Skulptura Konstantina Brankusija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Skulptura Konstantina Brankusija". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka škola za obrazovanje vaspitača
Šabac
Skulptura Konstantina Brankusija
~seminarski rad~
Mr Petar Gajić
Šabac, 2007
Sadržaj:
Život......................................................................................3
Rad i zaostavština..................................................................4
Literatura...............................................................................7
1. Život
Brankusi je umro 16. marta 1957. godine u Parizu. Njegova dela su zadržana u muzejima širom sveta, između ostalog u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Nacionalnom muzeju umetnosti Rumunije u Bukureštu, a najveća kolekcija Brankusijevih dela nalazi se u Filadelfijskom muzeju umetnosti, SAD.
2. Rad i zaostavština
Pocetkom 20. veka u Francuskoj on je najsamostalnija licnost i jedan od najvecih skulptora veka.
Za Brankusija se kaze da je otac modernog vajarstva. Njegova umetnost je obuhvatala prirodu materijala u svim njegovim manifestacijama. On je svoja dela rađena u bronzi i mermeru, dovodio do stepena savrsenosti koja se retko viđa u istoriji skulpture. Po njegovom misljenju, jedna dobro napravljena skulptura treba da ima moc da isceljuje onoga ko je posmatra. ”Ne zahtevajte od mene ni sumnjive formule ni nekako tajanstvo. Ono sto vam ja dajem, to je cista radost. Gledajte moje skulpture sve dok ih ne vidite.Oni koji su blizu Bogu stvarno su videli moje radove” rekao je Brankusi.
Brankusi je bio cutljiv covek, ali velikog vajarskog dijaloga. To je bio covek aforizma i celovitosti. Nekoliko njegovih reci u kamenu, bronzi, mermeru ili drvetu jasno je izrazavalo sustinu misli. Svako Brankusijevo delo je simbol. Otuda i umetnikova potreba da dodatno ne objasnjava svoja dela, vec da zahteva od posmatraca da ih dugo gleda, sve dok ih sam ne vidi. Pojedinacno gledano, njegovo delo zraci nekim nedokucivim osecanjem, nekom umilnom dobrotom, spokojstvom koje covek ima potrebu da vidi.
“Moje skulpture ne treba postovati. Potrebno je da ih volite i pozelite da se igrate sa njima, zelim da vajam oblike koji mogu ljudima da donesu radost”.
On je sav svoj zivot posvetio svojoj umetnosti. Imao je dubok i zanosan pojam o necem vecnom sto je vanredno na dnu svega, pa je smatrao da zivi zato da posmatra i prikazuje. Opcinjen skulpturom, kao da vise nije razlikovao moc zivota od moci zanosa. Kroz njegovu umetnost javlja se nov covek. Sve je to stvorio jedan asketski zanos najsjajnijeg umetnika koga je Rumunija ikada imala.
Proveo je vise od pola veka u Francuskoj i ostao do kraja dosledan u izboru tema za svoje skulpture. Iz “rumunskog kofera” potekla je kao reka blagost duse i izlilo se slojevito duhovno nasleđe, koje je svet sa neskrivenim odusevljenjem razumeo kao svoje. Brankusi postaje fanatik skulpture. I bilo bi uzaludno traziti ga drugde. On nema strasti, niti je materijalista, ni kolekcionar, on klese svoje skulpture, on lije svoje bronze, on dubi svoju orahovinu - to je sve. U pocetku zivi u ateljeu na Monparnasu br. 12, potom u ulici “Empas Ponsan” 11 u Parizu, 40 godina klese i vaja ptice, koje po ceo dan prezivljava ponovo, meri sve po njima, dise, jede i pije sa njima i kroz njih. Hipnotisan idejom leta, ima u ateljeu krugove sa hvataljkama na kojima vezba letenje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET