Sadejstva arhitekture, skulpture, kamene plastike, slikarstva i crkvenog mobilijara manastira Visoki Dečani | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sadejstva arhitekture, skulpture, kamene plastike, slikarstva i crkvenog mobilijara manastira Visoki Dečani". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Приштини
Факултет Техничких Наука
Косовска Митровица
Семинарски рад
Садејства архитектуре , скулптуре , камене пластике , сликарства и црквеног мобилијара манастира Високи Дечани
Студент:
Илија Новак 30/09
Студент:
Илија Новак 30/09
Ментор:
Проф. Др Слободан Раичевић
Ментор:
Проф. Др Слободан Раичевић
Косовска Митровица, 2011
Косовска Митровица, 2011
Садржај:
Историја манастира - 2 -
Изградња цркве и манастира - 3 -
Архитектура саборне цркве - 6 -
Фасаде - 10 -
Скулптура Саборне цркве - 12 -
Литургијски намештај – црквени мобилијар - 16 -
Литература - 17 -
Историја манастира
Манастир Високи Дечани  је задужбина краља Стефана III Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем - Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин.
Манастир Високи Дечани налази се у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масиваПроклетије. Изградња цркве Христа Пантократора (Сведржитеља) почела је 1327. године ктиторством српског краља Стефана Уроша Трећег Дечанског. Главни мајстор био је фра Вита из Котора, иначе католички монах, а радове је надгледао архиепископ Данило Други који се трудио о "саздању и утврђењу" цркве скупивши "велико мноштво уметничких и вештих мајстора". Сам Стефан Дечански је сазидао угаони камен на овој цркви а још 1330. године издао је ктиторску повељу којом је богато обдарио своју задужбину. После смрти краља Стефана, његово дело наставио је његов син Стефан Урош Четврти Душан и окончао градњу Дечана 1335. године. У време турског робовања ова царска лавра је опстала, али у врло тешким околностима.
Осликан је знатно касније 1347-1348. године. Саме пропорције овог манастира (дуг 36 метара, а висок 30 метара), за оно време потпуно неуобичајене допринеле су да се овај манастир назива "Високим" (Високи Дечани). Племенито једноставан, складних пропорција овај манастир представља највећи српски средњовековни споменик. По легенди, сам Стефан Дечански је изабрао место на којем манастир сада лежи. Он је у ту сврху доста места обилазио, а онда је изненада наишао на ово место које га је очарало својом лепотом.
Изградња цркве и манастира
На дечанском храму се лако уочавају тачке додира с Милутиновом задужбином Светим Стефаном у Бањској, а преко ње, или поред ње, и са Немањином Студеницом: у једнобродној сржи основе наоса, обележеној ниским парапетним преградама, обухваћеној са три стра не још омотачем заврешеним на источној страни параклсима, у троделном олтарском простору, а надасве у разнобојној мермерној оплати фасада и у обиљу склуптуре. Ова наглашена обележја сличности три цркве била су знаци и стог и непроменљивог опредељења, идеологија преведена у видљиве облике и лако читљиве поруке. Наглашена базиликалност здања, другачије мере и изразите готичке црте архитектуре и склуптуре биле су у овом смислу од мање важности, као лични улог градитеља, његовог знања, дара и могућности да обави поверени му задатак. Савременик подизања Дечана и писац првог Стефановог житија, Данилов ученик, није пропустио да забележи да је за изградњу манастира било сабрано велико мноштво уметничких и вештих мајстора, док је Григорије Цамблакм седамдесет година касније, био још одређенији: краљ Стефан Урош Трећи је заповедио да се позову каменосечци и да се поставе од поморских градова начелници здања тога. Заиста, за главног неимара цркве изабран је градитељ Вита из Котора, припадник фрањевачког реда, који је над јужним улазом у цркву уклесао у надвратник овакав натпис: Фра Вита, мали брат, протомајстор из Котора, краљевог града, сазида ову цркву светога Пантократора, господинз краљу Стефану Урошу Трећем и његовом сину, светлом и превеликом и преславном краљу Стефану . Сазида се за осам година. И довршила се сасвим црква годиме 6843 (1334/1335), а на крају је поставио знак своје радионице или кључ градитељцког склопа цркве, квадрат с укрштеним дијагоналама у средини. Ктитор и његов саветник Данило сигурно се нису одлучили за овог протомајстора, јер су још од XII века на подизању цркава у Србији били упошљавани градитељи из Поморја, вични каменорезачким пословима и изградњи сложених и допадљивих здања с богатим каменим украсом.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET