|
MEDJUNARODNI TRANSPORT
1. Pojam transporta
Pod transportom u uem smislu se podrazumeva prevoz stvari sa jednog
mesta na drugo.
Pod transportom u širem smislu se podrazumevaju sve aktivnosti neophodne
za obavljanje prevoza i drugih prevoznih radnji, cuvanje i obezbedjenje
stvari i dokumentacije tokom transportnog procesa.
Transport se moe posmatrati kao:
ulazni transport,
unutrašnji transport,
izlazni transport.
Ulazni transport se odnosi na transport materijala proizvodenih unutar
kompanije i transport materijala nabavljenih iz spoljašnjih izvora.
Transport materijala proizvedenih unutar kompanije se obavlja unutrašnjim
transportom, a transport materijala nabavljenih iz spoljašnjih izvora
se obavlja spoljašnjim transportom.
Transport poluproizvoda se uvek obavlja unutrašnjim transportom sledom
pogon - unutrašnje skladište - pogon - izlazno skladište.
Izlazni transport se odnosi na transport proizvoda, koji se moe
obaviti delimicno unutrašnjim, a delimicno spoljašnjim trasnportom.
1.2. Funkcije i efekti transporta
Transportom se obavlja prevoz, pretovar, utovar, istovar i cuvanje materijala,
poluproizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji.
Veza transporta i skladištenja je direktna. Skladištenje je
efikasnije ukoliko se:
objedine isporuke,
adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,
odaberu adekvatne rute.
Objedinjavanjem isporuka smanjuje se potrebna kolicina rada i vremena
isporuke za veci broj proizvoda. Nema potrebe za ponavljanjem operacija
isporuke.
Transport oslobada skladišni prostor od proizvoda koji se cuvaju
do momenta potrošnje i podie frekvenciju zaliha. Koliko se
efikasno proizvodi prevezu i sacuvaju tokom prevoza, toliko zalihe bivaju
blagovremeno popunjene.
Prevremen transport dovodi do vece kolicine materijala na zalihi, koji
„ceka" na proizvodnju ili do vece kolicine zaliha proizvoda
na prodajnom mestu. Ma koliko prevremeno, nikada ne moe da dovede
do rasta troškova zaliha, koliko moe nabavka, cije vreme ni
kolicina nisu optimalni.
Zakasneli transport, i pored efikasno obavljene funkcije snabdevanja,
moe dovesti do zastoja u proizvodnji ili prodaji. MRP koncept upravljanja
proizvodnjom i zalihama predvida sigurnosni nivo zaliha, kojim eliminiše
moguci negativan uticaj transporta na proizvodnju ili prodaju.
Transport doprinosi zadovoljstvu potrošaca, ponudom pravih proizvoda
na pravom mestu, tj. mestu na kojem potrošac ocekuje proizvod u traenoj
kolicini i obecanim performansama.
1.3. Uslovi za obavljanje transporta
Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodno je postojanje:
transportnih sredstava,
transportne infrastrukture,
opreme za manipulaciju u transportu,
obucenih kadrova.
Transport dobija podršku od skladišne infrastrukture. Adekvatan
skladišni prostor je opremljen skladišnom opremom i opremom
za manipulaciju.
Skladišta prate parking prostori za unutrašnja i spoljna trasnportna
sredstva i prostorom namenjenom higijensko zdravstvenoj brizi vozaca.
Na njima se obavlja popravka, pregled i opskrba vozila gorivom i preventivna
higijensko-zdravstvena zaštita nosioca/izvršioca transportnih
aktivnosti.
Oprema za manipulaciju moe biti rucna, mehanizovana ili automatska.
Rucna oprema su obicno kolica na vucu ili guranje. Mehanizovanu opremu
cine viljuškari, kranovi, kranovi-kašikari za rasutu robu i
si. Automatizovana oprema je specijalizovana u vidu integrisanih dizalica
cele prikolice sa teretom na sve tri strane.
Obuceni kadrovi su potrebni u oblasti upravljanja, rukovodenja i izvršenja.
Narocito se od vozaca ocekuje da budu sposobni i spremni za rukovanje
proizvodima i dokumentacijom u transportu.
1.4. Vrste transporta i transportnih sredstava
Transport moe biti unutrašnji i spoljašnji. Frekvencija
upotrebe unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta nije jednaka.
Mnogo cešce se koristi unutrašnji transport. Unutrašnjim
transportom se prevoze manje kolicine, jer je on manjeg kapaciteta u odnosu
na spoljašnji.
Transportna sredstva mogu biti: transportna sredstva unutrašnjeg
transporta i transportna sredstva spoljašnjeg transporta.
1.5. Faktori koji uticu na odluke o medjunarodnom transportu
Odluka o medjunarodnom transportu kompanije je pod uticajem:
dravne regulative ciljnog trišta,
raspoloivosti posrednika- transportnih kompanija,
razvijenosti saobracajne infrastrukture ciljnog trišta,
kvaliteta saobracajne povezanosti ciljnog trišta kompanije
i trišta sa koga se obavlja isporuka,
iskustva u radu sa transportnim aktivnostima najbliih konkurenata
na ciljnom trištu,
uslova i roka isporuke,
sopstvenih mogucnosti kompanije i
vrste proizvoda.
Dravna regulativa ciljnog trišta moe da ometa isporuku
i prodaju proizvoda kompanije, jer je rec o ino proizvodima.
Dominira drava kompanije, determiniše uslove isporuke na ino
trišta. Specijalizovane kompanije omogucuju ili onemogucuju
upotrebu odgovarajuce vrste i nacina transporta, jer je moguce da ne poseduju
adekvatna transportna sredstva.
Poslovanje na globalnom trištu zahteva uvaavanje uticaja
ino propisa na:
izbor prevoza,
izbor prevoznog puta,
dozvoljenu „tonau",
nacin obezbedenja proizvoda u prevozu,
tehnicku isptravnost vozila i sposobnost vozaca,
zaštitu prirode.
U ujednacavanju standarda u prevozu i tranzitu veliku ulogu ima EU.
1.6. Drumski prevoz
Drumski prevoz predstavlja vrstu prevoza koji je prisutan i u najmanje
razvijenoj zemlji sveta i najviše dostupan, ma koliko odredište
bilo nepristupacno. Veoma je dostupan, kao posledica razvijene mree
puteva.
Ima prednost na lokalnim razdaljinama (do 600 km u konkurenciji je sa
avio-prevozom).
Optimalan je za isporuku „od vrata do vrata", za razliku od
drugih vrsta prevoza koje se moraju dopunjavati drumskim prevozom u slucaju
isporuke od vrata do vrata.
Drumski prevoznici su najfleksibilniji prema zahtevima korisnika. Moe
se reci da je rec i o brzoj vrsti prevoza.
Ali ova vrsta prevoza je najrizicnija u pogledu spoljašnjih uticaja
i mogucnosti krada.
Kapacitete drumskog prevoza ogranicavaju kapacitet vozila, vrsta proizvoda,
zakonska regulativa.
Cene drumskog prevoza su prilicno visoke.
U drumskom prevozu moe se prevoziti tovar i komadni proizvodi sa
malim pošiljkama do 31,5 kg i komadnim pošiljkama do 2 tone.
Ukoliko se prevozi Tovar, utoliko se koristi pun kapacitet vozila za tovar.
Ukoliko se prevoze komadni proizvodi, tada se manje kolicine medjusobno
kombinuju radi efikasne popune prostora vozila.
Povecanje efikasnosti transportne aktivnosti koja se obavlja drumskim
prevozom omogucava kompjuterska tehnika i informaciona tehnologija.
Elektronska razmena podataka i elektronsko komuniciranje su osnova veza
koje se uspostavljaju izmedju drumskog prevoznika, kompanije-klijenta i
drugih kompanija-partnera.
Kod internih komunikacija najznacajnija je komunikacja baze sa vozilom,
preko kompjutera koji je ugraden u vozilu. Nalozi koje vozac treba da
obavi se iz baze šalju na kompjuter vozila, pri cemu, takode, vozac
vozila moe preko kompjutera slati sve podatke iz vozila ka bazi.
Na taj nacin je moguce upravljati vozilom (stepen potrošnje goriva,
brzina vonje i si.), upravljati prevozom (raspored rute, mesto,
vreme isporuke, cekanja itd.).
U medjunarodnom poslovanju upotreba drumskog prevoza je ogranicena razlicitim
dravnim regulativama i procedurama, što moe produiti
vreme isporuke i ugroziti kvalitet proizvoda. Odravanje dogovorenog
vremena isporuke u medjunarodnom saobracaju je omogucila upotreba carinske
konvencije TIR koja je uprostila carinski pregled (dokumentacija „karnet
TIR").
Drumski prevoznici se udruuju u udruenja kao što je IRU
(International Road Transport Union). Pravni osnov za pristupanje je pogodba
za medunarodni prevoz robe po drumu CMR.
Drumski prevoz ce i dalje ostati primarna vrsta prevoza, koja ce koliko
samostalno omogucavati i dalje efikasno obavljanje prevoza, toliko ce
sluiti drugim vrstama prevoza kao pomocni prevoz u dugom lancu isporuke
kada su polazišta i odredišta slabo dostupna alternativnim vrstama
prevoza.
Kompanija moe samostalno organizovati transport, koristeci sopstvena
transportna sredstva.
Strategija sopstvenog transporta je privilegija trišno snanijih
i finansijski mocnijih kompanija. Obim njihovih transportnih aktivnosti
opravdava investiciju u vozni park.
Kompanija investira u:
vozila, rezervne delove, opremu i materijale za odravanje,
objekte za garairanje i opravku vozila,
obuku vozaca i osoblja za upravljanje transportom.
Izborom strategije sopstvenog transporta menadment kompanije prihvata
obavezu rešavanja svih problema koji mogu nastati u prevozu proizvoda.
Medutim, menadment kompanije ima vecu kontrolu u celom logistickom
lancu, posebno u prevozu proizvoda.
Kompanija moe iznajmiti prevoz. Ona moe organizovati transportne
aktivnosti, ali ce prevozno sredstvo i vozaca, po utvrdenoj naknadi, iznajmiti
od kompanija cija je to osnovna delatnost. Kompanije tada gube kontrolu
nad prevozom, ali se lišavaju investicija u prevoz i rizika u upravljanju
prevozom.
Kompanije mogu koristiti kombinovani pristup, što je u savremenim
uslovima poslovanja najcešca strategija. Tada ce koristiti sopstvena
i iznajmljena vozila.
1.7. Samostalni transport ili transport preko posrednika
Kompanija moe:
sama organizovati i realizovati aktivnosti transporta ili
organizaciju, realizaciju i pracenje realizacije poveriti specijalizovanim
institucijama koje mogu i ne moraju da imaju vozni park.
U sopstvenoj organizaciji kompanija moe koristiti sopstvena ili
iznajmljena prevozna sredstva.
Poveravanjem aktivnosti transporta specijalizovanim institucijama, kompanija
im predaje obavljanje aktivnosti transporta.
Kompanija-narucilac ne brine o transportnim aktivnostima. Specijalizovane
institucije su obicno špediterske kompanije ili druge institucije
specijalizovane za poslove špedicije, transporta, carinjenja i kontrole.
2. ŠPEDICIJA
2.1. Pojam špedicije
Medunarodna špedicija je usluna spoljnotrgovinska delatnost
koja se bavi organizacijom transporta i svih aktivnosti vezanih za njega,
sa ciljem da roba od proizvodaca do potrošaca stigne na ekonomican,
brz i siguran nacin.
Medunarodna špedicija je spoljnotrgovinska delatnost zbog toga što
radi po nalogu i za racun jednog od aktera medunarodne kupoprodaje (prodavca
ili kupca) i zastupa njegove interese prema ostalim ucesnicima u transportu.
Medunarodna špedicija nije saobracajna delatnost jer se ne bavi prevozom
robe, vec njegovom organizacijom. Ako špediter, u okviru organizacije
transporta, obavlja i prevoz ili deo prevoza spostvenim prevoznim sredstvima,
on se tada bavi prevozom kao sporednom delatnošcu i, u tom delu,
preuzima odgovornost prevoznika. Medutim, funkcija organizacije transporta,
kao glavna špediterska delatnost, predstavlja spoljnotrgovinsku,a
prevoz robe saobracajnu delatnost.
IZVRŠENJE SPEDITERSKOG POSLA:
Prijem dispozicije od komitenta
Otvaranje predmeta
Zakljucenje ugovora o prevozu
Organizacija inspekcijskih pregleda robe
Zakljucnje ugovora o osiguranju
Organizacija carinjenja robe
Polaganje racuna komitentu
Naplata troškova i zakljucenje predmeta
2.2. Špediterske aktivnosti TDC
Špedicija je specijalizovana aktivnost koja podrazumeva organizovanje
distribucije i koordiniranje prevoza.
U savremenim uslovima poslovanja špediterske aktivnosti:
-obavlja TDC kao posrednicka organizacija registrovana za špediterske
poslove, ili ih
-organizuje i ugovara za kompaniju-komitenta sa specijalizovanom organizacijom
za špediciju.
Špediter organizuje logisticki proces na najefikasniji nacin, obuhvatajuci:
organizaciju transportnih tura,
izbor nosioca transporta,
izbor prevoza i
izbor nacina transporta.
Da bi se premostila prostorna razlika izmedju kompanije-komitenta i kompanije-primaoca,
špediter sam organizuje prevoz, jer ima prevozna sredstva i registraciju
ili angauje prevoznika sa kime sklapa ugovor o prevozu.
Angaovanjem posrednika u prevozu, špediter moe da se
angauje pri sklapanju ugovornih odredbi, u carinjenju proizvoda,
poslovima kontrole proizvoda i zaliha. Špediter moe da posreduje
pri sklapanju kupoprodajnih ugovora izmedju kompanije-komitenta i kompanija-potencijalnih
kupaca.
Da bi se premostila vremenska razlika izmedju kompanije-komitenta i kompanije-primaoca
špediter organizuje skladištenje i cuvanje proizvoda.
Špediter bira najpovoljniju transportnu turu, relaciju, prevoznika,
nacin pripreme proizvoda i isporuku.
Interes špeditera i kompanije-komitenta su vece tovarne jedinice.
Vece tovarne jedinice se dobijaju zbiranjem pošiljki radi skracenja
vremena isporuke i troškova transporta.
Da bi TDC, u ulozi špeditera, efikasno obavio špediterske aktivnosti,
neophodno je da poznaje funkciju transporta, da ima razvijene odnose sa
transportnim prevoznicima, carinskim slubama, osiguravajucima zavodima
itd.
2.3. Aktivnosti kontrole
Aktivnosti kontrole obavljaju specijalizovane institucije za kontrolu
robe. Aktivnosti kontrole robe mogu obavljati i TDC, ukoliko su registrovani
za obavljanje akrivnosti kontrole.
Aktivnosti kontrole se obavljaju na osnovu ugovora o kontroli robe, po
kojem se kontrolor obavezuje da ce strucno i nepristrasno obaviti ugovorenu
kontrolu i na osnovu toga izdati potvrdu, a kompanija-komitent se obavezuje
da ce isplatiti ugovorenu naknadu za obavljen posao. Za izvršene
poslove organizacija za kontrolu TDC dobija proviziju i nadokanadu svih
troškova koje je imala tokom kontrole, a koji su nacinjeni u svrhu
njene efikasnosti.
Postoje dve osnovne vrste ugovora o kontroli:
ugovor o kontroli kvaliteta i kvantiteta proizvoda (robe)
i
ugovor o preuzimanju proizvoda.
Kvalitativna i kvantitativna kontrola je osnovni zadatak specijalizovanih
organizacija za kontrolu, odnosno TDC. Pored kontrole kvaliteta i kvantiteta,
TDC vrši kontrolu pakovanja, manipulacije, uskladištenja, transporta
i rada transportnih sredstava.
Ukoliko TDC, pored kontrole kvaliteta i kvantiteta, obavi i poslove preuzimanja
proizvoda od treceg lica, utoliko TDC obavlja kompletnu kontrolu.
Jedna od najvecih kontrolnih organizacija u svetu je Societe Generale
de Surveillance S.A., cija je prva delatnost bila kontrola itarica
i drugih proizvoda.
2.4. Prevozna dokumentacija
2.4.1. Ugovor o prevozu
Ugovorom o prevozu prevozilac se obavezuje da preveze na odredjeno mesto
ugovorene proizvode, kompanija-pošiljalac se obavezuje da za to isplati
odredjenu naknadu.
Ugovor o prevozu ima svoje specificnosti u zavisnosti od vrste prevoza,
pa se moe govoriti o ugovoru u pomorskom, avio-prevozu, kopnenom
prevozu i multimodalnom prevozu.
Prevozilac je obavezan da proizvode koje je primio u prevoz preda na odredjenom
mestu pošiljaocu ili naznacenom primaocu. Kada proizvodi stignu na
odredište, obavezan je da o tome obavesti primaoca.
Primalac ima pravo da zahteva predaju pošiljke. Preuzimanjem pošiljke
i tovarnog lista u obavezi je da isplati naknadu prevozniku ukoliko je
u ugovoru o prevozu navedeno da troškove prevoza snosi primalac.
Ukoliko prevoznik ne naplati ugovorenu naknadu za ugovoreni prevoz, ima
pravo zaloge nad proizvodom.
Prevoznik odgovara za oštecenja i gubitke na proizvodu ili kašnjenje
pošiljke.
Pošiljalac je u obavezi da:
upakuje proizvode adekvatno prevozu,
obavesti prevoznika o eventualnim karakteristikama proizvoda na koje mora
obratiti panju,
isplati naknadu za prevoz i
nadoknadi troškove.
Pošiljalac ima pravo:
raspolaganja proizvodom,
neisplacivanja dela naknade ukoliko prevoznik nije obavio prevoz po ugovorenim
odredbama,
odredivanja pravca puta i
nadoknadu štete od prevoznika u slucaju da prevoznik kao vozar nije
osigurao odgovornost za pricinjenu štetu.
U savremenim uslovima poslovanja na znacaju dobijaju ugovori o multimodal-nom
prevozu.
Organizator multimodalnog prevoza prevozi proizvode od polazišta
do odredišta putem medunarodnih prevozilaca iz najmanje dve grane
prevoza sa najmanje dva prevozna sredstva, jedinstvenom ispravom i odgovornošcu.
2.4.2. Tovarni list i konosman
U Transportnom poslovanju najvanija transportna dokumenta, koja
se razlikuju prema vrsti prevoza, jesu:
tovarni list i
konosman (teretnica).
Tovarni list i konosman su prevozne isprave koje izdaju vozari, a kojim
se potvrduje da je proizvod primljen u prevoz. Tovarni list se koristi
u kontinentalnim vrstama prevoza i avio-prevozu, a konosman u pomorskom
prevozu.
U medjunarodnom drumskom prevozu tovarni list se naziva CMR, što
je skracenica od Sporazuma o medjunarodnom drumskom prevozu.
U medjunarodnom eleznickom prevozu tovarni list se naziva CIM, što
je skracenica od Sporazuma o medjunarodnom prevozu eleznicom.
U medjunarodnom avio-prevozu tovarni list se naziva AWB, koji osnovu ima
u Sporazumu o objedinjavanju odredjenih pravila u medunarodnom avio-prevozu.
U medjunarodnom pomorskom prevozu konosman dobija oznaku B/L-billoflading.
Kombinovani prevoz koristi prenosivu i neprenosivu dokumentaciju. Ukoliko
je rec o prenosivom dokumentu, naziva se intermodalni konosman, a ukoliko
je rec o neprenosivom dokumentu, naziva se intermodalni tovarni list
Tovarni list je nosilac informacija o pošiljaocu, primaocu, prevozniku
i proizvodu, koje su vrlo detaljne i obimne, posebno u drumskom tovarnom
listu.
Neprenosivi tovarni list glasi na primaoca, prema cemu, a na osnovu dokaza
o identifikaciji primalac moe da podigne pošiljku. U tom slucaju
predajom pošiljke u prevoz pošiljalac gubi pravo kontrole nad
njom.
Neprenosivi tovarni list nije hartija od vrednosti. Njime se samo dokazuje
da je nastao ugovorni odnos izmedju kompanije i vozara. Neprenosivim tovarnim
listom se potvrduje prijem proizvoda u prevoz (koliko vagona ili kamiona
toliko tovarnih listova).
Ukoliko tovarni list ne glasi na donosioca, onda je rec o prenosivom tovarnom
listu. Konosman, takode, ne mora da sadri podatke o primaocu, što
znaci da je on prenosiv dokument.
U tovarnom listu su sadrani svi troškovi koji treba da budu
placeni u prevozu, sa naznakom toga ko snosi troškove prevoza. Na
osnovu tovarnog lista placaju se usluge posredniku.
Prateci dokument tovarnog lista je spisak proizvoda po nazivu, vrsti,
teini, odnosno spisak paketa ili drugih vrsta pakovanja. Uz pomoc
liste moguce je obaviti kontrolu utovara, istovara i ubeleiti eventualne
nedostatke. Takve informacije su veoma vane. Prosleduju se obema
stranama, pošiljaocu i primaocu. Time se utvrduje ko je nosilac odgovornosti
za oštecenja ili nedostatke.
Otpremni list je dodatni dokument koji prati tovarni list kada je rec
o operacijama nepopunjenog kapaciteta. Tada otpremni list predstavlja
mapu po kojoj se vozac zaustavlja na odredjena odredišta i isporucuje
odjredene kolicine proizvoda.
Konosman je u slubi ugovora o prevozu proizvoda pomorskim transportom,
odnosno potvrde da je proizvod primljen u prevoz i prevezen. Konosman
obuhvata, kao svaki ugovor, uslove prevoza o kojima se dogovaraju ugovorne
strane. Osnova je za rešavanje sporova koji mogu nastati u prevozu
kao posledica oštecenja ili gubitka proizvoda i si. Konosman je hartija
od vrednosti, koja je prenosiva.
Dokument koji se koristi u recnom prevozu je recni konosman. Ukoliko je
prenosiv, ima karakteristike pomorskog konosmana. Ukoliko je neprenosiv,
ima karakteristike eleznickog tovarnog lista.
U medjunarodnom prevozu, ukoliko ucestvuje više prevoznika, svaki
odgovara za proizvod do odredišta do kog vrši prevoz.
2.4.3. Ugovor o špediciji
U poslovima špedicije sklapaju se dva ugovora. Jedan ugovor je izmedju
kompanije-komitenta i TDC kao špediterskog posrednika, a drugi ugovor
je izmedju TDC i prevoznika (ukoliko TDC nema sopstveni prevozni park).
Ugovorom o špediciji se obavezuje špediter da radi otpreme i
dopreme odredjenih proizvoda (robe) zakljuci u svoje ime i za racun kompanije-komitenta
ugovor o prevozu i druge ugovore koji su potrebni za izvršenje prevoza,
kao i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje, a kompanija-komitent
se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu.
Špediter se obavezuje, prema ugovoru o špediciji, da:
primi i cuva proizvode,
preduzme pravne radnje u vezi otpreme i dopreme,
odredi pravac prevoznog puta,
izvrši komitentove naloge,
zaštiti komitentove interese,
obavesti komitenta i poloi racune,
zakljucuje posebne ugovore,
preda proizvode primaocu, o cemu obaveštava komitenta.
Prava špeditera, prema ugovoru o špediciji, jesu samostalno
istupanje i zalono pravo.
Špediter obavlja sve aktivnosti za kompaniju-komitenta i po završenom
poslu ispostavlja troškove koje je platio u ime kompanije-komitenta,
sopstvene troškove i proviziju za obavljenu uslugu.
Obaveze kompanije-komitenta, prema ugovoru o špediciji, jesu:
-isplata naknade,
-naknada troškova i davanje predujma,
-obaveštenje o eventualnim osobinama proizvoda,
-placanje naknade kada to odbije primalac proizvoda.
Ugovor izmedju TDC (špeditera) i posrednika u prevozu je poseban
ugovor.
Za sve propuste posrednika, koje angauje TDC, odgovara TDC kompaniji-komite
ntu, kao i za licne propuste. Njegova odgovornost nije na snazi ukoliko
je komitent „precutao" znacajne informacije o proizvodima.
2.4.4. Špediterska potvrda i konosman
Organizacijom prevoza špediter se obavezuje da izdaje dokumenta
pomocu kojih dokazuje ili potvrduje da je svoje ugovorene obaveze izvršio
prema odredbama ugovora.
Najcešca špediterska dokumenta su:
špediterska potvrda,
špediterska transportna potvrda i
špediterski konosman.
Špediterska potvrda FCR {Forwarding Agent Certtftcate of Receipt)
je potvrda prijema proizvoda od strane špeditera. Izdavanjem špediterske
potvrde kompanija-pošiljalac gubi kontrolu nad proizvodom, ali stice
pravo njegove naplate na osnovu pomenutog dokumenta.
Špediterska transportna potvrda FCT (Forwarding Agent Certificate
of Transport) je dokaz prijema proizvoda i obaveze da se isti isporuce
primaocu (koji treba da ima original dokumenta - kao svaki list).
3.CARINSKO POSLOVANJE
Carina je javna dabina koju drava naplacuje od vlasnika robe
prilikom njenog prelaska preko carinske linije.
Carinska linija je granica koja razdvaja domace carinsko podrucje od carinskih
podrucja drugih zemalja. Prema našem carinskom zakonu, carinska linija
istovetna je sa dravnom granicom. Carinsko podrucje jeste teritorija
ogranicena carinskom linijom na kojoj se primenjuju carinski propisi jedne
zemlje.
3.1. Carinski obveznik
Carinski obveznik je lice koje je duno da obavi sve propisne carinske
formalnosti i plati carinske i druge dabine, kao i da odgovara za
robu dok je pod carinskim nadzorom. On mora biti upisan u registar carinskih
obveznika kod Savezne uprave carina.
3.2. Postupak carinjenja robe
prijavljivanje robe radi carinjenja,
podnošenje jedinstvene carinske isprave (JCI),
prijem dokumenata za carinjenje,
carinski pregled robe,
svrstavanje robe po carinskoj tarifi,
utvrdivanje carinske osnovice,
izracunavanje dabina koje se placaju prilikom uvoza ili izvoza,
naplata carinskih dabina,
naknadni obracun carinskih dabina i
naknadno proveravanje podataka o uvezenoj ili izvezenoj robi
Potrebna dokumentacija:
komercijalna (trgovacka faktura),
transportni dokument,
polisa osiguranja robe,
uverenje o kvalitetu robe,
sanitarni sertifikat (uverenje o zdravstvenoj ispravnosti robe),
fito ili veterinarsko uverenje,
rešenje nadlenog ministarstva o dozvoli (D) za izvoz ili
uvoz i
rešenje o dodeljenoj kvoti (Kk ili Kv).
4. OSIGURANJE TRANSPORTA
Osiguranje je zaštita od štetnih posledica izazvanih vanrednim
dogadajima, koji se mogu predvideti i kojima su izloeni imovina,
ivot i telesno zdravlje ljudi.
Osiguranje je ekonomska, jer nadoknaduje štete nastale usled rušilackog
dejstva prirodnih sila ili nesrecnih slucajeva. Suština osiguranja
kao ekonomske kategorije sastoji se u udrivanju svih koji su izloeni
opasnostima (tzv. rizicne zajednice), sa ciljem da zajednicki podnesu
štetu koja je zadesila samo neke od njih. Na taj nacin svaki clan
rizicne zajednice, umesto cele štete koja bi pogodila samo njega,
snosi samo mali deo
Osnovni elementi polise osiguranja su:
ugovorene strane (osiguravao i ugovarac osiguranja),
predmet osiguranja,
rizici obuhvaceni osiguranjem,
trajanje osiguranja, osigurana suma, premija osiguranja,
datum izdavanja i potpisi ugovorenih strana.
4.1. Transportno osiguranje
Transportno osiguranje je posebna oblast osiguranja koju cine osiguranje
prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje odgovornosti
vozara i osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. Osiguranje
prevoznih sredstava (kasko osiguranje) posebna je oblast transportnog
osiguranja i pokriva rizike kojima je izloeno prevozno sredstvo,
ali ne i roba koja se prevozi.
Osiguranje robe u transportu (kargo osiguranje) je grana transportnog
osiguranja koja se bavi osiguranjem robe koja se prevozi. Stvari ili ive
ivotinje koje se prevoze sa jednog mesta na drugo (od mesta proizvodnje
do mesta skladišta u mestu prodaje ili potrošnje) bilo kojim
transportnim sredstvom cine robu, kargo ili teret u prevozu. Prevoz robe
unutar pogona, fabrike, skladišta i si. nije predmet ovog osiguranja.
Za robu, odnosno teret, i kod nas je uobicajen naziv kargo (šp. cargo
- brodski tovar, teret).
Polisa osiguranja je dokument koji u odredjenoj formi sacinjava i izdaje,
na zahtev ugovaraca osiguranja, osiguravac u momentu sklapanja osiguranja.
Polisa osiguranja mora da sadri osnovne odredbe kao sto su: ugovorne
strane, predmet odiguranja, rizik obuhvajen ugovorom o osiguranjudatum
izdavanja polisepotpise ugovornih strana
U polisi se mogu navesti opsti uslovi osiguranja: moe glasiti na
odredjeno lice, po naredbi i na donosioca.
U transportnom osiguranju postoji veliki broj polisa koje se razlikuju
po formi, sadrini, karakteristikama i suštini.
One se mogu klasifikovati na razne nacine u zavisnosti od postavljenih
kriterij uma:
- pojedinacne i generalne polise, zavisno od toga da li se odnose
na pojedinacne
ili opste ugovore o osiguranju,
- izvozne ili uvozne polise, zavisno od toga da li se osigurava roba u
uvozu ili izvozu,
- pomorska i kopnena polisa, odnosno tzv. "engleska polisa",
- devizne ili dinarske, u zavisnosti da li su osiguranja sklopljena u
stranoj ili domacoj valuti,
- taksirane i netaksirane polise, zavisno od toga da li sadre ugovorenu
vrednost
osiguranog predmeta ili je ne sadre.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|