Vrste pozorišta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vrste pozorišta". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Семинарски рад из Сценске уметности
Тема: ,,Врсте позоришта“
2012. година
Садржај
Увод…………………………………………….…………………….……...... 3
1. Врсте позоришта………………………………………………..…..... 6
1.1 Драмско позориште……………………………………………....... 7
1.2 Музичко позориште……………………………………………...... 11
1.3 Плесно позориште…………………………………………….......... 13
1.4 Луткарско позориште....................................................................... 16
Закључак.......................................................................................................... 18
Литература......................................................................................................... 19
Увод
Позориште (грчки.: тхеатрон изведено од речи тхеáстхаи; гледати) или театар је укупно име за све врсте сценске уметности које се изводе на позорници у присуству публике.
Неопходни елементи без којих не може постојати позоришна представа су:
глумци, сценска радња, публика.
Класична подела на позоришне форме је подела на:
Драму (комедија, трагедија и драма у ужем смислу)
Оперу
Балет
Савременије поделе су нешто флексибилније, па се под главним позоришним формама обично подразумевају:
Драмско позориште (комедија и трагедија)
Плесно позориште (плесни театар, модерни плес; такођер балет)
Музичко позориште (мјузикл, опера и оперета)
Луткарско позориште (анимација лутака или других предмета)
Наравно, богатство и разноликост позоришних форми и традиција, како европских тако и ваневропских, савременом гледаоцу нуди огроман број форми, стилова и врста разних позоришних облика, њихових мешавина и хибрида.
Позоришна уметност је драмска уметност која се обично изводи по сценарију и у којој је акција детаљно планирана у циљу стварања кохерентног драмског доживљаја.
Позорница на којој ће се изводити позоришни комад се унапријед детаљно припрема, како би сваки њен део био у служби импресије која се жели проузроковати код публике. Глума је основни елеменат у позоришном делу, а чине је гест, покрет и говор.
Грчки аудиторијуми су били прва позоришта. То су била места где се дискутовало о политици и где су одржавани фестивали у славу богова, посебно Диониса. Аристотелови трактати су дефинисали позориште и поставили теорију о јединству радње, времена и места у драмама. Атинска дионизијска позоришта постала су узор за позоришта у грчким колонијама широм Медитерана. Поред аудиторијума, садржавали су сцену на којој су висиле слике. Трагедија, прва форма драме, појавила се пре 534. године п. н. е. Комедија је настала око 480. године п. н. е. У почетку су драме извођене само једном, и то у оквиру такмичења.
Две музе у грчкој митологији се повезују са позориштем. Талија је муза комедије, док је Мелпомена муза трагедије.
Римљани су прихватили грчко позориште у време Пунских ратова. Касније су најпопуларнији облици позоришта постале фарсе и пантомиме.
У средњем веку позориште је постојало у облику представа које су препричавале библијске приче и приче из живота светаца. Крајем овог периода појавили су се карневали и комади о моралу.
Ренесансно позориште је спојило хришћанске теме и класичне трагедије и комедије. На дворовима северне Италије су се појавиле такозване „учене комедије“ (итал. цоммедиа ерудита). У позоришним трагедијама доминирале су Аристотелове идеје.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET