Osiguranje od odgovornosti
Osiguranje od odgovornosti je vrsta osiguranja koja štiti lice ili lice
koje je započeo potraživanja protv druge strane. Postoje mnoge različite
vrste osiguranjadostupna na tržištu ali osiguranje od ogovornosti je najpopularniji,
jer to košta daleko manje nego mnoge druge opcije.
U osiguranju od odgovornosti osiguravajuće društvo odgovara za štetu
koja je nastala u osiguranom slučaju samo ako treće oštećeno lice zateva
naknadu. To znači da osiguravajuće društvo snosi troškove spora o osiguranikovoj
odgovornosti. Značaj osiguranja je u tome da pruža sigurnost osiguranom
licu jer pokriva iznos štete u granicama sume osiguranja, ako osiguranik
nepažnjom i nenamerno nanese štetu trećem licu vršeći svoju delatnost.
Reč je o zakonskoj odgovornosti osiguranika za prouzrokovanu štetu usled
smrti, povrede tela i zdravlja tj. oštećenja ili uništenja stvari trećeg
lica.
Osiguranje od odgovornosti
Osiguranje od odgovornosti sem zakonske može biti:
▪ dobrovoljno
▪ obavezno
U dobrovoljno osiguranje od odgovornosti spadaju:
• odgovornost za štetu za koju mogu biti odgovorna poljoprivredna i
šumska gazdinstva, preduzeća, hoteli, bolnice, apoteke i vatrogasna
društva.
U obavezno osiguranje od odgovornosti spadaju:
• obavezno osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog
slučaja
• obavezno osiguranje vlasnika motornog vozila od odgovornosti za štetu
trećim licima.
• obavezno osiguranje vlasnika,odnosno korisnika vazduhoplova od odgovornosti
za štetu pričinjenu trećim licima.
• obavezno osiguranje plovnih objekata na motorni pogon i priključnih
plovila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.
• depozit građana kod banka i drugih finansijskih organizacija.
Vlasnici prevoznih sredstava dužni su da priključe ugovor o obaveznom
osiguranju sa osiguravajućim društvom koje je dobilo dozvolu za obavljanje
poslova obavznog osiguranja i to pre nego što se prevozno sredstvo pusti
u saobraćaj. U slučaju da osiguravajuće društvo prestane da postoji odlukom
skupštine društva vlasnici prevoznih sredstava dužni su da zaključe u
roku od trideset dana od dana oduzimanje dozvole osiguravajućeg društva
sa drugim osiguravajućim društvom srazmerno preostalom trajanju osiguranja.
Ugovorom o obaveznom osiguranju mora biti utvrđena najveća suma osiguranja
osiguravajućeg društva po štetnom događaju. Društvo koje se bavi obaveznim
osiguranjem mora da prikuplja, obrađuje i čuva podatke o :
- osiguranicima
- prevoznim sredstvima
- štetnim događajima
- proceni i likvidaciji štete.
Osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posledica nesreća
Osiguranje putnika u javno saobraćaju od posledica nesreća obavezno
je za vlasnike:
• autobusa kojima se obavlja javni prevoz u gradskom, međugradskom
i međunarodnom saobraćaju.
• autobusa za prevoz turista
• autobusima kojima se prevoze zaposleni sa posla i na posao
• putničkih taksi automobila i rent-a kar vozila
• šinskih vozila za prevoz putnika
• svih vrsta pomorskih, jezerskih i rečnih plovila kojima se prevoze
putnici
• vazduhoplova kojima se obavlja javni prevoz putnika u redovnom i čarter
prevozu
• turističkih vazduhoplovila i drugih prevoznih sredstava
Zakonom je definisano ko je putnik u javnom saobraćaju.To su lica koja
se nalaze u prevoznom sredstvu bez obzira da li su kupili kartu ili ne,
lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa aerodroma ili u blizini
prevoznog sredstva kojim će putovati i lica koja su doputovala ili napustila
prevozno sredstvo, a nalaze se u neposrednoj blizini.
Zakonom je utvrđena najniža suma na kraju može biti ugovoreno osiguranje
putnika u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja:
• za smrt putnika 8 000 evra
• za trajni gubitak radne sposobnosti 16 000 evra
• za prolaznu nesposobnost i troškove lečenja putnika 4000 evra.
Putnik koga zadesi nesreća ima pravo da zteva od osiguravajućeg društva
da nadoknadi štetu. Ako se osiguravajućem društvu oduzme dozvola, putnik
može da zatraži da mu se sredstva isplate iz garantnog fonda.
Obavezno osiguranje vlasnika motornih vozila i priključnih vozila od
odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima
Zakon utvrđuje da je motorno vozilo tj. svako vozilo na motorni pogon
koje se pokreće snagom sopsvenog motora. Motorno vozilo se može registrovati
tek kada se podnese ugovor o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju.
Lica koja nemaju pravu na naknadu štete su:
• vlasnik motornog vozila čijom upotrebom je pričinjena šteta, lice
odgovorno za štetu.
• vozač motornog vozila čijom upotrebom je pričinjena šteta, lice koje
je odgovorno za štetu
• lice koje je oduzimanjem motornog vozila čijom upotrebom je prouzrokovana
šteta.
• lice koje je štetu pretrpelo usled: vojnih operacija, manevara, terorističkih
akcija, usled prevoza nuklearnog materjala, za vteme auto moto trka
na zatvorenim stazama i sl.
Oštećeno lice u saobraćaju podnosi zahtev osiguravajućem društvu za naknadu
štete. U koliko oštećenom licu u roku od 30 dana osiguravajuće drušvo
ne odgovori, oštećeni lice ima pravo na podnošenje tužbe sudu.
Osiguranjem od odgovornosti u saobraćaju, obuhvaćene su i štete prouzrokovane
upotrebom motornog vozila koje je koristilo,tj.upravljalo lice koje za
to nije imalo ovlašćenje:
• lice koje upavlja motornim vozilom bez odgovarajuće vozačke dozvole
• lice koje bez nadzora instruktora obučava za upravljanje motornim
vozilom
• lice koje bez znanja vlasnika motornog vozila upotrebi to vozilo
• lice koje na protivpravan način dođe u posed motornog vozila.
U svim ti slučajevima osiguravajuće drušvo izvršiće naknadu štete oštećenom
licu.Ako šteta nastane u inostranstu, osiguravajuće društvo izvršiće naknadu
štete u visini iznosa određenim propisima o osiguranju od odgovornosti
u saobraćaju državi u kojoj je šteta natala. Lice koje sa inostranim tablicama
motornog vozila ulazi u našu zemlju mora imati ispravnu međunarodnu ispravu
o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju koja važi na teritoriji Republike
Srbije. Lice kome je pričinjena šteta motornim vozilom inostrane registracije
na teritiriji naše zemlje obraća se osiguravajućem društvu koje je izadalo
polisu. U koliko ne isplati štetu u roku od šezdeset dana lice podnosi
zahtev garantnom fondu odgovornosti u saobraćaju.
Zakonom o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju predviđeno je osnivanje
informacionog centra osiguranja od odgovornosti u saobraćaju čije će poslovo
obavljati Narodna Banka Srbije.
• prikupljao bi podatke o motornim vozilima registrovanim na teritoriji
Republike Srbije
• prikupljao bi podatke o polisama osiguranja koje pokrivaju štetu od
odgovornosti u saobraćaju
• podatke o osiguravajućim društvima
• licima koji su zaključili ugovor o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju.
Osiguravanje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za
štetu pričinjenu trećim licima
Obavezno osiguranje od odgovornosti postoji i za vlasnika tj. ovlašćenog
držaoca vazduhoplova za štete koje pričini vazduhoplovom trećim licima.
Pod štetom se podrazumevaju i one štete za koje vlasnik vazduhoplova u
letu odgovara za štetu koju prouzrokuju licu ili stvari koje su ispale
ili su izbačene iz vazuhoplova u letu.
Vazuhoplov se može registrovati kad se podnese dokaz o zaključenju ugovora
o osiguranju. U tom ugovoru je određena najniža Cuma osiguranja sa vlasnikom
vazduholova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.
Osiguranje vlasnika plovnih vozila od odgovornosti za
štetu pričinjenu trećim licima
Obavezno je i osiguranje od odgovornosti za štetu koju upotrebom plovnog
objekta pričini trećim licima vlasnik, odnosno ovlašćeni držalac plovnog
objekta na motorni pogon i priključenog plovila. Vlasnici odgovaraju za
štetu koju trećm licu pričini stvar koja je pala ili izbačena iz plovnog
objekta. Kao i za vazduhoplove, tako i za plovne objekte koji ne podležu
obaveznoj godišnjoj registraciji, vlasnici su dužni da zaključe ugovor
o osiguranju prilikom dobijanja upotrebne dozvole jednom godišnje.
Garantni fond osiguranja u saobraćaju
Garantni fond je osnovan 1996 godine u nekadašnjoj S.R. Jugoslaviji na
osnovu zakona o osiguranju imovine lica, zaštite putnika u javnom saobraćaju,
kada je šteta naneta neregistrovanom vozili lii nepoznatog prevoznog sredstva
kao i za štetu za koje je odgovorno osiguravajuće društvo nad kojim je
pokrenut stečajni postupak.
Poslovi garantnog fonda su:
• prima odštetne zahteve, procenjuje ih i likvidira
• isplaćuje naknadu štete
• ostvaruje registrovane zahteve u slučajevima koji su predviđeni zakonom
Garantni fond raspolaže sredstvima koja su mu potrebna za troškove poslovanja,
ta stedstva se uplaćuju za doprinose obaveznog osiguranja jednom godišnje,
prilikom registracije svojih prevoznih sredstava. U koliko prevozna sredstva
ne podležu obaveznoj godišnjoj registraciji vlasnici su dužni da ulate
sredstva jednom godišnje a naj kasnije do 31 marta tekuće godine.
Garantni fond ta sredstva koristi za naknadu oštećenim licima:
• za štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila, vazduhoplova plovnog
objekta ili drugo prevozno sredstvo gde nema zaključen ugovor o obaveznom
osiguranju
• zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdavlja prouzrokovanih prevoznim
sredstvima
• za štetu prouzrokovanih prevoznim sredstvima kad je zaključeno obavezno
osiguranje sa osiguravajućim društvom a nad njim je pokrenut stečajni
postupak.
Garantnim fondom upavljaju savet fondova i direktor. Savet fondova čine
direktor i četri člana koga imenuje i razrešava guverner Narodne Banke
Srbije. Njihov mandat traje 5 godina i mogu biti ponovo imenovani. Nadzor
nad poslovanjem garantnog fonda vrši Narodna Banka Srbije.
Garancioni fond islaćuje osiguranu sumu, odnosno nadoknađuje štete u tri
slučaja:
1. Kad nije zaključen ugovor o obaveznom osiguranju, štete prouzrokovane
upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovnog objekta ili nekog drugog
prevoznog sredstva
2. Kada se vrši naknada štete prouzrokovaneupotrebom nepoznatog vozila-
šteta zbog smrti, telesne povrede ili narušavanja zdravlja.
3. Kada se naknada štete isplaćuje od osiguravajućeg društva nad kojim
je pokrenut stečejni postupak.
U sva tri slučaja lice podnosi zahtev za naknadu štete Garantnom fondu
gde prilaže odgovarajuće dokaze za učinjenu štetu.
Poveravanje javnih ovlašćenja udruženju osiguravajućih društva
Udruženje osiguravajućih društva vrši sledeća javna ovlašćenja:
• obavlja poslove Biroa osiguranja, koji proizilaze iz međunarodnog
sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila za štetu nastalu u zemlji
ili inostranstvu
• propisuje i štampa obrasce, kontroliše upotrebu međunarodne isprave
za osiguranje vlasnika motornih vozila za odgovornosti, za štete nastale
u zemlji ili u inostranstvu.
• prikupla obrađuje i čuva podatke značajne za obavljanje poslova poverenih
zakonom
• predstavlja osiguravajuća društva u međunarodnoj organizaciji za osiguranje
od odgovornosti u saobraćaju
• utvrđuje visinu doprinosa koje ulaćuje osiguravajuće društvo.
Kasko osiguranje
Za razliku od osiguranja vlasnika motornog vozila, vazduhoplova i plovnog
objekta od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima koje je obavezno
po zakonu. Kombinovano osiguranje ili takozvano kasko osiguranje motornih
vozila i plovnih objekata dobrovoljno je. Ugovor o osiguranju može se
zaključiti sa određenim rokom na vreme od godinu dana ili kraće – kratkoročno
kasko osiguranje. Takođe ugovor se može zaključiti na vreme duže od jedne
godine – višegodišnje kasko osiguranje.
Ugovor o osiguranju počinje od momenta zaključenja ugovora, a prestaje
dvadeset četvrtog časa onog dana koji je na polisi označen kao istek osiguranja.
Ako vlasnik vozila promeni ugovor o osiguranju prestaje kada novi vlasnik
preuzme vozilo.
Obaveze osigururavajućeg društva prestaju:
• uništenjem vozila (totalna šteta)
• isplata naknade štete po ostvarenom riziku krađe
• isplatom naknade štete u visini sume osiguranja po jednom štetnom
događaju
• kada je ekonomski nepravdana porvaka vozila
• kada ugovarač osiguranja ne izmiri dospelu obavezu plaćanja premije
osiguranja u roku od 14 dana od dana dospeća.
Osnovne karakteristike i struktura sektora osiguranja
u Srbiji
Kada je Narodna Banka Srbije preuzela poslove nadzora nad osiguranjem
na tržištu osiguranja poslovalo je 38 osiguravajućih društava, dva društva
zareosiguranje, 152 agencije za posredovanje sa dozvolama za rad Ministarsva
finansije. Pored njih na tržištu je poslovalo i ogrman broj posrednika
bez dozvole za rad kao i turističke agencije koje su po zakonu o turizmu
obavljale poslove zastupanja u osiguranju i prodavale polisu osiguranja
osiguravajućim društvima za pomoć na putu i medicinsku asistenciju pri
prodaji turističkih aranžamana i obezbeđivanju viza za građane.
Do juna 2004 godine osiguravajuća društva bila su u nadležnosti Ministarstva
za finansije i nad njima praktično, nikada nije vršena supervizija. Finansijski
izveštaji nisu objektivno prikazivali finansijski položaj tih drušava.
Narodna Banka Srbije pošto je zaposlila i obučila radnike izvršila je
superviziju poslovanja svih osiguravajućih društava.Tokom supervizije
utvrdila je da je ne samo brojne zakonitosti u poslovanju osiguravajućih
društva nego i da je njihovo poslovanje suprotno osnovnim pravilima i
principima poslovanja. Na pr:
• namensko korišćenje sredstava osiguranja ( za lične potrebe vlasnika,
za nekretnine, vozila i dr).
• ne osigurano ulaganje sredstava osiguranja
• nepotpuno i nerealno iskazivanje finansijskih izveštaja
Iz navedenog proizilazi da su se sredstva osiguranika prelivala na vlasnike
osiguravajućih društava. Mnoga osiguravajuća društva nisu bila u mogućnosti
da izmiruju svoje obaveze prema klijentima, a i kada su to činila finansirala
su ih iz tekućih priliva ili gotovim novcem. To znači da su im nove police
služile za izmirivanje obaveza po već izdatim polisama.
Kada je Narodna Banka Srbije preuzela nadležnost nadzora osiguravajućim
društvima oduzela je 15 dozvola za rad. Tri su odlučila da dobrovoljno
pokrenu likvidaciju tako da od 2005 godine na tržištu Srbije posluje 20
osiguravajućih društava i dva društva za reosiguranje.
Tržište osiguranja u Srbiji je nerazvijeno životno osiguranje, kao jedan
od najznačajnijih pokretača ekonomskog rasta gotovo uopšte nije razvijeno.
Dobrovoljno penzijsko osiguranje pokazuje značajan rast, pa se broj osiguranika
povećao za više od dva puta. Tim poslovima se bave tri osiguravajuća društva.
Upravljanje
Iako u osiguravajućim društvima postoje upravni indzorni odbori oni u
suštini ne obavljaju svoje funkcije. Narodna Banka Srbije počela je da
uvodi osnovne elemente korporativnog upravljanja tako što dostavlja zapisnike
o izvršenim kontrolama i nadzorima za preduzimanje korektivnih mera ne
samo generalnim direktorima nego i svim članovima upravnog i nadzornog
odbora.
Narodna Banka Srbije je naložila osiguravajućim društvima da izrade strategiju
razvoja koji će usloviti upravni odbor. Sva odgovarajuća društva nisu
na zadovoljavajućem nivou a to otežava ne samo upravljanje likvidnošću
nego i ukupno upravljanje.
Poslovi nadzora
Narodna Banka Srbije od početka 2004 godine javno obavlja poslove nadzora
nad delatnošću osiguranja. Sektor za nadzor ima svoj veb sajt koji sadrži
spisak osiguravajućih društva, sa dozvolama za rad, društva koja nisu
u postupku likvidacije kao i opšte podatke o osiguravajućim društvima.
Narodna Banka Srbije osnovala je i call centar sa ciljem da se klijentima
pruže informacije i pomoć u vezi sa naplatom potraživanja od osiguravajućeg
društva.
Zaključak
Sagledavajući celokupnu situaciju u zemlji (privatizacija, nezaposlenost,
ekonomska kriza i sl).možemo sa sigurnošću da naglasimo da u Srbiji ima
mali broj osiguravajućih društva. Primenjuje se samo obavezni vid osiguranja
jer se tim osiguranjem pruža sigurnost osiguranom licu jer pokriva iznos
štete u granicama sume osiguranja. U Srbiji životno osiguranje nije razvijeno
dok se dobrovoljno penzisko osiguranje iz dana u dan povećava, raste svest
građana da je za njihovo dobro.
Literatura
www.scumdoctor.com/Serbijan/insurance/
Mr Saša Sarić- Autorizovano predavanje ’’Menađžment Rizika,,
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|