namerno nije hteo da to sazna pre početka ukrcaja robe, s tim da se na ovo isključenje ne može pozvati osiguratelj prema osiguraniku koji je kupio robu sa osiguranjem u dobroj veri ne znajući za takvu nesposobnost za plovidbu odnosno neprikladnost za bezbedan prevoz robe,
- štete nastale zbog insolventnosti ili neizvršavanja finansijskih obaveza od strane brodara ili čartera broda s tim da su kod ovog isključenja predviđene dve alternative – stroža i blaža.Pored toga predviđa se i mogućnost da se iz osiguranja isključe i štete nastale u vezi sa nuklearnim, radioaktivnim ili sličnim materijama ili kao posledica neke nezgode na nuklearnim instalacijama ili reaktorima.
Zajedničke havarije i nagrade za spasavanje pokrivene su po svim trima varijantama međunarodnih uslova, ali uz uslov da je do zajedničke havarije odnosno spasavanja došlo kao posledica ili u vezi sa izbegavanjem nekog rizika.U tom pogledu odredbe o zajedničkoj havariji i nagradi za spasavanje je došlo kao posledica ili u vezi sa izbegavanjem nekog osiguranog rizika. Odredbe o zajedničkog havariji i nagradi za spasavanje po ovim varijantama razlikuju se od odgovarajućih odredbi po klauzulama B i C po kojima su zajedničke havarije pokrivene i onda kada su nastale kao posledica ili u vezi sa nekim neosiguranim rizikom uz uslov da nije u pitanju neki rizik koji je izričito isključen iz osiguranja.
Po međunarodnim uslovima razumni troškovi spasavanja imaju se naknaditi iz osiguranja i onda kada zajedno sa ostalim šteta preleze osigurani iznos. U tom pogledu ova odredba odgovara u potpunosti oodgovarajućoj odredbi iz kompleta klauzula A, B,i C. Međutim za razliku od odredaba iz ovih kompleta, po međunarodnim uslovima troškovi spasavanja mogu se naknaditi najviše do iznosa na koji je roba osigurana.
I po međunarodnim uslovima osiguranje traje "od skladišta do skladišta", ali najviše određeni broj dana nakon iskrcaja robe sa broda u određenoj luci. Osiguranjem su pokrivene štete po ovim uslovima nastale pre nego što je zaključen ugovor o osiguranju uz uslov da osiguranik tom prilikom nije znao za takve štete.Međunarodni uslovi sadrže niz odredaba o likvidaciji šteta:
- o ugovorenoj i stvarnoj (osigurljivoj) vrednosti,
- o osiguranim iznosima,
- o podosiguranju i nadosiguranju,
- o saosiguranju
- o stvarnom, izvedenom i pretpostavljenom potpunom gubitku,
- o napuštanju osiguranog predmeta,
- o delimičnom gubitku,
- o opravkama osigurane robe,
- o troškovima otpremanja robe do odredišta.Sve ove odredbe od kojih neke sadrže i alternativna rešenja odgovaraju uobičajenim odredbama zakonima i praksi transportnih osiguranja. Međutim činjenica da međunarodni uslovi sadrže i alternativna rešenja za pojedine odredbe može u praksi stvarati izvesne teškoće jer prilikom svakog zaključivanja ugovora o osiguranju treba odrediti po kojoj alternativi se pruža pokriće.
Za razliku od šteta nastalih za vreme kopnenih prevoza u slučaju šteta za vreme pomorskog transporta od osiguranika se traži da odmah obavesti najbliže havarijske komesare čija se imena i adrese nalaze na poleđine polise.
2.2 OSIGURANJE KOPNENOG KARGA
Zbog raznovrsnosti kopnenog transporta, najveći deo specifičnosti osiguranja ove vrste je i vezan za upotrebu određenog prevoznog sredstva. Obzirom na ovu situaciju, nužno je stalno praćenje od strane osiguravača svih novih mogućnosti kopnenog transporta, bilo da je reč o daljoj specijalizaciji samih prevoznih sredstava, bilo da je reč o sve savršenijim načinima pakovanja robe u cilju obezbeđenja što korektnijeg transporta.
Zbog značajnog povećanja železničkih i drumskih relacija, ostavrena je mogućnost da se pojedini transporti kopnenim putem obavljaju sa takvim udaljenjem mesta utovara i krajnjeg odredišta, koje je do skoro bilo nezamislivo. Proširivanjem rečnih puteva izgradnjom novih plovnih kanala, pružaju se svi potrebni uslovi za dalju ekspanziju ove vrste transporta. Sve to daje solidnu perspektivu razvoja kopnenog prevoza, a samim tim povećava značaj pratećeg osiguranja.
Osiguranje robe u kopnenom prevozu je takođe u određenom odnosu i sa osiguranjem vozara, pa to omogućava da se pruža kompletnija sigurnost robi.
U najvećem broju zaključenih osiguranja međunarodnog kopnenog karga, ne upotrebljavaju se polise u pravom smislu reči, bilo da se radi o uvozu ili o izvozu roba, s tim što se na zahtev osiguranika (kod izvoza) ispostavljaju polise u smislu zakona. Polise osiguranja koje se najčešće upotrebljavaju su ustvari "prijave-polise" koje sadrže sve bitne elemente vezane za rizike, vrstu robe, prevoza i dr., ali "takva isprava na kojoj se nalazi potpis ugovarača osiguranja ispod teksta ponude i osiguravača ispod celog teksta, nije po svojoj strukturi polisa ili pismeni ugovor o osiguranju, nego samo isprava pomoću koje je zaključen ugovor o osiguranju".
Ne poseduje karakter isprave o dugu niti legitimacionog papira, ona je isključena iz uobičajene cirkulacije dokumenata u robnom prometu, pa je njena funkcija svedena na "dokaz o zaključenom osiguranju". Samim tim isključena je svaka mogućnost njenog prenošenja na neko drugo lice, ali to ne omogućava isplatu naknade po zahtevu naznačenog osiguranika nekom drugom licu. Tako naizgled postoje elementi za zaključak da je "prijava-polisa" dokument sa izrazito siromašnom pravnom prirodom. Kako se ovakvoj "prijavi-polisi" prilažu i klauzule vezane za ostale rizike, ona je u potpunosti instrument koji zadovoljava normalno odvijanje poslova međunarodnih kopnenih osiguranja.
Kod osiguranja prevoza robe kopnom – drumom i železnicom postoji razlika između osiguranja izvoza i uvoza robe.
Kod osiguranja izvoza robe upotrebljavaju se obično kratke klauzule na engleskom jeziku koje regulišu samo izvesna pitanja koja su od naročite važnosti za konkretno osiguranje. Međutim i pored toga što te klauzule ne sadrže detaljne odredbe o osiguranju ipak su takva osiguranja potpuno regulisana jer se na njih imaju primenuti odgovarajuće zakonske odredbe, a u pomanjkanju istih, opšti pricipi transportnih osiguranja koji su međunarodno prihvaćeni.
Kod osiguranja uvoza robe danas se primenjuju bilo kratki uslovi na našem jeziku kojim se regulišu samo osnovni elementi ugovora o osiguranju, bilo detaljni uslovi koji su izrađeni na osnovu odredaba o plovidbenom osiguranju iz Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.
2.2.1 USLOVI ZA OSIGURANJE ROBE U IZVOZU
U našoj praksi kod osiguranja izvoza robe kopnom primenjuju se danas najčešće uslovi poznati pod engleskim nazivom " Terms & Conditions for the Insurance of Goods in Transit"("Odredbe i uslovi za osiguranje robe u prevozu"). Ovi uslovi primenjuju se na osiguranje robe koja se prevozi bilo kojim prevoznim sredstvom sa izuzetkom prevoza pomorskim brodovima.
"Odredbe i uslovi" postoje u dve varijante koje se između sebe razlikuju samo po širini pokrića. Po jednoj varijanti osiguranje pruža pokriće:
1. "protiv svih rizika " – AAR: pokriveni su svi osnovni i dopunski rizici s tim da su iz osiguranja isključene samo štete koje nastanu kao neposredna posledica priodnih svojstva ili mana robe, zatim štete nastale kao posledica odugovlačenja u putovanju, štete nastale usled ratnih i političkih rizika uključujući ovde i rizik štrajka, štete usled namernog postupka ili krajnje nepažnje osiguranika ili osoba u njegovoj službi.
2. osigaranje po užem pokriću: roba se osigurava samo protiv osnovnih rizika-protiv saobraćajnih nezgoda, elementarnih nepogoda, požara i eksplozije kao i protiv nekih dopunski rizika-krađa i neisporuka celih koleta i kišnica, s tim da su iz osiguranja isključene štete usled leda, mraza i ostalih rizika zime."U pogledu trajanja osiguranja "Odredbe i uslovi" predviđaju da osiguranje traje od momenta kada roba napusti skladište u mestu naznačenom u polisi osiguranja i traje dok ne stigne u skladište primaoca u mestu naznačenom u polisi, ali najduže 7 dana nakon što roba stigne na odredišno mesto."
"Odredbe i uslovi" sadrže između ostaloga još i sledeće važnije odredbe:
- da osiguranje ostaje u važnosti i u slučaju skretanja s puta, zakašnjenja i drugih odstupanja od osiguranog putovanja, ako takva odstupanja osiguranik nije mogao sprečiti,
- da je osiguranik dužan preduzeti sve potrebne mere radi sprečavanja ili smanjenja eventualnih šteta i obezbeđenja regresnog prava prema vozarima i ostalim licima odgovornim za štetu, kao i
- da je osiguranik dužan u granicama mogućnosti uvek postupati razumnom brzinom.Kod izvoza robe ispostavlja se polisa za osiguranje robe u transportu. Posebna karakteristika izvozne polise je da, i pored toga što služi kao instrument robe, služi i kao instrument međunarodnog robnog prometa. "Njena bitna svojstva su sledeća: ona je dokazna isprava o sklopljenom osiguranju, zatim isprava o dugu (tj.obaveza osiguravača) koja cirkuliše zajedno sa ostalim robnim dokumentima, kao i legitimacioni papir. Ona služi i kao dokazna isprava bez obzira da li se ispostavlja prilikom zaključivanja ugovora o osiguranju ili što je još češće, izvesno vreme posle toga." Izvozna polisa je instrument kojim osiguranik svoja prava iz osiguranja može preneti na treće lice. Njeno bitno svojstvo je i svojstvo legitimacionog papira. Osiguravač ne zna ko će se u slučaju štete na robi pojaviti sa odštetnim zahtevom. Ukoliko dođe do štete, onaj ko se pojavi sa orginalnom polisom stiče pravo na nadoknadu štete.
2.2.2 USLOVI ZA OSIGURANJE ROBE U UVOZU
Kod osiguranja robe u uvozu postoji danas velika raznolikost uslova koji se primenju u prevoz robe kopnenim sredstvima. Neke osiguravajuće kuće primenjuju kratke uslove na našem jeziku koji odgovaraju uslovima koji se primenjuju i kod osiguranja robe u izvozu. Međutim u praksi druge osiguravajuće kuće kod ovih osiguranja primenjuju "Opšte uslove" kojima su detaljno regulisani prava i obaveze iz ugovora o osiguranju.
Po "Opštim uslovima" predviđa se osiguranje bilo samo protiv osnovnih rizika koji su uslovima navedeni, bilo protiv osnovnih i dopunskih rizika (koji su takođe navedeni u uslovima), tj.protiv svih rizika, bilo protiv svih rizika uz dodatak osiguranja određenih šteta koje predstavljaju prirodna svojsta ili mane robe. Na taj način omogućuje se osiguraniku da sam bira širinu pokrića za robu koju želi osigurati.
"Opšti uslovi" predviđaju pokriće od "skladišta do skladišta", tj.od početka utovara u prvo prevozno sredstvo u mestu predviđenom u ugovoru o osiguranju i traje dok se ne završi istovar robe sa poslednjeg prevoznog sredstva u skladištu primaoca u mestu predviđenom u ugovoru, ali ne duže od 7 dana po prispeću robe u mesto opredeljenja".
Po "Opštim uslovima" jednim osiguranim iznosom mogu se osigurati pored vrednosti robe u polaznom mestu još i troškovi prevoza, osiguranja, carine, špedicije i ostali troškovi u vezi s prevozom i isporukom robe kao i očekivani dobitak, s tim da taj dobitak ne može preći 20% stvarne vrednosti robe.
"Opšti uslovi" sadrže i niz drugih odredaba koje se odnose na vrednost osigurane robe, zaključivanje ugovora, plaćanje premije, utvrđivanje i plaćanje štete, prenošenje prava iz osiguranja i sl.koje uglavnom predstavljaju samo dalju razradu zakonskih propisa o tim pitanjima.
Prilikom uvoza robe stranog porekla uporebljavaju se uvozne polise. Kod uvoza robe se mora znati čijeg je porekla roba i na čiji se rizik prevozi, da bismo prilikom sklapanja osiguranja imali bitne elemente: ko je osiguranik i koje rizike želi pokriti osiguranjem. Ukoliko se prilikom uvoza ispostavlja polisa osiguranja, ona ima karakter dokazne isprave o utvrđenim uslovima zaključenog osiguranja i obaveze osiguravača koje iz tog ugovora proističu. Prilikom zaključivanja uvozno-transportnih poslova upotrebljavaju se formular transportne polise na našem jeziku, u koji se unose svi potrebni podaci o robi i osiguranim rizicima. Ukoliko osiguranik želi, pored polise mu se daju unapred štampani uslovi transportnog osiguranja.
Roba u međunarodnom transportu može biti može biti osigurana po osnovu:
1.pojedinačne pošiljke,
2.otpisne polise,
3.ugovorima o otvorenom pokriću.
2.2.3 POJEDINAČNE POŠILJKE
Pojedinačne pošiljke se osiguravaju pojedinačnim polisama koje moraju biti zaključene pre polaska pošiljke na put. Ukoliko osiguraniku nisu poznati svi elementi potrebni za izradu polise, onda će pošiljku prijaviti osiguravaču (privremena prijava), osiguravač će mu potvrditi prijem pošiljke u osiguranje, a osiguranik će, čim sazna nedostajuće elemente, od osiguravaća zatražiti definitivnu polisu osiguranja. "Ugovarač osiguranja u praksi često traži da se polisa izda u više primeraka i u ovkvim slučajevima osiguravač izdaje više primeraka sa obaveznom naznakom «orginal», odnosno «kopija»".
2.2.4 OTPISNE POLISE
U slučajevima sukcesivne isporuke robe, osiguravač na zahtev ugovarača osiguranja izdaje Otpisnu polisu kojom se u osiguranje prihvata ukupna količina robe i čitava njena vrednost. U otpisnu polisu unose se svi elementi koji se unose u polisu, osim iznosa premije i oznake prevoznih sredstava.
"Na osnovu otpisne polise izdaju se pojedinačne polise u momentu kad ugovarač osiguranja sazna oznaku prevoznog sredsrva, datum polaska pošiljke na put, količinu robe u prevoznom sredstvu i njenu vrednosrt". Prilikom izdavanja definitivne polise na otpisnoj polisi se otpisuje količina robe i njena vrednost, a na definitivnoj se obračunava premija osiguranja.Otpisna polisa obavezuje ugovarača osiguranja da svu robu sa nje definitivno osigura, a osiguravača da je primi u osiguranje po ugovorenim uslovima.
2.2.5 UGOVORI O OTVORENOM POKRIĆU
Izrazito velik obim današnje svetske trgovine, nametnuo je prisutnost transportnih osiguranja do te mere, da su partneri u ovom poslu najčešće vezani opštim ugovorima, koji su u praksi naših osiguravajućih organizacija prihvaćeni u formi Ugovora o otvorenom pokriću.
Ovim ugovorom zaštićena je sva roba osiguranika po svim vidovima međunarodnog prevoza (pomorski i rečni brodovi, železnica, kamioni, avioni i dr.). Ugovor o otvorenom pokriću se zaključuje između osiguravača i osiguranika na neodređeno vreme, sa ugovorenim otkaznim rokom, obično devedeset dana. Sarži u sebi obavezu osiguranika da osiguravaču prijavljuje sve svoje pošiljke u međunarodnom prometu u određenim vremenskim intervalima, spiskove pošiljaka i osiguravačevu izjavu da su sve osiguranikove pošiljke do određenog limita automatski pokrivene osiguranjem.
Sastavni deo ugovora je tarifa premijskih stopa za ugovorenu sumu pokrića za sve robe kojima osiguranik posluje i sve relacije na kojima se robe prevoze. Ugovor o otvorenom pokriću daje osiguraniku sigurnost da ni jedna njegova pošiljka neće ostati neosigurana, a osiguravaču obezbeđuje posao, pojednostavljuje akviziciju, pošto se premija uglavnom obračunava prema spiskovima pošiljka. Premijske stope u ugovorima o otvorenom pokriću su obično prosečne i približno za 20% niže nego što bi bile po pojedinačnim ugovorima.
Prijavljivanje pošiljaka u osiguranje vrši se na obrascima koje obezbeđuje osiguravač, a popunjava ih osiguranik ili njegov špediter i to:
1.u izvozu na obrascu Prijava za osiguranje robe u izvozu (PPMT-2)
2.u uvozu na obrascu Prijava (PPMT-1)
3.odnosno na obrascu Spisak pošiljka za uvoz i za izvoz
Napominjem, širina pokrića koja se pruža osiguraniku po ugovoru o otvorenom pokriću jeste sva osiguranikova roba kako ona koja se automatski osigurava tako i ona iznad limita, koja se posebno prihvata u osiguranjem pokrivena je osiguranjem kao što sledi:1. U POMORSKOM PREVOZU
"Prema institutskoj klauzuli za teret-Protiv svih rizika čl.80 od 1.I 1963.godine uključiv prema Institutskoj klauzuli o krađi, pljački i nisporuci br.9/119.A/NS od 16. 7/28. specijalni uslovi za osiguranje nafte i naftnih derivata u transportu kopnom i morem, kao i odredbama engleske pomorske polise, odnosno prema Institutskoj klauzuli za tere A Cl.252 od 1.O 1982. i odredbama MAR polisa".
Sve navedene klauzule prilažu se ovom ugovoru kao prilog br.1 i čine njegov sastavni deo.
2. U OSTALIM PREVOZIMA
Prema Opštim uslovima za osiguranje robe u transportu železnicom, Opštim uslovima za osiguranje robe u transportu motornim vozilima (kamionima), Opštim uslovima za osiguranje robe u transportu avionom, Opštim uslovima za osiguranje robe u transportu poštom, Posebnim uslovima za osiguranje robe u transportu kopnom (železnicom, kamionima, avionima), poštom i rekom, protiv svih rizika. Svi navedeni uslovi se prilažu ugovoru kao prilog 2 i čine njegov sastavni deo.
Sva roba je osigurana i protiv dopunskih i specijalnih rizika u zavisnosti od njenih osobina i reagovanja na ove rizike. Specijalni uslovi se prilažu ovom ugovoru kao prilog br.1 i čine njegov sastavni deo.Rizik manjka iz bilo kog uzroka pokriven je osiguranjem, pod uslovom da je pošiljka pri utovaru, pretovaru i istovaru zvanično merena od strane priznate kontrolne kuće, na isti način, i da o tom merenju postoji certifikat, odnosno da je merena od strane vozara koji u prevoznoj ispravi potvrđuje da je vršeno merenje i upisuje rezultat merenja.
"Rizici rata, štrajka, pobune i grđanskih nemira, isključeni opštim uslovima mogu, po želji osiguranika, biti uključeni u osiguranje prema Institutskim klauzulama za rat Cl.27 od 1.X 1955.godine i Institutskim klauzulama za štrajkove, pobune građanske nemire Cl.109 od 1.I 1963 .godine, koje se prilažu ovom ugovoru kao prilog br.1 i čine njegov sastavni deo, odnosno ukoliko se osiguranik odluči za pokriće prema Institutskoj klauzuli za teret A prema Institutskim klauzulama za rat (teret) Cl.255 od 1.I 1982 i Institutskim klauzulama za štrajkove (teret) Cl.256 od 1.I 1982. koje se prilažu ovom ugovoru kao prilog br.1 i čine njegov sastavni deo."
3. OSIGURANJE ROBE U DOMAĆEM TRANSPORTU
Pod osiguranjem robe u domaćem transportu (tzv.osiguranje domaćeg karga) podrazumeva se osiguranje prevoza robe kod kojega se polazno i odredišno mesto nalaze u granicama naše zemlje. U obzir dolazi prevoz svim mogućim prevoznim sredstvima, kao što su pomorski i rečni brodovi, drumska vozila, železnica i vazduhoplovi, a isto tako i prenos stvari sa jednog mesta na drugo.
Roba, koja se osigurava u domaćem transportu, može biti osigurana po osnovu:
- GENERALNE POLISE
- POJEDINAČNIM POŠILJKAM
3.1 OSIGURANJE PO GENERALNIM POLISAMAGeneralne polise su pismeni ugovor o osiguranju robe koji je sastavljen u formi polise osiguranja. Kao takve, generalne polise sadrže sve elemente jednog ugovora o osiguranju uključujući ovde ne samo obavezu osiguravača za naknadu štete, nego i obavezu osiguranika da plati premiju čija visina je utvrđena u samom ugovoru. Za razliku od ostalih transportnih polisa, generalne polise potpisuju ne samo osiguravači nego i osiguranici.
Generalne polise su opšti ugovor o osiguranju. Prema tome roba koja je obuhvaćena generalnim polisama automatski je pokrivena protiv transportnih rizika predviđenih u polisi. Pošto je po genralnim polisama obično pokrivena osiguranjem sva roba osiguranika i pošto se premija osiguranja obično ne utvrđuje po vrednosti pojedinih pošiljaka, osiguranik ne mora da prijavi pojedine pošiljke, što u znatnoj meri pojednostavljuje sam postupak sprovođenja osiguranja po tim polisama. Generalne polise se zaključuju sa vlasnikom robe tj.sa preduzećima na čiji se rizik roba prevozi, a radi osiguranja njihovog interesa.
Zbog toga osiguravajuće organizacije, nakon što plate štetu osiguraniku, imaju regresno pravo prema vozarima koji su za štetu odgovorni po našim zakonskim propisima. Jedino ukoliko osiguranik robu prevozi svojim prevoznim sredstvima, osiguravajuće organizacije nemaju regresno pravo prema vozaru jer je vozar ujedno i osiguranik.
"Osnovni elementi ugovora zaključenog po osnovu generalne polise su:
- osigurani predmet,
- trajanje osiguranja,
- osigurane opasnosti-rizici,
- osigurana vrednost,
- osnov za obračun premije,
- rok za prijavu i plaćanje premije,
- utvrđivanje štete,
- regresno pravo prema trećim licima,
- visina odštete i likvidacija štete i dr".Generalna polisa pokriva samo osnovne rizike. Po opštim uslovima generalne polise pokrivene su štete nastale na osiguranoj robi (stvarima) usled vandrednih spoljnih uzroka, za vreme prenosa ili prevoza kao što su štete usled: saobraćajnog udesa prevoznog sredstva (sudar, udar, prevrnuće, potonuće ili nasukanje i sl.), elementarnih nepogoda, požara, eksplozije, krađe, neisporukih celih koleta.
Osnovni transportni rizici su oni rizici koji se mogu ostvariti na svakoj robi ili prevoznom sredstvu. Njihova karakteristika je u tome što su oni usko vezani za transport i kao takvi ne dešavaju se često, ali kada nastanu mogu biti katastrofalni. Po našem zakonu osnovni transportni rizici su redovno osigurani svakim ugovorom o transportnom osiguranju, tako da ugovarač osiguranja ne mora specijalno tražiti njihovo pokriće. Ukoliko se prilikom sklapanja osiguranja žele u izvesnim konkretnim slučajevima isključiti pojedini osnovni rizici iz osiguranja, izričito se navodi u polisi osiguranja, odnosno u drugim dokumentima koji se ispostavljaju prilikom sklapanja osiguranja.
Osiguranjem su pokriveni i troškovi (nagrade) spasavanja osigurane robe (stvari), koji su razumno učinjeni u cilju izbegavanja ili smanjenja šteta pokrivenih osiguranjem, a kod pomorskih prevoza i doprinosi u zajedničku havariju.
Iz osiguranja su isključene štete krađe, neisporuke, kao i štete usled dejstva atmosferskih padavina i vode u otvorenim i nezaštićenim prevoznim sredstvima.Iz osiguranja su isključene i štete nastale usled prirodnog svojstva ili mane osigurane robe (stvari), a bez delovanja vanrednih spoljnih uzroka kao što su: kvar, smrzavanje, uginuće živih životinja, rđa, kalo, rastur, normalni lom kod lako lomljivih predmeta (ukoliko ti lomovi nisu nastali usled saobraćajnog udesa prevoznog sredstva, požara ili eksplozije) i ostali normalni gubici kod stvari koje su podložne takvim gubicima bez delovanja vanrednih spoljinih uzroka i sl., kao i lom unutrašnjih organa kod elektronki, lom i curenje ulja kod transformatora, lom i oštećenje predmeta teških preko 5 tona, ukoliko nisu nastali usled saobraćajnog udesa prevoznog sredstva.
Na zahtev osiguranika u osiguranje po GPT može se ugovoriti pokriće dopunskih rizka kao što su: razna oštećenja usled manipulacije sa osiguranom robom (stvarima) ili usled oštećenja ambalaže, cepanja vreća, lom buradi i sl. (sa rasipanjem sadržine ili curenjem), kvar i uginuće životinja uz plaćanje dopunske premije saglasno odredbama Tarife, sa izuzetkom kala i rastura. Rizici vezani za posebna svojstva robe, tzv. specijalni rizici nisu pokriveni generalnom polisom. Osnovni rizici nisu dovoljni da zadovolje nepredvidive okolnosti koje mogu ugroziti, oštetiti ili potpuno uništiti transportno sredstvo i robu. Iz tih razloga osiguranici, odnosno ugovarači transportnih osiguranja, pribegavaju primeni dopunskih rizika koji se mogu ostvariti samo na određenim vrstama stvari.
Dopunski transportni rizici mogu se osiguravati samo uz osnovne transportne rizike, i to ili taksativnim nabrajanjem pokrivenih dopunskih rizika, ili pružanjem pokrića ''protiv svih rizika'', koje uključuje osnovne i sve dopunske rizike, osim šteta usled mana ili prirodnog svojstva robe i ratnih i političkih rizika.
Često, prilikom transporta robe, dolazi do nastanka štete bez uticaja nekih spoljnih faktora. Ova vrsta rizika je produkt mana ili prirodnog svojstva određene robe. Štete na robi usled mana mogu da nastanu kao posledica nekih okolnosti prilikom proizvodnje ili posle proizvodnje, ili pak njene prepravke, pre osiguranog prevoza, usled neodgovarajuće ambalaže i sl. Ovakvi slučajevi, gde je rizik izvestan, nisu pokriveni osiguranjem.
Takođe, nisu pokrivene štete nastale kao posledica prirodnog svojstva robe, kao što su kalo, normalni rastur, kvar usled dejstva mikrooragnizma i insekata, rđa zbog normalne vlage u atmosferi, samozapaljenje, eksplozija, uginuće stoke i sl. Ovakvi rizici, nastali kao posledica prirodnog svojstva robe, bez nekog vandrednog spoljašnjeg uzroka, ne smatraju se rizicima osiguranja, pa su kao takvi isključeni iz osiguranja ukoliko se posebno ne ugovore po visokim premijskim stopama i uz posebne kontrole robe i prevoznog sredstva pre utvora i posebne odredbe o konstataciji eventualnih šteta.
Ratni i politički rizici su izričito isključeni iz osiguranja, ali u uslovima za osiguranje robe u transportu mogu se posebno, na zahtev osiguranika uključiti u osiguranje. Od ovih rizika obično se osigurava prevoz robe morem, odnosno vazduhoplovom i poštanske pošiljke. U pomorskom ili vazdušnom transportu pokriće rizika je ograničeno samo na vreme dok se osigurane stvari nalaze na brodu ili u vazduhoplovu, a u kopnenom prevozu traje od kuće do kuće.
Premija osiguranja se obračunava na osnovu prometa osiguranika i to na jedan od sledećih načina:
- na osnovu zbira svih ulaznih i izlaznih faktura u toku određenog vremenskog perioda
- na osnovu zbira svih izlaznih faktura u toku određenog vremenskog perioda, ili
- na osnovu zbira svih ulaznih faktura u toku određenog vremenskog perioda.Način obračuna premije određuje se u zavisnosti od toga da li su osiguranjem obuhvaćene samo stvari-roba koje osiguranik nabavlja ili stvari-roba koje osiguranik prodaje ili sve stvari-roba koje osiguranik nabavlja i prodaje.
Samo izuzetno generalnim polisama se predviđa da se premija ima platiti prema vrednosti određenih pošiljki koje se prevoze na rizik osiguranika. Ali u tom slučaju osiguranik je dužan da te pošiljke prijavi osiguravaču čim pošiljke krenu na put i to sa podacima o njihovoj vrednosti.
Prijava podataka za obračun premije vrši se periodično (mesečno, kvartalno, polugodišnje, godišnje). Ako se prijave vrše polugodišnje ili godišnje, obično se ugovara i plaćanje akontacije premija na osnovu polugodišnjih podataka, s tim da se definitivni obračun premije izvrši nakon dostave polugodišnjih, odnosno godišnjih podataka.
3.2 OSIGURANJE POJEDINAČNIH POŠILJAKA
Pravna i fizička lica koja u godini imaju mali broj pošiljaka u transportu ove pošiljke osiguravaju posebnim polisama kojima se osigurava jedna pošiljka.
Ova polisa mora sadržavati sve elemente polise za osiguranje robe u transportu. Na osiguraniku je da odabere širinu pokrića: osnovni transportni rizici, svi rizici, svi rizici sa uključenjem specijalnioh rizika.
Pojedinačna polisa kao ugovor o osiguranju, sadrži sledeće podatke:
- ime, naziv i sedište osiguranika,
- naziv i podatke o robi koja se osigurava,
- podatke o ambalaži,
- podatke o relaciji transporta,
- podatke i oznake prevoznog sredstva kojom se roba prevozi,
- podatke o vrsti rizika od kojih je roba osigurana
- sumu osiguranja, premijsku ustopu i premiju osiguranja,
- datum ispostavljanja polise,
- mesto i datum ispostavljanja polise,
- potpise osiguranika i osiguravača.Polisa za osiguranje pojedinačnih pošiljaka je neprenosiva u domaćem transportu, ali je pravo na obeštećenje po odšetnom zahtevu koji podnese osiguranik moguće vinkulacijom preneti na treće lice.
Kao pojedinačne pošiljke često se osiguravaju selidbene stvari. U ovom slučaju je specifikacija stvari sa pojedinačnim vrednostima stvari obavezno sastavni deo polise osiguranja, a uputno je da stvari za vreme pakovanja pregleda osiguravač ili havarijski komesar (obavezno ako se radi o stvarima velike vrednosti).
ZAKLJUČAK
Transport, bilo da se radi o prevozu robe ili ljudi, Karl Marks naziva, pored ekstraktivne industrije, poljoprivrede i industrije, "četvrtom oblašću materijalne proizvodnje-transportnom industrijom". U ovoj "industrijskoj grani" rezultat procesa proizvodnje nije neki novi proizvod, već su to usluge-prenos stvari, ljudi, vesti ili energije s jednog mesta na drugo. Proizvodnja znači stvaranje dobara, a transport promenu mesta tih dobara, te je sastavni deo istih. Transport se na taj način smatra produženjem procesa proizvodnje koji se vrši u okviru prometnog procesa i za prometni proces.
Cilj rada bio je da predstavim sam značaj osiguranja robe u transportu u privredi svake zemlje kao i njegove specifičnosti. Pružanje pokrića robi po širokoj lepezi mogućih rizika, današnja osiguranja robe u transportu razvijena su do stepena nezamenjivog instrumenta međunarodnog prometa roba, čineći ga značajno stabilnim i sigurnim. Ovo se naročito odnosi na obezbeđenje ogromnih vrednosti koje se prevoze pomorskim putem, ali isto tako i na veliki broj obavljenih prevoza kopnenim relacijama, koje pojedinačno ne moraju predstavljati izrazite vrednosti, a da istovremeno imaju sasvim određen značaj za vlasnika robe.
Za pomorska i za kopnena transportna osiguranja robe, važe ista osnovna obeležja, da su instrumenti spoljne trgovine koji omogućavaju tačne kalkulacije i pružaju sigurnost svim učesnicima za normalno obavljanje trgovine. U tom smislu, njihova funkcija je vezana za sva lica koja su u dodiru sa robom tokom trajanja osiguranja.
Razvijenost pomorske trgovine je u velikoj meri uticala da su i instituti vezani za transportna osiguranja daleko bogatiji kada je u pitanju osiguranje pomorskog karga, nego kada je u pitanje osiguranje kopnenog karga. Iz toga nikako ne bi trebalo zaključiti da je to i istovremena ocena značaja jednog i drugog transportnog osiguranja, već da se isključivo radi o slabijoj razvijenostti pravne regulative iz domena kopnenog transporta. Obzirom na takvu situaciju, neophodno je da se i ova oblast značajnije pravno obogati.
Osiguranje robe u našoj zemlji u poređenju s drugim zemljama i dalje je na niskom stepenu razvoja. Jedan od pokazatelja koji na to upućuje jeste učešće ukupne premije u društvenom proizvodu. Ono je u 2001. godini iznosilo 2,66%. Od evropskih zemalja manje učešće su imale samo Grčka, Bugarska, Ukrajina, Rumunija i Turska. Iako je ostvaren značajan rast u Sektoru osiguranja, on učestvuje u ukupnom finansijskom sektoru sa 7%.
Osiguranje karga-robe u ukupnoj bruto premiji osiguranja u 2003.godini u odnosu na druge vrste osiguranja iznosi svega 2%. (pogledati prilog broj 1). U 2004.godini učešće osiguranja transporta karga i kaska iznosi 4% (pogledati prilog broj 2) u ukupnoj fakturisanoj premiji u odnosu na druge vrste osiguranja.
Važnu polaznu osnovu za izradu poslovnog plana osiguravajućih kuća predstavljaju strateški pravci i ciljevi njegovog razvoja. Oni se, pre svega, tiču daljeg organizacijskog razvoja kompanije i određivanja strategije prema domaćoj i stranoj konkurenciji, ustanovljavanje ciljnih delova tržišta, kao i razvoj novih i proširenje postojećih vrsta osiguranja gde, po mom mišljenju, jedan deo mora da se posveti ovom vidu osiguranja.
Ako posmatramo organizacije za osiguranje u Srbiji i Crnoj Gori (prilog broj 3) i njihove fakturisane premije osiguranja u osiguranju robe u 2003. godini, uočavamo da "DDOR Novi Sad" učestvuje sa čak 55% fakturisane premije.
Stuktura planirane premije transportnih osiguranja u DDOR-u za 2006. godini pokazuje da učešće osiguranje robe iznosi čak 69% (prilog broj 5) što upućuje da se osiguranju robe pridaje veliki značaj.
Transportno osiguranje je u našoj zemlji postalo, zajedno sa kreditnim osiguranjem, važan instrument spoljnotrgovinske politike i ekspanzije. Pružajući maksimalno pokriće našim izvoznicima uz najpovoljnije uslove čak i onda kada se radi o vrlo teškim rizicima omogućuje se izvoz i takve robe za koju se u inostranstvu ne bi moglo naći odgovarajuće osiguranje. Ovo važi naročito za onu robu koja je podložna velikim štetama u toku transporta, a koja se može prodati na inostranim tržištima samo ako se prethodno osigura od svih mogućih šteta.
Transportno osiguranje je značajno u našoj zemlji, u prvom redu zbog toga što omogućuje organizovanu borbu protiv nastanka transportnih šteta, tj. omogućuje preduzimanje mera prevencije.
Pravilnom konstatacijom prirode, obima i uzroka transportnih šteta kao i detaljnom stručnom analizom istih omogućuje se da se preduzmu mere kojima će se u budućim slučajevima moći izbeći slične štete. Te mere mogu biti raznovrsne.
Ako se konstatuje da je do štete došlo usled nedovoljne i neodgovarajuće ambalaže naše izvozne robe, skrenuće se pažnja našim proizvođačima i izvoznicima na tu činjenicu tražeći da se konstatovani nedostaci ubuduće uklone. Ako je do štete došlo usled propusta od strane vozara, poneće se vozaru regresni zahtev i time izvršiti na njega ekonomski pritisak da ubuduće izbegava slične štete. To isto važi i za slučaj da je za štetu odgovoran skladištar, ili neko drugi. Mere koje se mogu preduzeti za izbegavanje eventualnih šteta su vrlo raznovrsne i zavise od konkretnih slučajeva.
Bitno je napomenuti da ugovor o drumskom prevozu robe nije u dovoljnoj meri i na adekvatan način regulisan u našem pravu. Neujednačenost u primeni analognih pravila na ugovor o unutrašnjem prevozu robe stvara nesigurnost i zbog toga je neophodno da se o unutrašnjem prevozu robe reguliše u našem pozitivnom pravu.
Pri tome, svakako treba poći prilikom izrade Zakona o ugovorima u drumskom prevozu robe od ratifikovanih međunarodnih konvencija iz ove oblasti od strane naše zemlje, jer neopravdane razlike u pravnom regulisanju unutrašnjeg i međunarodnog drumskog prevoza robe ometaju svakodnevno normalno odvijanje privrednih odnosa u spoljnotrgovinskom i unutrašnjem robnom prometu.
Kako pitanje odgovornosti i osiguranja od odgovornosti reguliše veliki broj nacionalnih zakona i međunarodnih konvencija, čije odredbe nisu usaglašene, to je potrebno da se pitanje usaglašavanja naših zakona i donošenje novih zakona rešava na nivou Vlade Republike Srbije. Ministarstvo finansija i ekonomije Republike Srbije bi trebalo da sa nadležnim organom uprave koje je zaduženo za poslove saobraćaja organizuje sastanak i formira radnu grupu koja bi radila na izmeni zakona odnosno donošenja novih.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi