|
Carine i uvozni reim
Spoljno trgovinska razmena, ako oblik medunarodne podele rada, se sve
više proširuje, medunarodni ekonomski odnosi produbljuju, a
svetska trgovina postaje znacajan cinilac razvoja nacionalnih ekonomija.
Robna razmena se odvija po odredenim zakonitostima koje vladaju na svetskom
trištu, bez obzira na ostvaren nivo produktivnosti u proizvodnji.
Putem svetskog trišta ostvaruje se prometni proces gde se uporeduju
sve razlicitosti u uslovima privredivanja na domacem trištu.
Na medunarodnom trištu, iako se po pravilu nastupa sa robom
koja predstavlja najviši domet upotrebne vrednosti, razlike u stepenu
cenovne konkurentnosti su znacajne. Savremeno svetsko trište
ima razradena pravila kako se rešavaju razlike u cenama u robnoj
razmeni sa svetom.
Savremeni carinski sistemi poznaju uglavnom uvozne, a manje izvozne carine.
Do 1921.god. Kada je usvojena Barcelonska konvencija postojale su i provozne
carine. Carine su sve do pojave razvijenog kapitalizma imale dominantno
fiskalni karakter i predstavljale znacajan izvorni prihod drave.
Medutim, na visokom nivou razvoja medunarodne podele rada, kada je bespoštedna
konkurencija neposredno stvarala uslove za polarizaciju svetskih ekonomskih
tokova na razvijene i manje razvijene, carina je dobila izuzetno vanu
funkciju zaštite domace proizvodnje. Savremena ekonomska istorija
sveta obogacena je, ne samo saznanjem, vec i neposrednim uticajem carine
kao glavnog instrumenta za zaštitu nacionalnog ekonomskog prostora.
Otuda je carina na današnjem nivou razvoja svetske privrede izuzetno
vaan instrument carinske politike svake zemlje.
Dinamican razvoj proizvodnih snaga u kapitalizmu i nastanak savremeno
organizovanih drava doveo je do promene funkcije carine. Povremene
ekonomske krize u ciklicnom kretanju proizvodnih snaga i njihov uticaj
na medunarodne tokove robe doprinele su da carine postanu dominantan i
najznacajniji instrument kojim se obezbeduje zaštita domace proizvodnje.
Tako carina, od iskljucivo fiskalnog karaktera, dobija karakter znacajnog
instrumenta privredne politike koji obezbeduje razvoj proizvodnih grana,
dugorocno povecava efikasnost nacionalne proizvodnje i doprinosi obezbedenju
dinamicnog razvoja zemlje.
Do svetske privredne krize 1929.god.carina je bila skoro jedini instrument
zaštite domace proizvodnje. Medutim, znacajne promene u shvatanju
medunarodnog robnog prometa i nacionalne politike razvoja koje je donela
sa sobom, znacio je obogacivanje strategije i taktike ekonomskog zatvaranja
nacionalnog prostora. Razvijene proizvodne snage i veoma razgranati medunarodni
ekonomski odnosi zahtevali su širok spektar instrumenata za zaštitu
industrije i obezbedenje ekonomskog i društvenog razvoja. Proces
društvene reprodukcije je isprepletan nizom zaštitnih mera koje
pocinju od mera pasivne zaštite, preko instrumenata carinske politike
u definisanju uslova privredivanja na unutrašnjem trištu,
a proteu se i do veoma sloenih, ali po pravilu strogo poverljivih
mera u aktivnoj zaštiti domace proizvodnje. Najcešci oblici
su: spoljnotrgovinska, valutna, finansijska i unutrašnja privredna
intervencija.
Time je carina izgubila onaj znacaj koji je imala do 1929.god., ali ima
svoje odredeno mesto u zaštitnoj politici koja sinhronizovano sa
ostalim instrumentima zaštite, daje pravi efekat.
1. CARINA
Pojam carina pominje se u 13 veku, potice od reci “car”, a
oznacavala je prihode koji su pripadali caru bez obzira na izvore tih
prihoda i zvale su se “careve dabine”. Rec carina srece
se još pre naše ere. Znana je bila i starim Rimljanima, koji
su u granicnim oblastima osnivali carinske stanice, gde su naplacivali
sve dabine za robu (carine, takse, saobracajni porez itd).
U italianskom jeziku opšte prihvacen termin za carinu je “dogana”,
u španskom i portugalskom “aduana”a u francuskom jeziku
“douane”. U SAD, Velikoj Britaniji i drugim zemljama engleskog
govornog podrucja za carinu se upotrebljava izraz “customs”,
u nemackoj “zoll” a u turskom jeziku “gumruk”.
Carine u srednjem veku zavode feudalci, kneevi, manastiri, crkve
i dr. Tada je carina imala samo fiskalni karakter.
U istoriji balkanskih naroda poznato je, da je naplacivana carina i da
je imala razlicite nazive: “tridesetica”, “duana”,
“mitnica”, “harmica”, “dumruk” i dr.
Za vreme vladavine Turske, u Srbiji i Bosni i Hercegovini isto je se naplacivala
carina. Tamo je se carina nazivala “dumruk”, naziv koji je
preuzet od Turaka.
Poceci carinske slube u Srbiji datiraju od maja meseca 1804. godine,
kada je Karadorde Petrovic na Ostrunici kod Beograda ustanovio carinarnicu
(dumrukanu) sa skelom. Prihod od ove carinarnice isao je komandantu topciderske
vojske koji ga je koristio za placanje vojnih potreba obezbedivanih iz
Srema.
U septembru 1805. godine otvaraju se novi carinski prelazi: zabreški,
šabacki i mitrovacki, a u decembru iste godine poslati su carinici
na nove prelaze dunavske i moravske. Znaci, carina kao instrument naplate
za uvoz, izvoz i prevoz robe poznata je još od osnivanja drave
i sa njom je u neraskidivoj vezi do današneg dana. Jedan od pionira
carinske slube kod nas bio je i Vuk
Stefanovc Karadic. On je u prolece 1811. godine postavljen za
upravnika carinarnice u Kladovu.
Carina je bila jedna od prvih Dravnih slubi uspostavljenih
u Srbiji posle Drugog srpskog ustanka. Dana 21. decembra 1833. godine
(2. januara 1834. godine po novom kalendaru), beogradski vezir u prisustvu
turske vojske, licno je predao beogradsku carinarnicu knezu Milošu
Obrenovicu. Posle predaje srpskoj strani ove najvece carinarnice, prevedena
je na srpski jezik cela turska dumrucka (carinska) tarifa, po kojoj su
se naplacivale carinske takse i ostale dabine.
Znacaj carina sa fiskalnog aspekta narocito je bio izraen u srednjem
veku. Svoj današnji oblik pocinje dobijati krajem 18 veka i to pod
uticajem merkantilizma. Danas carine mnogo više slue za ostvarivanje
ekonomsko – politickih ciljeva nego cisto fiskalnih ciljeva.
Carine su jedan od osnovnih javno-pravnih oblika prihoda. Predstavljaju
jedan od najznacajnijih intrumenata u domenu spoljno-trgovinske polike,
i spada u posredne poreze.
Znacenje pojma carina se vremenom menjalo. Tokom istorije, pod ovim pojmom
su se podrazumevala placanja radi prelaza robe preko nekog puta, mosta
ili reke. Danas se pojam carina uglavnom koristi za placanja pri kretanju
roba preko dravne granice (uvoz, izvoz, tranzit).
Carina je dabina koja se u vidu novcanog iznosa naplacuje na robu
po unapred utvrdenim kriterijumima i po utvrdenim carinskim stopama u
carinskoj tarifi, najcešce od strane drave uvoznice, u cilju
zaštite domace privrede ili iz fiskalnih, socijalnih i drugih razloga.
Carina je dabina koju namece drava, koja se naplacuje prilikom
uvoza, izvoza ili tranzita odredenih roba kroz njenju teritoriju. To je
iznos davanja (obaveza) uvoznika robe u domacoj valuti po osnovu uvoza
odnosno prelaska robe preko carinske linije jedne drave, odnosno
prelaska preko granice. Carina je u principu trošak poslovanja uvoznika,
mada se najcešce prebacuje na potrošaca.
Carine predstavljaju iznos za koji se povecava vrednost ili cena uvozne
robe za kupca na domacem trištu.
Osnovna namena carina je u generisanju prihoda ili u limitiranju uvoza
na teritoriju odredene zemlje.
Carine kao instrument spoljno-trgovinske politike, mogu da deluju na menjanje
i formiranje odnosa cena i troškova na domacem trištu,
a preko cena i na uvoz i izvoz, na ravnoteu trgovinskog i platnog
bilansa, zaposlenost, na ubrzavanje ili usporavanje razvoja odredene grane
ili privrede, tranju i potrošnju i dr.
Znacaj carina sa fiskalnog stanovišta narocito je bio izraen
u starom i srednjem veku. Danas, carine više slue ekonomsko-politickim
nego cisto fiskalnim ciljevima, zbog cega se cesto izucavaju i van nauke
o finansijama, a u sklopu politicke ekonomije, spoljno-trgovinske i devizne
politike.
Koristi se tradicionalno kao izvor prihoda vlada zemalja. Pre nego što
su se pojavili porezi na prihode u SAD, vlada ove zemlje je ostvarivala
najvece prihode od carina na robu i usluge. Osim ove namene, carine doprinose
i zaštiti odredenog domaceg privrednog sektora. Velika Britanija
je još pocetkom XIX veka koristila carine da bi zaštitila poljoprivredne
proizvode od konkurencije iz inostranstva. Nemacka i SAD su krajem XIX
veka, u cilju zaštite svojih industrijskih sektora, uveli carine
na uvoz odredenih proizvoda.
Karakteristike carina su sledece:
- carina je dabina,
- carina je po pravilu trošak uvoznika ,
- carina je dravni prihod koji naplacuje drava,
- carina moze biti instrument zaštite domace proizvodnje, ako se
formira
na odredenom nivou, kao i instrument konkurentnosti domace proizvodnje
pri prodoru na izvozna trišta kada su niske carinske stope
na uvoz sirovina, repromaterijala i opreme.
Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:
1. fiskalne,
2. ekonomske,
3. i socijalne prirode.
1. Fiskalni ciljevi – uvodenje carine
imaju za cilj da se osiguraju potrebna javna sredstva dravi, odnosno
društvenoj zajednici, tj. da se prikupe odgovarajuca finansijska
sredstva dravi.
2. Ekonomski ciljevi – uvodenje carina
mogu biti raznovrsni i brojni. Pre svega, domaca privreda se moe
štititi carinom, ili samo odredena privredna grana od spoljne konkurencije.
Carinom se moe povecati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj odredene
grane, delovati na strukturu troškova i raspodelu društvenog
proizvoda investicije i sl. Pri tome, ako je osnovni cilj uvodenje carina
osiguranje potrebnih novcanih sredstava za pokrice dravnih tj. javnih
rashoda, onda je primaran fiskalni cilj uvodenja carine. Medutim, ako
se carina uvodi zbog zaštite domace privrede onda je primaran ekonomski
cilj uvodenje carine.
3. Socijalni ciljevi – uvodenje carine
ogledaju se u tome da se kroz snienje carina na odredene proizvode
koji su bitni za ivotni standard odredenih socijalnih grupa, deluje
na pojeftinjenje tj. stimulisanje potrošnje.
Mišljenja finansijskih strucnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom
i finansijskom sistemu zemlje u znacajnoj meri se razlikuju. Jedni ukazuju
na negativne karakteristike i osporavaju carine, dok drugi u carinama
vide znacajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih
ciljeva.
Oni koji osporavaju carine mišljenja su da:
- carine ogranicavaju razvoj medunarodne trgovine,
- carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije
itd.,
- carine vode odravanju visokih troškova proizvodnje,
- carine su nepravedne jer one realno tee pogadaju siromašnije
slojeve stanovništva nego bogatije itd.
Zastupnici drugog mišljenja koje opravdava carine, navode sledece:
- carine su jedno od efikasnih sredstava za zaštitu i potpomaganje
nacionalne ekonomije,
- carinama se efikasno moe uticati na odnose sa drugim dravama,
- carinama se moe relativno uspesno braniti ekonomska samostalnost
zemlje,
- carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje
dravnih potreba i
- carinama se moe vršiti relativno efikasan uticaj na domace
proizvodace, na rast ili pad cena itd.
2. Podela carina
Carine danas moemo podeliti prema raznim kriterijumima, najuobicajenija
podela je na:
- Carine prema pravcu kretanja robe;
- Carine prema nacinu obracunavanja i naplate;
- Carine prema karakteru trgovackih odnosa sa inostranstvom;
- Carine prema visini opterecenja proizvoda iz odredenog podrucja ili
destinacije;
- Carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkciji.
2.1. Carine prema pravcu kretanja robe
Carine prema pravcu kretanja robe dele se na: uvozne, izvozne, prevozne
ili tranzitne.
Uvozne carine – njen zadatak je da zaštiti domacu proizvodnju
od roba koje se uvoze sa svetskog trišta. Ono što drava
koja uvodi ovaj vid carine ocekuje od nje je da smanji ili otea
ulazak strane robe na domace trište. U ovom smislu principijelno
gledano osnova delovanja je u povecanoj stopi nameta na stranu robu pri
cemu drava koja uvodi ovu carinu poskupljuje strani proizvod i na
taj nacin ga cini manje prihvatljivim za domaceg potrošaca. Ovde,
ipak, treba naglasiti kako smanjenje potrošnje uvezene robe ne zavisi
samo od povecanja njene cene kroz placanje carine i drugih opterecenja
vec i od eleasticnosti domace tranje. Uvozna carina se naplacuje
prilikom uvoza robe u carinsko podrucje. Danas ih primenjuju sve zemlje,
kako razvijene tako i zemlje u razvoju. Slue još i za ostvarivanje
fiskalnih prihoda.
Izvozne carine - danas se veoma retko primenjuju, a cilj mi je smanjenje
izvoza nekih, za domacu ekonomiju vitalnih roba koje se u inostranstvu
mogu bolje prodati. Osim ovog, pre svega, zaštitnog efekta ovaj vid
carinske zaštite uvodi se i zbog fiskalnog momenta tj. elje
da se na robu koja je specificna i traena na svetskom trištu
stavi ova dabina kako bi se dravni budet bolje napunio
i iz njega finansirali drugi, za privredu i druge vane segmente
te zemlje, faktori. Naplacuju se kod izvoza robe na inostrano carinsko
podrucje. Tipican primer ovakve carine je izvozna carina koju je svojevremeno
uveo Brazil na izvoz svoje kafe.
Prevozne ili tranzitne – naplacuje se na robu koja se prevozi ili
provozi iz jedne u drugu zemlju preko nacionalnog carinskog podrucja.
2.2. Carine prema nacinu obracunavanja i naplate
Carine prema nacinu obracunavanja dele se na: specificne, vrednosne i
mešovite.
Specificne carine – obracunavaju se po vrsti i kolicini robe, a
carinska stopa je odredena prema mernim jedinicama (kilogram, metar, litar
itd.). Danas se zbog neprakticnosti, retko primenjuju. Nazivaju se još
i kvatitativne carine.
Vrednosne carine (ad valorem) – obracunavaju se na bazi carinskih
stopa koje su izraene u procentu od vrednosti robe. Ovo je danas
osnovni oblik obracunavanja carine. Teškoce koje se pojavljuju kod
ovih carina izraavaju se u smislu realne procene vrednosti uvezene
robe. U našem carinskom sistemu carine se odreduju u procentu od
vrednosti robe. Vrednost koja slui kao osnovica za placanje carine
je fakturisana vrednost robe koja se uvozi.
Ako kao primer uzmemo automobile kao proizvod koji se uvozi u nacu zemlju,
onda carina moe biti, npr. 2.000 dolara po automobilu (specificna
carina) ili odredeni procenat od vrednosti tog automobila, npr. 16%. U
ovom drugom slucaju kaemo kako je carina utvrdena “po vrednosti
ili ad valorem”. U slucaju “ad valorem”, domaca privreda
nema znacajnijeg uticaja na intezitet carinske zaštite jer vrednost
carinske zaštite direktno zavisi od vrednosti robe koja se uvozi.
Mešovite carine ili kombinovane – predstavljaju kombinaciju
vrednosne i specificne carine. Npr. Odredi se carina na uvezenu robu ad
valorem, ali se istovremeno utvrdi i najviši i najnii iznos
carine. Danas se u svim carinskim sistemima susrecemo sa mešovitim
tipom carina, narocito kod proizvoda cije cene znacajnije osciliraju u
toku godine.
2.3. Carine prema karakteru trgovackih odnosa sa inostranstvom
Carine prema karakteru trgovackih odnosa sa inostranstvom se dele na:
autonomne, ugovorne ili konvencionalne.
Autonomne carine - pod autonomnim carinama podrazumevamo sve one carine
koje donosi jedna zemlja samostalno ne obaziruci se na ostale zemlje partnere,
štiteci pri tom neke svoje specificne interese. U najvecem broju
slucajeva, tarifu autonomne carine donosi drava samostalno svojim
pravnim aktom. Ona ih ukida, donosi i menja prema svojim interesima, ne
uvaavajuci potrebe drugih zemalja.
Ugovorne ili konvencionalne carine su one carine koje se donose uz saglasnost,
odnosno saradnju drugih zemalja. Rezultat su konvencije dve ili više
zemalja. Carine se danas uglavnom donose na osnovu medunarodnih ugovora
više zemalja.
2.4. Carine prema visini opterecenja proizvoda iz odredenog
podrucja ili destinacije
Carine prema visini opterecenja proizvoda iz odredenog podrucja ili destinacije
dele se na: preferencijalnu i retorzivnu.
Preferencijalne carine – smanjuju se vec postojeca carinska opterecenja,
primenjuju se nie carinske stope za odredene zemlje ili podrucja
što robama koje dolaze iz tzv. preferiranih, privilegovanih podrucja
u startu podie konkurentne sposobnosti u odnosu na robe proizvodaca
koji dolaze sa ostalih podrucja i na koje se moraju platiti puna carinska
opterecenja. Poseban je slucaj kada se ovaj oblik carine kombinuje sa
klauzulom najveceg povlašcenja , a to znaci da ce se za zemlju, koja
uiva status najpovlašcenije nacije, sistemski primenjivati
najnia carinska tarifa. Preferencijalne carine – su one kojima
se vrši snienje postojece carinske stope za odgovarajuci procenat
i tako poboljšava robna razmena.
Retorzivne carine – predstavljaju specifican tip carine koji se
retko primenjuje, obicno u okolnostima vodenja trgovackog i cariskog rata
iznedu pojedinih drava. Retorzivnom carinom se znacajnije opterecuje
uvoz iz odredene zemlje sa kojom je došlo do zaoštravanja trgovinskih,
politickih i drugih odnosa, ili se javlja kao rezultat reakcije na takve
mere preduzete od druge zemlje. Retorzivne carine – primenjuju se
kao protivmera jedne drave na uvodenje prohibitivne carine druge
drave.
2.5. Carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkciji
Carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkciji dele se na: zaštitne
i fiskalne.
Zaštitne carine – predstavljaju takav oblik carine koji drava
uvodi u cilju zaštite domace proizvodnje. Svrha ovih carina je da
se poveca cena uvoznih proizvoda i time smanji njihova konkurentna sposobnost
na domacem tristu. Kad govorimo o tom zaštitnom efektu, danas
kad se, uglavnom, u eri globalizacije svetske privrede govori o slobodnom
trištu i smanjenju carinskih opterecenja ne moemo a da
ne primetimo kako, npr. industrijske zemlje uvode vecu carinsku stopu
na finalne proizvode, dakle ono što cini osnovu njihove proizvodnje,
a ne na primer na uvoz polufabrikata i sirovina koje slue kao osnova
njihove proizvodnje. Ove carine se nazivaju još i ekonomske.
Zaštitne carine se dele na: razvojne, prohibilne, valutno –
zaštitne, i vojno – strategijske.
Fiskalne carine – uvode se sa svrhom da se osiguraju sredstva za
pokrice dravnih potreba. Najcešce se uvode na luksuzne proizvode,
odnosno na proizvode ciji su domaci troškovi proizvodnje nesrazmerno
visoki u odnosu na svetsko trište.
U zavisnosti od ekonomskih i drugih ciljeva, pored redovnih carina, predvidene
su i sledece carine:
Diferencijalne carine - su one kojima se roba poreklom iz jedne zemlje
dovodi u nepovoljniji poloaj u odnosu na robu iz drugih zemalja
uvecanjem iznosa carine za tu robu.
Antidampinške carine – su dopunske carine koje imaju za cilj
da izjednace cenu inostrane robe koja se uvozi na odredeno trište,
- koja je nia od normalne cene, pod uslovom da moe da nanese
štetu privredi konkretne zemlje.
Kompenzatorne carine – primenjuju se kada subvencija koja se daje
u zemlji porekla proizvoda izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu
domacoj proizvodnji ili da znatno uspori osnivanje i razvoj nove domace
proizvodnje.
Prohibitivne carine – izuzetno su visoke tako da onemogucavaju uvoz
odredenih roba na trište odredene zemlje.
Sezonske carine – samo se primenjuju na uvoz poljoprivrednih proizvoda
u odredenom vremenskom periodu, i to kada dode do nestabilnosti domace
proizvodnje i domaceg trišta usled uvoza strane robe. Uvode
se kada carinske stope iz Carinske tarife ne obezbeduju zaštitu poljoprivrednih
proizvoda.
Minimalne i maksimalne carine – minimalne uvode se na uvoz robe
iz zemalja sa kojima se zakljucuje medunarodni sporazum o trgovinskoj
saradnji, gde se primenjuje minimalna stopa carine. Maksimalne –
primenjuju se na uvoz robe iz zemalja koje našu robu ne tretiraju
kao robu sa klauzulom najveceg povlašcenja. Zato se na uvoz robe
iz ovih zemalja primenjuju stope uvecane za 70%.
3. ULOGA CARINA U PORESKOM I PRIVREDNOM SISTEMU
Carine su od velikog znacaja u privredi i poreskom sistemu. One slue
kao barijera radi zaštite ekonomskog intergiteta, kao što drava
– zaštitom granica – štiti njen politicki integritet
i suverenitet.
Carine imaju razne uloge u domacoj privredi, posebno zaštitnu i fiskalnu
ulogu. Ova dva cilja su u uzrocno – posledicnoj vezi: ne moe
carina biti fiskalna a da istovremeno nije i zaštitna. I obratno.
Medutim, u novije vreme i po zakonima Svetske trgovinske ogranizacije
carina ima prvenstveno zaštitnu ulogu. Zaštitna uloga carine
znaci da ona štiti neravnopravnu domacu industriju od najezde mnogo
jace konkurencije iz inostranstva. Bez carine ne bi se mogla razviti domaca
industrija, posebno ona visokog stepena obrade.
Pri uvodenju carina vodi se racuna da carina štiti domacu industriju,
pod uslovom da se ona ne onesposobi. Zbog toga carina mora da:
- bude uvedena samo na proizvode koji imaju razvojne šanse,
- da vremenski traje samo dok domaca industrija ne postane konkurentna,
- da procenat carine ne bude veliki kako bi domaca industrija bila motivisana
za produktivnost i ekonomicnost poslovanja.
Carine znacajnije deluju na ekonomskom i razvojnom planu i to kao:
1. Zaštita dostignutog stepena i strukture ekonomskog razvoja,
2. Osiguranje strukture potrebnog uvoza i selektivne politike uvoza,
3. Zaštita platno – bilansne situacije i odnosu u deviznom
prilivu i odlivu kroz spoljno – trgovinski bilans,
4. Regulator i instrument raspodele akumulacije izmedu pojedinih proizvodaca,
regiona i grana. Spoljno – trgovinske organizacije cesto ostvaruju
visoke dohodke, koje bi mogli drugacije alocirati kroz redistribuciju,
pa umesto da odlaze na licne dohotke i potrošnju, da se usmeravaju
u fondove za razvoj,
5. Na medunarodnom planu carine mogu delovati na smanjivanje rashoda u
procesu razvoja zemalja, medunarodnom povezivanju i integraciji,
6. Proces integracije i tehnološkog povezivanja unutar privrede moe
se podsticati diferenciranom carinskom tarifom,
7. Regionalni razvoj i razvoj nerazvijenih podrucja,
8. Brz uvoz i primena nove tehnologije i inovacija i dr.
4. ELEMENTI CARINE
Sa obzirom da je carina u suštini vrsta poreza, i kod nje se koriste
brojni termini i izrazi kao što su: carinski obveznik, carinska osnovica
i dr.
Carinski obveznik je lice koje unosi robu u carinsko podrucje ili iznosi
iz carinskog podrucja odredene drave, lice na koje glasi prevozna
isprava i lice na koje se prenosi pravo iz prevozne isprave.
Carinskom robom smatraju se sve stvari koje se u carinsko podrucje uvoze,
odnosno unose ili primaju i koje se iz istog podrucja izvoze, iznose ili
šalju, ili se preko tog podrucja prevoze.
Carinsku osnovicu predstavlja vrednost robe. Kod uvoza robe, carinsku
osnovicu predstavlja ugovorena vrednost robe uvecena za sve troškove
do granice uvoznika, a za robu koja se izvozi, osnovicu predstavlja fakturisana
vrednost robe franco granica izvoznika. Carina se obracunava i naplacuje
u procentu u iznosu od vrednosti robe (carinska osnovica) predvidene carinskom
tarifom. U carinskoj tarifi utvrdeni su modaliteti carinskog opterecenja
uvozne robe.
Carinsku osnovicu na koju se primenjuju stope carine iz carinske tarife
i drugi instrumenti ne cini samo vrednost robe, vec i drugi troškovi,
i to:
- troškovi prevoza,
- troškovi osiguranja,
- troškovi utovara, istovara i pretovara,
- provizije posrednika i dr.
Carinska tarifa je osnovni instrument carinske politike. Carinska tarifa
zajedno sa Carinskim zakonom predstavlja celinu carinskog sistema zaštite.
Vrsta i visina carinskog opterecenja regulisana je carinskom tarifom zemlje
uvoza. Carinska tarifa pretstavlja sistemski pregled roba po usvojenoj
carinskoj nomenklaturi sa odredenim carinskim stopama. U njoj je, dakle,
predvidena osnovica za odmeravanje carine i stopa po kojoj se vrši
obracun carine.
Rec tarifa je arapskog porekla i znaci “cenovnik”. Termin
“tarifa” koristi se kao izraz odredenih cenovnih vrednosti
u mnogim obastima kao što su:
- transportne usluge,
- naplatna taksa od strane dravnih organa,
- naplata raznih usluga,
- naplata raznih dabina.
U vecini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa
ne moe da se menja od slucaja do slucaja i prema trenutnoj potrebi
kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike.
Zakon o Carinskoj tarifi ("Sl. glasnik RS", br. 62/05, 61/07),
koji je stupio na snagu 26.07.2005. godine znacajan je korak u uskladivanju
našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Zakon je nomenklaturno
uskladen sa medunarodnom konvencijom o harmonizovanom sistemu naziva i
šifarskih oznaka roba (HS 2007.) i Kombinovanom nomenklaturom EU
2005.
Harmonizacija normativne regulative u oblasti carinske zaštite je
znacajna imajuci u vidu da se preteni deo spoljnotrgovinske razmene
Republike Srbije ostvaruje sa zemljama clanicama EU.
Primenom kombinovane nomenklature EU ostvaruje se jedinstveno šifriranje
robe, opisivanje robe, objašnjenja i komentari kao i elektronska
obrada što znaci dalje osavremenjavanje carinskog sistema i ubrzavanje
carinskog postupka.
Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju EU kao i pregovori
za prijem Srbije u STO zahtevaju punu kompatibilnost nacionalne tarife
sa zemljama clanicama što je i bio osnovni razlog za donošenje
Uredbe o uskladjivanju nomenklature Carinske tarife za 2008. godinu (''Sl.glasnik
RS'', br.112/07). Nacionalna Carinska tarifa uskladjena je sa Kombinovanom
nomenklaturom EU za 2008. godinu a time i sa Harmonizovanim sistemom naziva
i šifarskih oznaka roba za 2007. godinu (koju je Svetska carinska
organizacija usvojila juna 2004. godine a koja je stupila na snagu 1.
januara 2007. godine).
Zakon o carinskoj tarifi sadri 10 270 tarifnih oznaka, na nivou
deset cifara.
Carinska stopa - stopa predstavlja procenat carine koji se primenjuje
na carinsku osnovicu da bi se dobio apsolutni iznos carine koji se placa
na neku robu.
Visina carine u Carinskoj tarifi za svu robu po tarifnim oznakama, odnosno
po pozicijama, utvrdena je carinskim stopama. Carinska stopa je brojcano
izraena visina carine, kada se radi o carini koja se primenjuje
od vrednosti. Ukoliko se primenjuje specificna carina, onda je u Carinskoj
tarifi utvrden iznos po jedinici mere robe ili, ako je primenjena kombinovana
carina, onda je kominacija ova dva sistema.
Propisane stope carine krecu se u rasponu od 0% do 30%. Nie stope
carine imaju sirovine i reprodukcioni materijali koji se ne proizvode
u zemlji kod kojih se ove stope krecu od 1% do 5%. Treba naglasiti da
53,08% tarifnih oznaka ima stopu carine od 1% do 5%. Stopa carine od 5%
do 10% propisana je za 22,26% proizvoda carinske tarife što znaci
da je za 75,34% proizvoda carinske tarife propisano carinsko opterecenje
do 10%.
Svega 15% roba optereceno je sa visokim stopama carine i one se krecu
u rasponu od 25% do 30%.
Prosecna stopa carine iznosi 8,63% s tim što prosecna stopa carine
za poljoprivredne proizvode iznosi 16,95%, a za industrijske 6,19%.
Kod carina se pojavljuju još neki termini kao što su:
1. Carinska deklaracija – pismena prijava carinskog
obveznika u koju se unose svi podaci neophodni za carinjenje ( naziv robe,
vrednost robe, kolicina robe i sl.). Sastavlja se na propisanom obrascu,
a istinitost podataka potvrduje se potpisom.
2. Carinski organi – posebni finansijski organi
dravne uprave cija je nadlenost da vrše nadzor nad uvozom,
izvozom i tranzitom robe preko carinskog podrucja, te obavljaju carinjenja
i deviznu kontrolu na granici carinskog podrucja.
3. Carinska learina – naknada koja se placa
za smeštaj robe u carinskom skladištu.
4. Skladišni depozit – deponovani novac putnika
kod carinskih organa pri ulasku ili izlasku iz zemlje.
5. Carinska skladišta - slue za smeštaj
neocarinjene robe i pod kontrolom su carinskih ograna. Roba se skladišti
bez placanja carine, a carini se kada napušta skladište.
6. Carinska dabina – predstavlja zbir svih
davanja kojima je opterecena roba pri carinjenju ( carina, taksa, learina
i sl.).
7. Carinska granica – podrucje ograniceno carinskom
crtom koje se, u principu, poklapa sa davnom granicom.
8. Carinsko podrucje - je teritorija na kojoj se jedinstveno
sprovode instituti, instrumenti i mere carinskog sistema. Definiše
ga Carinski zakon kao osnovni cinilac carinskog sistema na koji se primenjuju
instituti tog sistema.Po pravilu carinsko podrucje se poklapa sa dravnom
teritorijom jedne zemlje na kojoj se primenjuju zakonodavna, sudska i
izvršna vlast. Carinsko podrucje obuhvata teritoriju, teritorijalne
vode i vazdušni prostor iznad jedne zemlje.
9. Carinska slobodna zona – deo dravne teritorije
izdvojen iz njenog carinskog podrucja. Roba unesena u slobodnu zonu ne
podlae placanju carine, nego tek onda kada je napušta.
10. Carinski pogranicni pojas - je deo carinskog podrucja
uz granicu ciju površinu i širinu svaka drava autonomno
odreduje i za koje propisuje posebne mere carinskog nadzora.
11. Carinski prelaz je mesto odredeno za uvoz, izvoz
i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske
linije na granicnom prelazu. Carinski prelaz moe biti medunarodni
i pogranicni. Vlada utvrduje carinske prelaze i njihovu kategorizaciju.
12. Carinski agent je fizicko lice zaposleno u pravnom
licu registrovanom za obavljanje delatnosti medunarodne špedicije,
ovlašceno od strane Uprave carina za sprovodenje radnji u carinskom
postupku ili u vezi sa tim postupkom.
13. Carinski kontigenti na osnovu kojih se moe
uvoziti bez carina ili sa na niim carinskim opterecenjem, predvidenim
Carinskim propisima.
Zakljucak
Jedini instrument u odvijanju robne razmene sa svetom, koji se priznaje
kao moguca zaštita domace proizvodnje od negativnog uticaja svetskog
trista, je carina. Od toga da je carina nastala kao iskljucivo fiskalni
instrument na uvoz, provoz i izvoz robe, došlo se do toga da carina
postaje osnovna mera zaštite domace proizvodnje.
Cilj carine nije da poveca dravni prihod, vec zaštita domace
proizvodnje, narocito one koja tek pocinje da se razvija.
Carine predstvljaju stabilan i dugorocan instrument regulisanja spoljne
trgovine i zaštite domaceg trišta.
Carine kao instrument spoljno-trgovinske politike, mogu da deluju na
menjanje i formiranje odnosa cena i troškova na domacem tristu,
a preko cena i na uvoz i izvoz, na ravnoteu trgovinskog i platnog
bilansa, zaposlenost, na ubrzavanje ili usporavanje razvoja odredene grane
ili privrede, tranju i potrošnju i dr.
:
LITERATURA
-”CARINSKO POSLOVANJE” – Dr.Todorovic Tomislav, Beogradska
poslovna škola, Beograd, 2006.god.
- „MONETARNE I JAVNE FINANSIJE“ – Dr.arko Ristic,
Dr.Slobodan Komazec, Dr.Miroslav Dincic, Dr.Marko Radicic, Viša
Poslovna škola Cacak, 2006.god.
-„ SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE“- Dr.Rajko Uncanin,
Viša Poslovna škola Cacak, 2006.god.
Internet adrese:
www.fabus.edu.yu
www.sr.wikipedia.org
www.ius.bg.ac.yu
www.carinskatarifa.com
www.vps.nc.ac.yu
www.fcs.yu
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|