|
Just in time (JIT) filozofija proizvodnje
„Trebali bi smo biti oprezni da iz iskustva izvucemo samo mudrost
koja je u njemu i tu se zaustavimo; inace cemo biti poput macke koja je
sela na vrucu pec. Ona više nikad nece ponovo sesti na vrucu pec
– i to je dobro, ali ona takode više nikad nece sesti ni na
hladnu pec.“
Mark Twain
U covekovoj prirodi je da konstantno istrauje i nalazi nacine da
poboljša svoj nacin ivota. Prvenstveno da obezbedi što
bolju materijalnu osnovu. Tokom vremena dešavale su se revolucije
u oblasti privrede i nacina ostvarivanja što veceg trišnog
udela u odnosu na konkurenciju, sa novim dostignucima i primenom istih.
Zadnjih decenija dvadesetog veka na površinu je izbacen jedan novi
princip u proizvodnji. Taj princip je svojom primenom i širenjem
na nivou drave, potom i kontinenta stvorio velikog konkurenta na
svetskom nivou koji dobija naziv „azijski tigar“.
Princip proizvodnje „Just-in-time“ ili proizvodnja tacno na
vreme dovodi do novina u proizvodnji koje donose odlicne rezultate i sam
proizvodjac postaje konkurentan u svojoj branši. Sam pocetak primene
tacno na vreme bio je odraz malog broja firmi a ostale su radile na principu
„Just-in-case“. Princip je potekao iz Azije, tacnije iz Japana
iz firme Toyota Motor Company.
Japanski menandment je orjentisan na proizvod i proizvodnju a ostali
na finansije i profit.
Za japanske menadere
vanija su ocekivanja nego pravila.
Širok protok informacija je u japanskom nacinu donošenja odluka
suštinski vaan.
Veliki napredak japanske industrije i proizvodnje, nazvan „privredno
cudo“ rezultat je pre svega jasno utvrdjenih ciljeva proizvodnje
i maksimalnog korišcenja sopstvenog i tudjeg znanja. Japansko upravljanje
i moderna proizvodnja se prepoznaju po tome što se u toj proizvodnji
koriste moderne metode, primenjuju novi principi upravljanja, koriste
nove tehnike, što su tu rodjeni novi termini i pojmovi koji personifikuju
modernu fleksibilnu proizvodnju.
1. „Just-in-time“ proizvodnja
1.2. Osnovne karakteristike „Just-in-time“
proizvodnje
Razvoj savremene i moderne privrede polazi od znacaja industrijske proizvodnje
i cinjenice da je upravo proizvodnja taj osnovni sektor gde treba da se
usmere sva istraivanja novih metoda proizvodnje, tehnologije i upravljanja.
Proizvod je samo ono što zadovoljava potrebe na trištu.
Proizvodnja razvijena na ovim osnovama predstavlja danas autenticnu proizvodnju
sa vrhunskim rezultatima u organizaciji,poslovanja i ekonomicnosti, što
je dovelo japanska preduzeca do vrhunskih rezultata – kod povecanja
produktivnosti, smanjenja vremena ciklusa i pripreme, smanjenja troškova,
škarta, ukidanja skladišta, zaliha, kontrole i dr.
Termin „Just-in-time“ se
prevodi kao „vremenski dobro planirano“,
„tacno u pravo vreme“, „proizvodnja
bez skladišta“, „proizvodnja bez zaliha
(gotovih proizvoda)“. Svaki proces treba snabdevati pravim
elementima u pravoj kolicini i u tacno vreme.
Zahvaljujuci nedostatku prostora i nedostatku prirodnih resursa, japanci
su razvili averziju prema rasipanju. Oni na škart i ponavljanje procesa
gledaju kao na rasipanje, pa zato nastoje neracionalnu upotrebu prostora
i vremena da smanje odnosno izbegnu. Na sve što ne doprinosi vrednosti
proizvoda gledaju kao na rasipanje. Suprotno tome, ostali u svetu nisu
na to gledali na isti nacin. Rezultati primene „Just-in-time“
filozofije su veoma izraene. U automobilskoj industriji moguci su
koeficijenti obrta zaliha od 50 do 100, u poredjenju sa onima od 10 do
20 kod tradicionalnog pristupa. U proizvodnji motocikala, „Just-in-time“
sistem omogucuje koeficijent obrta zaliha od oko 20, a u poredjenju sa
onim od 3 do 5 obrtnog koeficijenta kod tradicionalnog nacina proizvonje.
Sistem „Just-in-time“ je vrlo efikasan sistem upravljanja
u industriji. „Just-in-time“ proizvodnja je krajnji cilj nove
proizvodnje, a ne sredstvo za postizanje cilja. Proizvodnja „Just-in-time“
znaci da se proizvodi samo ono što se trai od strane trišta
i to u najmanjim mogucim serijama, sa „0“ greškom i u
tacno predvidjenom vremenskom roku.
Proizvodnja „Just-in-time“ ima sledece karakteristike:
- proizvodnja po narudbini,
- proizvodnja u malim serijama,
- proizvodnja sa „nula greškom",
- proivodnja sa najkracim ciklusom izrade,
- proizvodnja bez skladišta,
- proizvodnja bez zaliha (gotovih proizvoda),
- nizak nivo angaovanog kapitala,
- nii troškovi,
- veliko iskorišcenje kapaciteta itd.
Za ostvarenje proizvodnje „Just-in-time“ odnosno proizvodnje
u pravo vreme potrebno je:
- znati šta trište trai (pomocu istraivanja
trišta),
- precizno planiranje proizvodnje,
- usavršiti procese proizvodnje (pomocu Zero QC, ostalih metoda
i tehnika).
Cilj „Just-in-time“ proizvodnje je da postigne rentabilnost.
Karakterisitke rentabilne proizvodnje su:
- nii nivo angaovanog kapitala,
- niski troškovi,
- veliko iskorišcenje kapaciteta.
Primenom „Just-in-time“ u proizvodnji postie se:
- visok kvalitet proizvoda – proizvodnja bez greške,
- proizvodnja prema potrebama trišta, fleksibilnog kapaciteta,
- kratak ciklus proizvodnje,
- efikasna izmena alata,
- „PULL SISTEM“, tj. odgovarajuca tehnika planiranja,
- saradnja i poverenje kupca i prodavca,
- saradnja i poverenje proizvodjaca i dobavljaca,
- angaovan odnos svih zaposlenih,
- efikasno upravljanje materijalom,
- smanjenje zaliha robe,
- pouzdanost isporuke.
„Just-in-time“ proizvodnja stvara danas dodatne cinjenice
konkurentnost i preduzeca na trištu kroz:
- efikasno uprevljanje materijalom,
- smanjenje zaliha robe,
- pouzdanost isporuke,
- poboljšanje kvaliteta proizvoda,
- smanjenje troškova (posebno u administraciji).
„Just-in-time“ proizvodnjom proizvodi se samo ono što
je neophodno, i na taj nacin sticu se uslovi za bezskladišnu proizvodnju.
Sistem bezskladišne proizvodnje podrazumeva proizvodnju bez zaliha,
a na velicinu zaliha najviše uticu:
- sistem upravljanja materijalom i sirovinama u skladištu,
- nacin obrade podataka,
- nacin izveštavanja o stanju zaliha, o nekurentnosti zaliha itd.
- struktura tehnološke operacije i organizacije procesa proizvodnje,
- nacin evidencije troškova, primenjene metode kalkulacije itd.
1.2.Planiranje JIT proizvodnje.
Postupak planiranja proizvodnje pocinje s dugorocnim planom proiizvodnje,
koji se zatim rastavlja na godišnje, mesecne i dnevna planove. Na
svakom stepenu procesa razmatra se prodaja, planira se profit, kao i kapacitet.
Taj postupak planiranja pocinje sa agregatnim planom proizvodnje, uspešno
ga zatim doterujuci u odredene modele i proizvode.
Da bi se postiglo ujednaceno opterecenjeglavni terminski plan se pravi
mesecno , nedeljno a moe i dnevno. U zavisnosti od vremena trajanja
proizvodnje, nabavke i promene kapaciteta poeljno je da plan bude
napravljen minimum jednu sedmicu u napred a po mogucstvu i jedan do dva
meseca unapred. Glavni terminski plan ima prednost da se podudari sa potranjom
potrošaca na dnevnoj osnovi. Kada uzmemo da se izlazna proizvodnja
u potpunosti poklapa sa potranjom to dovodi da su i zalihe gotovih
proizvoda svedene na minimum. Kao što cemo videti, ova vrsta glavnog
terminskog plana, takode, pomae u smanjenju zaliha u toku procesa
proizvodnje i zaliha sirovina. Stabilizacija glavnog terminskog plana
je kljucni faktor za stabilizaciju svih proizvodnih procesa i zahteva
dobavljaca.
1.3.Skracenje ciklusa proizvodnje.
Principom „Just-in-time“proizvodnje podrazumeva se da se
u proizvodnji postie minimalno vreme ciklusa (Te) proizvodnjekoje
kao rezultat ima skracenje vremena cekanja, skracenje protocnog vremena
i ubrzanje celog administraativnog posla u pripremi proizvodnje. Briga
svih zaposlenih na svojim radnim mestima dovodi da su svi usmereni na
skracenje obvljanja potrebnog posla gledano u vremenskom smislu a samim
tim i povecanjem produktivnosti.
Glavne prednosti smanjenja vremena ciklusa su sledece:
- minimalna nedovršena proizvodnja,
- postie se veca fleksibilnost,
- brzo eliminisanje uzroka greške,
- manje potrebe za sigurnosnim zalihama,
- jednostavnije planiranjezahvaljujuci redukciji nedovršene proizvodnje,
- više tzv.“rada i razumevanja“, zahvaljujuci redukciji
nedovršene proizvodnje.
Skracivanje i smanjivanje protocnih vremena radnih naloga i operacija
postie se sledecim merama:
- Orjentacija linije prema tokovima proizvodnje – znacajno se smanjuje
i racionalizuje transport, redovi cekanja i rad na izmeni alata. Skupe
mašine u proizvodnji su uvek dobro iskorišcene, što se
ne moe reci za jednostavnije mašine i uredaje.
- Balansiranje i sinhronizovanje proizvodnih procesa – doprinosi
smanjenju meduskladišta u proizvodnom pogonu.
- Kombinovanje procesa i operacija – doprinosi smanjenju broja
redova cekanja.
- Broj komada u opticaju – dovodi do toga da meduskladišta
u liniji proizvodnje budu mala.
- Male serije – kratko vreme cekanja. Velike serije su retko isplative,
pošto su u uslovima velikoseriske proizvodnjegubi mnogo na troškove
skladištenja zbog cekanja na kompletiranje celih isporuka. Kod velikih
serija redukcija prodajnih cena je najcešce fiktivna i nije realna.
Male serije omogucuju ujedinjenje i stalan izlaz proizvoda, te na taj
nacin olakšavaju trišnu orjentaciju proizvodnje.
Male serije omogucuju minimiziranje transporta i njegovu eliminaciju,
jer se proizvodna oprema obicno postavi u liniju prema redosledu operacija.
Kratko protocno vreme i fleksibilna proizvodnja obezbeduju sigurnost
isporuke
na vreme i pospešuje poverenje izmedu proizvodnje i tranje.
Japan na polju smanjenja protocnog vremena ima i svoju metodu tzv. „napad“
na nepotrebne operacije rada. Metod sam po sebi je usmeren da kriticki
posmatra analizu svih operacija u proizvodnji jednog proizvoda. Ona postavlja
pitanje dali ovo što se dešava u proizvodnji uopšte povecava
vrednost proizvoda. U slucaju da se ispostavi da je odgovor negativan,
ta se pojava, po mogucnosti briše.
1.4. Kanban sistem
Klasicna metoda proizvodnje je osmišljena da terminski plan radne
naloge usmerava napred i ova metoda se naziva metoda „guranja“.
Savremene metode upravljanja primenjuju sistem usisavanja „Pull-sistem“.
Radni nalog sa specifikacijompotrebnih delova dostavlja se završnoj
montai koja ove delove ugraduje, a montaa kao naredni sledeci
proces vuce delove samo onda kada se vrši montzaa konkretnog
proizvoda. U osnovi mogu postojatimali meduskladišni prostori u kojim
a se nalaze delovi i podsklopovi. U ovom sistemu proizvodnje delova i
podsklopova moe se upravljati i pomocu Kanbana.
Kanban
je metod odobravanja iproizvodnje i kretanja materijala u „Just-in-time“
sistemu. Kanban je u jedno i kontrola a sama svrha je da signalizirapotrebu
za dodatnim delovima i da osigura da se ti delovi proizvode na vreme i
tako podre sled proizvodnje ili montae.
Kanban je sistem fizicke kontrole koji se sastiji od kartica i kontejnera.
Zavisno od potrebe postavlja se odreden broj kontejnera praceni svaki
svojom karticom i u svakom momentu se ima pregled nad potrebnim kolicinama.
Za kontrolu premeštanja kontejnera postoje dve glavne vrste kanban
kartica, kartice za proizvodnju i kartice za povlacenje.
Znacajna cinjenica kanbana je u tome što je on vidljiv. Svi su delovi
uredno smešteni u kontejnere fiksne velicine. Kako se prazni kontejneri
gomilaju, jasni je da prethodna operacija kasni. S druge strane, kad su
svi kontejneri puni, naredna operacija stagnira. Proizvodna velicina serije
tacno je jednaka jednom kontejneru.
Kanban povezuje sve radne centre u proizvodnom pogonu, a takode i dobavljace.
Sav se materijal povlaci kroz proces u skladu sa terminskim planom završne
montae, na osnovu lako uocljivog sistema radnicke kontrole i kontrole
dobavljaca.
1.5. Uticaj JIT sistema na prostorni raspored sredstasva
za rad.
Uvodenje „Just-in-time“sistema ima prirodan ucinak na prostorni
raspored sredstava za rad. Razvoj fabrike ide ka lakšem i brem
toku procesa rada i njenoj automatizaciji u što vecoj meri a raspored
sredstava se vrši prema grupnoj tehnologiji. Novi sistem razvijas
masu pogodnosti tako je i eliminisana potreba za lagerom jer delovi teku
od jednog procesa ka drugom.
Netreba posebno objašnjavati cinjenicu da sam princip zahteva izvanredno
odravanje mašina iz proizvodnog procesa. Prednost se ogleda
i u tome što sami radnici preuzimaju vecinu odravanja, pa im
daje vecu kontrolu nad proizvodnjom. Izmedu smena osigurano je vreme za
odravanje i to kako za rutinsko, tako i preventivno.
1.6.Radnici u JIT proizvodnji.
U „Just-in-time“sistemu nema karike koja je nebitna, tako
da i radnici su resurs koji mora da prihvati više obaveza i poslova
. U sistemu radnik funkcioniše tako što je potrebno da upravlja
na nekoliko mašina u grupi. Potrebno je i da zna da ih odrava
pripremi i prilagodi mašine za sledece operacije. U svim tim momentima
i sistem nagradivanja se menja. Obicno je radnik placen onoliko za koliko
je mašina i sposoban da opsluuje. „Just-in-time“
sistem nije samo neki drugi program, vec i potpuno novi pristup proizvodnji.
1.7. Dobavljaci u JIT sistemu
U sklopu „Just-in-time“ sistema proizvodnje dobavljaci se
tretiraju kao interni radnici centra. Dobavljaci dobijaju kanban karticu
i specijalne kontejnere i od njih se ocekuje blagovremena isporuka za
nastavak sledece operacije u proizvodnji. U praksi se prednost daje lokalnim
dobasvljacima iz razloga da u danu moe da bude i po tri cetiri isporuke.
Dobavljac u osnovi doprema kontejnere na montanu traku, bez formalnog
preuzimanja i kontrole. Evidentno da to podrazumeva potpuno poverenje
u kvalitet dobavljaca. Korist je obostrana u više segmenata. U slucaju
vecih isporuka i vezivanja procesa proizvodnje na jednog dobavljaca zahteva
potpuno drugaci odnos izmedu dobavljaca i potrošaca u odnosu na neko
prošlo vreme.
1.8. Uvodjenje „Just-in-time“
Gde prvo poceti sa uvodenjem „Just-in-time“ u poslovanju
i proizvodnji preduzeca:
- poceti sa primenom Just-in-time u oblasti odnosa sa naruciocem,
- poceti sa primenom Just-in-time interno u samom preduzecu,
- poceti sa primenom Just-in-time u oblasti odnosa sa isporuciocem,
- poceti sa primenom Just-in-time tamo gde u proizvodnji i poslovanjupostoje
najvece skrivene rezerve,
- poceti sa ostvarivanjempojedinacnih predpostavki za Just-in-time proizvodnju,
npr. unapredenje kvaliteta proizvoda ili efikasnosti izmene alata.
- Za uvodenje i primenu Just-in-time koncepcije proizvodnje skoro da je
najvanije kako se zaposleni u tome angauju i kako sredina
prima te nove ideje o organizaciji i unapredenju proizvodnje. Daju se,
cak, i odredene preporuke za uvodenje za Just-in-time proizvodnje, kao
što su:
- Poceti sa aktivnostima koje dobro funkcionišu. Ne preporucuje se
da se pocne sa uvodenjem Just-in-time proizvodnje tamo gde trenutno postoje
ozbiljni problemi,
- Poceti sa uvodenjem Just-in-time proizvodnje u pojedinim oblastima poslovanja.
Tu je moguce meriti ostvarene efekte,
- Ne treba verovati da se Just-in-time moe uvesti preko jedne noci.
Uvodenje Just-in-time proizvodnje je dug proces i zahteva neprekidno angaovanje
svih zaposlenih.
Generalan je pristup stavu da su osnovni preduslovi za primenu Just-in-time
proizvodnje sledeci:
- kvalitet proizvoda
- fleksibilnost poslovanja putem visoke efikasnosti promena postojecih
metoda rada u svim delovima preduzeca
Zakljucak
Danasnje vreme, odnosno XXI vek, je doba u kome ljudi, firme i svi segmenti
ivota su ubrzani. Vratimo se u nazad samo par decenija i videcemo
sasvim drugaciju sliku svega u odnosu na današnjicu. Savremeno doba,
era informatike, uzima svoj danak.
Novo vreme trai od svih nas da se kontinuirano unapredujemo, ucimo,
usavršavamo da bi blagodeti savremenog vremena mogle da nam koriste.
Tako je bilo od postana sveta pa do danas. Razlika je samo u tome što
se danas mnogo bre inovira i dolaze novi momenti a da mi nismo stigli
da svatimo ni one pre njih.
Moj rad imao je zadatak da nam objasni nacin proizvodnje koji se na dalekom
istoku primenjuje u nazad vec tri decenije i donosi fantasticne rezultate
a mi se nismo potrudili ni da ga svatimo a kamo li primenimo. Nebi trebalo
da nam bude uteha ni što veliki deo svetske populacije nije prihvatio
takav koncept proizvodnje i ako je se dokazao kao uspešan.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|