Liberalizacija i neophodnost promena poslovanja u globalnom okruženju u cilju korporiranja domaćih preduzeća
Pojam liberalizacije znači da ne postoje prepreke u pogledu trgovine
robom i uslugama između zemalja.Prepreke u trgovini postavlja država u
vidu: kvota, kontigenata, visokih carina i sl., i vođenje takve politike
se naziva protekcionizam.
Veliki protivnik teorije o liberalizaciji trgovine bio je Karl
Marx, koji je rekao:''Buržoazija je uspostavila tu jedinstvenu,
bezočnu slobodu - slobodnu trgovinu. Jednom rečju, radi političke iluzije,
prihvatili su čistu, besramnu, neposrednu, brutalnu eksploataciju.''
Slobodnoj trgovini se protive i određene antiglobalističke grupe, koje
su ubeđene da ta tzv. slobodna trgovina još više pogađa siromašne.
Liberalizacija
Liberalizacija spoljne trgovine podrazumeva veliki broj mera, među kojima
su snižavanje carinskih stopa, ukidanje izvoznih subvencija i kvota, transparentnost
i predvidivost trgovinske politike, ujednačavanje uslova poslovanja između
zemalja, sankcionisanje damping izvoza i sl.
Pristalice procesa liberalizacije smatraju da slobodna trgovina u dugom
roku donosi korist svima, a protivnici smatraju da prave slobodne trgovine
ne može biti i da, stoga, u parcijalnoj liberalizaciji koristi, pre svega,
dobijaju veliki i bogati (kako zemlje, tako i preduzeća i pojedinci),
dok siromašni i mali uvek ostaju oštećeni.
U ovu kategoriju, u ekonomskom smislu, spada sledeće:
• trgovina proizvodima i uslugama bez carina i ostalih ograničenja
• slobodan pristup tržištu
• slobodan pristup tržišnim informacijama
• slobodno kretanje radne snage između zemalja
• slobodan protok kapitala između zemalja
Lideri grupe osam industrijski najrazvijenijih država sveta i velikih
zemalja u razvoju, okupljeni na trodnevnom samitu , saglasili su se da
sledeće godine okončaju pregovore o liberalizaciji globalne trgovine,
koji se "vuku" već osam godina i da pojačaju napore za sprečavanje
rastućeg protekcionizma. Predstavnici najrazvijenijih zemalja i država
u razvoju nisu uspeli da postignu dogovor o smanjivanju emisije štetnih
gasova na polovinu do 2050. godine, kako je predložila grupa G8. Oni su
se obavezali su se da će u naredne tri godine izdvojiti 20 milijardi dolara
za povećanje investicija u poljoprivredu siromašnih zemalja i borbu protiv
gladi - čak pet milijardi više nego što je očekivano.
Pozitivni i negativni efekti liberalizacije na domaća preduzeća
■ Proces liberalizacije pomaže integraciju siromašnih zemalja i predstavlja
mogući ekonomski napredak.
■ Trgovina podiže njen dohodak, dok joj transfer tehnologije i kapitala
donose dodatne prednosti.
■ Tako siromašna zemlja, koja se putem procesa liberalizacije integriše
u globalni svet, dobija i veći dohodak i manju nejednakost u odnosu na
ekonomski razvijene zemlje, koje su se već uključile u globalne procese.
■ Liberalizacija spoljne trgovine podrazumeva veliki broj mera, među kojima
su snižavanje carinskih stopa, ukidanje izvoznih subvencija i kvota, transparentnost
i predvidivost trgovinske politike, ujednačavanje uslova poslovanja između
zemalja, sankcionisanje damping izvoza i sl.
■ Pristalice procesa liberalizacije smatraju da slobodna trgovina u dugom
roku donosi korist svima, a protivnici smatraju da prave slobodne trgovine
ne može biti i da, stoga, u parcijalnoj liberalizaciji koristi, pre svega,
dobijaju veliki i bogati (kako zemlje, tako i preduzeća i pojedinci),
dok siromašni i mali uvek ostaju oštećeni.
■ Ipak, novija praksa nije pokazala da su integracija i povećanje trgovine
doveli do smanjenja nejednakosti u siromašnim zemljama, već obrnuto, nejednakost
je u većini
slučajeva porasla. Isto tako i transfer kapitala nije išao od bogatih
ka siromašnim zemljama, već se mnogo veći procenat kapitala kreće između
samih bogatih zemalja - iz Japana u Ameriku, ili iz Amerike u Veliku Britaniju
Efekti liberalizacije na makro nivou:
• Tokovi razmene su olakšani time što se procedure za izvoz i uvoz pojednostavljuju
i ujednačavaju. Procenjuje se da je Urugvajska runda pregovora na svetskom
nivou dala direktne uštede od oko 200 milijardi dolara godišnje.
• Uvoz postaje jeftiniji, a time posredno i izvoz konkurentniji. Ukidanje
subvencija i kažnjavanje damping prakse utiče na smanjenje izvoza takvih
proizvoda.
• Smanjuje se siromaštvo - prema istraživanjima Svetske banke proizilazi
da se za svaki procenat povećanja učešća spoljne trgovine u BDP-u, dohodak
zaposlenih poraste za 0,5 -2%, a taj rast u istom procentu vodi rastu
prihoda siromašnih. D
• Podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća, jer je opstanak i razvoj
malih i srednjih preduzeća, vezan za izvoz.
• Liberalizacija trgovine u značajnoj meri stimuliše rast dohotka i obima
privredne aktivnosti, stvaranjem novih preduzeća i sektora, a time i otvaranje
novih radnih mesta, koja će velikim delom kompenzovati izgubljena radna
mesta u neefikasnim granama. Ulazak i primena novih tehnologija zahtevaju
angažovanje visokoobrazovane radne snage.
• U sadašnje vreme globalizacije položaj malih zemalja, kao što je Srbija,
značajno se promenio u odnosu na njihov položaj od kraja Drugog svetskog
rata do raspada SSSR-a. Pametnom strategijom integracije moguće je, kako
nas uči iskustvo najuspešnijih zemalja, iskoristiti prednosti globalizacije
i pored činjenice da je uloga malih zemalja, kao što je naša, mnogo manja
danas nego pre dvadesetak godina.
• Globalizacija će biti večito aktuelna tematika u ovom veku. U proučavanju
globalizacije naglasak treba staviti na njenu istorijsku, političku, ekonomsku
i socijalnu dimenziju. Veoma je bitno sagledati sinergetski efekat ovih
dimenzija globalizacije, a u cilju efektivnijeg i efikasnijeg poslovanja.
• Globalno društvo ili razni vidovi udruživanja u nevladine organizacije
često ostvaraju
komunikaciju između građana ili tržšnih aktera ili državne institucije.
Ovo je naročito važno, ako se želi da građani imaju informacije kako o
pozitivnim, tako i o negativnim aspektima globalizacije i globalnog društva.
Jednakost i demokratija nisu mogući ako postoje grupe kojima je onemogućena
komunikacija ili pristup svim relevantnim informacijama.
• Bez obzira na to kakve pozitivne i negativne efekte izaziva, ekonomska
globalizacija je postala dominantan proces, koji se ne može zaustaviti.
Ne postavlja se pitanje da li je globalizacija poželjna, već kojom brzinom
i na koje načine je najbolje za državu i preduzeća da postanu deo tog
procesa. Cilj je iznalaženje institucionalnih rešenja, koja će omogućiti
postizanje što veće koristi za sve, uz eliminisanje neželjenih negativnih
propratnih efekata
Globalizacija
Globalizacija je postala pojam koji se gotovo stalno i svakodnevno upotrebljava,
ali problem nastaje onog trenutka kada neko postavi pitanje, šta je u
stvari GLOBALIZACIJA?.
Mnogo različitith naučnih disciplina, pre svega ekonomija, istorija, političke
nauke i socoiologija imaju poteškoća u pronalaženju jedinstvene i opštevažeće
definicije pojma globalizacije. Takođe postavlja se pitanje da li je reč
o novom procesu ili je globalizacija postojala već i mnogo ranije, ali
je taj proces napretkom tehnologije i jačanjem međunarodnih odnosa samo
ubrzan krajem osamdesetih godina prošlog veka.
Sledeće pitanje koje se nameće je da li u procesu integracije i globalizacije
svi imaju ravnopravnu ulogu, odnosno da li ekonomska dimenzija ima veliko
značenje u ovom procesu i da li predstavlja jedan od vodećih uzroka i
pokretača.
Takođe bilo bi zanimljivo razmotriti istorijske aspekte i početke procesa
globalizacije, kao i gde se nalaze njeni centri moći, ko u tom procesu
najviše dobija a ko ostaje po strani bez većih izgleda u bilo kojoj sferi
ekonomske ili političke moći.
Položaj domaćih preduzeća na savremenom međunarodnom tržištu
Srpska privreda, strukturno posmatrano učestvuje u medjunarodnoj razmeni
sa veoma sirokim asortimanom proizvoda, sto ima za posledicu nepostojanje
relativne specijalizacije u izvozu. U strukturi izvoza naših preduzeća
gotovo da i nema značajnih vodećih proizvoda, koji bi predstavljali lidere
u medjunarodnoj ponudi.
Republika Srbija, kao relativno mala zemlja, može ostvariti ekonomsku
stabilnost sa učešćem izvoza u DBP sa najmanje 45-55%, što do sada nikada
nije dostignuto. Položaj naših preduzeća na savremenom medjunarodnom tržistu
odredjen je i opštim prilikama koje vladaju u nacionalnoj ekonomiji, za
koju se moze reći da je u ovom momentu u medjunarodnim ekonomskim tokovima
bez većeg pondera. Makrekonomski posmatrano, izlaz iz ovakve situacije
treba tražiti u otvaranju srpske privrede, ali i u podsticanju preduzeća
da aktivno preuzima ulogu nosioca medjunarodnih poslovnih aktivnosti.
Odredjivanje rizika koji prati ulaganje u neku zemlju, sa aspekta uslova
poslovanja, pravne zaštite i bezbednosti privrednika, a prema analizi
Svetskog ekonomskog foruma utemeljeno je na sledeća
- da li državni organi zahtevaju mito,
- da li postoji utaja poreza
- da li postoji organizovani kriminal i
- da li je loš rad policije i sudova
U procesu restruktuiranja domaćih preduzeca naglasak treba staviti na
menadzerski know-how, marketing orijentaciju u poslovanju, primenu savremenijih
proizvodnih tehnologija. Cetiri grupe faktora postoje, cija konstelacija
i interakcija uticu na formiranje konkurentskih prednosti drzava, a ove
grupe faktora se odnose na:
- proizvodne uslove
- uslove traznje
- povezane grane i grane za podrsku
- strategiju, strukturu i konkurenciju oreduzeca unutar domace grane poslovanja
Globalna orijentacija međunarodnog poslovanja
Predstavlja višu fazu u medjunarodnoj orijentaciji preduzeća, koja se
moze posmatrati na sledeći način:
- Faza spoljnotrgovinske orijentacije je početni korak u razvoju
medjunarodne poslovne orijentacije preduzeća, a koncepcijski se oslanja
na komercijalni, a ne na marketing pristup
- Izvozna marketing orijentacija predstavlja suštinski nov pristup,
jer dolazi do direktnog kontakta proizvodjača sa nabavnim i prodajnim
tržištem u inostranstvu i povećava se stepen trzisnog komuniciranja a
razvija se i marketing informacioni sistem
- U fazi multinacionalne orijentacije dolazi do direktnog angažovanja
sopstvenih proizvodnih resursa u višenacionalno okruzenje, uz česte transfere
proizvodnih tehnologija van nacionalnih privreda.
- Faza globalne orijentacije, koju jos uvek primenjuje mali broj
kompanija,a radi se o najvišoj fazi u evoluciji medjunarodnog poslovanja.
Globalna orijentacija u medjunarodnom poslovanju dovodi do stvaranja multidimenzionalne
mreže ekonomskih, socijalnih i političkih veza velikog broja zemalja.
Globalizacija medjunarodnog poslovanja veoma cesto povlaci za sobom rastuci
znacaj tzv.off-shore finansijskih trzista, povecanje kupovine i spajanja
kompanija, homogenizaciju potreba potrosaca, priblizavanje proizvodnih
standarda i mnogo toga drugog.
Pristup ostvarivanja konkurentskih prednosti u uslovima globalizacije
medjunarodnog poslovanja doziveo je odredjene izmene. Kreiranjem poslovnih
strategija na bazi globalnog pristupa medjunarodnom poslovanju, u cilju
ostvarenja konkurentskih prednosti obuhvata:
- novi način posmatranja proširenja prodaje na svetskom tržištu
- preduzimanje aktivnosti za osvajanje lokalnih prednosti na odabranim
tržišnim segmentima
- medjunarodnu koordinaciju i integraciju poslovnih aktivnosti ka ostvarenju
ekonomije cilja ekonomije znanja.
Razvoj procesa globalizacije medjunarodnog poslovanja zavisi od uticaja
sledećih faktora:
- veliki potencijal svetskih tržišta
- geografska diverzifikacija poslovanja
- oposljavanje viška proizvodnih kapaciteta i ostvarivanje nizih troskova
proizvodnje
- produženje životnog ciklusa proizvoda
- novo okruženje omogućuje upoznavanje novih nacina poslovanja
- razvoj proizvoda univerzalne namene i sl.
Preduzeća treba da teže ostvarenju globalne tržišne ekspanzije i to kroz
direktna strana ulaganja ili kroz ugovorno upravljanje. Poslovanje na
globalnom trzistu podrazumeva promenu tržisnog ambijenta, pri cemu se
bitno povećava dinamičnost, složenost i konkurentnost globalnog okruženja.
Takodje prati i porast kvalitativnih zahteva potrošača, skraćivanje životnog
ciklusa proizvoda, ali i skraćivanje raspolozivog vremena za razvoj novih
proizvoda-što otvara nova područja za sveobuhvatna marketing istraživanja.
Umesto klasičnog piramidalnog oblika organizacije preduzeće za poslovanje
na globalnom tržištu više odgovara organizacija u obliku točka, u kojoj
veze izmedju preduzeća(kao osovina) i poslovnih partnera (kao rubova točka)omogućuju
zajednička znanja afirmisana u relevantnim poslovnim funkcijama, sa ciljem
uspostavljanja takve saradnje koja ce obezbediti poslovni prosperitet
preduzeća, ali istovremeno i svakog pojedinog partnera.
Razlikujemo dva osnovna organizaciona oblika razmene izmedju poslovnih
partnera:
- Nealijansnu razmena kupaca i prodavaca obavlja se posredstvom tradicionalnih
sporazuma o isporuči i "just-in-time"
razmenom
- Strategijske alijanse koriste se za koordinaciju mnogobrojnih aktivnosti
preduzeća na globalnom tržištu.
Nezavisno od veličine, svako preduzeće moze da ostvari uspeh u poslovanju
na globalnom tržištu.A bitne pretpostavke za uspeh u poslovanju na globalnom
tržištu jesu:mogućnosti, motivacija, perspektive i znanje.
Veoma bitna je umesnost u takmicenju sa globalnom konkurencijom, koja
se oslanja na dva mehanizma:na medjunarodnu trgovinu i na direktne strane
investicije.
Za odredjivanje stepena globalizacije nekog preduzeća mogu se koristiti
različiti kriterijumi:
- intenzitet poslovnih aktivnosti na medjunarodnom tržištu
- obim direktnih investicija i proizvodnja u inostranstvu
- pristupanje strategijskim alijansama na globalnom tržištu i dr.
Jedan od bitnih zadataka marketing istraživanja u globalnoj orijentaciji
medjunarodnog poslovanja je pronalaženje sličnosti različito lociranih
medjunarodnih tržišta.
Globalnu orijentaciju medjunarodnog poslovanja često prate fenomeni savremene
medjunarodne poslovne prakse. Fenomen poznat pod nazivom "clustering",
kojim se objašnjava nacin sticanja liderske pozicije u privredi, od strane
grupe preduzeća odredjenih grana. Globalna orijentacija u medjunarodnom
poslovanju uticala je i na pojavu tzv.globalnog marketinga, koji predstavlja
jednu od poluga globalne strategije preduzeća,odnosno, na ovaj nacin vrši
se standardizacija marketing procesa. Dometi procesa globalizacije medjunarodnog
poslovanja veoma su impresivni.
Finansijski pokazatelji ovakvog načina poslovanja govore da ce poslovna
praksa u narednom periodu biti obogaćena, ali i proširena različitim varijacijama
i kombinacijama u realizaciji globalnih poslovnih planova i strategija.
Pravila za mere koje utiču na pristup tržištu
Pravila STO koja se odnose na mere kao što su subvencije, preferencijalna
trgovina i zavisna zaštita, u značajnoj su vezi sa pristupom tržištu (Finger,
1994).Sva tri se nalaze u Doha pregovaračkoj agendi Dohe.
Subvencije:
Doha poziva na ukidanje subvencija za izvoz poljoprivrednih proizvoda,
što ima veliki direktan i indirektan značaj za ZUR koje imaju komparativnu
prednost u ovim proizvodima. Mada je ovaj cilj veoma teško postići, on
je dobro postavljen. Pre svega, trebalo bi utvrditi krajnji rok za njegovo
ostvarenje. Stvar je komplikovanija ako se posmatraju i ostale subvencije.
U principu, odvajanje subvencija od proizvodnje ima smisla, ali je to
u praksi teško postići, imajući u vidu višak potencijalnih instrumenata
koji stoje vladi na raspolaganju.
Čak se i EU, koja je na ovom području otišla dalje od STO, suočavala sa
teškoćama prilikom pokušaja da uvede ograničenja na državnu pomoć unutar
Zajednice. Severnoamerička zona slobodne trgovine (North American Free
Trade Agreement -NAFTA) nije ni pokušala da rešava ovo pitanje. Zalažući
se za princip slobode domaćeg subvencioniranja, Snape (1987, 1991) je,
ustvari, predložio pragmatičan pristup.
Pod pretpostavkom da u mnogim slučajevima postoje racionalni razlozi za
subvencije, i da su mnoge vlade utvrdile koristi od njihove primene, izgleda
da bi bilo efikasnije skoncentrisati se na smanjivanje carinskih barijera
i ukidanje očiglednih izvoznih subvencija. To bi automatski nametnulo
ozbiljna ograničenja na subvencioniranje proizvodnje zbog rastućih troškova.
Antidamping:
Postojanje antidampinga podstiče rentijersko ponašanje kod dela uvozno
konkurentnih preduzeća, i stvara ozbiljnu neizvesnost u pogledu uslova
za pristup tržištu sa kojima se suočavaju izvoznici. Istrage imaju hladan
efekat na uvoz (one su signal uvoznicima da se udalje od određenog isporučioca),
i često služe kao osnova za zaključak o tržišnom udelu, odnosno kao alat
za sporazume o fiksiranju cena, koji utiču na izvoznike (za dokaze videti
Bloningen i Prusa, 2001). Finger je među prvima analizirao podsticajne
efekte antidampinga kao i suprotstavljanje ovoj praksi. Zaštita tržišta
je moćda pogodan instrument da istakne problem antidampinga, obezbeđujući
vreme uvozno orijentisanim industrijskim granama da se prilagode rastućoj
inostranoj konkurenciji (Finger, 1996).
Veća disciplina u primeni ovog instrumenta mogla bi doprineti odlučujućem
uticaju privrede na uvođenje dažbina preko tzv. klauzule javnog interesa.
Sadašnja legislativa i pravila STO nameću slabu proceduralnu disciplinu
za uvozno konkurentne industrijske grane, tako da se, na antidampingkom
području, ostvaruju interesi samo ovih grana (Finger, 2002). Problem je
u ravni političke ekonomije: neophodan uslov za reformu je veća mobilizacija
domaćih snaga protiv kontramera za strane izvoznike.
Zaključak
Pristup tržitu - tradicionalno područje GATT/STO - je kritična oblast
za stvaranje podsticaja
da se trgovina koristi kao sredstvo za usporavanje rasta siromaštva. To
je područje na kome je ostalo još dosta toga da se uradi. Međutim, čak
je i značajnije da se unapredi domaća politika, ojačaju institucije i
poveća ponuda trgovinskih kapaciteta ZUR. Poslednje spomenuto ima brojne
dimenzije, pri čemu mnoge od njih imaju važnu ulogu u definisanju investicione
klime. Većina programa koji su povezani sa povećanjem trgovinskih kapaciteta
ima domaći karakter - pomoć civilnom društvu i vladi da utvrde promene
u politici koje će pozitivno delovati na blagostanje i da postave set
prioriteta u okviru opšte razvojne strategije, i da, saglasno tome, alociraju
retke resurse. Bez obzira na to koji program se sprovodi u STO u pogledu
negraničenih, regulatornih politika, da bi se dobila prava razvojna dimenzija
potrebno je eksperimentisanje. Prilikom uvođenja pravila u oblastima na
koje se odnose domaći regulatorni režimi i institucije, i gde su potrebne
dodatne investicije i reforme, neophodna je fleksibilnost pristupa. ZUR
moraju da pristupe pregovorima u STO sa čvrstim viđenjem sopstvenih nacionalnih
prioriteta, uz insistiranje da multilateralne obaveze pomognu realizaciji
razvojnih ciljeva. Dakle, prioritet mora biti jačanje kapaciteta za utvrđivanje
nacionalnih prioriteta i analizu troškova i koristi predloženih sporazuma
u svetlu ovih prioriteta.
Literatura
http://sr.wikipedia.org
Ben D.D. (1993), „Equalizing exchange. Trade liberalization and income convergence", Quarterly Journal of Economics, 108 (3).
(1993a), Antidumping: How It Works and Who Gets Hurt (Ann Arbor: University of Michigan Press).
W.Martin (2000), „Liberalizing Agriculture and Manufactures in a Millennium Round: Implications for Developing Countries", The World Economy 23: 455-70.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi