|
ORGANI EVROPSKE ZAJEDNICE - UNIJE
Još u srednjem veku nastale su ideje ujedinjenja evropskih drava.
Drave, koje su ušle u EEZ su za vreme Karla Velikog, Napoleona,
a zatim i Hitlera nasilno objedinjene.
Evropska
unija , kao oblik ujedinjenja evropskih drava se prvi put
pominje u jednom zvanicnom dokumentu iz 1930. godine - memorandumu, koga
je francuski ministar spoljnih poslova Aristid Brijan uputio Društvu
naroda. U memorandumu je bilo predloeno osnivanje Evropske unije,
kao federalnog saveza naroda Evrope. To je podrao i ministar spoljnih
poslova Gustav Stresman, ali se te ideje nisu ostvarile zbog promena u
Nemackoj.
Odredeni oblici udruivanja drava stvarali su povoljnu klimu
koja je, malo po malo, uticala na stvarenje vecih asocijacija drava
u Evropi.
Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji pocinje 1952.
godine osnivanjem prve evropske nadnacionalne ekonomske zajednice —
Evropske zajednice za ugalj i celik. U Evropi su 1958. godine osnovane
još dve nadnacionalne zajednice — Evropska ekonomska zajednica
i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se 1967. zajedno sa
Evropskom zajednicom za ugalj i celik ujedinile u Evropsku zajednicu.
Kao samostalna nadnacionalna zajednica, Evropska zajednica je prestala
da postoji 1993. godine kada je, postavši jedan od tri stuba Evropske
unije, ušla u njen sastav.
Od svog nastanka, pa do današnjih dana, Evropska unija je rasla i
razvijala se. Ono što je pocelo kao šestoclana organizacija
za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama, razvilo se u jedinstvenu
uniju unutar cijih 27 clanica je omoguceno slobodno kretanje ljudi, roba,
usluga i kapitala. Njeni gradani se slue zajednickom valutom, a
clanice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim
i spoljnopolitickim pitanjima. Od zajednice koja je izgradila Evropu iz
pepela nakon Drugog svetskog rata, prerasla je u uniju sa preko 494 miliona
stanovnika, sa najvišim bruto društvenim proizvodom na svetu.
Evropska unija stvara jedinstveno trište putem sistema zakona
koji se primenjuje u svim dravama clanica, što garantuje slobodan
protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadrava zajednicku trgovinsku
politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog
razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajednicku valutu evro, koju je
do sada usvojilo 13 drava clanica.
Evropska zajednica je zadrala postojanje i pravni kontinuitet. Ugovor
iz Amsterdama je ukinuo odredbe Fuzionog ugovora od 8. aprila 1965. kojim
su objedinjena rešenja triju zajednica i najbolja rešenja preuzeo
za sebe. Kljucne organe EZ preuzima Evropska unija ili ih EU samo "posuduje",
koristeci se subjektivitetom organa EZ. Ovi organi, ponovo definisani
ugovorom iz Amsterdama, zadravaju puni kontinuitet prava, obaveza
i nadlenosti kao organi Evropske unije.
I ORGANI EVROPSKE ZAJEDNICE – UNIJE
Funkcionisanje Evropske zajednice ostvaruje se kroz izvršavanje
odredenih zadataka koje obezbeduju njeni organi: Evropski parlament, Evropski
savet, Savet ministara, Komisija, Sud pravde i Finansijski sud. Ugovor
o osnivanju evropske zajednice, propisuje nadlenost svakog od ovih
organa.
Vane institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski
parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i
Evropska centralna banka. Gradani Evropske unije svoje predstavnike u
Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina.
Evropska unija ima nekoliko institucija:
- Evropski parlament (785 clanova)
- Savet Evropske unije (ili 'Savet ministara') (27 clanova)
- Evropski savet
- Evropska komisija (27 clanova)
- Evropski sud (15 sudija)
- Evropski finansijski sud (27 clanova)
- Savet Evrope (46 clanova).
Unutar evropskih zajednica postojala je slonost oko toga da se
ovlašcenja njihovih rukovodecih tela moraju povecati, ali postojalo
je i neslaganje oko nacina na koji bi to povecanje bilo izvršeno.
Naime, Francuska se zalagala za povecanje ovlašcenja Saveta ministara
Zajednicke skupštine, dok su druge zemlje clanice smatrale da se
jacanje rukovodecih tela moe izvršiti samo njihovom integracijom
u jedno telo sa širokim ovlašcenjima. Posle duih pregovora
(23. septembar 1963. — 8. april 1965) zemlje clanice su u Briselu
potpisale Ugovor o spajanju, dokument koji je predvidao ujedinjenje tri
evropske zajednice, a samim tim i ujedinjenje njihovih rukovodecih tela.
Ugovor je stupio na snagu 1. jula 1967. godine, cime su stvoreni Evropska
zajednica i njena rukovodeca tela — Evropska komisija, Savet ministara
i Evropski parlament. Ekonomske odredbe ovog sporazuma su dovele do još
vece ekonomske integracije zemalja clanica — carina na industrijsku
robu izmedu njih je ukinuta i uvedena je zajednicka carinska tarifa prema
zemljama van Zajednice.
1. EVROPSKI PARLAMENT
Evropski parlament (European Parliament) je
institucija koja reprezentuje 492 miliona gradana, I u okvirima kompetencija
EU, sa Savetom ko-zakonodavno telo Evropske unije. Jedino je telo na nivou
Unije koje se bira neposredno od strane gradana. Evropski parlament ima
785 poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima na mandat od pet
godina.
To je najveci multinacionalni parlament na svetu i formiran na demokratskim
osnovama. EP je jedini neposredno izabrani i neposredno legitiman organ
Evropske unije. Sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu. Generalni
sekretarijat se nalazi u Luksemburgu, ali se sve veci broj slubi
sekretarijata premešta u Brisel. Vecina zasedanja odbora odrava
se u Briselu.
Ako Ugovorom o EU nije drugacije predvideno Evropski parlament odlucuje
prostom vecinom glasova prisutnih poslanika. Najmocnije pravo Evropskog
parlamenta je izglasavanje nepoverenja Komisiji za što je potrebno
dve trecine glasova prisutnih clanova Evropskog parlamenta.
Osnovna ovlašcenaja Evropskog parlamenta su politicka, kontrolna,
zakonodavna, budetska i savetodavna.
Evropska zajednica za ugalj i celik, Evropska ekonomska zajednica i
Evropska zajednica za atomsku energiju imale su Parlamentarnu skupštinu
u koju su bili delegirani predstavnici nacionalnih parlamenata. Skupština
je zajedno sa Savetom EZ postojala kao budetska sluba triju
zajednica. Ona je 1958. godine sama sebe nazvala Parlamentom. Taj naziv
je, medutim, potvrden tek u Jedinstvenom evropskom aktu koji je stupio
na snagu 1. jula 1987. Ovlašcenja EP su Ugovorom iz Mastihta (1993),
Ugovorom iz Amsterdama (1999) i Ugovorom iz Nice (2000) stalno proširivana.
Ovlašcenja EP su, ipak, u oblastima zajednicke spoljne i bezbednosne
politike, policijske i pravosudne saradnje u krivicnim predmetima, socijalne
politike, politike zapošljavanja kao i u privrednim odnosima sa inostranstvom
EU, ogranicena.
Parlament se bira na neposrednim izborima sa univerzalnim birackim pravom,
svakih pet godina od 1979.
Dravama clanicama EU Osnivackim ugovorom je dodeljen broj predstavnickih
mesta u Europskom parlamentu. Taj broj donekle odraava velicinu
stanovništva drava clanica.
Bitne funkcije Europskoga parlamenta: zakonodavna; kontrolna; nadzor nad
Evropskom komisijom; te usvajanje budeta EU.
Zakonodavna funkcija - Zajedno sa Evropskim savetom
Evropski parlament predstavja zakonodavnu polugu Evropske unije. Parlament
i Savet sudeluju u zakonodavnoj vlasti sprovodeci je kroz cetiri osnovna
postupka:
• postupak konsultacije
• postupak saradnje
• postupak odobravanja
• postupak saodlucivanja.
Kroz zakonodavnu ulogu Parlamenta najbolje se moe pratiti jacanje
uloge tog tela kroz razlicite etape razvoja evropske integracije. Dok
je u njenim zacecima Savet ministara bio obvezan pre donošenja konacnog
akta zatraiti jedino mišljenje Parlamenta, koje ga nije obvezivalo,
danas u mnogim podrucjima, Parlament odlucuje ravnopravno sa Savetom.
Kontrolna funkcija - Imajuci u vidu specifican institucionalni
karakter i podelu vlasti unutar EU, na osnovu usaglašenosti i efikasnosti
kontrolnih funkcija centralnih organa Unije se najbolje ogleda stepen
demokraticnost i otklanjanje demokratskog deficita unutar institucionalnog
okvira Evropske unije. Odnosi EP i Saveta su prošli kroz razlicite
stadijume uporedo sa razvojem EZ/EU. EP vrši kontrolu rada Evropske
komisije, narocito u izvršavanju njenih osnovnih zadataka (cuvar
Ugovora, ostvarivanje zajednickih ciljeva Unije). Parlament daje saglasnost
na izbor predsednika i clanova Komisije, a takode moe joj izglasati
nepoverenje.
Politicki nadzor nad Evropskom komisijom Parlament sprovodi
pri njenom imenovanju i potom tokom njenog rada. Parlament se, kao prvo
mora sloiti s izborom osobe koja ce obavljati ulogu predsednika
Evropske komisije, a zatim i potvrditi celu Komisiju kao kolegijum pre
nego što ona preuzme dunosti. Evropska komisija duna
je o svom radu izveštavati Europski parlament, koji je ovlašcen
postaviti pitanje poverenja Komisiji, i izgubi li poverenje, raspustiti
Komisiju kao kolektiv. Parlament nema ovlašcenje razrešiti dunosti
pojedinog clana Komisije, no takvo je ovlašcenje Ugovorom iz Nice
stekao predsednik Komisije. O eventualnim nepravilnostima u radu Komisije,
Parlament moe saznati, izmedu ostalog, putem pritubi gradana
Unije, prava koje im je dodeljeno Ugovorom iz Mastrihta.
Evropski parlament ima vanu ulogu i pri donošenju budeta
EU. Budet predlae Komisija, a zajednicki ga usvajaju Parlament
i Savet. Da bi stupio na snagu, predsednik Evropskog parlamenta mora na
budet staviti svoj potpis.
Ukoliko Parlament odbije predloeni proracun, ceo postupak se vraca
na pocetak. Evropski parlament u potpunsti koristi svoja ovlašcenja
u ovoj oblasti da bi intenzivirao svoj uticaj na kreiranja politike unutar
Evropske unije.
Evropski parlament ima Predsedništvo, Generalni sekretarijat i stalne
odbore Parlamenta.
Evropski parlament ucestvuje u evropskoj politickoj saradnji, donosi odluke
u pogledu osnovnih prava coveka, imenuje ombudsmana ovlašcenog da
primi albe od svakog gradanina Unije ili pravnog lica. Vrši
demokratsku kontrolu rada Komisije. Daje saglasnost na izbor Komisije
i moe da im izglasa nepoverenje. Obavlja demiokratsku kontrolu svih
institucija. Zakonodavno pravo Parlament deli sa savetom Evropske unije.
On usvaja sve evropske zakone (direktive, uredbe, odluke i sl.). Parlament
odlucuje o ukupnom zajednickom budetu.
Sedište Evropskog Parlamenta je u Strazburu, gde se i odravaju
redovne sednice, a dodatne sednice se odravaju u Briselu. Sekretarijat
Evropskog parlamenta, koji upošljava najveci deo osoblja, nalazi
se u Luksemburgu.
Sedište Parlamenta u Strazburu se smatra simbolom pomirenja izmedu
Francuske i Nemacke, koje su u prošlosti cesto vodile bitke oko ovog
grada. Iako je Strazbur zvanicno sedište, i nalazi se nadomak Saveta
Evrope, Brisel je sedište gotovo svih drugih vecih institucija EU,
i vecina poslova Parlamenta se vec obavlja tamo.
Parlamentarci EP su poznati kao clanovi Evropskog parlamenta (cl. EP).
Oni se biraju svakih 5 godina na izborima sa univerzalnim birackim pravom
za odrasle. Otprilike jedna trecina clanova Evropskog parlamenta su ene.
Evropski parlament zajedno sa Savetom usvaja budet i konsultuje
se o predlozima svih akata koji imaju snagu zakona. Zajedno sa Savetom,
Evropski parlament odlucuje u najvanijim oblastima za razvoj zajednice
- covekova sredina, naucna istraivanja, tehnološki razvoj,
realizovanje unutrašnjeg trišta. Parlament postavlja evropskog
posrednika koji je zaduen da prima albe gradana Evrope.
Efikasan rad Parlamenta potpomau Biro, Generalni sekretarijat,
Komiteti (stalni i privremeni) i radne grupe.
Evropski parlament predstavlja pogonsku snagu evropske politike. To je
centralno mesto za raspravu u Evropskoj uniji, mesto gde se susrecu, preplicu
i promovišu nacionalni stavovi zemalja clanica u pogledu kreiranja
politika unutar Unije. Dok evropske partije i Evropski parlament unutar
koga one funkcionišu "doprinose stvaranju evropske svesti i
izraavanju politicke volje gradana Unije", jedna druga institucija
se stara da pravila igre, ustanovljena Ugovorima budu poštovana i
da se proces produbljenja i proširenja promoviše unutar, ali
istovremeno i van granica Evropske unije.
2. SAVET EVROPSKE UNIJE
Savet je glavno telo za donošenje odluka u EU.
Olicenje je zemalja clanica, cije predstavnike okuplja regularno na ministarskom
nivou. Na osnovu dnevnog reda, Savet se sastaje u razlicitom sastavu:
inostrani poslovi, finansije, obrazovanje, telekomunikacije itd.
Savet EU naziva se i Evropski savet, Ministarski savet ili samo Savet
i razlikuje se od Saveta Evrope. Savet EU osnovan je 10. decembra 1974.
Cine ga šefovi drava i vlada drava clanica EU, predsednik
Evropske komisije, ministri spoljnih poslova i jedan clan Evropske komisije.
Posle ratifikacije Ugovora iz Nice, Savet EU ce, u sastavu predsednici
drava i vlada, kvalifikovanom vecinom glasova imenovati kandidata
za mesto predsednika Komisije. Ustvari, Savet EU u "uem"
smislu cine prvenstveno predsednici drava i vlada (premijeri) zemalja
clanica EU, a u "širem" smislu cine ga ministri spoljnih
poslova.
Evropski savet (The European Council) je sastanak
predsednika drava ili vlada drava clanica Evropske unije,
ministara spojnih poslova, kao i predsednika Evropske komisije. Ministri
spoljnih poslova i predsednik Evropske komisije imaju samo savetodavnu
funkciju. Odluke Evropskog saveta su vezujuce za institucije EU. Savet
ima moc da odreduje politicki smer EU.
Evropski savet se razvio iz povremenih sastanaka na vrhu (samita) predsednika
drava i vlada clanica Evropske ekonomske zajednice šezdesetih
godina 20. veka. Ovakvi sastanci postali su od 1975. godine redovna praksa,
dva puta godišnje, na inicijativu tadašnjeg francuskog predsednika
Valeri iskar D’Estena. Formalno je priznat 1986. godine Aktom
o jednoj Evropi (Single European Act). Savet EU zaseda najmanje dva puta,
ali po pravilu, tri do cetiri puta godišnje. Sedište Saveta
EU je u Briselu.
Savet EU je postao najznacajniji organ u EU za donošenje odluka,
prvenstveno "tvorac odluka" o spornim finasijskim i institucionalnim
pitanjima. Savet EU ima sledeca, najznacajnija, ovlašcenja:
1. zakonodavni je organ Evropske unije (zakonodavna ovlašcenja
u odredenim zajednickim oblastima ostvaruje u saradnji sa Evropskim parlamentom
- takva ovlašcenja su sadrana i u clanu 20. stav 1. Ustava
EU);
2. u ime Evropske unije zakljucuje medunarodne ugovore izmedu EU i jedne
ili više drava izvan EU i organizacija u svetu,
3. koordinira globalnu ekonomsku politiku zemalja clanica EU,
4. sa Parlamentom EU deli budetska ovlašcenja,
5. donosi odluke u vezi sa utvrdivanjem i sprovodenjem spoljne i bezbednosne
politike,
6. koordinira postupke zemalja clanica EU i donosi mere iz oblasti policijske
i sudske saradnje u krivicnim predmetima i
7. moe da zahteva od Komisije da mu podnese odgovarajuci predlog
bilo koje vrste iz oblasti spoljne i bezbednosne politike.
Moe se sa sigurnošcu tvrditi da je ovo "institucija"
koja je izazvala veliki broj polemika, narocito medu naucnicima, oko svoje
uloge i znacaja koje je imala i ima za EU. Dijapazon aktivnosti i funkcija
Evropskog saveta je u mnogome diferenciraniji i znacajniji u odnosu na
zadatke koji su utvrdeni Ugovorom. Zanimljivo je da je Evropski savet
od trenutka svog ustanovljavnaja pa sve do donošenja Jedinstvenog
evropskog akta (JEA) 1987. godine bio van institucionalnog okvira EZ.
Ovim aktom, kao i onima koji ce nastati nakon njega, Evropski savet je
stekao svoj ugovorni okvir, ali ne i institucionalno utemeljenje.
Savet EU, u pravnom smislu, nije organ EZ odnosno EU. Ugovorom iz Mastrihta
(1993) ovo telo je smešteno o odeljak o "zajednickim odredbama"
Ugovora o EU. Prema clanu 4. tog ugovora: "Evropski savet daje neophodan
podsticaj za razvoj Unije i utvrduje opšte politicke smernice. Evropski
savet okuplja šefove drava ili vlada drava clanica i
predsednika Komisije... Evropski savet podnosi Evropskom parlamentu izveštaj
nakon svakog sastanka, kao i pismeni izveštaj o ostvarenom napretku
Unije". Takode, Ugovor o EU u zadatak Saveta EU stavlja odredivanje
nacela i opštih smernica u odnosu na odbrambenu politiku i da odlucuje
o zajednickim strategijama. Savet EU usvaja zakljucke o ekonomskoj politici
i politici zapošljavanja. U sastavu šefova drava i vlada
Savet EU predstavlja organ odlucivanja kod ukidanja prava dravama
clanicama u slucaju teškog kršenja ljudskih i osnovnih prava
i kod donošenja odluke o prelasku na treci stepen monetarne unije.
Savet EU ima ulogu konstitucionalnog graditelja u izgradnji Evropske
unije. Tako je ovaj organ preduzeo niz znacajnih koraka, kao na primer:
sazvao je Meduvladinu konferenciju o jedinstvenim evropskim aktima, 1985.
godine, o Evropskoj monetarnoj uniji i o politickoj uniji, 1990, godine
koju je sam okoncao usvajanjem Ugovora iz Mastrihta 1992. Predsednici
vlada sazvali su Maduvladinu konferenciju 1996/1997 i okoncali je usvjanjem
Ugovora iz Amsterdama 1997. Dalju reviziju ovog ugovora sproveli su Ugovorom
iz Nice. U kvazikonstitucionalne odluke Saveta EU od velikog znacaja za
celu Evropu su i odluke o proširenju, izbor kandidata za pristupanje,
utvrdivanje kriterijuma za pristupanje itd.
Tvorci JEA i Ugovora iz Mastihta su ostavili širok manevarski prostor
Evropskom savetu eleci da, izostavljanjem ovog tela iz striktne
ugovorne regulacije, smanje njegovu preteranu proceduralizaciju, obezbede
što vecu efikasnost i rukovodeci uticaj na dalji razvoj EU.
Za odredene odluke iz znacajnih oblasti (na primer: porezi, prava i interesi
zaposlenih, zajednicke mere u spoljnoj i bezbednosnoj politici) zahteva
se jednoglasnost (konsenzus). Ne zahteva se, u tom slucaju izricita saglasnost
nego odsustvo protivljenja. Prema odredbama clana 21. stav 4. Ustava EU,
kad tim ustavom nije drukcije odredeno, Savet EU odlucuje jednoglasno.
Prostom vecinom se u Savetu EU odlucuje kad nije predviden poseban odnos
glasova. Svaka drava clanica u tom slucaju raspolae sa po
jednim glasom. U nekim pravnim situacijama Savet EU odlucuje kvlifikovanom
vecinom. Kad se odlucuje kvalifikovanom vecinom svakoj dravi clanici
pripada unapred odredeni broj glasova. Za kvalifikovanu vecinu se zahteva
odredeni procenat glasova (na primer, 71,26 % od ukupnog broja glasova
koji pripada dravama clanicama) - Stefanovic, strana 99. Ovaj procenat
je bio ranije manji, ali se povecao zbog povecanog broja glasova i glasova
drava clanica.
Savetu EU svakih šest meseci predsedava jedna od drava clanica.
Sedište Saveta EU je u Briselu.
Evropski savet moe da donosi pravno obavezujuce akte, a tada se
smatra da ih je doneo Savet EU u sastavu predsednika drava ili vlada
buduci da sam Evropski savet nije formalno telo koje moe samo da
donosi odluke.
3. EVROPSKA KOMISIJA
Evropska komisija vuce svoje korene iz jedne od pet
kljucnih institucija stvorenih u nadanacionalnom sistemu Evropske zajednice,
na predlog Roberta Šumana, francuskog ministra spoljnih poslova,
9. maja 1950. Nastavši 1951. kao Visoko nadleštvo (engl. High
Authority) u Evropskoj zajednici za ugalj i celik, Komisija je prošla
kroz brojne promene u svojim mocima i sastavu pod raznim predsednicima
Komisije, vezano za tri Zajednice.
Evropska komisija (European Commission) je
izvršni organ Evropske unije, svojevrsna Vlada Evropske Unije. Predstavlja
jednu od tri glavne institucije koje upravljaju Unijom. Predsednik i clanovi
Komisije se biraju od strane zemalja clanica pošto su prethodno odobreni
od strane Evropskog parlamenta. Clanovi Komisije, iako dravljani
clanica EU, ne predstavljaju u tom telu svoje drave, vec zastupaju
interese EU. Pri tome im Osnivacki ugovor garantuje potpunu nezavisnost,
te su zabranjeni pritisci nacionalnih vlada, ali i drugih institucija
EU na rad clanova Komisije.
Komisija je izvršni organ institucionalnog sistema Unije. Ima pravo
da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu ministara.
Kao Unijino izvršno telo, odgovorno je za implementiranje evropskog
zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budet i programe
usvojene od strane Parlamenta i Saveta. Takode, predstavlja Uniju na medunarodnoj
sceni i pregovara oko medunarodnih dogovora, uglavnom na polju razmene
i saradnje.
Evropskoj komisiji je prethodila Visoka vlast ustanovljena 1950. godine,
zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i celik. Rimskim ugovorima pridruile
su joj se Komisije Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za
atomsku energiju. Ugovorom o spajanju 1967. godine ustanovljena je jedna
Komisija kao organ sve tri zajednice. Stvaranje ekonomske i monetarne
unije bilo je, uglavnom, inspirisano i pod uticajem Komisije. Reforme
Ugovora iz Mastrihta, Amsterdama i Nice delimicno su doprinele jacanju
Komisije. Sedište Evropske komisije je u Briselu.
Komisija je jedan od vanijih organa EU i pokretacka snaga njene
integracije. Ima pravo na podnošenje inicijativa sa ciljem izrade
predloga za razvoj zajednicke politike. Izradu predloga od Komisije moe
zatraiti Savet EU ili Evropski parlament. U oblasti zajednicke spoljne
i bezbednosne politike Komisija je ovlašcena da sazove savet EU i
da mu podnese odgovarajuce predloge. Radi primene odredaba Ugovora Komisija
ima široka ovlašcenja. Ako Komisija smatra da jedna od drava
clanica krši svoje obaveze ima pravo da se obrati Evropskom sudu
pravde. Komisija se stara o fondovima i programima koji cine veci deo
budeta EU, zastupa opšte interese Evropske unije i EU u medunarodnim
organizacijama.
Komisija je izvršni organ institucionalnog sistema Unije:
1. Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu
i Savetu;
2. Kao Unijino izvršno telo, odgovorno je za implementiranje Evropskog
zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budet i programe
usvojene od strane Parlamenta i Saveta;
3. Ponaša se kao cuvar Postupaka i, zajedno sa Sudom pravde, uverava
se da se zakon Zajednice pravilno primenjuje;
4. Predstavlja Uniju na medunarodnoj sceni i pregovara oko medunarodnih
dogovora, uglavnom na polju razmene i saradnje.
Komisija je od pocetka osnovana tako da deluje kao nezavisan, nadnacionalan
organ vlasti nezavisan od vlada, i opisivana je kao „jedino telo
koje je placeno da razmišlja na evropski nacin“. Clanove predlau
vlade zemalja clanica, svaka po jednog, ali od njih se ocekuje da deluju
nezavisno — nezavisno od drugih uticaja, kao na primer vlada koje
su ih postavile na mesto komesara. Ovo stoji u kontrastu sa Savetom ministara
Evropske unije, koji predstavljaju vlade, Evropskim parlamentom, koji
predstavlja gradane, i Ekonomskim i socijalnim komitetom, za koji ugovor
kae da predstavlja „organizovano civilno društvo“.
Izvršna vlast u Uniji pripada Savetu ministara: on delegira Komisiji
ovlašcenja koja ona zatim ispunjava. Medutim, Savet moe povuci
ova ovlašcenja, vršiti ih neposredno, ili ustanoviti uslove
za njihovu upotrebu. Ovlašcenja su navedena u clanovima 211–219
Ugovora o Evropskoj zajednici i ue su ogranicena od vecine nacionalnih
organa izvršnih vlasti, delom zbog toga što Komisija nema ovlašcenja
u oblastima poput spoljašnje politike — ovo ovlašcenje
pripada Evropskom savetu, koji neke analize opisuju kao drugi izvršni
organ EU.
Obzirom da bi prema Ugovoru iz Lisabona Evropski savet postao formalna
ustanova sa ovlašcenjem da postavlja Komisiju, moglo bi se reci da
ta dva tela poseduju izvršne moci Unije (Evropski savet takode poseduje
pojedinacna nacionalna izvršna ovlašcenja). Medutim, Komisija
je ta koja trenutno poseduje izvršnu vlast nad Evropskom zajednicom.
Komisija se razlikje od drugih institucija utoliko da samo ona ima zakonodavnu
inicijativu u „stubovima“ Evropske unije, što znaci da
jedino Komisija moe podnositi formalne predloge zakonodavnih akata
— nacrti zakona ne mogu formalno dolaziti iz zakonodavne grane.
Nad Stubom za zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku, Komisija deli
ovo pravo sa Savetom, ali ona nema ovlašcenja nad Policijskom i sudskom
saradnjom u krivicnim poslovima. U samoj Komisiji, medutim, Savet i Parlament
mogu zahtevati zakonodavne akte; u najvecem broju slucajeva, Komisija
inicira osnovu ovih predloga. Ovaj monopol je ustanovljen sa idejom da
se obezbedi koordinisano i skladno oblikovanje pravnog sistema Evropske
unije. Ovlašcenja Komisije da predlae zakone su obicno bili
usredsredeni na ekonomsku regulativu.
Vanu izvršnu ulogu Komisija ima u sprovodenju politike konkurencije,
u kojem je kontekstu ovlašcena da donosi odluke koje su direktno
upucene pravnim subjektima u dravama clanicama, kojima je cak ovlašcena
nametati i kazne.
Komisija ima zaduenje da obezbedi poštovanje ugovora i pravnih
propisa, moguce i izvodenjem zemalja clanica ili drugih institucija na
spor pred Evropskim sudom pravde. U ovoj ulozi, Komisija je neformalno
poznata kao „cuvar ugovora“. Konacno, Komisija donekle ucestvuje
u predstavljanju Unije u spoljnim poslovima, skupa sa dravama clanicama
i Zajednickom spoljnom i bezbednosnom politikom, predstavljajuci Uniju
u telima kao što je Svetska trgovinska organizacija.
Postoje mišljenja da metod izbora Komisije povecava demokratski deficit
u Evropskoj uniji. Komisija je izvršna grana vlasti u Uniji, ali
kandidate prevashodno bira 27 nacionalnih vlada, što znaci da je
biracima teško da neposredno zbace Komisiju sa vlasti. Komisija svoj
legitimitet prevashodno zasniva na neophodnoj potvrdi glasanjem u Parlamentu
skupa sa mogucnošcu Parlamenta da zbaci Komisiju.
Komisija EU ima 27 komesara. Medu njima se bira predsednik i potpredsednici
Komisije. Kandidate za mesto komesara predlau vlade clanica, a za
njihov izbor neophodna je saglasnost Evropskog parlamenta. Mandat komesara
traje pet godina.
Clanovi Komisije svoje funkcije vrše nezavisno. Zabranjeno im je
da trae ili prmaju direktive od nacionalnih vlada. Za vreme obavljanja
funkcija nije im dozvoljeno da obavljaju neku drugu placenu ili neplacenu
delatnost, a posle isteka mandata od 5 godina, dozvoljeno je ponovno imenovanje.
Pre isteka mandata clan Komisije moe dati ostavku, moe ga
razvrešiti Evropski sud pravde, a Komisiji moe izglasati nepovrenje
Evropski parlament.
" Cuvar tekovina Zajednice", "Cuvar Ugovora" su samo
neki od naziva kojima se pokušava oslikati veoma bitna funkcija Komisije
koja se sastoji u kontroli donošenja i ispravnosti primene komuitarnih
akata (pravnih akata koje donose organi Zajednica). Komisija prati izvršavanje
Ugovora i ovih propisa kako u zemljama clanicama tako i u samim zakonodavnim
organima Unije - Savetu, Parlamentu i drugim pomocnim telima. U slucaju
suprotnog ponašanja Komisija se, pored ostalih ovlašcenja koja
su joj na raspolaganju, moe obratiti i Evropskom sudu pravde (Sudu
pravde Evropskih zajednica) kako bi obavezala dravu/organ Unije
da se ponaša u skladu sa pravnim poretkom EU. Evropska komisija je
zakonodavni inicijator, ima iskljucivo pravo inicijative za donošenje
komunitarnih akta. Prilikom formulisanja ovakvih inicijativa, kao što
smo napomenuli, Komisija se mora voditi interesima Unije a ne partikularnim
intersima drava clanica ili pojedinih intersnih grupa. Ovakav poloaj
cini Komisiju mestom gde se preplicu interesi najrazlicitijih aktera,
mesto gde se ispituju pocetne pozicije i usaglašavaju stavovi. Komisija
ima znacajna izvršna ovlašcenja u odnosu na odluke koje donosi
Savet. Komisija predstavlja Uniju u medunarodnim ekonomskim odnosima i
pregovara u ime Unije radi zakljucivanja širokog spektra medunarodnih
ugovora.
Ovakva pozicija Evropske komisije joj omogucuje da igra ulogu promotera
produbljivanja evropskih integracionih procesa, ulogu koju je ona u više
navrata tokom razvoja EZ/EU i preduzimala (stvaranje jedinstvenog trišta,
stvaranje ekonomske i monetarne unije sa uvodenjem zajednicke valute u
Uniju).
ZAKLJUCAK
Evropski parlament (EP) je jedina neposredno birana,
parlamentarna institicija Evropske unije. Zajedno sa Savetom Evropske
unije, on cini dvodomnu zakonodavnu granu institucija Unije i opisivan
je kao jedno od najmocnijih zakonodavnih tela na svetu.
Evropski parlament predstavlja izuzetno vaan organ
u institucionalnoj strukturi Evroposke unije.
Evropski parlament zajedno sa Savetom usvaja budet i konsultuje
se o predlozima svih akata koji imaju snagu zakona. Zajedno sa Savetom,
Evropski parlament odlucuje u najvanijim oblastima za razvoj zajednice
- covekova sredina, naucna istraivanja, tehnološki razvoj,
realizovanje unutrašnjeg trišta. Parlament postavlja evropskog
posrednika koji je zaduen da prima albe gradana Evrope.
Efikasan rad Parlamenta potpomau Biro, Generalni sekretarijat, Komiteti
(stalni i privremeni) i radne grupe.
Evropski parlament predstavlja pogonsku snagu evropske politike. To je
centralno mesto za raspravu u Evropskoj uniji, mesto gde se susrecu, preplicu
i promovišu nacionalni stavovi zemalja clanica u pogledu kreiranja
politika unutar Unije. Dok evropske partije i Evropski parlament unutar
koga one funkcionišu "doprinose stvaranju evropske svesti i
izraavanju politicke volje gradana Unije", jedna druga institucija
se stara da pravila igre, ustanovljena Ugovorima budu poštovana i
da se proces produbljenja i proširenja promoviše unutar, ali
istovremeno i van granica Evropske unije.
Evropski savet je najviši politicki organ zajednice
koji odreduje politiku razvoja. Savet je glavno telo za donošenje
odluka u EU. Sastoji se od šefova drava ili vlada clanica.
Savet EU naziva se i Evropski savet, Ministarski savet ili samo Savet
i razlikuje se od Saveta Evrope. Savet EU osnovan je 10. decembra 1974.
Evropski savet moe da donosi pravno obavezujuce akte, a tada se
smatra da ih je doneo Savet EU u sastavu predsednika drava ili vlada
buduci da sam Evropski savet nije formalno telo koje moe samo da
donosi odluke.
Komisija podnosi Savetu ministara predloge propisa i
stara se o njihovoj primeni posle usvajanja i obezbeduje poštovanje
Ugovora.
Komisija je ukljucena u sve faze odlucivanja EU. Ona daje predlog za izradu
zakonodavnog akta i ucestvuje u izradi njihovih predloga. Predlae,
takode, zakljucivanje medunarodnih sporazuma. Stara se o sprovodenju evropskih
zakona (direktiva, uredbi, odluka), budeta i programa koje sam donosi
ili Savet EU. U sferi trgovine i saradnje zakljucuje medunarodne ugovore.
Funkcionisanje Evropske zajednice ostvaruje se kroz izvršavanje
odredenih zadataka koje obezbeduju njeni organi: Evropski parlament, Evropski
savet, Savet ministara, Komisija, Sud pravde i Finansijski sud. Ugovor
o osnivanju evropske zajednice, propisuje nadlenost svakog od ovih
organa.
LITERATURA:
Internet adrese:
1. www.bos.org.yu (datum pristupa 16.12.2008.god.)
2. www.crnarupa.singidunum.ac.yu (datum pristupa 16.12.2008.god.)
3. www.informator.rs/tekstovi/sud_403.html. (datum pristupa 16.12.2008.god.)
4. www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije (datum pristupa 16.12.2008.god.)
5. www.sr.wikipedia.org/sr-el (datum pristupa 16.12.2008.god.)
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|